Poštarina plaćena u gotovom
Go'đ. V. Broj 24.
Zagreb', 16. Juna 1933.
Pojedini broj stoji 1.50 Dinara
i~-i\ Čermelj Lavo Dvorakova 6/II
B L J A fi A
L J .
vokacija, nepravda i najveća opasnost sa mir. Pakt četvorice nije ni sa dlaku promijenio fašističku ideologiju ni fašistički sistem.
J
r	.....
Dok postoji fašizam sa svojim krvavim sistemom nasilja ne moie biti govora o pravom miru. Moie li svijet mirno gledati sve ono što fašizam čini u Julijskoj Krajini? Moie li Pakt četvorice da uvjeri Jugoslaviju, da je Mussolini zaboravio Dalmaciju?
GLASI IO SAVEZA JUGOSLOVENSKIH EMIGRANATA U JULIJSKE KRAJINE

„mm-
ČETVORNI PAKT I MI
U prvo vrijeme svoje vlade Mussolini za počeo je politiku prestiia kaznenom ekspedicijom na Krf protiv Grčke, nastavio ju je uvjeravajući svijet kako su topovi jači argumenti nego lijepe riječi, a u najnovije doba pojavljuje se kao and jeo mira s palmo-vom grančicom u ruci. Pred tri mjeseca počeo je Mussolini raditi na ostvarivanju plana o evropskom direktoriju, koji bi sačinjavale Engleska, Francuska, Njemačka i Italija. U hijerarhijskom, uredjenju nove Evrope ove bi države imale još odlučniju riječ nego dosada. Uz njegov plan pristale su odmah Engleska i Njemačka, dok mu se Francuska odlučno protivila. Trebalo je modificirati formu, i nakon pregovora i zatezanja od tri mjeseca došlo je konačno do sporazuma ' zv. četvornoga pakta. Francuska je kroz vrijeme uspjela da pakt, koji je bio zamišljen izvan Lige Naroda i iznad nje, svede ipak u okvir Lige. Francuska drži da sada može pakt primiti bez ustručavanja, a Musolini je opet sa svoje sirane zadovoljan jer je uvjeren, da je u stvorenom paktu zadržan onaj duh i svi oni temeljni principi, koje da je on od prvoga momenta naglašavao.
Novi evropski pakt ima veće značenje, nego što bi se po samom njegovom tekstu moglo zaključivati. U njemu je doduše naglašeno, da će države potpisnice rješavati svoje sporove u okviru Lige naroda, time se htjelo istaknuti prioritet ove medjunarodne ustanove, ali su aluzije na reviziju u paktu zadržane, ma da se i za nju predvidja da mora ići redovnim putem preko Liginih organa. Mora se doduše priznati, da se ovaj pakt i po duhu i po sadržaju mnogo razlikuje od prvobitne Mussolinijeve osnove evropskom direktoriju i da je Duce prilično prignuo svoju šiju, kada je primio rezerve što ih je stavila Francuska, ali u koliko je u novom paklu zadržano Mussolinijeva duha, pa makar i malo, nije taj pakt ništa drugo nego danajski dar Evropi sa strane fašističke Italije. Mussolini bio je u stanju sve učiniti, samo da Francusku uvuče u pakt. On dobro zna da će u Njemačkoj imati svojega direktnoga saveznika, koji je na nje-sa upućen silom prilika, a u Engleskoj indirektnog, koji nije ni dosada dobro gledao na suviše jak položaj Francuske u Èvropi.
Mussolini je često sebe i fašizam označivao kao spasitelja Evrope. On je svijet obdario mnogim »spasonosnim« planovima i idejama koje su bile uperene protiv ovog sadašnjeg sistema u Evropi, za jedan bolji i Pravedniji, kako je on govorio. Medjutim se Mussolini nije ovog puta ustručavao, da se od rušitelja današnje Evrope prometne u njenog branitelja, samo zato jer u primanju četvornog pakta vidi mogućnosti da podje korak dalje u svojoj imperijalističkoj politici.
Više nego li pojedine točke četvornoga pakta nas zanima atmosfera u kojoj .je on stvoren, duh. što sadržava naročito uloga, koju je pritom imao Duce i njegova fašistička Italija. S te strane jasno je da je Musso-kni pripremajući pakt još jednom uspio da Pažnju talijanskih masa skrene s područja unutrašnje politike na područje vanjske. Od Prije tri mjeseca, kada je Mussolini zamislio direktorij evropskih velevlasti, pa do sadašnjega pakta, pojavljivale su se mnoge Peripetije, iskrslo je dovoljno momenata, koli su zaokupljali pažnju svijeta. U svojoj Politici prestiža, u pokušaju zavaravanja svijeta a najviše talijanskih masa Mussoli-ni je pošao korak dalje.
Kada bi se kojim jednostavnim diplomatskim činom uspjelo riješiti sadašnje teško stanje u Evropi, nitko valjada ne bi imao toliko razloga da se obraduje kao baš na-rodne manjine One koje se u mnogim državama. silom prilika i nimalo svojom kriv-vjom, nalaze, tako reći, u ratnom stanju s Vurodnom većinom, znadu bolje nego drugi 0cijeniti što to znači osigurati mogućnosti za vtirnn i nesmetan život. No narodne manji-n® ne mogu vjerovati da se to može postići ovako jednostavnim načinom kao ovaj put.
četvorni pakt ne mogu gledati kao na diplomatsku igru, koja se ne vodi samo sa stanovišta običnih interesa pojedinih drža-F.°> već sa stanovišta najgrubljega imperija-lzma. Time što se stvaraju paktovi diplo-rnjatska igra prekida se na neko vrijeme, u slučaju četvornoga pakta, kako je predvidje-°' na deset godina. A kada to prodje, a vjerojatno još i prije, pojavit će se
KAKO VPLIVA FAŠISTIČNA ŠOLA NA NAŠE OTROKE
Slučaj malega Toneta Anže tova
Postojna, junija 1933. (A g i s) — Kot povsod, so tudi v Hruševju primorali otroke z raznimi sredstvi, da so se vpisali v faš mladinske organizacije, kjer jih skušajo vzgojiti v bojnem duhu in jim vcepiti sovraštvo do vsega, kar je slovenskega. Kako vpliva ta vzgoja na otroke, kako jo doumevajo in sprejemajo vase. so nam ti naši najmlajši borci pokazali že mnogokrat. Naj-boli jasno in izrazito pa nam je pokazal slučaj 12 letnega Anžetovega Toneta iz Hruševja Ko se je nekega dne vrnil domov iz vaj »ballile*, je odšel naravnost na podstreho, si poiskal tam staro avstrijsko že vso zarjavelo karabinko. Nekje ie iztaknil naboje, nabil puško in šel skrivoma iz hiše in vasi.
Nad vasjo so nove vojašnice in druge vojaške naprave. Za temi napravami je postavljena na visokem mestu stražnica, v kateri noč in dan stražijo karabinerji. Iz stražnice opazujejo skrbno vso okolico z daljnogledom, da se ne bi kdo preveč približal in si ne bi ustvaril o napravah preveč jasne slike. Anžetovega Toneta pa, ki se je priplazil okrog teh vojašnic za stražnico, ga buden karabiner v stražnici ni opazil. Mali Tone je torej, ali hotel pokazati, kako spreten je v zasledovanju pouka in rabi jen ju orožja, ali pa je hotel pokazati svojim učiteljem, kak vpliv ima njihova
vzgoja — in je ustrelil v stražnico.
Na karabinerjev alarm, so takoj prihiteli na lice mesta miličniki in drugi, ki so kmalu izsledili malega atentatorja. Ko se mu je približeval eden izmed miličnikov, je korajžni Tone naperil cev proti njemu, ki pa se to pot ni sprožila. Bil je — umevno — aretiran in po par dneh spuščen na svobodo.
Spet ima fašizem jasen dokaz, da se ljubezni do materinega jezika in ljubezni do rodne grude ne da spremeniti v sovraštvo, zlasti ne s tako metodo, kot jo uporabljajo oni pri naših ljudeh. Mali Tone nam ie lep primer stotine in tisoče naših malih, ki z otroško bolestjo v svojih mladih dušah prenašajo težo fašistične vzgoje, ki z mržnjo in prezirom odbijajo njene »nauke« in ki tako postajajo čim dalje bolj trdni in odporni. Mogoče bo tu in tam kakšen izmed njih popustil in se vdal, toda te bo očistila in skrila toliko večja zvestoba in odpornost onih. ki bodo vztrajali do konca. Za te nam je pa lep porok sluča. malega Toneta Anžetovega.
Fašizem nai pa ve, da gre zasluga njemu za ves odpor in vstrajnost, ki živi v našem človeku, naj ve tudi, da odpor in sovraštvo, ki klije v otroških dušah našega naraščaja on sam vzgaja in neguje s svojo šolo.
FAŠISTI SU BATINALI NAŠE UUDE
»bog Sokolskoga sleta na Sušaku
Velebni sokolski slet na Sušaku uznemirio je Talijane, njihova štampa žučno i lažno piše o njemu sve ove '.lane. Ali nikoga nije ta slava razbijesnila koliko riječke fašiste. Oni su još prije same® sleta strogo naložili stanarima svih kuća uz Pećinu, odnosno u blizini mosta, da ne smiju biti na prozorima, oni moraju biti okićeni ali — zatvoreni hermetički.
No to im nije bilo dosta. Svoj su bijes morali na nekome iskaliti. A na kome će, ako ne na onim ljudima koji su tog dana došli u Sušak.
U nedjelju uveče, oko 11 sati, navalila je jedna ruja fašista na dvojicu naših ljudi koji su se vraćali iz Sušaka. Presreli su ih na »školiću« i napali ih »što govore hrvatski«. Mladjeg su par puta lupili šakama i štapovima, a kad im je ovaj umakao, okomili su se na starijeg, kog su debelim štapovima tako izudarali da mu je jedna ruka, od ramena do prstiju, sasma pomodrila, tako da s njom ne može ništa da radi.
Tako je bilo na »školjiću«. Druga grupa, jednako naoružana, čekala je žrtve na »Piazza Scarpo«, a treća u »Gomili«. Na ove grupe naišli su neki Riječani, koji su bili krivi što su tog dana išli »preko mosta«. Ni ovi se nisu proveli bolje od one dvojice naših ljudi, što bi rekli, pitamo mi, braća Tali-
jani, kad bi jednog lijepog dana počeli 1 mi njih, ovdje u Sušaku, mlatiti?
Kako bi bilo da o tome malo promisle?! — (»Narodni List«)
Fašisti razganjajo mirne opazovalce svečanosti
Ljubljana, 12. junija 1933. (Agis).— Potnik, ki se je slučajno mudil na Reki za časa sokolskih svečanosti na Sušaku, nam je pripovedoval sledeče: Reka ki je sicer jako mrtvo mesto, je 4. in 5. tega meseca nekako poživela. Ljudje so prihajali iz vseh strani in se ustavljali ob Rečini, da bi vsaj od daleč lahko slišali in tudi videli, kaj se godi onstran mejne črte. Desetletje najhujšega suženjstva, tlačanstva in vsiljevanja tujega, je ustvarilo iz naših ljudi tope, mrke in nezaupne upozornike za vse, kar jim tujci tudi dobrega vsiljujejo. Tu pa so raznežili njih poteze, razjasnili njih obrazi ob misli, da je na svetu življenje še mogoče in da je tudi svoboda za njih še mo-goca. Ko so odmevali zvoki fanfar in vzkliki množic po sušačkih ulicah, je pridrvelo par kamionov z miličniki in so razgnali uboge ljudi, ki so stali kot prikovani s čustvi v srcih a s težko zavestjo, da se na bajajo pod perotmi italijanskega suženjstva. Marsikdo se je vrnil domov, je končal pripovedovalec, s stisnjenimi pestmi in s prisego v duši, da ne bo več trpel onih ki mu zastavljajo svobodno pot in ga vklepajo v jarem!
D ZATVOR ZBOG NACIJONALNOG OSJEĆANJA
Hapšenje trojice dječaka u Golcu na Ćićariji
vrlo
Poteškoće ponovno i igra će se nastaviti. Po-sernenim. sklapanjem, ovakvih paktova odr-„nt'a se nešto što pokazuje toliko pukotina, umi ti ugovori i. nekoliko potpisa neće mo-0 da temeljito poprave evropsku zgradu. Vai pakt, kao i drugi dosedanji, za narod-
se one jednostavno ■ ■ ..j,». Ponavljamo što smo već toliko rfta naglasili, da se ne može zamislili traj-1 vtir u Evropi dok god se narodne manji-
, manjine znači da Umor ir nju.
Puštaju da 'žive i dalje, u položaju u ka-
ne
7/ nalaze danas. Ignorirajući ne može t0 pitanje riie.šili. iz ovakva stanja ne se izići dosadašnjim metodama, jer tim metodama u nj zapalo. Ljudi i
Golac, junija 1933. — Cijelome je svijetu u današnjem dvadesetomu vijeku poznato, da se ono, što je čovjeku prirodjeno od naravi, ne može oduzeti i uništiti. Ali naši gospodari, ili bolje reći naši tirani, toga ne shvaćaju, nego hoće silom da svaki pojedini naš čovjek onako osjeća i misli kako hoće oni. Bili smo javili u »Istri«, kako su bili u Splitu na lukavi način uhvatili našeg dječaka Čendaka Tomaža i dopremili ga u Trst, gdje je odsjedio 2 mjeseca u zatvoru. Ovog vam puta javljamo, da su ga ponovno uhapsili a s
mentalitet, koji podržavaju današnje stanje, ne mogu u tom pogledu ništa učiniti. Ti ljudi mogu na se uzeli krinku pacifista i pvi-kazivati se borcima za mir i. ljudske ideale, ali u stvari oni njima trguju danas jednako kao što su trgovali i prije. Koliko je to išlo na račun narodnih manjina, znaju to one same vrlo dobro.
Kakav je danas mentalitet u svijetu dovoljno pokazuje način na koji se on ispoljio u vezi s četvornim paktom. Ne treba se čuditi, kada fašističke novine u Italiji i Njemačkoj prikazuju Mussolinija i Hitlera kao najiskrenije pacifiste u Evropi, jer one to ne čine po savjesti već po nuždi. Treba se to više Čudili svim drugima koji o Mussoli-
njim još dvojicu, od kojih nije nijedan stariji od 16 godina, i odveli ih u Ilirsku Bistricu u zatvor. Uhapšeni su samo zato što su se izjavili, da su Jugoslaveni. čudno nam se čini, da se naši tirani boje naše djece. Mi se veselimo da se ovako naša djeca izjavljuju. A moramo reći, da drugačije nemože ni biti, jer mi nismo rodjeni Napolitani, a mti Kalabreži, nego smo rodjeni Jugoslaveni. Kraj svih muka i patnja, koje moramo, da od naših nasilnika podnosimo, »naše pleme uginuti neće«. — ćić.
nijevom i Hitlerovom pacifizmu misle slično, jer znači da vrlo malo uzimlju u obzir one momente, koji su ovu dvojicu, a naročito Mussolinija, vodili kod toga. To jasno pokazuje, kako zaboravljana je ujedno i nedavna prošlost.
Za narodne manjine ovaj pakt ne znači drugo do nastavak stare politike u svijetu * njenu sankciju za deset godina; rečeno drugim riječima: deset godina živjeti u svom današnjem jadnom položaju. Za neke druge ovaj pakt znači možda veliko djelo mira, za hoje Mussolini »zavrijedjuje« Nobelovu'nagradu. No Ume neće nam ispred očiju biti izbrisane predodžbe o Gortanu, bazovičkim žrtvama, Matteottiju i svim drugima. M. R.
AKADEMIJA ISTARSKOG INTERNATA 'U ZAGREBU
Akađemijac-diačkog internata u Zagrebu odgadja se na subotu dne 17 o. mi. u 20-30 sati i priredjuje se u dvorani u Bogovičevo! ulici br. 7, na što se upozoruju svi već pismeno pozvani gosti i prijatelji zàvoda.
Na programu ove interesantne priredbe bit će ove točke:	»
1.	Državna himna (pjeva mješoviti zbor).
2.	Rik. Katalinić Jeretov: »Naš pozdrav«. (Deklamacija). *
3.	M Brajša-Rašan: »Mažurano moja«. (Pjeva mješoviti zbor).
4.	Proste .vježbe. (Izvadja muško odjeljenje).
5.	Jos. A. Kraljić: »Ne kloni majko«. (Deklamacija).
6.	Proste vježbe. (Izvadja žensko odjeljenje).
7.	Jps. A. Kraljić: »U noći«. (Deklamacija).
8.	M. Boraš: »PopuhnuI je tihi vetar«>, (Ritmička vježba — izvadja žensko odjeljenje).
9.	M. Balota: Čakavski stihovi. (Recitacija).
10.	Istarske narodne popjevke. (Originalna Izvedba u dva glasal
11.	Fran Lhotka: »Svatovske«. (Pjeva mješoviti zbor).	i
12.	Fran Švarcvald: »Vrbniče nad morem«.
(Simbolička vježba — izvadja muško odjeljenje).	.
13.	Rik. Katalinić Jeretov: »Slobodnoj braći«. (Deklamacija).
14 M. Brajša-Rašan; »Predobri Bože«. (Istarska himna — pjeva mješoviti zbor). Svi emigranti u Zagrebu neka dodju na ovu priredbu, da pokažu svoj interes za odgoj naše mlade generacije, koja se u internatu sprema za život i rad za bolju budućnost naše zemlje. Ulaz slobodan. Ubirat će se samo dobrovoljni prinosi.
SEST UR ZAPORA, AKO GOVORIŠ HRVAŠKI
To pomlad, tam pred veliko nočjo, je vladni župan (podesta) v Oprtlju v Istri izdal in razglasil občinsko naredbo, da se tudi zasebno ne sme na cesti govoriti hrvaško. Miličniki morajo paziti, da se ukaz izpolnjuje. Kogar bi zasačili, da se je po hrvatsko razgovar-jal, ga bodo kaznovali. Dejansko so bile po naših zanesljivih informacijah tri osebe klicane na občino radi tega prestopka. Eden teh je bil za kazen 6 ur zaprt.
Isti podeštat je pozval na občino nekega zavednega kmeta in ga svaril, zakaj govori doma z otroci hrvaško. Zagrozil mu je, da če bo tako nadaljeval, bo od časa do časa zaprt po 6 ur.
Za gospodarski blagor občanov se ta občinski predstojnik ne zanima tako goreče. Pri vodovodnih delih je v njegovoj občini (pri Sv. Luciji) zaposlenih, le kakih 15 odst. domačinov, vsi drugi so iz Italije. Domačinom pa je med delom strogo zabranjeno pogovarjati se med sabo po hrvaško. Kogar zalotijo, da Je kaj po hrvaško govoril, ga brž' odpustijo z dela. (»Slovenec«)
MARTIN BRATUŠ IZ IDRIJE OSUDJEN
NA; Q0EDs.iffiL2ićis4 zboq
Gorica, juna 1933. — Ovdje Se Je vršio pred apelacionim sudom prošlog tjedna proces protiv Martina Bratuša, starog 27 eodma, iz Idrije, koji se nalazi u emi-graciji u Jugoslaviji (ili negdje drugdje), pio je osudjen u kontumaciji na 4 godine ' m.jeseci zatvora te na plaćanje globe oa 240 lira i troškova procesa, pa je uložen priziv neopravdane kazne.
On je osudjen zbog eksplozije, koja je nastala u osam i pol sati navečer 30 aprila lanjske godine u Idriji. Eksplozija je bila dosta ]aka i izazvala je uzbudjenie Idriip Milicioneri i karabinjeri bili su alarmirani i konstatovali su, da je pred zgradom u kojoj su uredi idrijskog rudnika žive, eksplodirala tamo postavljena tuba želatine. Bilo je izvršeno mnogo hapšenja i provela3 str?g*a is,traEJa' ' na koncu se, navodno kons atovalo, da je želatinu postavio i izazvao eksploziju Martin Bratuš, koji je b o činovnik u rudniku i koji je odmah poslije toga uspio da pobjegne u Jugoslaviju.
ht?nSaat0a™f; • navodno’ da £ Bratuš htio da demonstrira za dan prvoga maja.
•'Sudu i® Pređsjedao cav. liZenog *e po dužnosti bra-
ady°i;a* Bo!°kna, ali je priziv bio odbijen. s motivacijom, da se radi o zločincu, koji je osudjen u kontumaciji. Osuda je po-tvrdjeim, a Bratuš je osudjen još i da plati troškove apelacije
UM—
VI ODLUČUJETE
U PULI JE UBIJEN JEDAN MILICIJONER
i niko drugi o tome da li će naš list izlaziti ili ne. O nikome »Istra« ne ovisi, nego samo o Vama. Svaki pojedinac, pretplatnik, koji plaća redovito svoju pretplatu može da s ponosom kaže: Evo, ja pomažem uzdržavati ovaj list! — dok bi naprotiv svakog onog, koji list prima, a ne plaća morala savjest da peče, jer on ruši i uništava ono što drugi s mukom grade.
»Istra« je jedini list, koji se zauzim-(Ijje za naš _ narod u Julijskoj Krajini. Ovo je Jedini dokumenat našega vremena, koji će ostati za historiju.
Vašim postupkom, time što list primate a ne plaćate ga, potkopavate njegovu eksistenciju, onemogućavate njegovo izlaženje, upropaštavate tu posljednju našu poziciju aktivne borbe i jedinu akciju, koja daje nade našoj braći u Julijskoj Krajini.
Razmislite o tome! Ispitajte svoju savjest!
Mi Vas ne optužujemo, nego Vas samo opominjcmo, a Vi dokažite, da niste podupiratelji fašizma, nego borci protiv fašizma.
Učinite svoju dužnost, pošaljite nam bar jedan dio ovogodišnej pretplate, ne želite li da list * prestane izlaziti. Ako nemate čekovne uplatnice, idite na poštu i položite na naš čekovni br. 36.789 svotu koju možete da nam doznačite.
U FOND „ISTRE”
Ova rubrika nastavlja se t ove godine pod devizom:
»Da bi »lstra<. izlazila svakog tjedna redovito u normalnom formatu.*
Bilježimo ova nova imena plemenitih darovatelja:
Jeftié Borivo je	— Beograd
šef agencije	»Avala« .	.	.	din	50 —
Korošec Zinka — Celje
u spomen pok. prof. Vj. Spin-
šića........................din	10 —
Kostanjevec Maks — Kočevje din	25.—
Zadnik Franc	— Kranj	.	.	din	25.—
Flego A. Frane, por. fregate —
Divulje ........ din	50.—
Cali6 Mato —	Karlovac	.	.	din	50.—
Klanjajući se sjeni svoga neumrloga Učitelja gosp. prof. Vj. Spin-čiča, mjesto vjenča na odar, šalju njegovi bivši učenici: Dubro-vič Božo, šepič Mato, Rubeša Fran i Jakov Jakac . . . din	200.—
Jedrliniè Tomo, učitelj — Ljubljana, mjesto vijenca na grob pok.
V j. Spiričiča .............din	20.—
Cek Franjo, da počasti uspomenu blag. pok. Vj. Spinčita . . din	100.—
Sestan Josip — Bos. Šamac din	50.—
Dr. Babuder Cvetko — Štip, mjesto cvijeća na grob pok. majice
din	100.—
Umjesto vijenca na grob pok. prof.
Vj. Spinčića daruju rodbine prof.
Bačiča, P. Pavloviča, Zornado-va, Kosova, Jedretiča, Udoviči-
ča. Buričeva, Bankova, Cerovac, Glavičeva i J. Pavlovičeva ■ din		110.—
Jugosl. Matica — Osijek	. din	200,—
Dr. Erman D. — Osijek .	. din	30.—
Iveša Ljudevit — Split . .	. din	30.—
Grego Ivan — Kotor	. din	36.—
Omahen Krešimir — Rotor	. din	30.—
Dr. Fornazarič Slavko — bor		 .	Mari-. din	50.—
Klarič Ivo — Maribor — mjesto vijenca na odar pok. Vj. Spinčića sa uvjerenjem da će me braća u emigraciji, a naročito u Mariboru u tom pravcu slijediti, tako da za uvijek nestane iz lista »o-pomena« radi podmirenja pretplate na list...................din	15.—
U prošlom broju objavljeno . din 21.665.—
Ukupno din 22.84.6.—
GLASOVI STAMPE
PROBLEM ROPSTVA SLAVENSKE MANJINE U JULIJSKOJ KRAJINI I PROPAGANDA U ARGENTINI.
Primili smo list »Jugoslavia« od 20 maja ove godine, koji izlazi u Buenos Airesu, kao glasilo jugoslovenske kolonije u Argentini. Taj list se i inače bavi našim problemom, a u tom je broju donio opširan uvodnik na tri stupca prve stranice pod naslovom »II problema della schiavitù delle minoranze slave nella Venezia Giulia«. Taj je vrlo točan i vrlo uvjerljivo pisan članak štampan na talijanskom jeziku. Redakcija ističe, da je taj članak štampala na talijanskom jeziku s ciljem, da bi ga i šira nejugoslavenska javnost mogla čitati i tako upoznati prilike, koje vladaju u našim neoslobodjenim krajevima pod teškim Mussolinijevim režimom. Svakako hvalevrijedna pojava. Izrazu jemo »Jugoslaviji« našu zahvalnost u ime emigracije u Jugoslaviji našeg naroda u Julijskoj Krajini
Kako je poginula »Camicia nera« Carlo Cullar
Pula, juna 1933. — Veliku je senzaciju izazvala smrt milicionera Karla Cuhara (Kuhara) starog 35 godina koji je ubijen u sukobu u jednoj puljskoj gostioni. Ta je smrt izazvala izvjesnu pometenost u redovima fašista i represalije protiv antifašističkih elemenata. Kuhar je kao milicioner pripadao 60. legiji milicije i prema člancima, koji su povodom njegove smrti izišli u faši-stiičkoj štampi, gorljiv fašista i borben.
Poginuo je na dan »Peste dello statuto«. Onoga je dana on ujutro učestvovao u velikoj paradi i defileu trupa pred komandantom mjesta. Navečer svratio je u gostionu Bartola Piega u Via Giovia br. 8. Tamo se je, izgleda, napio, pa je došao u sukob s nekojim gostima gostione. On je valjda htio, da bi gosti na negov poziv pili na slavu fašizma u povodu nacionalnog blagdana, koji je taj dan slavljen. To čak u uvijenoj formi kaže i puljski »Corriere Lstriano«: Pagava un fiasco di vino, perchè brindassero nella giornata di festa nazionale...« To je izazvalo sukob. Nastalo je vikanje i tučnjava. Gostioničar je jedva izgurao one najbuč-nije iz gostione, da ne bi imao neprilika s vlastima. Kuhara je zadržao, jer mu je prijetila opasnost. Medjutim u noći je i Kuhar izišao, ali vani su ga čekali — protivnici. Dobio je udarac po glavi i pao je na zemlju. Izgleda, da su mu u medjuvremenu dolazili u pomoć i drugi fašisti, jer ga je milicio-
nerski kapoškvađra Urti našao na zemlji i prenio uz pomoć drugova u bolnicu, gdje je doskora umro.
Alarmirana je čitava puljska policija i milicija i drugi dan bio je puljski zatvor pun sumnjivih i nedužnih. Navodno se je konstatovalo, da su Kuhara ubili Narcis Canđotti, stolar star 42 godine, stanujući u Puli Via Nesazio, te Karlo Mirković, star 28 godina postolar, stanuj uć u Via Nino Bixio. Oni su navodno priznali svoj čin. Medjutim ostalo je u zatvoru još uvijek mnogo onih koji su bili u prvom momentu po-bapšeni. Milicioneri su u zatvoru hap-šenike grozno tukli i mučili, da bi tako na neprijateljima, bez obzira da li su krivi ili ne, osvetili smrt svog druga.
Pogreb poginulog milicionera bio je prava demonstracija fašističkog bijesa. Svi oni, koji su imalo »sumnjivi« morali su da učestvuju u sprovodu. Sprovod je bio pompozan. Učestvovali su najviši pretstavnici vlasti. Držali su se govori, u kojima su izrečene najoštrije prijetnje neprijateljima režima.
KAKO SE KAŽNJAVA UMORSTVO MILICIONERA
Trst, juna 1933. — Pred tribunalom u Prosinone završen je 10 o. m. proces protiv Enrika Feudija, koji je bio optužen, da je umorio u augustu 1932 u Amasenu šumskog milicionera Francesca Avallonea. Feudi je bio osu-djen na 30 godina strogog zatvora.
PROTUJUGOSLAVENSKE DEMONSTRACIJE NA RIJECI POVODOM
PAKTA ČETVORICE
Uz samu granicu spaljena je na ša zastava uz mirno posmatranje
karah! nj era
Rijeka, 9. juna. — Povodom parafiranja četvornog pakta u Rimu prire-djene su sinoć poslije 19 sati na Rijeci bučne manifestacije protiv Jugoslavije. Oko hiljadu manifestanata, najvećim dijelom državnog i gradskog činovništ-va i članova fašističke organizacije na čelu sa federalnim sekretarom, predstavnicima državne vlasti, oficirima i funkcionarima sakupilo se pod zastavom i kličući Mussoliniju, obišlo je gradske ulice na Rijeci. Kad je povorka skrenula u ulice koje vode prema Sušaku manifestacije su se pretvorile u demonstracije protiv Jugoslavije i kad je povorka prišla do same granice padali su iz povorke pogrdni izrazi protiv Jugoslavije, klicalo se talijanskom Splitu. Dolje Jugoslavija! Dolje schiavi! živjela Hrvatska i slično. Demonstranti su dizali pesnice prema našoj strani i vikali desetak minuta ni od koga ne smetani. Pošto se je na sušačkoj strani počeo okupljati svijet, prijetila je opasnost da će doći do protudemonstracija pa su policijski organi odstranili gra-djanstvo i preduzeli mjere za sprečenje prilaza do zgrade talijanskog vicekon-zulata. Pošto su se demonstranti na Rijeci izvikali krenuli su pred prefekturu
gdje su pozdravili prefekta De Biase koji se je pojavio na balkonu i zahvalio na ovacijama, a nato su demonstranti pošli pred magistrat, gdje im je u prisustvu viših oficira i najviših predstavnika državnih vlasti federalni sekretar dr. Gherbaz održao govor veličajući potpis četvornog pakta kao uspjeh fašizma. Za vrijeme govora došlo je ta-kodjer do poklika protiv Jugoslavije. Poslije govora demonstranti su se razišli, ali je jedna grupa od kojih 200 većinom fašista pošla ponova prema graničnom mostu, gdje je iznova udarila u pogrde protiv Jugoslavije. S sušačke strane počeo se opet okupljati svijet uzbudjen ovim provokacijama, te je policija morala da udalji gradjanstvo od graničnog mosta da ne bi došlo do protudemonstracija. Demonstracije pred graničnim mostom na riječkoj strani trajale su skoro četvrt sata uz klicanje protiv nas i uz poklike za Hrvatsku te pjevanje fašističkih pjesama. Na koncu su demonstranti spalili uz samu granicu jugoslovensku zastavu. Sve to odvijalo se u prisutnosti policijskih organa i karabinijera koji su sve to mirno posmatrali. Demonstranti su se po spaljen ju jugoslovenske zastave razišli.
KLASIFIKACIJA NOVIH „TALIJANA" U JULIJSKOJ KRAJINI
Gradacije talijanstva pojedinih vojnih godišta
Trst, juna 1933. — Sad su pozvani u Julijskoj Krajini na stavnju mladići rodjeni 1913 godine. Tim povodom donio je tršćanski »II Piccolo« članak, u kojem kaže, da je to generacija, koja se ne sjeća ničega od onog tragičnog, što je svijet proživio u ratu. Djeca toga godišta počela su polaziti školu, kad je svršio rat. Za talijanstvo Julijske Krajine značajno je. da ova djeca nisu polazila škole, u kojima su bili simboli Austro-Ugarske. U prvi razred su došli 1919 i već od prvog razreda učili u školi talijanske patriotske pjesme. Kad su bili na pragu četvrtog razreda dogodila se »Marcia di Roma« i započimala je i za školu fašistička era. Oni su rodjeni prije rata, pa su zato ipak u nekoj vezi s prijašnjim vremenima i prilikama. Ali u budućim stav-njama doći će na red mladići, koji su rodjeni za vrijeme rata. Oni, koji su rodjeni 1914. što se talijanstva tiče, slični su onima 1913, zato jer su mnogi rodjeni u mjesecima prije sarajevskog atentata,- a svi su svakako bar začeti prije rata. U smislu talijanstva od značenja su godine 1915 i 1916.
Ti će svoje rodjenje vezivati na historijski ulazak Italije u rat za oslobodjenje Julijske Krajine. Oni koji su rodjeni 1917 imaju prednost u talijanstvu pred ostalima zato, jer su počeli da polaze školu 1923, kad je uvedena po prvi put Gentilijeva reforma o asimilaciji škola u Julijskoj Krajini. Tek te godine škola je počela da bude efektivno talijanska Oni, koji su rodjeni prije 1917 nisu u svim krajevima uživali sasvim talijansku školu. To tumači, piše i »Piccolo» i činjenicu, da na Krasu općenito mladići i djevojke iznad 16 godina ne poznaju tako dobro talijanski jezik, kao oni, koji imaju manje od 16 godina. Oni, koji su rodjeni 1919 i koji će doći na stavnju za šest godina bit će prvo godište rodjeno u sjeni talijanske trikolore. Oni, koji su rodjeni 1918 pripadaju godištu talijanske pobjede, i svaka daljnja godina bit će po svemu sve više talijanska i fašistička, sa sve manje tragova političke i nacionalne prošlosti. Tako mudruje »Piccolo«, a ovo mudrovanje nije ni za nas sasvim bez interesa.
KORUPCIJA U ITALIJI U REDOVIMA FAŠIZMA CVATE
Trst, juna 1933. — Kao što je poznato u Italiji se danas mnogo reklamira fašizam, štampaju se knjige, listovi i revije, kojima je svrha veličanje fašizma i Mussolinija i ništa drugo. Mnogi se obogaćuju i mnogi živu od ove nove »industrije«. Industrije, trgovine, obrtnici i mali ljudi, koji se boje fašizma, moraju da se preplaćuju na te publikacije, makar ih uopće i ne čitaju, jer ne mogu da odbiju, kad im do-dju inkasatori i akviziteri u crnim košuljama. Ovom »industrijom« bave se medjutim mnogi, koji uopće ništa ne štampaju, nego samo ubiru novac i iskorištavaju terorizovani svijet u svoje sasvim lopovske svrhe. Neke policija ulovi, a nekoje ne, jer ih ne može uloviti ili pak zato, jer im ne može ništa.. Medjutim ovih dana bili su osudjeni ipak nekoji slični na konfinaciju i to neki Signorelli i Dolcetti iz Rima na pet
godina, a na jednu godinu Nicotra, Bi-teti, Canatta, Trapani, Mazucheli itd., zato jer su sakupljali doprinose u svrhu izvedbe jedne muzičke kompozicije koja slavi Mussolinija i fašizam. Na pet godina je nadalje konfiniran neki Cevolari, a po tri godine dobili su Principe, Lubrano, Paternostro, Turonone, Cremonini, Menicante itd., jer su ucjenjivali industrijalce i trgovce i inkasirali od njih velike svote navodno u svrhu izdavanja nekih knjiga o fašizmu.
Ove osude govore prije nego o strogosti fašizma o naročitim prilikama, koje je stvorio fašizam u Italiji u tom pogledu i o velikim mogućnostima pljačkanja ove vrsti. Ovako kažnjeni aprofitateri nisu činili ništa drugo, nego su imitirali fašističke metode pljačkanja s Mussolinijevim odobrenjem, i
KAKO NAM FAŠISTIČNA ŠTAMPA ČINI USLUGE
Odjek jedne naše bilješke.
U jednom od posljednjih brojeva »Istre« donijeli smo bilješku, u kojoj smo zabilježili nove fašističke direktorije u nekim mjestima Julijske Krajine. Citirali smo imena svih onih izdajica, koji su na čelu mjesnih fašističkih organizacija, pa smo rekli, da moramo ta jmena zapamtiti, jer su to najveći krivci za sve zlo, koje bije naš narod u Julijskoj Krajini. Ta je vijest izazvala pravi bijes fašističke štampe. U važ-lim listovima su članci tim povodom, a u tim se člancima kaže, kako smo mi navijestili krvavu osvetu prvacima fašizma u Julijskoj Krajini, kad dodje do oslobodjenja tih krajeva od strane Jugoslavije. Fašistički listovi služe se citiranjem naše vijesti, ali namjerno su čitavu stvar prikazali još oštrijom, nego smo to mi učinili. U citatima fašističke štampe govori se o nekom »maču osvete«, »teroru« i »krvi«, a svega toga u našoj bilješci slučajno nije bilo. Time nam fašistička štampa samo čini uslugu. Tako su oni i fašistički prvaci, koji ne čitaju »Istre« saznali, da se o njihovom radu vodi računa, a pošto znamo, kako su svi oni »veliki junaci«, mnogi će se ovako prestrašeni »mačem osvete« povući u mišju rupu ili će bar trpjeti od straha u iščekivanju, da mu »odsje-čemo glavu«. Puljski »Corriere Istriano« piše u svom komentaru čak i to, da smo mi naumili da po oslobodjenju »sječemo glave« fašističkim hijerarha-ma po Julijskoj Krajini.
NOVI DIREKTORIJ FAŠJA U KOMNU
Trst, juna 1933. — Fašistička organizacija u Komnu dobila' je novi direktorij. Bilježimo imena tih delija, da ih zapamtimo za dan obračuna: cav. Angelo Martinelli, Gino Tani, Armando Vicenzint Carlo Suban e Giovanni Dagri.
V ČEDADU PRIPRAVLJAJO, DA SE POKLONIJO...
Čedad, maja 1933. (A g is). — Stari Rimljani in drugi narodi so gradili velike stvari. Gradili so jih z delom in trudom sužnja in ob trpljenju vsega naroda. S tem so hoteli potolažiti maso, da ne bi prehitro vstala in spoznala krivice, ki se ji dela. Znan je rimski klic množic: »Ranem etcir-censes!« (kruha in iger). In marsikaj je še znano o velikem tlačenju in suženjstvu ljudskih množic. Od vsega tega je ostal danes kot spomin le kamen, nanizan eden vrhu drugega, ostale so razpadajoče zgradbe, ki le še strašijo in opozarjajo tujca-—, obiskovalca na stare čase, ki se niso mnogo razlikovali od današnjih. O teh zgradbah pravijo, da jih je zgradil ta in ta cezar, ta in ta imperator, ko je premagal ta in ta narod itd.
Tudi Mussolini je postavil svoj »Foro Mussolini«, delo, ki ga že dolgo proslavljajo in, ki naj ovekoveči »duceja«. Kako ga ne bi? Ali ni Mussolini velik, ali nima velikega naroda in — ali ta narod ne rabi danes: »Ranem et circenses?«
Toda — ali ne trpi italijanski narod id ni že skoraj izčrpan? »Foro Mussolini«! Kdo je delal, da je nastalo to delo, kdo je žrtvoval vse, da nosi to delo tuje ime? Kdo je tlačen in izmozgan, kdo je uničen, kdo danes nima ničesar drugega nad sabo kot noč in sonce in vse zato, da se lahko veliko delo v Rimu kliče »Foro Mussolini?« Koliko si dalo ti naše ljudstvo v Primorju, koliko si plačalo, koliko si pretrpelo in koliko si zgubilo? In koliko jih je moralo po svetu! To se vprašajmo! in videli bomo. čigavo ime bi morala nositi ta zgradba, ki bo pričala rodovom, kako se je godilo ljudstvu v začetku 20 stoletja!
Da bo mera krivic še bolj polna, da s® od črnih oboroženih armad zastraženo ljudstvo (ki jih samo plačuje) še boli poniža, se mora danes pripravljati, da se na »Forum Mussolini« pokloni svojemu »vodji« v času otvoritve. Dan na dan se pripravljajo v Čedadu in drugod na to veliko svečanost svojega suženjstva. Oblasti so dobile v ta namen posebne okrožnice in odredbe. Šole in naraščaj pa mora predvsem zastopati »Mlado Italijo«. — Želeli bi lej, da bi kaj kmalu vstala ta — »Mlad? Italija!«
TOLMINSKI PODEŠTAT
Tolmin, maja 1933. — Naš »Matiček« podeštat Marsan, ravnatelj tolminskega potovalnega kmetijskega tečaja, je delal izpit, da bi dobil potem kako boljše mesto i11 mogel tako lažje in v večjem stilu izmoz-gavati naše ljudi. Pri izpitu pa je pogorel-Znano ie,^ da je imenovani podeštat spravu našo občino na rob propada. Tako i® z našimi podestati! Kjer se ti tak vsidra. 'e demarja za pocestnice in vlačuge, za fešte in nogomet, le za kaj pametnega h1 koristnega ga ni. Tudi to bo prešlo...
(rob.)
»ROPOČE BOBEN GOR IN DOL«...
Opčine, maja 1933. — Pri nas se 1® gospodarstvo zakotalilo že v prepad. , nekdaj tako dobro gospodarsko situirah1 vasi. je sedaj samo še kakih 10 do 15 kmetov nezadolženih. Tako je zapel bob®11 svojo žalostno pesem pri veleposestniku m gostilničarju Antonu Kete-iu, dalje Josip11 Škerlevaj-u (Tembačev), Drčetovu in Andreju Danev (Stepkov). Tudi MalalaPj1 Karlu in Malalanu Antonu je boben zap®1, Vsled takih prilik, definirajo ljudje svol® razmere tako-Ie: »Gre nam po italijansko«-
BROJ 24.
»ISTRA«
STRANA 3.
ZADARSKI NADBISKUP POZDRAVLJA RIMSKIM POZDRAVOM
Zanimiva scena s biskupom Munzanijem i »neoslobodjenim«
Dalmatincima u P
Pula, juna 1933. _ Porečki biskup federzolli nešto je obolio, pa je u Pulu došao da obavi svetu krizmu zadarski nadbiskup Munzani, kojeg je Papa nedavno imenovao, kad je osnovao zadarsku nadbiskupiju, da bi bila »svjetionik slobode za neoslobodjenu Dalmaciju«:, kako je to osnivanje rastumačio tršćanski »11 Piccolo della Sera«.
Prilikom dolaska biskupa Munzanija u Pulu, puljski »Corriere Istriano« donosi u svom broju od 11 o. m. uvodnik, u kojem veliča Munzanija na jedan naročiti način. Ističe njegove fašističke zasluge na takav način, kao da bi sve to imalo biti ujedno i neko »davanje pod nos« starom Pederzolli-iu, koji nije tako veliki fašista kao Munzani ... Puljski list kaže, da je nedavno imenovanje Munzanija za biskupa imalo simpatičnog odjeka u čitavoj fašističko] Istri. Munzani je, kaže dalje puljski list, najmladji nadbiskup na svijetu, ima mu tek 42 godine. On je oličenje najsjajnije talijanske tradicije katoličke crkve u Dalmaciji. On je, kaže puljski list, dostojan nasljednik onih zadarskih biskupa, koji su kroz stoljeća vršili misiju straže i obrane civilizacije od slavenske pravoslavne i muslimanske opasnosti u Dalmaciji. Munzani Je po temperamentu i po gledanju moderan čovjek, pa on ujedinjuje u svojoj duši svoju crkvenu misiju s velikim patriotskim osjećajem. On je polazio talijansku gimnaziju a Zadru, ma da je bio pitomac u hrvatskom semina riju. On je prkosio hrvatskim vodjama seminanja još kao dječak i polazio je u talijansku gimnaziju, koja je bila Pravi izvor talijanstva u Dalmaciji. Onaj Papa, koji se je izmirio s fašističkom Italijom, pokazao je dobar instinkt, kad ga Je podigao na čast zadarskog nadbiskupa, Jer je tim gestom učinio pravedan gest i brama kršćanstvu i prama talijanstvv. Dalmacije. Puljski list pozdravlja nadbiskupa Munzanija i želi, da bi napredovao u svo-Joj karijeri, drugim riječima: da bi postao sto prije kardinal...
Nije medjutim isključeno, da će Munza-bi to i postati, ako bude nastavio s ona-kovim gestovirna, kakav je učinio već na samom dolasku u Pulu, »Corriere Istriano« donosi odmah ispod svog uvodnika, u istom broju, članak pod naslovom »Poklonstvo Dalmatinaca njegovoj preuzviše-nosti mons Munzaniju.« U tom članku kaže se, da je Munzani na obali, kad je parobrod pristao bio pozdravljen od mnogih
svećenika i fratara, a oni su ga odveli u institut. Istoga dana posjetila je Munzanija brojna reprezentacija (una fortissima rappresentanza) »izbjeglica« iz Dalmacije, koja je pod Jugoslavijom. Oni su došli, da se poklone svom nadbiskupu, koji se brine na svom polju za »oslobodienje Dalmacije iz ropstva«. Pretstavnik Dalmatinaca, koji stanuju u Puli, cav. Raimondi održao je govor, u kojem je izredao sve one borbe i patnje, kojima su ispostavljeni dalmatinski Talijani Tommaseovi i Svetoga Jeronima. Munzani mu je odgovorio neobično toplo, zahvaljujući za poklonstvo svojih Dalmatinaca, koji su »neoslobodjeni«, upućujući ih na ustrajnost i nadu u skoru slobodu. Oprostio se od njih blagoslovivši ih i pozdravivši ih rimski na fašistički način. Tako opisuje tu audijenciju puljski fašistički list »Corriere Istriano«.
»PUSTITE POLITIKO POTEM PRIDITE PO PLAĆO.«
Gorica, maja 1933. (Agis). — Ko je Karel Rožič, organist in pevovodja cerkvenega zbora v Oseku, šel po plačo na županstvo v Šempas so mu občinski gospodje odgovorili: Pustite politiko, potem pridite po plačo! Rožič je začuden obstal, ko pa ni dobil nikakega pojasnila je odšel. Še danes ne ve. kaj smatrajo ti samopašni gospodje za politiko. Kdor ve kje je vas Osek pozna njene razmere in mirne, skromne Osečane, bo pač prepričan, da ni drugega nego izzivanje!
SLOVENSKA PROCESIJA PREPOVEDANA
Proti Kristusovim naukom
Občinski načelnik iz Marezig v koprskem okr. je za Križev teden prepovedal v Truškah prošnje procesije. Pri teh procesijah se povsod pojejo litanije vseh svetnikov po slovensko; to je bil razlog prepovedi. V nadomestilo pa so bili vsi kmetje vabljeni, naj se 24. maja na obletnico laške vojne napovedi zberejo v Marezigah za parado.
V Šmarjah pri Kopru imajo sicer za šmarnice slovenski rožnivenec in litanije, toda petje ganljivih Marijinih pesmi je župnik — Italijan prepovedal. Skliceval se je pri tem na tržaškega škofa, češ da dela v sporazumu z njim. Ljudstvo mu tega ne verjame in upamo, da se ne moti. (»Slovenec«)
PISMO S SPODNJEGA KRASA
M avbi n j e, 20 maja 1933. (Agis). "T ; Kmerom bolj težavno je življenje v «asih krajih. Po vojni se nabrežin-s k a dela ne le, da se niso obnovila ! prejšnjem obsegu, marveč so sčasoma Se pojemala, dokler ni danes vse popolnoma zastalo in umrlo. Zmanjkalo je naročil, odjemalci iz drugih držav so se obrnili drugam in danes so vsi kamno-Jntni zaprti. Tudi na Novem delu v Se-sIjanu, kjer je bilo svoje dni polno do-ntačinov, ki so nakladali na ladje ka-njenje za zasipanje morja v Trstu, se ne zgane nobena roka. Stene bodo pogasi opustele in začmele, kakor so že na Starem delu, ljudje se bodo lahko ‘jamo še spominjali dni, ko je dan na dan odhajala naložena barka proti Tr-“ijU in so vsi delali in živeli mirno in v niagostanju. Prav tako je v Tržiču. V ladjedelnici je ostalo malenkostno število delavcev, še ti nekako po usmiljenju, ker so obdržali le nekaj siromašnih vojnih sirot. Vsi drugi, koli-;'or hh je že prej ni odšlo v Ameriko, {J1 jih se jih ni rešilo preko meje, so ?roz zaslužka, pohajajo in niti ne pri-cnkujejo boljših časov. Pri nas je vse odvisno od dela v kamnolomih in v la-ojedelnici v Tržiču. S kmetijo še ti-ki imajo kaj več zemlje, ne morejo “lveti, kaj še le večina, ki ne premore y’eč ko hišo z vrtom, z njivo morda in kakšno kamenito ogrado. Drva, s ka-rorimi so si še nekaj časa pomagali, so Prfpi-cdali. Saj so bili pri nas nekateri >nkoj ob začetku propadanja tako ubo-da niso imeli niti za sladkor ne za dl ne za petrolej. Brez luči so hodili ‘Pdt, jeli enkrat na dan in še to slabo, i^dbcljeno in nosili staro obrabljeno ob-^Ko, ki bi je bilo prej vsakogar sram. j..	Zaradi dolgov,
, • so jih marsikateri nakopali z obno-d Podrtih hiš in ki ni upanja, da bi -d Jih kdaj rešili, zastran brezdelnosti d večjih davkov, ki jim nihče ni kos, ‘•s-oraj ni človeka, ki bi ne bil zadolžen.
J? da tleh, druga so izpodkopana In se jjdcno majejo. Zelo veliko jih je prišlo d^ddi neplačanih davkov in dolgov na razbo. Značilno za sedanje uboštvo po Šai u te- da se kupci navadno ne oglata jL0, Pa naj bo cena ograd in hiš še ni 0 nizka. Kdo bo kupoval, če denarja v* Posestvo nič ne nese in more člo-\°d njega plačevati samo davke.
K županstvo se hoče sicer izkazati ne-5° usmiljeno, ko'
Podpira potrebne,jše družine in vdo-ki
iimSe same ne morejo preskrbeti, ter daje listke za živež. Koliko pa taki jjj Povki zaležejo, ve vsakdo. To je sa-t0u «P°d al j še van j e stradanja in skoraj Ija , umirajočim, a še ta tolažba ve-PrmTfdno naprej onim, ki se županstvu miizujejo in o katerih lahko pricaku-
Gospodarstva
je in zahteva, da mu bodo uslužni in bodo ovajali domače. Druge, zavednejše družine,
ki prav tako trpe pomanjkanje, a niso vajene kloniti in se dobrikati in celo take žene, ki jim ne morejo očitati upornosti, a jih teži samo to, da je bil na priliko, umrli mož zaveden ali, ker niso vzgojile otrok, kakor bi si oni želill, pa trdo zavračajo, da niso vredne. Pač pa podpirajo nezakonske matere, da je v ljudeh prepričanje, da jim dajejo potuho, samo da bo čimveč otrok, ki bodo morali kričati za Italijo in za Mussolinija. Ni jim mar kdo jih bo živel in kako si bodo pomagali v življenju. Oni mislijo samo na to, da bi pri takih materah, ki morajo na vse mogoče načine iskati zaslužka, da se prebijejo, delo lažje in jim ne bo težko izstrgati otroku materin jezik in ga pridobiti zase.
Kako daleč smo pod tujimi oblastniki zašli v bedo, govori dejstvo, da je bilo županstvo prisiljeno med šolskim letom skrbeti
za kosilo otrokom
iz najubožnejših kamnoseških družin, ki so že tako dolgo brez dela in si nikakor ne morejo pomagati. Kuhajo jim v Mavhinjah in v Sesljanu. Za vsakega takega šolskega otroka plačujejo na županstvu komaj 50 centesimov na dan. Kaj naj jim za tako majhen denar skuhajo in, kako naj sl naši lačni otroci potešijo glad in zavarujejo pred jetiko, ki v večnem pomanjkanju od vseh strani preži nanje, je drugo vprašanje. In še to pomeni samo podaljševanje tega brezupnega in počasnega hiranja, bolj smrti podobnega kot življenju, v katerem je človek že otopel in posluša vse velike besede, s katerimi nas hočejo potolažiti in nasiti že odkar so prišli k nam, s pomilovanjem, prezirom in sovraštvom. Zboljšanja in bodočnost nam oni ne bodo dali nikdar!
TUBERKULOZA SE SIRI V JULIJSKI KRAJINI...
Renče, maja 1933. (Agis) Splošno pomanjkanje, ki vlada pri nas že dalj časa in je letos doseglo vrhunec, je že marsikateremu pripomoglo v prezgodnji grob. Slabi časi sploh, borba za vzdržanje gospodarstev, pehanje za delo in zaslužek in druge skrbi, poleg tega pa slaba in pomanjkljiva prehrana in celo stradanje — to se vzroki, da se med nami vedno bolj širi jetika. Mnogo jih je, ki so ji že podlegli. Zadnji žrtvi jetike sta dva mladeniča: Gabrijel Krpan, star 24 let in Mozetič Jožef, star 27 let, oba iz Renč. Radi bi vedeli, čemu so vse ustanove kot »Conzorzio antituberculare provinciale« itd. za katere moremo potom naših občin več ali manj prispevati, ko pa se nam nikoli ne nudi najmanjša pomoč. Pa bi je niti ne rabili, če bi nam dali dovolj dela in — kruha
It aiti a sprema rat!
MUSSOLINI DA DOBIJE NOBELOVU NAGRADU ZA MIR
Pariz, 12 juna. Listovi donose vijest iz Rima, da se tamo govori da če Mussolini dobiti ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir u znak priznanja za njegova nastojanja oko sklapanja četvornog pakta. Dalje se kaže u toj vijesti, da bi Mussolini, koji je do sada odbijao svako odlikovanje, primio Nobelovu nagradu i da bi čak lično otišao u Stockholm prilikom predaje na-grade.
NOVE CESTE VOJAŠKEGA ZNAČAJA Reka, 10. junija 1933. (Agis). Pred tedni smo poročali o gradnji dveh novih cest v Trnovem (II. Bistrica), ki sta namenjeni ižključno vojaškemu prometu. Kakor pa zgleda, načrt za utvrditev Trnova in Bistrice še ni dovršen. V delu sta poleg drugega spet dve novi cesti. Cesto, ki gre od poslopja, imenovanega »Dvorana«, do glavne ceste so podaljšali do mlekarne. Cesta je popolnoma ravna in gre po »Pod-vrteh« ter tako veže središče vasi tudi z železniško postajo.
Druga cesta, ki je že dogotovljena in Jo že tlačijo s težkimi valarji, se odcepi pri mesnici, ki je last Lojzeta Primca (Špeho-vega) in gre preko njih po vrtovih ob stari Jejčkovi hiši, dalje čez njive v »Zevnikih« in pride na današnjo (pivško) cesto, ki pelje v Šembije blizu mostička pred Globov-nikom. S to cesto so odvzeli Trnovcem veliko njiv in travnikov. Da bi pa imeli naši ljudje kakšno korist od nje, ni misliti, pač pa le škodo. Oškodovanja bo tudi stara Ludvetova gostilna, ki stoji ob stari cesti v Trnovem, in bo z novo cesto ostala izven prometa.
V načrtu je tudi popravilo stare poti, ki gre iz vasi pod Tumčevo hišo in pelje v trnovske borovce pod Stražco. To pot bodo tudi popravili, razširili in speljali na ono cesto, ki bo izpeljana iz kasarne v Trnovem na Stražco.
Mogoče imajo še kakšno drugo cesto v načrtu, a za enkrat jih je že več kot preveč. Saj z navedenima cestama bo imelo Trnovo že sedem novih cest, namenjenih vojaškemu prometu.
CESTO BODO ŠIRILI Postojna, 1. junija 1933. (A g i s). — Širi se govorica, da bodo razširili cesto iz Razdrtega v Postojno na 13 m. Radovedni smo, kakšnim namenom bo služila tako široka cesta!
REGULACIJA REK IN CEST Trst, junija 1923 (A g i s). 2e dolgo časa se tudi napoveduje regulacija Sočinih pritokov, v prvi vrsti Bače, Idrijce, Koritnice itd. Tudi ta dela bodo baje pričeli v kratkem. Na 700.000 lir je proračunjena ureditev ceste čez Preval. To cesto bodo v prvi vrsti popravili in razširili in tudi zmanjšali klance.
GRADNJA VODOVODA Trst, junija 1933. (Agis). — Z gradnjo vodovoda v Koritniški dolini so pričen. Vodovod bo lahko dobavljal vodo okoli 30 vasem po rohni in ca 130 litrov dnevno na
osebo. Pri delih so zaposleni le tujci. Tako nimamo od vseh teh naprav nikakih koristi. Bolje bi lahko uporabili denar namenjen za vsa ta dela in naprave, brez katerih smo do danes 'ahko živeli in s katere-mi ne bomo imeli drugega ko stroške in sitnosti! Saj se zato davki večajo in kmetije propadajo.
ELEKRIFIKACIJA ŽELEZNIC
Trst, junija 1933. (A g i s). — Že dolgo govorijo, da bodo elektrificirali železnice po naših krajih, toda do danes še niso pričeli z delom. Zdaj se je spet pojavil glas o elektrifikaciji železnic Trbiž — Videm — Gorica, Trst — Postojna, Št. Peter na Krasu — Reka in Tržič — Červinjan. Dela so preračunana na 60 miljonov lir in bi imela biti končana do leta 1936. Sicer je vsa stvar zelo dvomljiva. Kajti, čemu naj se potroši toliko denarja, ko pa so vlaki po teh progah vedno prazni, ni ne potnikov še manj pa tovornega prometa.
VELIKI HIDROPLANSKI AERODROM U TRSTU.
Trst, juna 1933. — Dne 24 maja u Trstu je svečano otvoren veliki pomorski aerodrom, koji ie velik 2800 kvadratnih metara, a izradjivao se 20 mjeseci. Taj aerodrom nije sigurno bio potreban za civilni promet, jer znamo, da ie i taj promet Trsta u posljednje vrijeme pao na minimum i nikako mu nije trebao ovako glomazan aerodrom. Služit će vojsci... FAŠISTIČKA ŠPIJUNAŽA U JUGOSLAVIJI
Beograd, 11 juna. — Uprava grada Beograda uhvatila je ovih dana Lu-ju Mičlća, potpukovnika u penziji, blv-, šeg oficira austro-ugarske vojske u vršenju špijunaže u korist dviju susjednih država. Kod njega je nadjen kom-promitujući materijal i on je sam priznao, da je posljednje dvije godine stajao u vojno-obavještajnoj službi tih država. Povodom toga je utvrdjeno, da su mu u ovom slučaju bili suučesnici Karlo Lalić, pukovnik u penziji, Mane štrajher i August Furlani, kapetani u penziji, svi bivši oficiri austro-ugarske vojske, kao i Kamilo Seragli, trgovac i Edmondo Weiss, knjižar, strani državljani, oba iz Dubrovnika. Svi su priznali krivicu i predani su Državnom sudu za zaštitu države na daljnje sudsko postupanje.
ITALIJANSKI VOJNI MINISTER V TOLMINU.
Tolmin, 14 junija. V poslednjem času se vršijo po Tolminskem, na Banjški planoti ter v Trnovskem gozdu velike priprave za poletne vojne vaje. Včeraj popoldne je nenadoma prispel iz Rima v Tolmin italijanski vojni minister general Gazzera, ki le pregledal vojaške oddelke, ki so že razvrščeni ob vsej gornji Soči iti Idrijci. Generala Cazzerò je spremljal general Calcagno, poveljnik videmske armije, ki bo vodil manevre.
VELIKI DEFICIT ITALIJANSKEGA PRORAČUNA
Trst, maja 1933. — (Agis.)- Izdatki letošnjega državnega proračuna (1931.-33.), ki so bili preračunani na 20.600,000.000, so se dvignili na 21.880,000.000 lir. Uradno poročilo pravi, da so ti izdatki narasli zato, ker so padi dohodki železnic, ker je bila vlada prisiljena nuditi državno pomoč ladijskim podetjem, zemljedelskim institucijam, industrijskim podjetjem za predelavo
svile, kot tudi nekaterim rudnikom. Take bo znašal letošnji deficit okoli 4.200,000.000 lir, dočim je bil predviden na 1 miliardo 800 miljonov. V razmjerju s proračunom iz prejšnega leta, bo letos deficit nekaj večji. Za proračunsko leto za 1. 1933-34.. ki začne z julijem, so predvideni izdatki na 20 milijardi 614,000.000 lir, deficit (v odnosu z dohodki) pa na 2.900,000.000 miljonov.
KADIJO IN DOMAČINI - BUČE IN DUČE
P a d r i č e, junija 1933. 21. aprila se praznuje po vsej Italiji rojstvo Rimr.. Ob tej priliki se vrše veliki govori, parade, in slično. Da se omogoči ljudstvu, da v čim večjem, številu čuje fašistične govore, nastavijo kjer je le mogoče radio aparate V naših krajih, se to izvršuje v veliki meri, z gotovim sistemom in jasnim namenom. Cenjeni učitelj Arturo Bertok, oz. Berti, sedaj Bertini, učitelj v Gropadi, je povabil naše kmete iz Padrič in Gropade v šolo, da poslušajo radijo. Vaščane je radio zanimal in zato so prišli. Učitelju Bertoku je bilo mor-
da toplo pri srcu, ko je videl našega kmeta kako verno posluša radio. Tembolj mu je moralo biti toplo pri srcu, ko je videl uspeh svoje propagande. Kmetje so namreč vse prav dobro razumeli, kot je bilo razvidno iz komentiranja ko so se vračali domov. Nekaterim je bila stvar bolj jasna, drugim nekoliko manj, zato pa je vprašal neki prileten padričan, katere vrste buče (Duče) bi morale neki biti, ko jih je govornik tolikokrat omenjal. No, učitelj Arturo Bertok, Berti, Bertini. je bil z uspehom vseeno povsem zadovoljen.	(Rob)
NOVE PROMJENE SLAVENSKIH IMENA
I r s t, juna 1933. — Tršćanski prefekt potpisao je opet nekoliko desetaka novih dekreta, kojima se mijenjaju slavenska prezimena u talijanska, pa je tako Antončič postao Antoni, Kavčič — Calci, Mar-
kovčič — Marchi, Sajina — Saini, Požar — Pozzari Rolih — Rolli, Perhavc — Perazzi, Škapin — Scapini, Škamperle — Scampoli, Sturm — Stormi, Čehovin — Cechini, Škrinjar — Scrignari, Škerjanc — Scherani
ŠTIRIDESET NOVIH POTUJCEVALNIC V NAŠIH KRAJIH
Slovenski Jezik mora Izginiti!
Go r i c a, junija 1933. (Agis). — V Goriški pokrajini nameravajo še v teku tega leta zgraditi okoli 40 novih šol. Stroški za te gradnje so preračunani na okoli 5 miljonov lir, od katerih bo skoro polovico prispevala država. Po nekaterih krajih so dela že v teku; drugod pa še ne, dokler se ne zagotove sredstva. Velik del stroškov
sodo nosila tudi razna raznarodovalna društva, ki so osredotočila svoje delovanje zlasti po naših krajih.
Kot zgleda, ne samo iz tega dejstva, si fašistična Italija prav vestno prizadeva uni-čiti sploh vsako sled za nam: s svojo šolo- Da bi se tako zanimala z, svojo Kalabrijo, Sicilijo itd.
BINKOŠTNE SVEČANOSTI V POSTOJNI
Postojna, junija 1933. (Agis). — Kakor vsako leto, so se tudi letos vršile tu razne svečanosti ob priliki letošnje svečane otvoritve postojnske jame. Kliub raznim ugodnostim pa‘ so te svečanosti daleč zaostajale za drugimi ob sličnih prilikah, čitah smo sicer, da je prišlo v dveh dneh v Postojno okoli 25.000 ljudi in da jih je večina obiskala jamo. Toda nam se to le čudno zdi. ker Postoina ni tako veliko me-
sto, da bi se 25.000 ljudi kar tako zgubilo. Zlasti malo pa je bilo tujcev, kar pa ni nič čudno, saj postopajo včasih z njimi tako, da odnese o kal slabe vtise o italijanski go-s oljubnosti. Možno pa je, da so šteli k obi-skovalcem Postojne in jame vse uniformi-rane varnostne organe. Potem bi mogoče lahko našteli tudi preko 25.000 obiskovalcev!
UMRO JE CLAUDIO TREVES
Prije par dana (11. o. mj.) umro je u Parizu, središtu antifašističke akcije talijanskih emigranata, istaknuti socijalistički prvak, političar i novinar Claudio Treves. To je poslije smrti Filippa Tura ti ja, vodje talijanskog socijalizma, koncem marta lanjske godine, drugi teži gubitak, koji je zadesio redove talijanske emigracije.
Claudio Treves bio je politički učenik, prijatelj i suradnik Filippa Turatila u Italiji, pogotovo kasnije u izag-nanstvu, kad je 1926. godine emigrirao i živio u PariziV. Tu je bio direktor lista antifašističke koncentracije s>La Libertà«.
Treves je bio jedan od onih socijalista kako se za njega kaže u jednom intervjuu, koji je, kao onda mnogi u Italiji socijalizam prihvatio najprije srcem, osjećajem, a onda razborom. — Potekao je iz jedne gradjanske obitelji u Torinu (rodjen 1869) te je već u svojoj mladosti ušao u republikanske redove, koje je medjutim doskora napustio da se posveti novinarskom radu zadojen marksističkim idejama. Tada počinje njegova suradnja u polumjese-čniku »Critica sociale«, listu što ga je osnovao i uredjivao Filippo Turati u Milanu 1892. Zadaća ovog lista bila je širiti t. zv. znanstveni socijalizam, propagirati, marksističku teoriju, aplicirajući marksizam na ondašnje glavne nacij onalne i političke probleme u Italiji. Time je u glavnom bila udarena ideologija talijanskoj socijalističkoj stranci, osnovanoj u Genovi iste godine.
Kod osnivanja socijalističke stranke Treves nije sudjelovao, ali je inače bio vrlo aktivan u borbi za afirmaciju socijalističkih ideja u Italiji putem svojih predavanja i novinarskog rada u Ijevičarskim listovima. Zbog svog radikalnog držanja neko je vrijeme (1898) morao ostaviti Torino i čekati u Parizu na povratak u Italiju, dok se bura protiv njega slegne. Kasnije kad se vratio preuzeo je u Milanu vodstvo socijalističkog pokreta jer nije bilo drugih koji bi bili mogli preuzeti ovu ulogu. Turati je tada bio u zatvoru.
Suradnja Turati—Treves trajala je nekih tridest godina. Interesantno je da se ova dvojica u početku razilazili, upravo zbog nekih posebnih nazora Trevesovih na talijanski socijalizam, ali su se ubrzo složili, pogotovo poslije 1898 i par godina kasnije kad je Treves Tu-ratija naslijedio na položaju urednika »Critica sociale«.
Treves je neko vrijeme bio i u redakciji lista »Avanti« dok se još štampao u Rimu, ali je kasnije radi nekih neslaganja napustio list. Vodstvo socijalističke stranke poslije kongresa u Reggio Emilia predalo je zatim list posvema u ruke Mussoliniju. Kasnije je Treves uvidio, da je bio učinio pogrješku.
Zastupnikom je Treves postao godine 1907 bio je na tom položaju gotovo nekih dvadeset godina.
Kao socijalista bio je protivnik rata. Još kao urednik »Avantia« žestoko je napadao odgovorne talijanske vodje zbog rata u Libiji. O tom je neko vrijeme za boravka u Njemačkoj pisao u »Vorwaerts«. Napadao je imperijalističke težnje onih koji su siromašni talijanski narod vukli u ratna afrička osvajanja. Pobijao je vanjsku politiku, koja je bila pokorna prama jakim silama, a agresivna prema slabijima i unutarnju koja je za njega bila reakcionarna i nasilna. Za vrijeme rata Treves je bio na strani onih koji nisu taj rat htjeli.
Lanjske godine u julu donio je naš list razgovor našeg suradnika Dragovana Sepića s Trevesom. U tom je značajnom razgovoru, zbog kojeg su u fašističkoj štampi izišli grubi napadaji na Trevesa, on medju ostalim govorio:
»Prije svega dozvolite mi da vam spomenem da je talijanski socijalizam zauzimao odlučni stav uvijek protiv talijanskog iredentizma. Jer mora da znate, da su iredentisti jedino onda za slobodu kada je brane, čim su je osvojili i dobili slobodu za sve, pretvaraju se u imperijaliste i tlačitelje ostalih narodnosti. Na koncu konca objektivno uzevši 700.000 ili ako hoćete 500.000 mrtvih na ratnim poljanama ne vrijedi da se oslobode onih 200—300.000 Talijana, koji su bili pod Austrijom i da se za to porobe drugih 500—600.000 Slavena i 200.000 Nijemaca. Dakle mi u svojoj domovini nismo smatrali za shodno da branimo jadranski iredentizam i protivili smo se ratu ... Nemamo razloga da branimo iredentizam ostalih naroda, jer ja bar, ne smatram pitanje manjina kao pitanje granica, niti mogu da zamislim jednu tako idealnu granicu, koja bi se potpuno pokrivala sa narodnom ... Dajte jednom narodu granicu na gornjem toku rijeke, gdje je doista u većini, on će doskora da formulira svoje težnje na ušće rijeke, dajte jednom narodu zemlju recimo svagdje gdje se nalazi u većini, odmah će naći jednu misao, koja će mu na-ređjivati da zato jer je gospodarski »hinterland« traži privredni trgovački grad za sebe ... Ne, manjinsko pitanje treba shvatiti kao pitanje slobode. Ja sam strogo uzevši, za svaki plebiscit ili referendum, jer time se bar približno a najvjerodostojnije može da definlšu granice... Ali što je glavno, nije ta granica. Glavno je, da se već jednom
Zadušnice i komemoracija istarskih društava u Zagrebu Govor sveuč. prof. dr a Zuglie o radu i zaslugama Vjekoslava
'»v	•	■>* • *
o pm cica
(a. r.) Prošli petak (9. o. raj.) naveče održana je u dvorani »Kola« komemoracija za pokojnim Vjekoslavom Spinčićem. Naše organizacije u Zagrebu (društvo »?stra«, Istarski Akademski Klub. zadruga Istarski dom, Jugoslavenska Matica i zavod Djački internat) izdale su prije toga zajednički poziv na prijatelje Istre i poštovatelje velikog pokojnika da prisustvuju komemorativnoj priredbi u »Kolu«, da se pridruže odavanju počasti jednom od najvećih istarskih prvaka. koji je svoju mladost i najveći dio života posvetio radu u Istri, a pod svoju starost aktivno sudjelovao u jugoslavenskom političkom životu.
Komemoracija u »Kolu« imala je veliki uspjeh. Zagrebački dnevni listovi donijeli su sutradan o njoj opširnije izvještaje. Publika, ne samo istarska, ispunila je cijelu dvoranu. Bili su prisutni članovi naših organizacija na čelu sa mnogim našim istaknutijim emigrantima, od gradjanstva bilo je najuglednijih lica. predstavnici raznih društava, sveučilišni profesori, omladina itd
Program je otpočeo pjevanjem istarske himne »Predobri Bože...« od Matka Brajše-Rašana. našeg sijedog istarskog kompozitora. Publika je ovu točku saslušala stojeći, a na kraju je oduševljenim pljeskom pozdravila mješoviti zbor Djačkog internata, koji je — tek nedavno osnovan — pod vodstvom prof. Milana Gortana otpjevao ovu pjesmu skladno i sigurno, te je već ovim svojim prvim nastupom pred publikom izazvao priznanje.
Iza toga je naš Rikard Katalinić-Jeretov recitirao svoju pjesmu »Posljednjemu od istarskog trolista« posvećenu Vjekoslavu Spinčiću. Recitirao ju je zanosno i od srca. pa je i kod publike proizvela jednaki dojam
Sveučilišni profesor Dr. Srećko Zuglia održao ie na to govor, u kojem je opširno prikazao život i djelovanje prof. Vjekoslava Spinčića i prilike, u kojima je on nastupao i izveo svoi veliki životni program. Prikazao je pokojnog Spinčića kao velikog i prokušanog patriotu i borca, fanatika istine, pravde i slobode, kakav je Spinčić ostao od svoje mladosti pa do smrti.
— Prognani s istarske grude sakupili smo se, rekao je medju ostalim predavač, u ovom rodoljubivom gradu, koji je više puta pružio svoje utočište progonjenom velikanu. naročito za vrijeme svjetskog rata i poslije njega, u gradu, koji je i svojom mišliu i materijalnom pomoći davao našem vodji uvijek nove snage i poticaja za njegov rad oko osvješćenja i oslobodi enja istarske braće. Dok je blagopokojni Mandić umro pred sam konac svjetskog rata s nadom u srcu da svjetla načela predsjednika Wilsona ne će dopustiti krvavu nepravdu, koju su mirovni ugovori nanijeli primorskim Hrvatima i Slovencima, dotle su Spinčić i Laginja morali doživjeti tragediju ljudi, koji gledaju kako barbarska noga gazi sve ono čemu su oni posvetili sav svoj
dugi i mukotrpni život, sve želje i misli svoga srca. svu svoju umnu i tjelesnu snagu. Ali ponosni duh i nesavladiva snaga pokojnog vodje nije klonula niti pod dojmom ove teške narodne nesreće. Život Spinči-ćev bio je jedna neprekidna borba, jedan težak i naporan trud od najranije mladosti pa sve do duboke starosti, što ju je providnost podijelila ovom svom odabraniku, plemenitom zaštitniku istine i pravde, sloge i slobode te bratske ljubavi.
— Mi smo vidjeli, nastavio je Dr. Zuglia, kako su naši preporoditelji u toku 40 godina sasma preobrazili vanjski lik naše Istre, kako su od nesvijesne i potištene raje stvorili narod pun divne snage i samosvijesti. koji ie poput neodoljive bujice rušio sve brane, što ih je tudjinska sila postavljala njegovu razvitku. I kad je taj narod mislio, da je već na pragu novoga doba, na dohvatu sjedinjenju sa svojom slobodnom braćom. došla je tudjinska ruka koja nemilosrdno ruši i gazi sve ono, što ie stvoreno kroz stoljeća mukotrpnog rada.
Predavač je zatim prikazao život Vjekoslava Spinčića. prilike pod kojima je poslije svršenih nauka stupio u život i nakon što se. otpušten radi svojih narodnih načela kao profesor iz službe, aktivnije i do kraja posvetio narodno-političkom radu. Iznosi zatim Spinčićev rad na kulturno-književnom polju, pa završava: »Veliki vodjo Tvoie ie tijelo otišlo da počiva u ro-djenoj grudi, otišao si da se odmaraš u krugu tvojih vrijednih suradnika i drugova u narodnoj borbi, ali Tvoj duh ostat će me-điu nama, da nas hrabri i potiče na nove borbe, da nam bude primjerom žarke ljubavi, kojom treba ljubiti svoj narod i svoju zemlju... Da živi trajna i čista uspomena na velikog vodju. Slava našem Spinčiću«. — Pri kraju predavdnja, koje je publika u cijelosti pažljivo saslušala, dvoranom je zaorio jednodušni poklik »Slava«.
Na kraju ie maleni srednjoškolac Logar deklamirao dvije pjesmice od Josipa A. Kraljića; »Nad grobom Vjekoslava Spinčića« i »Prste k sebi«. Njegov prirodni, slobodni nastup oduševio je publiku, koja se zatim mirno i u redu. dolično ovakvoj priredbi razišla.
Sutradan u subotu odslužene su u župnoj crkvi Sv. Marka svečane zadušnice, koje je uz asistenciju celebrirao mons. Dr. Svetozar Rittig. Crkva je bila puna prijatelja i poštovatelja pokojnog Spinčića. Bili su prisutni podban Dr. Hadži, gradonačelnik Dr. Krbek, kanonik Barle, sveuč. profesori Dr. Radopičić. Dr. Nagy — da spomenemo samo par imena iz redova gradjanstva. Na koru je pjevao, kao i dan prije na komemoraciji djački zbor pod ravnanjem prof. Gortana.
Na taj je. način i u Zagrebu odana počast mrtvome Spinčiću, u duhu one tradicije koju Istrani goje prema velikim imenima svoje prošlosti, koja polako nestaje kako nestaju jedan po jedan i naši stariji borci.

TALIJANSKA STAMPA O SPINČIĆU
Što piše »II Popolo di Trieste«
U povodu smrti Vjekoslava Spinčića izišao je u tršćanskom »Popolo di Trieste« od 6 juna članak, u kojem se s talijanskog stajališta prikazuje rad velikog pokojnika. Taj je članak veoma interesantan i zato, jer ima u njemu momenata, koji dokazuju, da je Austrija uvijek fa-vorizovala Talijane na štetu Slavena, a i inače je taj članak vrijedan pažnje Donosimo ga u cijelosti:
»Ime Spinčića izaziva bolne uspomene kod Talijana, a najbolnije kod Istrana — kaže se u članku. — On je pripadao onoj grupi slavenskih svećenika i advokata, koji su, na poticaj Austrije, postali propagandisti, pokretači i upravljači antitalijanskog pokreta medju seljačkim slavenskim stanovništvom u istočnim i sjevero-istočnim krajevima Istre i u Liburniji. Već 1848 godine Austrija je, da bi suzbila talijanski pokret u julijskim krajevima kojega se je bojala, nastojala, da raspali medju Slavenima doseljenim i importiranim u Istru plamen mržnje i averzije protiv Talijana, sijući komunističke ideje (!), ideje eksproprijacije i »o-svete onih koji ništa nemaju, Slavena, protiv »gospode«, Talijana, koji sve drže. U 1848 godini nije još bilo rezultata koje je Austrija očekivala, ali sjeme je bilo balčeno
i donijelo je ploda.
1861 godine nije još u istarskom pokrajinskom saboru bilo nijednog pravog antitalijanskog predstavnika. Ali taj sabor, pozvan da pošalje poslanike u bečki parlame-nat, glasao je sa listićima na kojima je bilo ispisano »Nitko« i tako je izazvano raspu-štanje sabora i raspis novih izbora. U slijedećim saborima počeli su se javljati predstavnici slavenskih seoskih općina. Ispočetka je to bila beznačajna manjina, ali je pomalo postala brojnija i‘ agresivnija. Slavenski pokret ojačao je 1880 godine. Tada je od 30 poslanika u saboru bilo šest Slavena. Tu i tamo manifestirali su se simptomi slavenske afirmacije formiranjem manjinskih grupa u nekojim općinama na Krku i na li-burnijskoj obali, u Kastavštini i Voloskom.
U to doba javljaju se u političkom životu Istre svećenici Volarič na Krku, Spinčić i Mandić u Liburniji, te advokati Laginja, Stanger i Vitezić. Njih su slijedili kasnije braća Trinajstići, Zuccon i ostali.
Spinčić, svećenik i profesor na učiteljskoj školi u Kopru (a ako se ne varamo i na talijanskoj gimnaziji u Kopru), bio je najvatreniji medju ovim propagandistima. Porijeklom iz Kastavštine, nije sakrivao, iako svećenik, osjećaje mržnje prema Talijanima. Nije htiq čuti ni o kakvom izmirenju saLatinima. Fanatičan do krajnosti mi-
shvati da su svi ljudi braća, i da se pravo shvaćeni interesi naroda rijetko kada nalaze u sukobu i da je sve u poštovanju ljudske ličnosti, da je sve u principu slobode, koju moramo svestrano braniti, a najviše ga u vlastitoj državi primjenjivati. Nasilje fašista protiv vaše manjine, nije nasilje talijanskog naroda i ja vam kažem, da se talijanski narod stidi toga i želi da si jedna velika demokracija slavenskih naroda na Balkanu od Crnoga mora do Jadranskog mora i talijanska obnovljena demokracija pruže ruke i da zajednički saradjuju u miru i civilizaciji na tom vašem i našem moru«.
U daljnjem toku razgovora Treves je još govorio:
»Teško je teško. Treba da mi to sve shvatinjo i uvjeren sam da se pravi narod uvijek razumije i da talijanski radnici i seljaci mogu samo da sa simpatijom gledaju Slavene. Znajte, da smo osjetili vašu bol i mi, kad smo čuli, da su pali Gortan, a iza njega ostali. Mi im dajemo časno mjesto u našoj antifašističkoj borbi za principe slobode, koji buduć općeniti principi, traže 1 općenitu borbu«.
U povodu smrti ovog istaknutog talijanskog političara i jednog od vodja talijanske političke emigracije, sjećamo se ovih njegovih poštenih misli. Neka mu je laka zemlja u tudjini, kad mu već nije bilo sudjenó da dočeka slobodu Italije
slio je, da će uz pomoć prijateljske (!) Austrije slavenska manjina brzo postati gospodar zemlje. Bio je prvi koji nije htio da se služi talijanskim jezikom u istarskom pokrajinskom saboru i prvi je protestirao protiv delegata austrijske vlade, dra. Fabianija, koji je na jednu njegovu interpelaciju odgovorio na talijanskom jeziku.
Seljaci istočne Istre poslali su ga i u bečki parlamenat, gdje je, zajedno sa svojim drugom drom Laginjom, pristupio u klub jugoslavenskih poslanika.
Kao što je Spinčić bio popularan medju stanovništvom Kastavštine i Vološtine, tako je bio omražen medju Talijanima u Istri. Jednog dana, za oluje, parobrod koji je plovio izmedju Pule ; Trsta a na kojem su se nalazili Spinčić i druga dva slavenska poslanika, morao je stati u Piranu i iskrcati sve putnike. U gostoljubivom Piranu našli su svi ukonačenje osim triju antitalijanskili agitatora: hotelijeri, svećenici i privatnici odbili su da ih ukonače i ogriju. Tada su oni odlučili da idu u Kopar kopnenim putem. Ali nijedan kočijaš nije htio da ih vozi. »Moramo poći pješice — rekli su — jer je ovo talijanska civilizacija«. Pozvali su nekoje dječake da im nose prtljag obećavajući im obilnu nagradu, ali su dječaci odbili. Kad su Spinčić i drugovi stigli mrtvi od umora i studeni u Kopar, telegrafski su protestovali u Beč, ali nisu dobili nikakve zadovoljštine.
Spinčić je zajedno sa svojim drugovima u borbi bio i u Poli, kada je ondje boravio ministar Badeni. Pošto su se rđjavo izražavali o Talijanima, nekoliko mladića je, u prisutnosti ministra Badenija i guvernera Rinaldinija, napalo šest slavenskih poslanika pomidorima tako, da je to izazvalo smijeh i kod samog ministra Badenija, koji im je ipak bio prijatelj.
Poslije rata, Spinčić je zajedno sa Mandičem, Rybarzem, Trinajstićima, Zucconom i Kurelićem pošao u izgnanstvo u Beograd. Tako je za Jugoslavene u Srbiji postao »jedan od velikih mučenika« panslavenske ideje. Pošto su ga poštivali za života, sada će mu mrtvome vjerojatno podići spomenik kao borcu slavenskog imperijalizma koji zahvata sve zemlje izmedju Jadrana i Tagliamenta«. .j
Ljubljana za Vjek. Spinčića
Na dan sv. Alojzija dne 21 t. m. ob 8-zvečer prirede vsa obrambna, emigrantska in nacionalna društva v Ljubljani v sokolski dvorani na Taboru spominski večer za prof. Vjekoslavom Spinčićem. Častna predsednika sta senatorja gg. Ivan Hribar in dr. Gustav Gregorin, stara druga in sobojevnika Spinčićeva. — Hubadova pevska župa zapoje najprej veličastno ' Adamičevo »Molitev« s spremljevanjem fanfar, na to govor o Spinčiću, potem zapije isti zbor žalostinko in konča z veličastnim »Buči \ buči, morje adrijansko!«
Na to žalno slavnost so vabiienLvsLjto-jaki iz Julijske Krajine in vsi domačinf. j Nadejamo se, da Ljubljana ne zaostane za Zagrebom, saj je bil Spinčić isto tako slovenski kakor hrvatski zastupnik v deželnem in državnem zboru; pričel je prav za prav med Slovenci v Gorici in koperskem okraju ter je bil s tovarišema dr. Laginjo in Mandičem slavni trolist Slovencev in Hrvatov Trsta in Istre.
Kdor le more, naj ne zamudi v sredo 21. t. m. priti ob 8. uri v Sokolovno na Taboru.
Predsednik izvršilnega odbora je g. Andrej Gabršček, učenec Spinčićev.
Komemoracija u Beogradu
Udruženje »Istra—Trst—Gorica« u Beogradu, prirediti če svečanu komemoraciju svome velikom veteranu Vjekoslavu Spinčiću u velikoj dvorani beogradskog Lhiiver-ziteta, u nedjelju 18 juna o g. u 10,30 sati prije podne. Inicijativi Udruženja pridružio se Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, Oblasni odbor Narodne odbrane. Jadranska Straža i razne druge patriotske organizacije.
Ličnost neumornog istarskog borca vrlo je popularna u jugoslovenskoj prestolnici. ( o čemu je dala dovoljno dokaza beogradska štampa svojim pisanjem prilikom njegove nedavne smrti. Zato će ova svečana komemoracija biti dostojna manifestacija narodnog priznanja jednom od najodličnijih sinova našega naroda.
Komemoraciju otvara pretsednik Udruženja »Istra—Trst—Gorica« u Beogradu, predajući reč jednom pretstavniku Udruženja, koji će govoriti o značenju Spinčića ' njegovim borbama za Istru, dok će pret-stavnik Sokola govoriti o Spinčiću kao opće jugoslovenskom nacionalnom veteranu. Govoriti će takodje ostali pretstavnici Pa' triotskih organizacija. Ovdašnje Akademsko pjevačko društvo »Obilić« vrlo se rado odazvalo pozivu udruženja, da sa svojim odličnim zborom otpjeva nekoliko prigodnih pjesama.
Jok cijtle svečanosti biti će prenošen radiom preko beogradske Radiostanice.
_ Upozoravamo sve emigrante, da u Št° impozantnijem broju dodju na komemoraciju svoga neprežaljenog Pokojnika, čij® kosti danas počivaju na posljednjem ostatku slobodne istarske zemlje. — Odbof Udruženja »Istra—Trst—Gorica«.
SKUPŠTINA I SENAT KOMEMORIRAJU VJ. SPINČIĆA-
U Narodnoj skupštini posebnim je govorom komemorirao Vj. Spinčića pretsjednik Skupštine g. Košta Kumanudi, a u SenaW ie održao govor o pokojniku pretsjedniK Senata g. dr. Ante Pavelič!
KOMEMORACIJA U KRAPINI.
Krapina je na naročito lijep način, učestvovanje mnogobrojnog pučanstva, komemorirala Vj. Spinčića
»ISTRA«
STRANA 5.
VJEKOSLAV SPINČIĆ 1 GORIŠKI SLOVENCI
____ £• e	Gabršček, u obcanstvom je zađobil vse pravice v Istri.
Povodu smrti prof. Spinčića, ovaj interesantan članak, koji prenosimo:
(i(.!nVeIÌkÌ Pok°inik Prok Spinčić je živahno elovai tudi med goriškimj Slovenci, da je ™rand med njimi za vedno hvaležen spo-popško osrednje semenišče je delo-za "^rs^ 'n fsfro' ’n tu se ie priči^ kv za duhovniško službo tudi Spin-,£ Njegovi sošolci so pripovedovali, kako S "a,roden ie bil mladi semeniščnik
VaP^v-ć'i ,VtSemenišeu ie imel kar sv°j sI°-tnv. 4 kfuP’ v katarem je mlade slovenske sini*5? nav,du^eval za hrvatsko knjigo in v*« nsko misel, posebno pa za zvezo med semi južnimi Slovani, ki smo en narod.
V knjigi »Goriški Slovenci« je strani 152 poročilo o njegovem prvem st1}6™ nastcpu v Gorici dne 21. junija - Ta dan je bila v semenišču slav-jStna »beseda« na čast papeževe 251etnice. *W vLna obednica ie bila spremenjena v ShSko .dvorano. Po vseh oknih so bili Vn*i ®tevdni naPisi v staroslovenskem, no-■ovenslcem, hrvatskem in italijanskem je-wU- odru Pa še v latinskem, grškem in Omre- ern' ^ed raznimi točkami sporeda Vi^am fo- da ie imel bogoslovec Fran r,. . slovenski govor, Vekoslav Spinčić rnJe govor'l o temi: »Koliko je stanovit-v»*- Papoža cerkvi koristna«. — Naš slo-1:1 Andrej Marušič je pisal o tej slavno-M X »Novicah« in je dejal med drugim, ie venec lepega večera odnesel hrvaš-f!. govornik Vjekoslav Spinčić. To vam je ^‘ia mila, sladka hrvaščina, tekoča z zgo-T.r.nil> ustnic jako prikupljivega mladeniča, lika a Ploskania> bogme, nisem še slišal uar kakor le med in po tem govoru«.
š-A^kje sem te dni čital v nekrologu o nciću. da je šel jeseni istega leta na Du-v1 m šele potem v Prago na vseučilišče, v Pani ros, kajti že isto jesen je bil na I 'cihšču v Pragi. V »Spominih« .ana Hribarja čitamo na strani 59 sin a tud‘ tole: »Istega leta ie pri-I, na vseučilišče tudi nekaj hrvatskih disia c: rned nbmi Matko Mandič in Veko->aV Spinčić. Shajali smo se v kavarni ijJ’Serer« na Poriči . . . Mnogo nav-j.^nia za narodno delo je vladalo takrat etl nami. Zlasti sta bila navdušena ime-yana dva hrvatska dijaka ter sta delala „jfte. kako probuditi Istro. Nam. ki Jnio od blizu poznali razmer, se je to jJe!o nemogoče, vendar jima nismo jemali v^ma, temveč smo ju bodrili na delo. „siejši dogodki so pokazali, kako pravilna sodila . . .«
(p0keta 1875. je bilo ustanovljeno v Kopru k z.as*ugi slovenskega dež. šol. nadzorni-p, Antona Klodiča-Sabladolske-uioško učiteljišče s slovenskim, hrvat-italijanskim učnim jezikom. Ker niti hrvatske
Sfin
Ij^ ni bilo niti slovenske so -ke. šole za vadnico učit. kandidatom,
na hitrico nalovili za prvo leto štiri ?°sta[
^ke ietniških stražarjev, a pozneje je it0 aia ta vadnica važen zavod za naše
it,fb^ke rojake. l'a šola je dala narodu Cojl^akega narodnega delavca. Na njo so
sikakeg,
za učitelja Benedikta Poniža, skraj-
I
»ouč,
je Narodnega in nepopustljivega moža, ki i.- 11 ob enem izvrsten pedagog. On je
lSlTiv,al tudi slovenščino v prvem tečaju » ^Pšča. (Poniž živi še danes v pokoju
"ilan-' na to učiteljišče je prišel takoj tudi Ul" Profesor Vekoslav Spinčić, ker je Tu ■ Poučeval v vseh treh učnih jezikih. Vi>liv ,rne* ^Piučič pod svojim blagodejnim *Udi 0tri vel'ko število poznejših učiteljev bi] na Goriškem. Ker je največje število 6rof ravno za Goriško. Tu je bil tudi moj DisjgPr- Predaval je zgodovino in zemlje-‘n kako je predaval! Kar požirali n ni'n^e?0ve besede. ko nam je predaval C'nuhh zgodbah slovanskih narodov. h ■ 0 nam je znal vse to povedati, da se je
liti*6!0, paših mladih duš! Znal je razplam-Ì
du5^phpko posaditi v resno poslušajoče
jj^Uilada srca za razne zgodovinske znajti ;,zpal ie z zgodovinskimi podobami ta-
lje® pavišeno ljubezen do domovine, da *$0dnVl: u£enci nikoli ne pozabijo lepih ur to r,.v!nskega pouka. Dijaki brez izjeme ie ir.lJ.ako spoštovali in ljubili, in bil jim vzor rodoljubnega in za svoj na-
„^ak
morečega moža.
%endark°li mu je dopuščal čas, je bil na "loven ’llecl narodom, kjer stanujejo sami ?i Čuu ‘ ^es okraj je kar prerodil. Zato '*voiil ’ ako sa koperski okraj 1. 1882. IH n 7 deželni zbor. kar se je ponovilo “ki (jjA splošnih volitvah 1. 1883. (Koper-JlVi „kf so bili v vsej okolici Kopra nje-a bre, oliSi agitatorji.) Laška večina pa fkfcovA ■ s*ebernega razloga razveljavila ,eŽtti n, ,n Mandičevo izvolitev. Toda hva-
L i r°d ™ z°Pef v0*i*-l’%»882- i® bil imenovan za okrajnega t-eHi nv nadzornika v koperskem in volo-l’ Velit/J330' kjer je bil Lahonom trn v pe-h 0 jn,a sreča pa za slovensko in hrvat-rtDfte 5Vo- Neprestane intrige lahonstva, h,°s®glft j namestniško palačo v Trstu, so r^če*1 da je bil ob začetku 1. 1889. pre-k0rioa« ž®nsko učiteljišče v r.astav . ■ Vsa Istra je bila razburjena, s^ana v Buzet sta ga izvolila za častnega ^ bui nnì-u društva, občine, vplivni možje t. ^ahrv*'bal* zaupnice in zahvalnice.
3 ođ°ini namen je bil pa ta, da bi ga s ^*Žbo £rayili iz deželnega zbora, češ, s Gorici je izgubil domovno pravi-
Gorica pa mu je zaklicala: Dobro nam dešel! — Komaj se je tu dobro oddahnil, že so mu naprtili predsedstvo Čitalnice in načelstvo podružnice CMD. lakoj je ustanovil tudi žensko podružnico. Družabno življenje se je s Spinčićem nenavadno poživelo. Čitalnica in obe podružnice sta jako živahno delovali. Čitalniške »besede« so bile sijajne, kajti Spinčić je znal pridobivati sodelavcev in posebno vrlih sodelavk. Kjer je potrkal on, je našel povsod prijazen odmev.
Koncem leta je bil Spinčić izvoljen ce-1° vjstrski deželni odbor, za kar mu je dal soriški dež. šolski svet — odpust. Neki go-rišW krogi so želeli, da bi bil Spinčić premeščen, ali ta. pobožna želja se jim ni spolnila. Ali spletkarji niso mirovali in spleli so mu pozneje še večjo neprijetnost. Preden je odšel, je še vodil občni zbor Čital-uice^ Njegov govor je bil plamteč, podžigajoč, in ostal je vsem udeležencem v globokem spominu. Na njegovo mesto ie bil izvoljen za predsednika prof. Ant. Šanteij, oče prof. Saše v Ljubljani, in za tajnika Andrej Gabršček. Na občnem zboru moške podružnice CMD se je Spinčić definitivno poslovil od goriškega delovanja Predsedstvo je prevzel po njem dr. Anton Gregorčič, jaz pa tajništvo. V »Soči« je priobčil Spinčić svoje slovo od Gorice: Pozivlje goriške Slovence in Slovenke, naj delujejo na dosedanji podlagi ter ga ohranijo v blagem spominu, kako-r se jih bo vedno najgloblje spominjal tudi on.
V jeseni 1. 1891. so izvojevali Istrani ogromen uspeh proti lahonskim metodam »osar tutto« Izvolili so namreč po neizmerno hudih bojih za državni zbor dr. Matka Laginjo proti kandidatu namestnika Rinaldinija — markizu Polesiniju. R inaldini je takrat $ svojim postopanjem kompromitiral državno avtoriteto. Ljudstvo je bilo nad njim silno ogorčeno. Spinčić je ljudstvo miril pred vsakim nepremišljenim korakom in obljubil je, da pošlje pritožbe ljudstva naravnost na Dunaj. On je bil takrat že drž. poslanec. To je storil Spinčić z obširno brzojavko, ki je bila poslana Ri-naldiniju v običajno poročilo. Toda Rina'.-dini ni pozval Spinčića. da se opraviči, marveč se je maščeval nad njim in našel v takratnem dež. šol. svetu goriškem zveste sodelavce. Tu je pozval Spinčića na odgovor zaradi besed, ki jih je govoril poldrugi mesec poprej v Zagrebu Rinaldinj je za vse to takoj izvedel, saj je točno poročal takratni Jakičev list »il Diritto Croato«. Maščevanje Rinaldinijevo je torej kronal dež. šolski svet goriški na poročilo slov. odbornika dr. Nikola Tonklija. Vsi ostali člani so si meli roke' in reklu Ako slovenski odbornik predlaga, da Spinčića odslovimo iz službe radi veleizdajalskih besed v Zagrebu, zakaj bi si mi delali težko vest? . . . Spinčić je bil kar kratkomalo brez pokojnine odpuščen iz državne službe. Goriški Slovenci smo se sramovali.
Nasa kulturna kronika
LITERATURA 0 JULUSKOJ KRAJINI I NAŠEM PROBLEMU
Nastavljamo s donošenjem ove bi- illustrée par denx exposés contradictoi-bliografije, koju je sastavio g. dr. res, Paris 1916.
V deželnem goriškem zboru je bila takoj podana ostia interpelacija, ki so jo podpisali le štirje poslanci, kajti večino je imel do leta 1§95. še vedno Tonkli. V državnem zboru je sledila ostra interpelacija češkega poslanca Eima, ki sta jo poleg mnogih Jugoslovanov podpisali tudi Masaryk in Kramar. Spinčić sam je podal po po slancu dr. Pattaiu pritožbo na državno sodišče protiv ministru baronu Gautschu. Na javni razpravi je govoril tudi Spinčić sam (bil sem tudi jaz navzoč). Govoril je briljantno, ostal je moralni zmagovalec, ali sodišče se je izmuznilo, da ni kompetentno soditi v tej zadevi.
Češki poslanec in poznejši minister dr. Racak ie podal v državnem zboru nato predlog, naj se izreče o tej žaljeni imuniteti državnega poslanca. Namesto obolelega Pacdka je govoril o njegovem predlogu prvi dr. Herold. Iz njegovega govora ie svet šele izvedel, kaj je Spinčić zagrešil. Navajal je razloge dež šolskega sveta češ da je v Zagrebu govoril tudi to: »D a I B o g, da mesto zagrebško, ki je danes moralno glavno mesto vseh Hrvatov. čim prej postane tudi v materialnem oziru glavno mesto našega naroda.ŽivelZagreb, živela Hrvatska!«... Da, ali meni dež. šolska oblast goriška, da naj se raz-trže in razdeli Hrvatska? je dodal dr. Herold, ki je nadaljeval: »Spinčić je rekel tudi te grozne besede:
Postavili so med nas ograje, da bi delili naše dežele in jih držali razdeljene, ali te ograje ne bodo nikdar mogle v nas ze-dušiti skupnost misli in čustev. — Želimo, da kakor ste nas danes v tej dvorani združili župan in mestni zastop, da se združimo vsi v širšem smislu pod jedno streho!
Za Spinčića je govoril z žgočo satiro tudi poznejši dunajski župan dr. L u e g e r, tako, da je bil večkrat klican k redu med splošno veselostjo v dvorani.
Toda za predlog Pacdkov takrat ni bilo večine v drž. zboru. Poljska šlahta je šla z vlado. Toda vlada je le uvidela, da je bila napravljena usodna pogreška in je potem Spinčića upokojila s polno pokojnino.
Slovensko ljudstvo je dalo 1. 1895. odgovor pri volitvah v deželni zbor, ko je Tonklijeva stranka propadla na vsej črti.
Andrej Gabršček.
Lavo Čermelj.
C.	Nekoliko vodiča po Julijskoj Krajini:
1.	Bayer Emil:	Fùhrer durch die ge-
fixrstete Grafschaft Gdrz und Gradisca. 1. Aufl. Gòrz 1911.
2.	Cumin Gustavo: Guida della Carsia
Giulia, Trieste 1929.
3.	Guida del Friuli V. Gorizia e le val-
late dell’ Isonzo e del Vipacco. Udine 1930.
4.	Guida d,Italia. Le Tre Venezie. Tou-ring Club Italiane. Milano 1920.
5.	Maranelli Carlo: Dizionario Geografico dell’ Alto Adige, del Trentino, della Venezia Giuilia e della Dalmazia. Bari 1915.
6.	Podrecca Guido: Guida dell’ Isonzo. L’Alpe, il Carso, la Pianura. Milano.
7.	Sva godišta »Kažipota po Goriškem in Gradiščanskem«, koji je izlazio posljednjih godina pred ratom u Gorici.
8.	Ročni kažipot po Slovenskem Gori-ško-Gradiščanskem in njemu pridruženih okrajih za leto 1923. Gorica 1922.
D.	Spisi, koji se odnose na borbu za Julijska Krajinu:
Literatura na francuskom jeziku do aprila 1918. je većim dijelom navedena u knjizi:
Odavich R. J.: Essai de Bibliogra-phie Francaise sur les Serbes, Cro-ates et Slovenes, depuis le commen-cement de la guerre actuelle. Paris 1918. Radi toga ćemo ovdje navesti u glavnom samo kasniju literaturu:
1)	A. E.: La Question de Fiume. Paris 1919.
2)	Adriacus: DH Trieste a Valona. Il Problema adriatico e i diritti dell’ Italia Roma-Milano 1918.
3. Adriaticus: La question adriati-que. Recueil de documents officiels, Paris.
4.	Alberti M., Corei C., Sillani T., Tamaro A., Tolomei E.: Italy’s Great War-and her national aspirations, Milano 1927.
5.	Amendola G., Borghese A., Ojetti U., Torre A.: Il patto di Roma (Quaderni della Voce N. 38.), Roma 1919.
6.	Ancel Jacques: Les Balkans face à ITtalie, Paris 1923.
7.	Astori Bruno: Gorizia nella vita-nella storia — nella sua italianità. (Quaderni della guerra), Milano 1916
8.	Baker Ray Stannard : Woodrow Wilson and World Settlement, London.
9.	Baratta Mario Confine orientale d’Italia (Quaderni gegrafici. Anno I. N 3, Roma—Novara—Milano 1916.
10.	Bartlett C. A. Hereshoff:	Italy
and thè Jugoslavs. A question of International Law., Paris 1919.
11 Barzini Luigi: Gli Italiani nella Venezia Giulia, Milano 1915.
12.	Battisti Cesare :	La Venezia.
Cenni geografico statistici. Novara 1920.
13.	Benedetti Giulio: Fiume. Porto Baros eil retroterrva, Roma 1921.
Benedetti Giulio: »La pace di Fiume dalla conferenza di Parigi al Trattato di Soma, Bologna 1924.
14.	Berard Victor: Les Traites de 1915 e 1916., Paris 1919.
15.	Bernardi A. e Falorsi V.: La que-stione adriatica, vista d’oltre Atlantico 1917—1919, Bologna 1923.
16.	Bulić Ivan: Jugoslavija i Italija, Split 1919.
17.	Catturi Franco: Italiani e Jugoslavi nell’ Adriatico (Quaderni della guerra), Milano 1915.
18.	Caprin Giulio: Paesaggi e spiriti di cvonfine. (Quaderni della guerra), Milano 1915.
19.	Caprin Giulio: L’ ora di Trieste. Firenze 1915.
20.	Chervin Arthur: Les jugements de Salomon (La Question de Riéka).
( Questiona contemporaines Nr. 17), Paris 1919.
21.	Čirič Slavko: La question de Fiume, Paris 1924.
22.	Colocci Adriano: Carta-base del raggruppamento delle nazionalità nell’ Austria-Ungheria, Novara 1915.
23.	Čermelj Lavo: Iz rasprave o ra-ppallski pogodbi v rimski zbornici. »Naša doba«, i. i. 13-14, Ljubljana 1930.
24.	D. Dr.: A qui est ITstrie?, Zagreb 1919.
25.	Dainiclli Gioto: La Dalmazia, Novara 1918.
26.	Dalmaticus: La Question‘ de la Dalmatie, Geneve 1918.
27.	Denis Ernest: Du Vardar a l’Is-trie. (Questions contemporaines Nr. 10) Paris 1919.
28.	Denis Ernest: Du Vardar à la Sotcha (Collection historique de ITn-stitut d’Etudes Slaves Nr. 2), Paris 1923.
29.	Depoli Guido: Fiume e la Libur-nia. Schizzo antropogeografico, Bari 1919.
30.	Erjavec Fran: Naša Istra, Ljubljana 1919.
31.	Errerà Carlo:	Italiani e Slavi
nella Venezia Giùlis (Quaderni geografici Ann. I. N. 9), Roma-Novara-Milano 1919.
32.	Evans Arthur: LTtalie et les You-goslaves. Une situation dangereuse, Paris 1919.
33.	T. J.: La controverse Italio-Serbe,
34.	Fabjančič Vladislav: O Sloveniji i Slovencima, ženeva 1917.
35.	Federzoni Luigi: La Dalmazia che aspetta, Bologna 1915.
36.	Federzoni Luigi: Il trattato di Rappallo, Bologna 1921.
37.	Gauvain Auguste: La Question Yougoslave, Paris 1918.
38.	Gayda yirginiie: Gii Slavi della Venezia GiulraVMilano 1915.
39.	Gavazzi Arthur: Les nationalités sur le littoral yougoslave, Zagreb 1919.
40.	Gregorin Gustav: La Question de lAdriatique: Trieste, Paris 1919.
41.	Gregorin G., Šorli Th., Vošnjak B.: La Question de l’Adriatique: Comté de Goritz et de Gradisca, Paris 1919.
42.	Haumant Emile: La formation de la Yougoslavie (XV.-XX. siòcles), Paris 1930.
43.	Hodnig Armando: La question de l’Adriatique, Rome 1917., Paris 1930.
44.	Jaquin Fiere: La Question des Minorités entre ITtalie et la Yougoslavie, Paris 1919 (navadja mnogo literature).
45.	Kadlec Karel: Jugoslavia. O bo-jich jižnih Slovanu za statni samostalnost,Praha 1919.
46.	Kos Milko: La formation historique des limites linguistiques Italo-Slo-vénes, Lioubliana 1919.
47.	Krek J.: Les Slovénes, Paris 1917.
48.	Lansing Robert: Mémorires. Edi-tion fracaise par Louis Paul Alaux, Paris 1921.
49.	Lazič Ant: Frontière ethnograp-hique Italo-Yougoslave-Allemande, Paris. (Isto i na engleskom jeziku).
50.	Lazzarini Giuseppe: Polemica pei i confini d’Italia, Trieste 1920.
51.	Leptir: Les Filibustieres de Fiume (Biblioteca del »Jadran«)., Buenos Aires 1919.
52.	Mandele House Edvard: What really happened at Paris. The story of thè peace conference 1918—1919, London 1919.
53.	Marini Giuseppe: Le Rivendicazioni italiane nella guerra di liberazione, Milano 1918.
59.	Miholejvić M. A.: The Jougoslav Question with special regard to thè Co-asts of thè Adriatic, Zagreb 1919.
60.	Masaryk T. G.: L’Unité yougoslave, manifeste de la Jeunesse Serbe, Croate et Slovene réunie, Paris 1915.
61.	Masaryk T. G.: Die Weltrevoluti-on. Erinnerungen und Betrachtungen, 1914—1918., Berlin 1925.
62.	Moravec Zdenko: ITtalie et les Yougoslaves, avec un Exposé des Rela-tions Italo-Yougoslaves pendant la guerre et des Documents à l’appui, Paris 1919.
63.	Musoni F.: Gli Sloveni (Jugoslavi occidentali) Quaderni geograffici Ann. I. N. 10)., Roma-Novara-Milano 1919.
64.	Nachtigall Rajko: Južno-slovan-
sko-italiansko sporno vprašanje, Ljubljana 1919.	J
65.	Le point de controverse yougosla-ve-italienne sous le jour de queldue*-données scientifiques, Lioubliana 1919.
66.	Ogris Albin: Borba za Jugoslovansko državo (Zbirka političnih, gospodarskih in socijalnih spisov VII)., Ljubljana 1921.
67.	Orljavskl Radomir: Talijanski ciljevi protiv Jugoslavena, (Politična biblioteka sv. 1)., Zagreb 1918.
68.	Osterman Stevo: Italija i Jugoslavija na Jadranu, (Knjižica »Obnove« sv. IV)., Zagreb 1920.
69.	Osterman Stevo: Borba o Jadran i o Baroš (Narodno obrambena knjižica 1, Rijeka 1921.
^edno^trščanŽkg^izSžbi^
S??imav^igunra * *me našeg goričkog I79m0s knlfa?a Josipa Tominca (rodjen ■ii lfe u svojoj eri važio kao
kom8i1 crpli^ritista' ° njegovom veli-kom i genijalnom slikarskom radu, u
KfUipe iZl°Ž-b,e ženskih Portreta, na-d in brsćansk°m »Piccolo della sf?,™10 JTU-na 1933 velik Manak, na ,stuPca’ Lma Gasparini. Zao nam Zì)0-g Pomanjkanja prostora ne možemo taj članak donijeti u cjelosti.
KNJIGA O TALIJANSTVU CRESA I cm • „ OSORA.
' v'° fnitis napisao je izdao knjigu poij naslovom »Cherso e Ossero sotto la Serenissima«. u kojoj se govori o tim kvar-nerskim otocima i o njihovom ropstvu pod i eneeuom. na takav način, da bi iskočio otoka*1151*1 karakter« tih naših, slavenskih
POPRAVEK. U
V našem članku »Ob sedemletnici smrti Srečka Kosovela« (gl. »Istro« št,? z dne?’ maja 1933) se je na koncu članka pripetila
stavPakt,'Sk0Vna-rm°Va Se mora citirani stavek iz pesnikove beležnice glasiti nra-
vilno takole: »Življenje je postilo dinami-cno m prenese le gibljivo filozofijo, a ta gibljiva filozofija se imenuje akcija V vseh ^zf'ah,Evrope f [svija po nihilistični negaciji ideja konstruktivne afirmacije življe-
alciJVr6 aV*)a se veS kot revolucijonarna destruktivnost, marveč kot revolucijonarna konstruktivnost v smislu etike kot največjega postulata človeške družbe.« — I. G.
ČLANSKI SASTANAK DRUŠTVA
„ISTRE" U ZAGREBU
U nedelju dne 18 o. m. u 9 sati prije podne održat će se članski sastanak sa «b'edećim dnevnim redom: 1
1 .Komemoracija biskupa dr. Karlina:
2.	Izvještaj o društvenom radu posije gl. skupštine;
3.	Osnivanje sekcije za pomoć članova 'Istre«:
4.	Eventualije.
Članski sastanak se održaje u društvenim prostorijama (Boškovićeva 40). Umoljavamo članstvo, da tom sastanku prisustvuje u čim većem broju. — Odbor.
SLOBODNA BRAĆA U RADU ZA JULIJSKU KRAJINU
Olavna skupština .lugoslovenske matice u Osijeku.
Jugoslovenska Matica u Osijeku održala je dne 11 juna o. g. svoju redovnu godišnju glavnu skupštinu u dvorani Royal-tonkina.
Skupština je bila vrlo dobro posjećena. Zapaženo je veliko učešće omladine, koja je time pokazala, da se ozbiljno sprema za nacionalni i kulturni rad u narodu. — Sa strane banovinskog odbora Jugoslovenske Matice u Zagrebu prisustvovao je skupštini tajnik g. Fran Bal, sa strane Društva »Istra« i Konsorcija i uredništva lista »Istra« g. Ivan Stari, za Savez emigrant skih organizacija iz Beograda gosp. dr. Ivo Mogorović.
Prisustvovali su iz Osijeka gg. diviz. general Tomić, pretsjednik Društva »Istra g. Zadnik, gradski senator g. dr. Burić mnogi pretstavnici osiječkih nacionalnih kulturnih društava.
Skupštinu je otvorio pretsjednik Pod ružnice Jugoslovenske Matice g. Hinko Si-rovatka, ravnatelj osiguravajućeg društva »Feniks« u Osijeku. Najprije je komemorirao smrt velikog i neumrlog istarskog na cionalnog borca blagopokojnog prof. Vje-koslava Spinčića. Svojim je komemorativ-nim govorom izazvao na skupštinu vanre-dan dojam.
Poslije toga odaslane su pozdravne brzojavke Njegovom Veličanstvu Kralju, Sokolskoj Župi Sušak—Rijeka, na čiji se je nedavni slet žučljivo oborila talijanska štampa, i t. d. Pozdravne su brzojavke po slali »Jugoslovenska Matica« iz Splita i »Sokolsko društvo« iz Valpova.
Iza kako je g. pretsjednik pozdravio prisutne odlične goste i delegate raznih ustanova, prešao je na svoj opširan i zanimljiv izvještaj, kojim je prikazao rad Jugoslovenske Matice u Osijeku, a zatim je prikazao iscrpivo dokumentirane političke, lacionalne i ekonomske prilike naših manjina u Italiji, Austriji, Madžarskoj, Nje mačkoj i ostalim susjednim zemljama, te našega kontinentalnoga i prekomorskoga iseljeništva.
Kada je velikom pažljivošću saslušan njegov zanimiv izvještaj, pozdravio je skupštinu u jme banovinskog odbora Jugoslovenske Matice u Zagrebu njegov delegat tajnik g. Fran Baf. U svojem oduljem je govoru iznesao sadanje stanje naše braće u Istri, Trstu, Goričkoj i ostalim našim porobljenim krajevima. Iznesao je ukratko rad banovinskog odbora u Zagrebu i izrazio potpuno priznanje i zahvalnost odboru i članovima Jugoslovenske Matice u Osijeku, a osobito je naglasio velike zasluge za uspješan rad gg. Hinka Sirovatke, dra. Dinka Ermana i Ivana Zatluke, koji su uz pomoć ostalih odbornika postigli zamjerne uspjehe u radu za našu Istru.	,	,
O audijenciji Odbora Jugoslovenske Matice kod Njeg. Veličanstva Kralja izvijestio je odbornik gosp. dr. P. Uzelac, tajnički izvještaj podnio je g. Ivan Zatluka, blagajnički g. dr. Dinko Erman. Prošlogodišnji je prihod Podružnice iznosio 17.800.25 Din, a rashod 13.058 Din. Nakon izvještaja nadzornog odbora jednoglasno i sa priznanjem podijeljen je upravnom i nadzornom odboru apsolutorij za sveukupni rad u prošloj godini.
U novi upravni odbor izabrani su jednoglasno: za pretsjednika g. Hinko Sirovatka, za I. potpretsjednika g. dr. P. Uzelac, za II. potpretsjednika g. Stjepan Vujičić, za tajnika g. prof. Ljudevit Čić, za zamjenika tajnika g. Oto Munder, za blagajnika g. dr. Dinko Erman, za njegova zamjenika g. Herman Ganter. Odbornici za Gornji Grad’i Tvrdu: gg. Šima Pavlovič, dr. Ante Rutar, Stjepan Čmdik, prof. Stjepan Mimica, Anka Metzner, Emica Vujičić, Milica Milić, Koviljka Trkulja, Jelka Krešić i Melanija Zilić te ravnatelji pojedinih škola: odbornici za Donji Grad:	gg. ing.
Slavko Horvat, Ignjo Cvejić, Dragica Ra-danović i ravnatelji škola; za Novi Grad: gg. dr. Stjepan Pelz, Vladoja Iva-kić i Josipa Mtick. U nadozrni odbor su birani: gg. Ivan Zatluka, Dane Reichsman i Mijo Kovačevič.
Na koncu glavne skupštine se pretsjednik zahvaljuje svima na prisustvovanju i ustrpljivom i pažljivom saslušanju pojedinih referata. U nadi, da će rad Jugoslovenske Matice, za koji će naći razumijevanje u svim slbjevima grada Osijeka i njegovoga rodoljubnoga građanstva, uroditi još boljim plodom za visoke ciljeve Jugoslovenske Matice a za podupiranje narodnih patnika iz naše Istre i ostalih otetih nam krajeva, zaključuje skupštinu
Naša propaganda
AGILNOST NAŠE EMIGRACIJE V MARIBORU
Delovanje društva »Nanos«
Ker je poročilo o prvem rednem obč nem zboru našega društva odpalo Vam bomo podali v naslednejm kratko poročilo o našem delu po občnem zboru.
Novemu odboru načeluje sedaj tov. Ko-smina Darko, znani emigrantski delavec, prepričani smo, da bomo v njem našli pravega vodjo in dobrega predsednika, kakor se je že do sedaj pokazal. Njegova naloga naj bo pripeljati »Nanos« do onega viška, ki si ga vsi želimo to je, da postane naj večja emigrantska družina v Jugoslaviji.
V odbor so biti izvoljeni še sledeči: podpredsednik tov. Novak Mirko, tajnik Bizjak Franjo, tajnica II. Kompare Pavla, blagajnik tov. Kralj Marino, blagajnik II, Škerlovai Drago, odborniki tov. Prunk. Leban, Žele, Crnobori, Viher, Ber-netič, Kompare Z. Guštin, Morel, Ambrožič, Reiter, Kralj Ivo, Kaučič, Macarol, Stergar. Štokova, Lozej, Vidmar, Vuga. Revizorji so: Lašič Bogomil, Terzer Vjeko-slav, Koruza Albert.
Delovanje društva se je tudi v letošnjem letu razdelilo na posamezne odseke, ki pridno delujejo. Opisali bomo na kratko delovanje odsekov po občnem zboru.
Pevskemu odseku načeluje tov. Ambrožič, ta odsek se je pred kratkim reorganiziral in se je iz moškega zbora sestavil mešan zbor, šteje okoli 45 pevcev in je že 2 krat javno z velikim uspehom nastopil. Pod taktirko pevovodje g. Križmana je zasiguran še večji razmah in uspeh. Zlasti na zadnji prireditvi v Unionu je bil deležen splošne pohvale od strani mariborske publike.
Skoro največ pažnje pa posvečamo našemu
mladinskemu tamburaškomu zboru.
Ta odsek pod načelstvom tov. Kralja Ivana napreduje dobro in je zlasti velike važnosti vsled tega, ker ima same mlade moči, ki bodo nekoč velike važnosti za naše društvo. Nastopil je že na par društvenih prireditvah ter žel obilo uspeha. Tov. Pivka, kapelnik odseka ima nedvoumno naj-, več zasluge, da se je ta odsek tako visoko povspel.
Propagandni odsek
pod vodstvom tov. Lozeja je tudi pokazal, da je pridno na delu saj je v našem mladem društvu organiziranih že do sedaj okoli 600 članov, naloga tega odseka je tudi delovanje za naš biser, za našo »Istro«. Prepričani smo, da bo tov. Lozej v tem pogledu mnogo naredil in svojo propagando v pretežni meri usmeril v korist našemu glasilu.
Kulturno znanstvenemu odseku načeluje tov. Viher. Kaj je ta odsek napravil in kaj še bo, je težko popisati. Kratko omenimo le glavno: ustanovil je društveno knjižnico, katera ima nad 550 knjig, predavanja smo imeli na vseh sestankih, potom tiska je zainteresiral širšo javnost za naše delo ter seznanil društvo z drugimi domačimi društvi. Ta odsek je eden najvažnej-
ših in se mu bo poznala velika škoda, ko bo izgubil agilnega načelnika tov. Viherja, upamo pa, da bo bodoči načelnik tov. Crnobori tudi znal svojo nalogo rešiti ter koristiti odseku in ga še višje dvigniti.
Dramski odsek
se je tudi krepko razvil in nam podal več predstavi v minuli sezoni. Tov. Macarol, kateri načeluje odseku bo znal tudi v bodoče s sodelovanjem tov. režiserjev Crno-borija in Kralja Vladota voditi ta odsek do še večjih uspehov. Omeniti moramo, da sta igri »Nebesa na zemlji« ter »Namišljeni bolnik« sijajno uspeli in ste se morali tudi ponoviti na zahtevo mariborske publike.
Društvo posveča veliko pažnje tudi socijalnemu vprašanju naših emigrantov v ta namen se je osnoval meddruštveni odbor za pomoč brezposelnim, kateri vrši svojo nalogo časno, v njem delajo naši najboljši. Temu odboru predseduje tov. Dr. S. Fornazarič. O delovanju tega odbora bomo še poročali prihodnjič.
Pokazala se je potreba, da se ustanovi v okviru društva
hranilni fond.
Namen tega fonda je, da si zlasti sezonski delavci ob letni sezoni prihranijo nekaj denarja za zimo. Ta fond vodi tov. Kralj M. in je popolnoma samostojn. Kot odborniki fonda so še: tov. Žele, Prunk, Skerlovaj, Živic in Filipčič. Člani zlasti pa sezonski delavci se fonda v lepem številu poslužujejo in reči moramo, da se je ta ideja pri nas dobro obnesla.
Podali bomo še golo
statistiko
delovanja po občnem zboru. Društvo je imelo 9 rednih sestankov s predavanji, 1 komemoracija po pok. Srečkom Kosovelu, odborovih sej je imelo 15. Vršile so se štiri prireditve in sicer »Akademija 3. 3. v Narodnem domu katera je vsestransko lepo uspela, predstave »Namišljeni bolnik« pri Renčlju na Pobrežju in v Narodnem domu, ter velika vrtna prireditev dne 3. t. m. v Unionu.
Med tem se je društvo tudi preselilo iz Grajske ulice v prostore restavracije »Union«, kjer nam je g. Lisjak, vipavski rojak, odstopil brezplačno malo dvorano.
Društvo prireja sedaj vsako nedeljo izlete v okolico
ter s svojo pesmijo vzpodbuja narodni duh v obmejnih krajih.
Delovanje našega društva bo tudi v bodoče usmerjeno v tem pravcu, zlasti bomo gledali koristiti naši »Istri«, ker se vsi dobro zavedamo kaj pomeni za nas lastno glasilo. Delali bomo na tem, ker hočemo, da postane »Nanos« prvi borec na našem emigrantskom polju. Hočemo, da »Nanos« postane najagilnejše emigrantsko društvo v Jugoslaviji. Ta pa bomo dosegli, ker imamo v društvu ljudi, ki so sposobni delati in ki se ne strašijo nobesnih žrtev, kadar se gre za našo stvar. — Lj.
MARIBORSKI „JADRAN" V LJUTO
MERU
Društvo »Jadran« iz Maribora se * v nedeljo 11. t. m. oficijelno udeležili proslave 30 letnice ljutomerskega soko' la. Zleta se je udeležil ves pevski zW s predsednikom Dr. Bergočem na čel« Društvo je pri svečani izročitvi trak« katerega je poklonil sokolskemu pr« poru Nj. Vel. Kralj zapelo Jenkovo »M« litev«. Pri popoldanski veselici pa zbor pridno prepeval umetne in naroa ne pesmi, za katere je žel obilo prlzn« nja. Navdušenje poslušalcev je doseg]1 višek, ko je zbor zapel mogočno Hajd' rihovo »Morje Adrijansko« tako lep! kot jo zapoje le mariborski »Jadran' Hvaležni smo mariborskemu »Jadr«' nu« za ta poset drugim našim društveff pa priporočamo, da si ga vzame]* za vzgled, kajti mi se moramo spozn«; vati med seboj emigranti in domačini ker le v skupnem delu bomo doseg« naš cilj. — Lj.
Posetnikom Ljubljane za časa velesejma in sokolskega zleta se priporoča znana restavracija

j „OPERNA KLET"
(M. LOZIC)
nasproti opere. Gledališka 2.
Izborna kuhinja. Izdatno kosilo treh jedi Din 10.— Kosilo banket Din 12.—. Prvovrstna dalmatinska (viška) in ljutomerska vina.
Lep sončen vrt	Morske ribe

ŽIVO DELOVANJE „SOCE“ V CELJU
Celjsko emigrantsko društvo »Soča« je bilo zašlo v majhno krizo, ki se je vsled posebnega prizadevanje našega odličnega odbornika poravnala na izrednem občnem zboru, s tem, da je dobila novega predsednika in nov odbor, ki se zaveda svoje naloge ter kaže vnemo in žilavost za nadalj-no delovanje Ustanovili so se dramatski, pevski, propagandni in prosvetni odseki z
dno uri ter se pripravlja za nastope. V kratkem priredi »Soča« izlet v Štore, letos pa uprizori tudi večo prireditev na Glaziji, na katero naše Celjane že sedaj opòzarja-mo. O tem btmo še kasneje poročali.
Iz navedenega je razvidno, dà' se Soča marljivo giblje. Zato pa vabimo nele Primorce in Korošce, ki niso še včlanjeni, am-
jasnimi programi, ki bodo poživljali dru-
štveno delovanje. Odbor se bo redno sha jal ob torkih v:akih 14 dni. po potrebi tudi večkrat, pevske vaje bodo vsako sredo in soboto ob 20. u. in prosvetni odsek bo imel predavanje na rednih sestankih vsaki četrtet od 20. u. Dramatski odsek se pri-
pak tudi druge Celjane, da prav v obilnem
številu pristopajo kot člani ter tako pripomorejo k ideji, ki napolnjuje naše duše, k življenju. Mesečna članarina znaša samo 1 dinar — in zato se nadejamo ter prosimo, da se nam približajo vsi naši dobri patri-joti. — Monitor.
EMIGRANTSKI TABOR DRUŠTVA „KRN" V ČRNOMLJU
Kakor je razvidno po zanimanju naših emigrantskih udruženj in ostalih narodno humanitarnih organizacij, bode Imel Tabor v Črnomlju velik pomen v zgodovini društva »Krn« im celokupne jugoslovenske emigracije. Pozornost vlada tudi med domačini. Na slavnosti prisustvuje celokupen pevski zbor bratskega društva Tabor iz Ljubljane,
ki bode nastopal, razen veselice, tudi pri
maši zadušnici za padle žrtve naše neodre-šene domovine. Tudi ostala bratska društva so uvidjela naše delo in nam pridno jav-
ljajo sodelovanje in delegate. Oglasila se je Štajerska in podružnica »Soče» v Celju nas je zaprosila za točke nastopa. Naši amaterji, ki so pod vodstvom g. Gregoriča obiskali Belokrajino, so v svojem dopisu obljubili, da se zopet vidimo. Obračamo se do vseh emigrantskih udruženj, da nam prej kot je mogoče pošljejo točko nastopa, število udeležencev in imena delegatov, da lahko pravočasno sestavimo podroben program našega Tabora. — Odbor
Naši » Kranju
UMRLA JE PRIMORSKA MATI.. ■
Sv. Lucija, 26 maja 1933. (Agis) ^ pet je smrt stegnila svojo koščeno ros* po eni izmed naših najboljših mater. Prel’ šnji teden se je za vedno poslovila od '■ bolesti in bridkosti polne življenjske P0J ena izmed tolminskih mater: umrla ie,, 52. letu starosti M a r i j a K o s, po domai] Kosovka, iz Bače št. 1. Vsakok** ko kdo izmed naših umrje, se nam vsCT stisne srce. še posebno in globokeje pa ^ zaboli takrat, kadar se poslovi od nas vek, ki je bil uporen in mehak obenem. !" je bil resnična vez in luč, roka usmili611.!® za vsakega popotnega. In Kosovka je r, tak človek:	prava tolminska mati, ki'
znala zagodrnjati, a to samo na zunaj, dr«' gače pa je bila ta hči naših tolminskih ^ ra. najmehkejše srce, najboljša duša. Ni I bilo človeka, ki bi potrkal na njena vr«’3j da se ne bi bil nasitil in za na vrh d6«' še dobro in preudarno besedo. Da J6 *,l ‘
resnično nekaka božja roka, je izk®2,
njen pogreb. Na stotine in stotine s6 poslovilo od nje, ko je ležala na mrtvaŠk6« odru in na stotine in stotine jo je sprem] na zadnjo pot. na grič k sv. Mavru pn Luciji, kjer bo seda) ležala in šepetala vfv čo molitev in sanjala o dnevu, ko bo sijalo za nas lepše in jasnejše sonce-
smrt naše rojakinje.
V Logu pri Brezovci je umrla dne «
maja t. 1. Zmaga Krašna. Rodom Je
idrijčanka. Morala se je izseliti z družino vsled političnega preganjanja. ^ stra je Viktorja Krašne, ki je bil od sodi»"j za zaščito države o Rimu obsojen na ^ ječe. Podlegla je jetiki, na kateri ie... dalj časa bolehala. Preostalim naše sožan '
KOMEMORACIJA U SUBOTICI
Ovdašnji Sokol priredio je u ned]?» lju 11 o. mj. komemoraciju za velik nacij onalnog borca pok. prof. Vjekos« va Spinčića.
Prisutno je bilo oko tri hiljade kU dl, od kojih dvije hiljade uniformiraj, sokolova i sokolića. Istrani iz Sub° { ce 1 okolice prisustvovali su takod« tom svečanom činu.	j,
Komemorativnl govor održao je PIP g. Tadič, rodom iz Dalmacije.	«
U karakterističnim crtama lznl° J, g. profesor život i rad velikog pokoj?.
ka,’ koji se,_ uz bok Laginje f Mandli
DELOVANJE „SLOGE1
V	nedeljo, 21. maja je imela primorska Sloga« svoj občni zbor v društvenih prostorih. Ob veliki udeležbi ga je odprl predsednik prof. Ivančič. Poročila, ki so jih podali odborniki, so pokazala, da je bilo v društvu življenje živalmo, osobito pažnjo pa so posvečali socialni pomoči bednim in brezposlenim. Hvalevredno priznanje zasluži odbor, ki se ie prizadeval, da omili položaj brezposlenih članov. Akcijo za nabiranje živil je vodil g. Bojc, obleko in darove za Miklavža sta oskrbela g. prof. Ivančič in g. Kriger.
V	društvu je bilo več poučnih predavam. Društvo je v dnevih, ki so sveti vsakemu Primorcu, priredilo komemoracije in tako počastilo zaslužne primorske narodne delavce in trpine — Blagajniško poročilo ie pokazalo, da se društvo trdo bori. da ohra-
ni obstoj, saj spada med dohodke edino članarina, Revizor je prečital ugodno poročilo in je na njegov predlog občni zbor izrekel odboru absolutorij. Posebna zahvala je bila izražena blagajniku g. Rojcu. Pri volitvah, ki so se nato vršile, je bil izvoljen z majhno izpremembo prejšnji odbor. Vnovič izvoljeni predsednik g. prof. Ivančič se je nato zahvalil za izkazano zaupanje. V daljšem govoru je nato orisal bodoče društveno delovanje. Pozval je članstvo naj se strne v eno fronto, da bo s tem večjo močjo lahko doseglo svoj namen. V nadaljni debati so zelo pretresali vprašanje bodočega delovanja in podani so bili razni načrti. Najbolji pereč problem je karitativna akcija. Nato je prof. Ivančič zaključil zborovanje. Občni zbor je potekel v najljepšem redu.
čitav svoj život borio za svoj nar«*1 Istri.	„fi
I kao katolički svečenik bio je veLj, borac za Sokolstvo. Sa indignaci j oxn ^ bio je sve klevete, koje su lansiraj, protiv Sokolstva kao nemoralnog gojnog društva.

Svoj govor završio je g. prof. riječima, da su posljednji ostaci veJJjS, borca otpraćeni tik uz državnu j« a I s druge strane granice nastanj61**^ naš jugoslavenski narod, koji je ulovim bajonetama bio spriječen, da sustvuje posljednjem ispraćaju učitelja i vodje.	Ante
Ig. Breznika? j
Trgovina kave l čaja. — Vlasti® a elektropržlona 1 elektromlto ^ J
mljevenje.	I
ZAGREB, ILICA BROJ &	2
Telefon 7657	^
orarawinwi®»	-	'
B&wsffiim JfTiVsstf™	■i.-.r-si.'fs1';;,*.	-- «*«■•»	- *•
PnUnovi* Zaffmh Ilica bra< 131.