Pošt
агШа plaćena u gotovi*
Cena Din 2'—
SOKOLSKI GLASNIK
CIA S I lO S AVEŽA S O KOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE MESEČNI PRILOG SOKOLSKO SELO-
Ф
Ciljaj/e
Jugoslaviju !
Izlazi svakog petka — Godišnja pretplata 50 Din — Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljsko} tiskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 — Račun poštanske štedionice broj 12.943 — Oglasi po ceniku — Rukopisi se ne vračaju
Ljubljana, 1 mar la 1935 God. VI — Broj 19
T. G. Masarik
Povodom 85-godišnJice njegova života
taa„ I1 Pfetsednik bratske Češkoslo-G M ePublike, naš sokolski brat T. Sotiič a^ar*^’ navršava dne 7 o. m. 85-w«njicu svoga života.
dala T^x°va otadžbina, koja nam je bo(t0t^lr®a>v °snivača Sokolstva, u du-
Sv» Pestovanju klanja se veličini jubj] PrvoS presidenta. čestitaj uči ovaj ko,; ■' sv°me državnome poglavaru, скц dC usJanovio slobodnu Češkoslova-tfjjj reP4bliku i čiju sudbinu vodi pu-ju s a?.v°ja, ukazujuči joj svojom reč-ta'bu^,1?1 z*votom i svojim delom vra-
“Ucnosti. 9va vrata
budučnosti otvaraju
dva k«-. '* vorj m	rac^ i poštenje. To nam go-
WaKSarikov život njegovih mla-Bj^a	Rodina sve do dana današ-
^ad
mm .. J,e izraz intelektualnih i fizi-sile	Pojedinea, koji je te svoje
De cerSV€^° koristi zajednice i narod-lator Poštenje je pak onaj regu-istj£n’jL .-H taj rad usmeruje od ego-Паг0Ј ln?tinkta u širok tok opčeg tal-vo^0^ * državnog života. Samo na Masar4moraln-j osnovi podigao se je 5v°Sa	kovač	ko g čekiča do vode
d° p. Paroda, od profesorske katedre žave Vara samostalne i slobodne dr-
T
Je tak° j edinstven put, da se rijj ’?^anrednom mužu u novi j oj isto-klaoja nar°da sveta s poštovanjem nalo MSVe č°večanstvo. koje je upoz-Sc cliv-asar*ka u njegovom radu i koje napori j^spesima njegovih ogromnih Jjacj	njemu gledaju njegovi zem-
ske ist	od najjačih ličnosti svet-
kultii^Me, a tome se pridružuju i svi
рП> narodi.
Svet Г. ^emi, koji kreču i potresaju njak--u ga samo zanimali kao uče-knjjj’. da bi ih prbučavao 11 svojo j u sVoiIC\ 0(?е1јеп od sveta i zadubljen ■Masarit .jf^e; kao praktičan filozof vezc s »je imao uvek čvrste i stalne V°K fi z'Votom i zato se upliv njego-Svemu -Z0fsk0« delovanja pozna u filozof Zlvot.u naroda: on je kao realist žavriij. SVi9^ nauku kao idealist dr-({^...aplieirao na moralni i stvarni Sovi ' zivot svoga naroda. I svi nje-ristilj n0^obrojni dači, koji su se ko-n°q 2 re.*om njegovog dubokog i jas-1Ц i ирЈЛ’kala im je predavao u Be-sVon n Јаби, ne mogu zaboraviti tog UčifJ J^esora. Oni znadu, kako ih je i istra' -asar^: Iskoristiti sve tekovine to mor1Va?ja znanosti i spoznanja — ^akse V i buclc a<rsI° naše narodne pretst' i ak° je več zapravo Palacki Janje ^ Ja° Praktično narodno nasto-na »j. . Znači, iskoristiti sva praktična, d H3, Pr’r°dnih i filozofskih na-Sikiie lle možda samo tehnike, hi-dakt;k\Ve<^ 'sto tak° i pedagogike i di-nolitikc; t. j. školstva — i konačno •^akc,,0 У jajširem smislu za narodnu
N-' csk:1 otaska«)-
'•'ie in1Jjc čudo, da je takvog muža — •	Pr°drlo u široki svet — dne
%tituh rra 1915 godine u kraljevskom *ltetu u' T a slovcnskc nauke na univer-?.ednik p ,®n.d°nu pozdravio sam pret-? 11 Lnr.Si ’ rckavši, da ga pozdrav-n^e5oVi}in ?nu kao učitelja, čiji se upliv i Svoin S , ' njegove učenosti oseča i k'U °Ycnskom svetu, a tako-ITla, р0Л.° ^uža, čijim ličnim svojstvi-tažava ' Cl3,u' hrabrosti i snazi rado iz-I'astavir!5°stovanje- ”• • • Prc svega, — veznici ,,e ^a^m Eskvit, — bore se sa-k10 Pravr>a j°kodu malih naroda u to-^°đeni 4’ l‘a bi bili u budučnosti oslo-.	mnV*ran4e moenijih suseda i
^ razvijati svoj narodni ži-
T rl
to? Je Masarik več sta jao u sre-;?скц Su i?? vihora. Bio je stavio na Сг ni, °ln4 sv°iu i svoje porodice, se na s,to (-’c s njim biti, posta-kar°da ;	boraca za slobodu malih
v	čpSi? ^stan°vljenje vlastite slo-
duhii i.S -.va^kc. države. U njego-ic	ie	bio pun mudrosti i
u '^ftierniv. ?°vl^a^ckovidno preko svih i °Ji je ir,. tcskoea samo u jedan cilj, tl Itlae i«*-30 p,red sobom, izoštrio se čv° Po c!?c’ k°iim jo nesmiljeno vi-
bf>^Sto vernf1 •• nepr*.iateljima pravde, edu_ uJuei u njenu konačnu po-
.i.e za Masarika kao mi-rnka i čoveka to, Sto o
njemu pripoveda njegov biograf dr. Jan Herben, koji je u tri knjige opisao Masarikov ogromni rad. U trećoj svo-ioj knjiži pripoveda Herben i ovo (strana 940):
— T. G. Masarik je muž! Kao da bi na nj gledao Rajiderd Kipling, koji je kao program svome sinu napisao
bude zamorilo; ako budeš umeo pod-neti, da istinu, koju si izrekao, nevredni potvaraju, da iz nje prave Stupicu za lude; ako budeš znao savladati. se, kada se budu rušile stvari, za koje si žrtvovao svoj život pa ako budeš znao da se skloniš i da počneš iznova graditi i ako opet ne uspeš, da počneš
ugled, ili pak, ako budeš s kraljevima pa, da radi toga ne izgubiš veze s pri-prostim narodom; ako te ne budu mogli raniti ni neprijatelji ni prijatelji i ako budeš znao ispuniti minutu sa 60 sekunda, koje če biti nešto vredne — tada če biti zemlja tvoja i sve tvoje, što je na njoj...«	__
^ sz*/**'	«	'"'V/'
<г	v'
^	/	'	s_____________________________________________________________ ''
Tf.
(Ne boj’te se sunca, vazduha i vode! Ne izbegavajte truda, a rado radite telesno i duševnol)^
čuvenu pesmu »И« (»Ako«), U toj pesmi pored ostalog kaže Kipling: »Bi-češ muž, sine moj, budeš li razborit i odlučan, kada svi oko tebe izgube moč rasuđivanja i kada budu svi držali, da ju ti gubiš; bičeš muž, ako budeš vc-rovao sam u sebe, kada budu svi sum-njali u tebe, ali ako budeš umeo dopustiti im da sumnjaju; bičeš muž, ako budeš znao čekati i ako te čekan je ne
ponovno iznova, a da se pri tome ne budeš nikada tužio na svoj gubitak; ako budeš znao prisiliti svoje srce, svoje živce i svoje mišice, da ti služe još dugo i onda kada budu zamoreni, i ako uzdržiš i tada, kada u tebi ne bude više nista osim Volje, koja im na-reduje — uzdržati! Bičeš muž, ako budeš znao da govoriš s masom, pa da pri tome zntuleš kod nje očuvati svoj
Ta pesma visi u okviru na zidu Masarikove radne sobe i kažu da ju je nosio sa sobom kroz sva godišta svet-skoga rata.
Tu je prikazan Masarikov duševni lik. I svu dubinu evojih misli prenaša Masarik u svoje čine, s kojima pre-obrazujc kartu Evropo i zarisuje na njoj nove državne tvorevine. Od borca za slobodu duha prelazi do vode
boraca za slobodu naroda. Do toga su ga doveli psihološki važni motivi: zlo i zloba, neprijateljstvo, pašovanje, nasilje, očaj, ljubav prema slobodi, ideali čoveka, koji veruje u uspeh pošte-nog i muževnog rada.
Tako oboružan, očvrsnut, proči-ščen i ustaljen sam u sebi, traži upori-šta, oslona. savezništva u Rimu, u Švi-carskoj, u Francuskoj, Engleskoj, Rusiji, Japanu i u Americi. Stvara, kuje obruč, da ga stisne oko tronožaca, zatirača i krvnika. Ode naidc na Jugoslovene, ta-mo se s njima združuje u jednu jedin-stvenu volju i preuzima njihovu stvar za svoju. I več u jeseni god. 1914 izriče se Masarik za ujedinjenje Jugoslovena. Masarikova je vera izražena bila u re-eima: »Verujemo u konačnu pobedu Slovena i njihovih eaveznika«. (1915 god.).
U Švicarskoj otvoreno izjavljuje, da se protiv nasilja treba odlučno boriti — a kada treba — takoder i mačem. A u Rusiji ističe program svog nasto-janja, govoreči: »Nije nam dovoljno samo diplomatsko priznanje našega prava; bilo je potrebno dokazati svetu, da cenimo svoju slobodu više od svog života!«
Masarik stoji u krugu svojih sa-radnika i pomagača, medu kojima sc nalazi dug niz slavnih i svetlih imena: dr. Edvard Beneš, dr. Bijankini, Bri-jan prof. Deni, dr. Drtina, Lojd Džordž, Gregr, dr. Gregorin, Hinkovič, Lord Kičener, Klofač, dr. Kramarž, dr. Kramer, Meštrovič, Pašič, Pupin, Putnik, Radič, dr. Rašin, dr. Slavik, dr. Smodla-ka. Sunilo. .Šamal, dr. Šajner, Štjepanek, Stefanik, Svec, .^vehla, Tušar, Udržal, Vesnič, Siton Veteon, Vilson, dr. Žu-panič i dr., sve sama imena, koja su takoder i kod nas poznata u širokim narodnim slojevima.
Setva je dozorela. I dne 26 oktobra 1918 Masarik je u Filadelfiji pročitao proglas o oslobodenju malih naroda, a 21 decembra iste godine češkoslovačka Republika pozdravila ga je na svome tlu kao svog prvog presidenta.
Živeči i radeči po svenru svetu za taj najvišji cilj, Masarik je več u tu-dini osnovao češkoslovačku vojsku, čiju su jezgru sačinjavale dobrovoljačke legije, a u njima — kao duša i srce —-Sokoli. Borac za pravdu poniženih i potlačenih, Masarik je erpeo nepresuš-ne i nesalomljive snago iz dubine svoje apsolutne istinoljubivosti, koja nije poznavala nikakvih obzira i nikakvih zapreka. Da navedem za to samo dva dokaza.
Kada se je radilo o kraljevo-dvor-skom i zeleno-gorskom rukopisu, Masarik je svojim znanstvenim autorite-tom temeljito, oprovrgao njihovu au-tc-ntičnost te dokazao da su patvorine (1886). I kada je bio u Zagrebu, za vreme banovanja zloglasnog Rauha, poveden god. 1909 poznati velcizdajnieki proces, koji je postavio na optuženi-čku klupu 53 Srba, Masarik je, koji je tada bio poslanik u bečkom parlamentu, svojom vlastitom imcijativom odlučno podigao svoj glas protiv tog ev-ropskog pravnog škandala. Doputovao je u Zagreb i u Beograd da prikupi potrebna dokumenta u svrhu_ obrane op-tuženika, i tako je 14 i 15 maja 1909 godine u bečkom parlamentu raskrin-kao neverodostojnost dokumenata, koje je pribavio sudu plačenik Nastič. Optuženici nili su doduše osudeni, ali je viša sudska instanca na pritisak iz Beča osudu poništila i odredila novi sudski postupak. Nastič je sam tada priznao, da je bio plačen.
Zatim sc je odigrao u Beču u decembru 1909 t. zv. Fridjungov proces, koji je bio u neku ruku nastavak za-greliačkog veleizdajničkog procesa, i u kome je igrao žalosnu ulogu austrij-ski poslanik u Beogradu Forgac sa svojim tajnikom Svijentohovskim i srpskim agentom Vasičem. U pozadmi toga procesa stajao je prestolonaslednik Franjo Ferdinand. U tome procesu Masarik se je sam javio za svedoka te ie upravo porazno svedočio protiv Fridjunga. Po nalogu s najvišeg mesta tai su proces zatim obuetavili, a s Va-sieem obračunao je sam Beograd.
Zagrcbački i bečki proces imali su isti cilj: razbiti srpsko-hrvatsku koali-
(Nastavak na str. 2)
SLOVENSKO
SOKOLSTVO
Dar Vinogradskog Sokola sokolskem društvu Ljubljana I — Tabor
Kako doznajemo, Vinogradski Sokol u Pragu darovaee Sokolskom društvu Ljubljana I — Tabor lepu zastavu za decu, koja če biti prva dcčja sokolska zastava u našoj državi. Svečanoj predaji zastave, koja če uslediti sredinem aprila u Ljubljani, u Sokolskom domu na Taboru, učestvovače i broj-nija deputacija vinogradske sokolske dece. muške i ženske, u pratnji članstva, koja če tako sama izručiti svojoj mladoj jugoslavenskoj brači taj svoj lepi sokolski dar.
Drugo slovensko sokolsko veče u Pragu
Prošle godine Smihovski Sokol II priredio je prvo slovensko sokolsko veče, koje je pored odličnog uspeha imalo i lepog ploda time, što je društvenim redovima pristupio lep broj akademičara, kako češkoslovačkih <ta-ko i ostalih slovenskih naroda. Tako se je u vežbaonici osnovala slovenska vrsta. Ove Rodine pak priredilo je ovo društvo i svoje drugo slovensko veče nod geslom »U slovenskom kraju ru-ža«. Ovo veče bilo je priredeno. razume, se za sve Slovenc, a posebice za braču Bugare. Učešče je bilo odlično, a takoder i uspeh. Tome večeru uče-stvovali su mnogobrojni pretstavnici raznih društava u Pragu, zastupnici bu-garskog poslanstva te pretstavnici COS.
Slovačko Sokolstvo jednodušno osuduje Hlinku
Sokolske župe na teritoriji Slova-čke održale su neki dan u Žilinju za-jedničku konferencu, na kojoj su pri-mili do znanja izjavu pretsedništva Če-škoslovaeke obce sokolske gledom na Hlinkine napadajo na Tirša i Sokolstvo. Sokolstvo u Slovačkoj smatra tu izjavu kao svoju, i s njome se slaže. Zastupnici svih sokolskih župa u Slovačkoj tom prilikom naglasili su, da če u buduče u još večoj meri raditi na sokolskom i narodnem delu. Ovoj kon-ferenciji prisustvovali su i pretstavnici pretsedništva COS.
Ovogodišnji slet Junaka u Sofiji
Bugarski Junači več sc marljivo pripravljaju za svoj ovogodišnji veliki svejunački slet, koji če se održati od 10 do 14 jula zajedno s takmičenjima. Drži se, da če tome sletu učestvovati oko 50.000 Junaka i Junakinja te naraštaja, a nema sumnje, da če takoder i iz Jugoslavije, kao j iz Češkoslovačke ovome sletu učestvovati doličan broj sokolekog članstva, da bi u Sofiji po-jačali val sokolskog oduševljenja i volje prema skupnom slovenskom radu.
Slet bugarskih Junaka je važan za daljnji razvoj njihove organizacije, kao
takoder i za širenje junačke, odnosno sokolske misli medu bračom Bugari-ma. Smisao za telesno vaspitanie u Bu-garskoj razvijen je samo u mestima, te se, osim Junaka, još ni jedna druga sportska organizacija nije dala na rad medu bugarskim seljaštvom, da bi oa fizički i moralno uzgajaii. U tome pogledu Junacima je pred očima sokolski primer, koji su oni uzeli za ugled. Ovogodišnji svejunački slet ima da dokaže bugarskoi javnosti plodove dosada-njeg rada Junaka, a ujedno ima i da bude putokaz za budučnost. O uspehu ovoga sleta u Sofiji neposre dno, možemo da kažemo, ovisiče i pravac budučeg telesnog vaspitanja u Bugarskoj. Sto ga je dužnost nas Sokola da brači Junacima u svakome pogledu pružimo svoju pomoč, kako bi oni u svome radu i u svojim nastojanjima postigli što veči i lepši uspeh.
U okviru ovoga sleta održače se, kako smo več spomenuli, i prvenstvena takmičenja, a uz ova prirediče se i razne telovežbačke akademije, opča takmičenja, nastupi naraštaja i članstva i t. d. Pokroviteljstvo nad svim ovim priredbama preuzeo je Nj. Vel. car Boris, a u počasnem pretsedništvu medu ostalim bugarskim odličnicima vidimo kneza Kirila, ministra pretsed-nika, ministra vojske i mornarice, ministra prosvete ministra financija i ministra saobračaia.
Slet če trajati od 10 do 14 jula. Prvi sletski dan biče uglavnom odre-den za prijem gostiju kao i domačih društava. dok če naveče toga dana su-dački zbor održati svoju sednicu, kako bi za takmičenja, koja če se održati narednoga dana, bilo sve spremno. Takmičenja dne 11 jula obuhvatače uglavnom takmičenja u sletskim prostim vežbama, dok če se takmičenja u vežbanju na spravama održati 13 jula. Dne 11 jula po podne biče pokusi na vežbalištu, a naveče svečano otvorenje sletskih svečanosti. Dne 12 jula ujutro prirediče se svečana povorka i zatim biče polaganje venaca na grob bugarskog Nezna-nog junaka, te predaja svečane povelje koju če caru Borisu predati trkači štafete. Posle podne toga dana na programu je javna vežba. na kojoj če na-stupiti članovi, članice i naraštaj. Toga dana naveče takmičiče se najbolja društva u narodnoj glazbi i plesovima. Dne 13 jula održače se na vežbalištu brojna takmičenja vrsta i pojedinaca. Vodstvo Saveza bugarskih Junaka namerava da toga dana od ranoga jutra do podne izvede sva takmičenja na spravama, u prostim vežbama, nogometu, hazeni i cdbojci; po podne pak biče nastup zagraničnih gostiju, vojske, raznih skupina na spravama kao i takmičenje naraštaja. U nedelju dno 14 jula nastaviče sc. bude'li potrebno, razna takmičenja, i to od 6 sati u jutro pa dalje, dok če po podne biti drugi javni nastup, zatim če sc proglasiti rezultati sletskih takmičenja i izvesti sletska scena. Slet če se zaključiti ve-likom poverkom s lampijonima.
(Nastavak s 1 stranice)
ciju i potkrepiti potrebu aneksije Bosne i Hercegovine.
Sa svojim muževnim nastupom u zagrebačkom procesu Masarik je ste-kao ljubav svih Jugoslovena, a svojim nastupom u bečkom procesu proslavio sc po svoj Evropi kao junački, ne-ustrašivi borac za pravdu, istinu i poštenje.
Odnos Masarika prema Sokolstvu nama je poznat. O tome posebnom poglavlju iz Masarikova života pisao sam u ovome listu več pred 5 godina, kad mi jo uspelo iz spisa Masarikovih i Tirševih dokazati, da se oba ova velika sina bratskog češkoslovačkog naroda potpuno slažu u temeljnim načelima
sokolske misli. (Vidi takoder i »Sokol-sku knjižnicu«, svezak 10: »Tirševo poslanstvo«).
Iz života tih dvaju izvanrednih i za češkoslovački narod, kao i za sve Slovenstvo, tako zaslužnih muževa odražava sc težnja jednoga i drugoga, a koju je Masarik god. 1918 označio re-čima: »A to je ono, što sam uvek že-lco: da bi postali narod, koji se ne boji!«
To je takoder želja i težnja i nas jugoslovenskih Sokola, koji pozdravljamo, cenimo i poštujemo svog naj-odličnijeg brata, presidenta Tomaža Gariga Masarika!
At’ žijc tatiček Masaryk! Na zdar! Zdravo!
E. L. Gangl
Sokotska
todif7 -
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja:
dne 3 marta predaje brat Sper-njak Bogdan, Beograd, o temi: »Sistemi ritmičke gimnastike« (popodnev-no);
dne 7 marta predaje brat Priča Dragutin, Beograd, o temi: »Sokolstvo i rotarijamstvo« (večernje);
dne 14 marta predaje brat Stanojevič. Miloš, Veliki Bečkerek, o temi: »Naučna podloga Tirševog sistema« (večernje);
dne 17 marta predaje brat Deduš Vladimir, Varaždin, o temi: »Sokolstvo i Slovenstvo« (popodnevno).
dne 21 marta predaje brait Bulato-vič MaSan, Kragujevac, o temi: »Soko
u našoj narodnoj pesmi i jugosloven-skoj kulturi kao celini« (večernje);
Dne 28 marta predaje brat Čačič D. Radomir, Beograd, o temi: »Rano detinjstvo, telesno vaspitanje i Sokolstvo« (večernje);
dne 4 aprila predaje sestra Jankovič Ljubica, Beograd, o temi: »Narodne igre i Sokolstvo« (večernje);
dne 7 aprila predaje brat Tratar Marjan, Trebnje, o temi: »Moje uspo-mene na sokolsku braču iz Južne Srbije« (popodnevno);
dne 11 aprila predaje brat Kneže-vič Stevan, Beograd, o temi: »Sokolske vrline ili šta nas krasi« (večernje);
dne 18 aprila predaje brat Tabako-vič dr. Aleksandar, Novi Sad, o temi: »Sokolstvo u javnom životu« (večernje).
U buduče večernja predavanja Beogradske radio-etanice održavače se svakoga četvrtka od 18.55 do 19.15 ča-Bova. a ne kao ranije od 19.10 do 19,30,
Popodnevna predavanja i nadalje so održavaju svake prve i treče nedelje u mesecu od 15.15 do 15.30 časova.
RADIO-STANICA LJUBLJANA
Sledeča sokolska radio predavanja:
6 marta predaje br. Janez Pohare, Ljubljana, o temi: »Ličnost i rad T. G. Masarika«;
dne 13 marta predaje br. J. Pertot, Ptuj, o temi: »Briga oko našeg naraštaja«;
dne 20 marta predaje brat Verij
Svajgar, Ljubljana, o itemi: »Kritički pregled porasta sokolskog članstva u poslednjih pet godina«;
dne 27 marta predaje brat Franjo Lubej, Ljubljana, o temi: »Sokolske vesti«.
Sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Ljubljana održavaju se svake srede od 19 do 19.20 časova.
Lutkarstvo u našem Sokolstvu
Na dan 24 februara održana je u Beogiadu prva konfercncija izvcstioca sokolskih župa za lutkarska pozorišta. Ovoj konferenciji prisustvovali su sokolski radnici na ovom polju prosvet-nog vaspitanja cmladinc, i to iz župa: Ljubljana, Maribor, Gelje, Šibenik, Karlovac, Sušak, Novi Sad, Beograd, Bjelovar i Zagreb, te delegat Sokolskog društva Subotica.
Na ovoj konfercnciji pretresana su sva važnija pitanja organizacije propagande lutkarskog prosvetno-umetni-čkog rada, kako u sokolskim jedinica-ma, tako i po školama. (J cilju ovoga predloženo je osnivanje sokolske radi-onice za izradu lutaka, izdavanje pozo-rišnih komada, kao i da se preporuči svim sokolskim župama i pojedinim sokolskim jedinicama, da sa svima svojim odborima potpomažu ovaj prosvetni rad. Konferenciji su prisustvovali prvi zamenik starešine Saveza br. Gangl, koji je u kračem govoru izneo značaj i važnost lutkarskog prosvetnog rada u Sokolstvu, br. dr. Milan Glavinič, potpretsednik saveznog prosvetnog odbora te sestra Zorka Vojnovič, tajnica ovog odbora. Doneseni su i zaključci koji imadu doprinesti što večem razvoju ove grane prosvetnog rada, na koji polaže velike nade uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije zbog propagande sokolske misli medu de-com.
Sadanje stanje jugo« slovenskog Sokolstva
U statističnem odelenju Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije dovršeni su statistički podatci o stanju Sokolstva u našoj državi sa danom 31 decembra 1934 god. Prema tim podatci-ma, naše Sokolstvo broji: 25 župa sa 2452 jedinice. Od toga 934 sok. društva i 1518 sokolskih četa. U svim tim jedinicama učlanjeno je odrasloga članstva 2084910, od toga 178.260 članova i 30.650 članica. Vežbačkog članstva brojilo jc naše Sokolstvo prošle godine 61.202, a od toga 51.002 vežbača i 10.200 vežbačica. Prema* predašnjim godinama znatno je porastao broj sokolske omladinc. Danas Savez SKJ imade organizovano 47.127 naraštaja, od kojeg otpada ma muški naraštaj 31.630, a na ženski 15.497 lica. Svim ovim brojkama imade da se još pri-broje redovi sokolske dece, koji broje 142.706 pripadnika, i to: 78.954 dečaka i 63.752 devojčice. Prema tome, celo-kupan broj pripadnika Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije danas iznosi 398.744. Ovc brojke najjasnijc govore o velikom i blagotvornom radu našega Sokolstva i o njegovoj velikoj snazi u našem narodu. Isporedujuči ove podatke s podatcima iz rani j ih godina vidimo upravo odličan napredak, jer je Sokolstvo u našoj državi u prošloj go-dini poraslo za 71.922 pripadnika.
Natečaj
za šest sokolskih dopisnih karata (razglednica), koje bi bile primerne za božične blagdane (tri) i za novu godinu (tri).
Dve od njih u narodnim motivima iz Dravske banovine, dve u narodnim motivima iz Savske ili Primorske banovine. a dve u motivima jz ostalih banovina.
Nagrada je za svaku izabranu kar-tu po Din 1000. — toj sumi sadržan je i otkup autorskog prava.
Originale, izrađene u dve boje, u veličini 28 X 18 cm, predložiti do 1 ju-na 1935. Ime autora u zatvorenoj kuverti s geslom, koje označuje i original.
Neprlmljenl originali vratiče se na adresu, koja je u kuverti naznačena.
Originale pr Ima i pravo od luke pri-država
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA NARODNI DOM.
Slanama M&sarlkovim
Ne nameravamo da prikazujemo, na ovome mestu, život i rad Masarika, pošto je i »Sokolski glasnik« več do-nosio mnogo o Masariku, a i sada, pri-godom njegove osamdesetpetogodiš-njice, biče svi listovi puni detalja iz života i rada njegovog. Želja nam je, pretpostavljajuei da Masarika pozna-jemo, da iz ovih nekoliko redaka cr-pemo polet, snagu, veru i odluku, da eemo samo ravnim i ispravnim putem, ne obaziruči se na poklike »Raspni ga, raspni«. stizati cilju, prilaziti ispunje-nju naših želja. Želja nam je da u našoj sokolsko j organizaciji budemo svi na svome mestu, uzimajuči za primer Masarika, da budemo što radiniji, što časniji i što jspravniji.
Masarik, težeči za istinom i prav-dom, iznoseči ono o Kralodvorskom rukopisu, ili uzimajuči u obranu jev-reja Hiiznera, napavši praznoverje, nije se obazirao na napadaje ulice i javnosti, nego je, imavši uvek pred očima, ponavljam, istinu i pravdu, išao na-pred, ne prezajuči ni pred Golgotom. Samo istinski i duboko prodahnut lju-bavlju za svoj narod mogao sc je odlu-čiti da sa šezdeset i četiri godine života napusti svoju Prahu, svoju domovi-nu i da kao izbeglica pode u nepozna-to. Ostavio je domovinu u vreme, kad su još mnogi političari njegovog naroda verovali, da samo jačanjem Austri-je može da o jača Češka. Krenuo je, kažem, u nepoznato, s dubokom verom u pobedu istine i pravde. Ta vera dala mu je mladost, održala ga u neumorno-sti i budila u njem neiserpnu snagu. Iz-držao je do kraja u borbi demokratije s imperijallzmom, u duelu svetla s tmi-nom. Vruča je naša želja, da se u našim sokolskim redovima ne pokoleba-шо kod momentanih neuspeha, niti da se ne uznesimo suviše uspesima. Istraj-mo i izdržimo u svima situacijama.
.Nakon četvorogodišnjeg neumor-nog rada i krstarenja Evropom, Azi-jom i Amerikom, vrača se uspravan i gord, kao pretsednik republike, ovenčan oreolom napora i rada. Dočekuje ga cela Češkoslovačka, njega koji je još 1910 godine u parlamentu u Beču, u svojoj Stranci, osim sebe, imao samo još iednog poslanika. Zato je, ali, Masarik ipak bio taj, za koga su se, več onda, svi radnički zastupnici izjasnili, da bi njega izabrali pretsednikom Češke republike, ako bi o tom bilo gla-sanje. Zaslugom Masarikovom, ^aslu-gom njegovog rada i duha, več u janu-aru 1917 godine, kad besni i pobeduje zlo nad dobrim, kad potiskuje neistina istinu, kad nepravda podjarmljuje pravdu, Antanta češkcslovačkom narodu daje priznanje na samostalnost. Masarikove legije nadčovečanskim na-porima, nadahnute Masarikovom Iju-bavlju za narod i otadžbinu, očeličene duhom, snagom i voljom sokolskom, pobeduju (Zborovo). Na povratku u domovinu Masarika pozdravlja sve. On se zahvaljuje svuda kratko. Želi i tra-ži: rad, rad i samo rad. Nastojmo i mi da i nas u našim sokolskim redovima, večito i svuda. vodi rad, rad i samo rad. Nastojmo da budemo zadojeni uvek onom nesebičnom ljubavlju za nared i za otadžbinu, kako je to slučaj kod Masarika.
Kao univerzitetski profesor, pre rata, brine se za študente, koje smatra svojim mladim drugovima. Študenti ga vole i zahvalni su mu. Kod njegovih predavanja, koja često nije mogao da održi rddi prezaposlenosti, študenti su punili predavaonicu. Sedeli su po pro-zorima, etajali izmedu stolova i slušali svoga profesora. Svoja predavanja ude-šavao je tako, da je svaki pojedinac
nakon predavanja morao da razmišlja
0 onom što je euo i da sam stvara, prema danim premisama, zaključke. N>Je želio da natura svoja mišljenja. Bio je, ali, toliko uverljiv da je bilo upravo nemoguče ne složiti se s njime. ”л!8’' sarika sc je gledalo kao u Hrista. NJe‘ gov način donošenja svojih misli, njegova mirnoča, uzdignuta desna ruM (ruke su mu duge), suha, koštunja'S saka s tri napola ispružena prsta, nje gova pojava, sve je to delovalo, ?v . čki. Delovanje njegovih reči bilo 1 tim snažnije, jer se je znalo, da on ■ ko, kako propoveda, živi i radi. »a-dajmo se, živimo i radimo tačno Pr' ma sokolskim načelima, pa čemo dtz
1 lakše postizavati rezultate u ®asl nastojanjima.	J|j
Kao političar nije žalio ni truda n novca da se nade u obrani PraT.?n Njegovi su osečaji za pravdu toliK profinjeni, da ga je smetala krivica na-nošena drugome, kao da se njemu sa momc nanosi. Ne težeči ni za slavo . ni za ličnom koristi, davao je cele* sebe, sve svoje umne sposobnosti, pobedu pravde i istinc. Kao P°“*y i kao filozof potpuno jc dosledan. V. ruje u Boga i u besmrtnost duše, snOj go moralan, protestira rečima: B“a . bi to bio Bog, koji bi trebao obra^ policije i konfidentstvo katiheta.« di te izjave tužilo ga 1906 katiheta. Na sudu biva rešen. 190“ M'f dine usta je protiv neznanstvenih zora pape Pia X i uzima u voj aferi u obranu otpuštenog ra crkvenog prava. Uspeva. 1909 6°“. ne u veleizdajničkom procesu «e sav za pravdu. Uspelo mu je doK zati Nastičevu ulogu. 1910 godine /** sarik, iznoseči laži austrijskih m'nlSrfU. ra povodom aneksije Bosne, onevnoS ćava Erentala. U knjiži »Rusija i ropa« upirt prstom na nesavrefflen0® carizma.. Zauzima se za radništvo knjiži »Češko pitanje« i »Socijalno R tanje«. Jedan je od utemeljitelja 5>*ј4.д r.ičke akademije«. Za sebe kaže: »1 ' sam radnik.« Največa je MasariKO zasluga da je danas Češkoslovac medu onim retkim državama u EvrOP’ koja je ostala na iskušanim demokr® skim principima vladavine, iako_ se može reči, da u češkoslovačkoj 01 ’ i te kako, komplikovana politička P1 q nja. Pokazalo se je, da je za narod guča sreča samo onda, kako Platon že, a na što je Masarik upozorav > ako j c vladar države mudrac-učenj
Ostaje puni demokrata i kao Preži'
dent
Republike. Unosimo i mi u naše
še sok®1
Biće
ske redove puni demokratizem. , nam jače i stalni je bratstvo i kost. Ne tražimo j ne zahtevajmo bra stvo i jednakost, nego ga davajm?-
Beneš kaže: »Masarikov optim12^ i idealizam teraju čove:ka na rad, i vaju mu radost života, ali uie^n0teji uče da život uzima ozbiljno i da za nečim večini, visim i boljim«. Zej nije i naše sokolsko-načelo?! V'ec biti nezadovoljen s onim što stigli, jer bi sve moglo biti još i lepše. Jesmo li uvek takvi? , . v
Mnogo, mnogo, upravo mi So' imamo da učimo od Sokola Masan ^ Masarik kaže za Sokolstvo, da 1e organizacija koja ljubi mir, ali se у. gubi ni u sentimentalnim, ni u aPstr?ri0j nim utopijama. Sokol je narodni O'® odvažne snage za obranu, bude h Pfl, trebna. Masarik, govoreči češkosjo čkom Sokolstvu, kazao je: »Sokols . i njegova ideja živim je primerom živom poukom naroda u re.publici-®
Nastojmo, dakle, da baš kao ^ koli svoj život i rad usmerimo sta ma Masarikovim!	,
A. Štefan, Beograd-
Uspomeni
brata Ljubomira Stanojevič
Roden pre 73 godine u selu Stra-garima istorijeke sokolske Šumadije, brat Ljuba je počinuo i boravi večni san u prestolnici Jugoslavije, o čije su
t Brat Ljubomir Stanojevič
so bedeme naši i njegovi stari borili i lomili junačke kosti 1 lili svoju krv za elobodu, koju danas uživaj u južni Sloveni u granicama ove naše Kraljevine, Umetnost, kojoj so odao, i člji jo bio prvosveštenik u svoje vreme, ta umetnost je našla u njemu pravo oli^ бепје i svoj živac, koji je kucao iskre* no i duševno. O tome njegovom jadu i službovanju boginji Taliji, а*®к#ко
če se i zabeležiti u zapiskama kak zapisničara hrama te boginje. ^ Ovde ču da se zadržim samo sokolovanju brata Ljube.	jjj
Kod njega je bilo mnogo ‘e^c osobina, koje Sokolstvo gaji kao s
vrline'	,	t. kad
Bio je iskren Soko i uveK .cj
god smo bili na vežbanju u ve^*5fl0jru-
ili na vežbalištu našeg Sokolskog . .s.
štva pre rata, on nas je istinski
krono poučavao kao stariji brat, tC
vlačeči, da Soko i pravi čovek u.° a?c
mora biti iskren. Nikad sc nc o*1?-,#;
da bude prvi, a bio je medu PrV1 seni
nikad se ne otimaše da bude zV jjao
član ma kakve uprave, ali je иРгИуау1
i upučivao naše mlade duše na P
sokolski put.
    ..........................
časova j sednica, nego je bio ur
Bio je u r e d a n i to ne laženjem u vežbaonici i pohada^j,
1 u svlačioniei i u odevanju i u PJ® n# čenju j u upučivanju nas mla^ ље 1 rad i na urednost, ne samo za. ~ pa prema eebi, nego i prema d?uflW* ' pe samo prema licima veđ i P ^ prostorijama j stvarima u п^т%с1а^ jo kod njega imalo nekakav PG i urednost,	л t«
Bio je odušpvljen mu i nije bilo teško, jer je tre t fejVl nastavi i produži samo delatnos ..
— šumadijske krvi — i nauka ^ posisao s mlekom svoje majke- .^e »e oduSevljenju je hteo u ^
r r'E*z*w
MA	д
Ш> ј*ЛК(>Ш*Ш'1 '
тшио тир&ш
. ЛЈЈ».УзШ«У , / C£JK<>iXOVii'(5X|A
< J
štao se u sve grane fizičkog vaspitanja, a najvolio je telovežbu, floret i mače-vanje, u kojim se granama osobito razvio. Kao đak i u gimnaziji i na univer-zitetu pohađao je vežbe bez ikakve ve-ce ambicije. No zato je ipak pratio Sokolstvo i zanimao se za njegov razvoj. Naročito kao novinar za vreme I i II hrvatskog svesokolskog sleta u velike je pomagao sokolsku propagan-du. pa je i sam u svom listu napisao nekoliko lepih članaka o Sokolstvu, kao i pozdrav Slovenstvu. Za vreme ra-ta, buđuć sam je izmakao ratnoj službi, hvaleči slučajnoj operaciji, podrža-vao je žive veze sa tadanjim tajnikom Hrvatskog Sokolskog Saveza br. Ivanom Ulčnikom. Kako je kao novinar bio dobro poznat i sa pokojnim drom Janezom Krekom, od koga je i primio ideje socijalnog i zadrugarskog rada, jednom u razgovoru, kad je ovaj do-šao u Zagreb, a na jednoj šetnji, po-veli su reč o Sokolstvu. Več tada je dr. Janez Krek, ko ji se u ono teško doba oduševljavao za narodno jedinstvo i buduču jedinstvenu državu na nepre-kinutom etnografskom teritoriju, izja-vio Tuni: »Sokolstvo u no.voi državi čeka največa i najljepša, ali i najteža zadača. Ono mora biti u novoj državi narodna milicija!« Sa br. drom Ande-linovičem, koji se vratio iz internacije, odmah je stupio u kontakt i s njime saradivao kod poznatog hrvatskog sokolskog manifesta. Posle rata več bud-nije prati Sokolstvo. Zagrejan velikim delom ujedinjenja, a na očigled da neki ruše to jedinstvo, izrabljujuči baš Sokolstvo, zašao ie dušom i telom na sokolsko polje. Učestvuje u svim tadanjim borbama i postaje prosvetarom župe zagrebačke. Zatim postaje tajnikom zagrebačkog Sokola I. koju je dužnost obnašao čitav niz godina. Kao tajnik bio je u pravom smislu reči duša društva, pa je za njegovog tajniko-vanja ovo društvo bilo u Zagrebu cen-tar kulturnog i slovenskog života, bro-ječi uz zagrebačku duhovnu elitu 1600 članova. Uz napornu i odgovornu služ-bu šefa presbiroa sav se posvetio Sokolstvu. God. 1920 organizovao je sa br. Švarcvaldom I slet župe Zagreb, pa g. 1911 II slet, god. 1922 organizovao je veličanstvcn pohod župe Zagreb na i svesokolski slet u Ljubljanu. U to vreme pokrenuo je i »Sokolski Ves-nik«, koji je uredivao pet godina, a za koji je br. Švajgar u svo'oj kritici ka-zao, da je naš najbolji sokolski list. Saradivao je o Sokolstvu u svim dnevnim listovima:	»Riječi«, »Pokretu«,
»Slobodnoj Tribuni«, »Agramer Tag-blatu« i t. d., a nije bilo tog sokolskog lista u kome nije od zgode do zgode saradivao. U tom pogledu nanisao je čitav niz članaka. Mnogo i mnoge akcije po kojima si ie žuDa Zagreb stekla svoj autoritet. notekle su od njega. No on nije bio samo prodava« ideja, več je i bio provadač. Vidilo se to najbolje na II sokolskom saboru, pa prigo-tlora I pokrajinsko" sleta u Zagrebu g. 1924, gde je kao podstarešina zagre-bačke župe poneo uz brata Šulcea i nekolicinu bračo, čitavu organizacij u na svojim lcdima. U jedno vreme obnašao je uz svoje dužnosti: tajništvo Sokola I, podstarešinstvo i prosvetarstvo župe te redakciju »Sokolskog Vcšni-ka«. U društvu jc saradivao u mal ne svim odsecima, bio društvenim novi-narom, dapače i pročelnikom društvene fanfare. Za vreme priprava za siest uredivao je i »Sletski Vesnik«.
Docnije po sletu postaje starešinom zagrebačke župe, pa onda urednikom »Sokolskog Glasnika« kroz dve godine.
Njegov sokolski rad navukao mu je mnogo neprijatelja, a naročito iz političkih redova. God. 1924 iza sleta tadanji zagrebački veliki župan Tre-ščec stavio ga jo u disciplinsku istragu vadi »plcmenskog razdraživanja«, pa je sa porodicom formalno «mdovao, jer je za vreme istrage bio stavljen na ras-položenje bez beriva kroz punih osam-naest meseci. Upisivalo mu sc u greh da je organizovao slet u Zagrebu, a sa ciljem da »izazove Hrvate«. No u sokolskom radu nije sustao. Opet se pri-ma tajništva Sokola I, pa tajništva župe, prosvetara u društvu i župi, dok god. 1929 ne bude kao sekretar Mini-starstva unutrašnjih dela premešten u Beograd. Za celo to vreme organizovao je prosvetne, idejne i administrativne tečajeve, predavao u društvenim, župskim i saveznim tečajevima te pi-sao o Sokolstvu. Zasebno je izdao knjigu »Sokolski sle.t i sabor u Zagrebu g. 1924«, inače njegov sokolski literarni rad rasejan je po svim listovima.
Dolaskom u Beograd bio je pozvan od sletskog odbora I svesokolskog sle-ta u Beogradu g. 1930 da preuzme organizaciju sleta i vodstvo sletske kan-celarije. Noči i noči posvetio jc tom radu i uložen trud doneo je dobre rezultate. Kod reorganizacije u Soko Kraljevine Jugoslavije aktivno je uče-stvovao i mnogo doprinco tome, da je ta reorganizacija^ pošla bez potresa. Da deluje na nove široke redove članstva napisao je knjigu »Soko Kraljevine Jugoslavije« u kojoj jc razvio sokolsku istoriju, ideologiju, organizaciju i ad-ministraciju, pa je to danas jedan do-bar priručnik za upoznavanje Sokolstva.
U formiranju nove organizacije izabran je tajnikom Saveza, pa eto več pet godina neumorno radi na tom položaju.	.	, . ,
Uz sav ovai rad i danas radi so-kolski-literarno. U rukopisu imade »Zbornik za g- 1934«, »Jugoslovensku
ova kao mlad zajedno s nama i s S?.razračunava na šumadijski način l |C,_ m.a koji su hteli u to vreme so-sko ime i delanje izvrgnuti poruzi
i Progonu.
„ ^ama mladim Sokolima bio je 1ГЛрг*тсг snage i telesne i što je i. Potrebno i moralno; jer on dan 10 m. ’ umetnik, bujan, ali i če-nH Ć zav°leo ono, što јс naučio seli V° r.0clitclja i domačina u svome n • ’ a to je domači život. Baš u tome nj cr.n0|n domačem životu i živova-^jubom Sm° sc P°nosili našim bratom
Ukoliko smo ga izbliže poznavali 'f^tni vežbači. divili smo mu se, 2a *?. ’ Sa, voleli i išli podražavajuči tu ^ ' u. s°kolskom životu i u živo-®Pste, i trudili smo se da budemo kao •*> je bio on.
mini t0 vrcme 0 kome govorim i po-Poči ° na®em zajedničkom radu, ne joge’ Prema mome znanju od godi-|jr .	’ kad je brat Ljuba sa ostalom
vao ^v.P^njacima nas učio, pouča-kaL-’ v,e, ao> ali razložno i za zdravijo no esno. tako i duševno i duhov-
znansf° ^Га- LJuba Је i pre našeg po-od c 3 ve^bao se i vodio i druge još sole osnutka prvog beogradskog Ba ,vS ^. društva i od tada, pa dok pra .1SUJ° ispratili, on je bio član, i to
Pa meni izgleda, da je hteo da bude i na onom svetu član, jer je verovao kao dobar hriščanin, da po-stoji zagrobni život, i u tome verovanju on je bio i izrazio svoju želju, koja mu je i ispunjena, te su njegovi poj smrtni ostatci sahranjeni u potpunoj sokolskoj svečanoj odeči.
Ta želja pokojnog brata Ljube pokazala je, da Sokolstvo kod njega nije bilo samo nešto povremeno i za izla-ganje da ga vidi svet na povorkama kad se obuče, več stvarno, stalno ve-čito i on želi da se na onome svetu pred našom ranije preminulom bračom Sokolima pojavi toržestveno u svečanoj sokolskoj odeči.
To jc ona osobina, koju je brat Ljuba s nasledem od roditelja jsrodu-žio kroz sokolovanje i istrajno ju doneo ne samo do groba, več ju nosi i dalje u zagrobni život.
Tim i takvim svojim radom brat Ljuba se dostojno — na ovom svetu — odužio onoj najosnovnijoj osobini Sokolstva, koju imenujemo rečju istrajno s t.
Neka je mome prednjaku bratu Ljubi i jednome od prvih mojih sokolskih učitelja hvala na onome, čemu je učio moju ondašnju braču Sokole i mene i davao nam uzorit primer, kakav treba da bude istinski Soko.
A za sav taj njegov rad nek mu je svetla uspomena medu nama Sokolima!
Momir Korunovič, Beograd.
Bfaf Anle Brozovič — 50~godišnjak
rcj.^e Pomaže ništa — i on dolazi na mu' Peti krst mu pada na leda! Pa da rad ,?m ,z3odom zavirimo u život i Posla • v’^’mo- s kim imamo trajnog on» ’ [ 8 kak vi m bratom nas spaja ju
°Пе n U ~ /V€*4VVil11 ^iaivni liao o^ajaju iod • °Jene veze, koje traže od nas Ba i- nj,efia *^a stojimo jedan uz drugo-Btat if>ana 11 ^an' xz 6°c^no u fiodinu. Kr |. ^Hna ie tajnik Saveza Sokola Prir Ј5У1Пе Jugoslavije pa je u samoj šem°^ito6 njegovog položaja u na-^kolstvu, da smo povezani s njivo U ile^nu celinu i da imademo pra-ž.i dužnost na ovoj medi njegovog ta da ga nreisnitarrm i nrocenimo.
Brat Ante Brozovič, tajnik Saveza SKJ
niarf^lo Ante Brozovič rodio se 4 An(. . godine u Zagrebu od oca tinj •1 majke Marije. Več u ranoj de-Pažnj °.^i roditelji su posvetili svu p°LJV njegovom uzgoju, dok je i sam ka0‘j1Va°.vveliku bistrinu, pa je več i p; '^odišnji dečarac perfektno čitao •ђц J^a da dete, rado je čitao i ta Ca j i odlika ostala kroz čitav život, kei2tai?as ioš uvek čita sve bez razli-litikeSTj oblasti nauka, literature i po-stran' V. tome leži uspeh njegove sve-ie zavSi 1 P°znavanja stvari. Knjigu tinjstv ° dete i knjiga ga od de-dana5„a Prati kroz ceo život do dana tla nahJe^ai ^'kada nije žalio troška da lllu a.v^ knjigu, pa i u časovima. ka-istu. rj,1 ® mučno bilo izdavati paru za ^fivatr.3 vremenom uredio svoju vrccin u oj^lioteku, koja je od velike Okolji- ,2‘edom na sadržinu te broji ie	hiljada svezaka. I danas mi
Svoim,V€i^a..radost kada sc nade medu У knjigama i kada uči i čita. nas Sokole od važnosti je, što sk0 0rtUina ,’made osobito lepo sokol-de 2a 5*enie u svojoj biblioteci. Ima-ђа svinUf>^nu svu sokolsku literaturu sl°Ven<ti- s*ovenskim jczieima, a jugo-D,rcdratna Sokolska literatura, kako S tal-11 .'s'over)ska, hrvatska i srp-»letno \t! Poratna zastupana je kom-5°^olsico *ma..n* najmanje štampane V njC(,n ®.tvareiee, koja nije zastupana 'e to^ic , J s°k°lskoj biblioteci. Možda 5°koki- 'u S kompletna jugoslovcnska q o^lioteka u državi.
brafn-pVnu školu i gimnaziju svršio tadašn^na u Zagrebu. Maturirao je Wc Su J°J s^ornjogradskoj gimnaziji.
л!!1 Profcsorima najčuveniji 15 na;‘k	puta mi Priča, da mu
»4ar- P«	Profesor moj rodak Bcv
se Svršetku gimnazije inskribi-*r.žititu ,Pravo na zagrebačkom uni-L3 U yrcmenu poznate dačke ^isao Л Za oanovanja bana Rauha na praški univerzitet.
mu
Več kao dak srednje školc isticao sc medu svojim drugovima organiza-tornim radom, spremavši razne priredbe i proslave, a kao dak 4 razreda gimnazije počeo je več saradivati u raznim listovima. Bili su to večim delom razni sastavci za decu (priče i pesmice), koje je štampao u omladin-skim listovima. U višoj gimnaziji po-čco je pisati i članke iz dačkog života glcdom na nacionalnu-političku orijen-taciju, pa su ti članci izlazili i u dnevnim političkim listovima. Sam je uredivao dački literarni list »Zora«. Organizovao jc dačku čitaonicu, koja je bila nakon nekoliko meseci zabranje-na. Kao srednjoškolski dak u višim razredima mnogo se je zagrejavao za seljački pokret, pa se sa pokojnim se-natorom Gmajnerom, svojim školskim drugom, sav predao radu na selu. U dačkim redovima mnogo je propagirao list »Dom« pokojnog profesora Ante Radiča, u kome jc i sam pisao o prosvečivanju hrvatskog seljaka. Kao dak zalazio je u narod, naročito u sela zagrebačke okolice, gde je održavao predavanja sa skioptikonom, a održao je i čitav niz ainalfabetskih tečajeva. Uvek nemirna duha, željan da nešto stvori, razvio se u kasnijeg’organizato-ra i pomagača svih dačkih akcija.
Priroden smisao za knjigom i peroni sklonuo ga je. da se je odmah posle mature posvetio žurnalistici. Kao mlad obični reporter ušao je u redakciju »Hrvatstva«, gde je doskora bio napredovao tako, da je postao samo-stalnim redaktorom. Njegova velika l;ubav do sela i seljaka sklonula ga je, da jc preuzeo uz rad u dnevnoj redakciji i uredništvo pučkog tednika »letina«. Tu jc napisao čitav niz članaka o potrebama seljaka i organizovanju sela. Kadeči tako sa selom došao je do spo-znaje, da je jedini spas našeg seljaka u zadrugarstvu. Zato se dao na izučava-nje zadrugarstva, pa je dapače svršio jedan praktični zadrugarski kure mlekarstva i sirarstva. O torne je i mnogo pisao i propagirao, kako treba po seli-ma naročito organizovati mlekarske i sirarske zadruge uz ostale slične pri-vredne zadruge.
Uz ovo bavio se mnogo i socijal-nim pitanjima, od kojih je i aktivno učestvovao u radničkom pokretu, pa jc kao univerzitetski dak bio tajnikom »Radničke zajednice«, a uredivao je i list »Hrvatski Radnik«, u kome se bo-rio protiv marksističkih ideja, a za prava nacionalnih radnika. Kao takav pro-veo je sindikalnu organizaciju pojedi-r.ih radničkih profesija u Zagrebu, kao krznara, (jpančara, soboslikara. čizma-ra i rukovodio radničkim štrajkovinia. Dakako, nemiran, buntovan u eri au-etrijanštine i madžaronštine, nije nigde izostao gde je to tražila nacionalna potreba. Za ere Kuenove, pa docnije Ra-uhovo i Čuvajeve uvek se našao u prvim redovima borbene omladine. Zato sc i našao često puta u hapsu, a za ero Čuvajeve bio je dapače počaščen i kučnom pretragom te pretragom u rfc dakciji lista, gde je bio urednikom. U teškim danima iskušenja naroda od strane tadanjih tudinskih vlasti bio je korespodent mnogih inostranih listo-va. u kojima je pod raznim pseudoni-niima (kao »Abe«, »Etna«, »Borizov«) pisao članke i vesti o hrvatskim prilikama. No to mu je navuklo mržnju tadanjih vlastodržaca, pa jei često puta radi štamparskih krivica bio optu-živan i osudivan.
U sokolske redove stupio je brat Brozovič kao dak petog razreda gimnazije, i to u tadanju dačku kategoriju zagrebačkog hrvatskog Sokola. Vodom i učiteljem mu bijaše naš današnji zam. načelnika br. Dragutin Šulce, koji ga je zavolio kao dobrog vežbača, pa i dan današnji znadc mu u šali predba-citi: »Tuna, šteta za Tebe da se nisi držao tehnike!« Kao mlad vežbač upu-
Masarik medu Sokolstvom
sokolsku bibliografiju«, »Uput rada u sokolskim društvima i' četama« i »Sokolstvo«.
Za vreme rata živo je učestvovao u nacionalno} akciji oko oslobodenja. Kao korespodent stranih listova (be-čkih i rečkih te osečkog »Juga«) propagirao je politiku integralnog jugo-slovenstva. Posle rata Narodno veče pozvalo ga jc u Novinski Urcd Narod-nog Veča SHS, gde budo zamenikom šefa pokojnog Tona Šlegla. S njime u zajednici obnavlja Novinarsko društvo i radi sa Kresom Kovačičem na organizovanju Centralnog Novinarskog Udruženja, kome bude prvim tajnikom. Organizuje ekskurziju jugoslo-venskih novinara u Prag i šest velikih novinarskih kongresa (Zagreb, Split, Sušak, Sarajevo, Subotiču, Ljubljanu).
Nakon odstupa Toni Schlegla postaje šefom pres'biroa u Zagrebu. Kao takav uz pomoč Ljubljane i Beograda radi na organizaciji novinarsko sjužbe. Napisao je knjigu »Naša izveštajna služba«, u kojoj stručno raspravlja o organizaciji novinskih agencija. Na novinarskom kongresu u Pragu o tonle drži referat, koji jo odštampan u po-sebnoj brošurici. Sa tadanjim predstojnikom prosvete kod pokrajinske vlade u Zagrebu drom Bazalom izradio je čitavu organizatornu osnovu za žur-nalističku školu. No političke prilike omele su rcalizaciju.
Nakon dokinuča presbiroa u Zagrebu postaje referentom velikog župana u Zagrebu i novinarskim izvesti-teljem Centralnog Presbiroa, dok ga premeštaj u Beogradu no dovede na novi položaj.
U Tunin literarni rad van sokolske štampe spada i njegovo saradivanje u mladim godinama u omladinskim listovima'. »Smilju«, »Bršljanu«, »Krije-su«, »Pobratimstvu«, »Andolu čuvaru«, a kao feljtonista bio je saradnik »11 r-vatske prosvete«, »Hrvatske«, »Novi-na« i »Života«.
Njegov skromni stan ima pored več spomenute sokolske knjižnice još tri vanredno skupocene stvari. To je zbirka novinskih isečaka i starih sokolskih dokumenata u 28_knjiga, svaka od njih u veličini od 70 X 50 cm po 300 stranica. U ovim knjigama na-gomilan je ogromni materijal, koji zna-či za jednog sokolskog istoričara neis-crpno vrelo i neobičnu gradu. Drugo je Tunina zbirka sokolskih fotografija, u kojoj ih ima oko 3000 komada, a treče jc zbirka sokolskih značaka, kojih je sakupio oko 900 komada, medu
kojima ima rariteta i jedinih primera-ka. Ako br. Brozovič ili njegova poro-dica ne budu tražili da ove stvari osta-nu njihovo vlasništvo, morali bi sc mi postarati da predu u svojinu naše sokolske zajednice. U sokolskom muzeju zauzeli bi ovi predmeti odlično mesto, a na čemu bi nam mogla da zavi-ili i sama bratska ČOS. Tako bi životni rad br. Tune ostao i našem novom pokole nju kao primer jednog predanPg i uspešnog njegovog rada.
Moj odnos prema bratu tajniku tako je još neposredan i blizak, da moram svoj objektivni i kritički sud o njemu prepustiti svojim budučim godinama, ako mi još koje preostaju, da se tada u miru, daleko od bilke i smi-ren od talasanja svojeg sadanjeg života posvetim pisanju svojih uspomena.
Na temelju toga pak što ot>javlju-jem danas ovde, kažem opravdano, bratski i u skladu s istinom: njegov život je život jednog sokolskog radnika, koji jc u nevolji, u borbi za op-stanak, u siromaštvu i retkoj radosti dao nam sve što je u njemu bilo dobre sna'je i bratske požrtvovnosti.
Neka mu je od moje strane bratska zahvalnost' s najboljim željama!
Na mnoga ja ljeta! Zdravo!
E. L. G angl
Vadbeni načrti
sestavil tehnični odbor Sokolske župe Maribor
Vsem bratskim edinicam najtojv leje priporočamo nabavo vadbenih načrtov, ki jih je za vse oddelke v tabelah izdala Sokolska župe Maribor. Tabele so pregledne in se lahko vidno pritrdijo na zid v telovadnici. Vsebujejo vsa orodja ter proste in redovne vaje, korakanje. petje in igre (raznoterosti). Vadbeni načrt je vložen v lifiett ovoj, kj mu je priloženo tudi uvodno pojasnilo. Cena Din 12'—. Naroča se pri Sokolski župl Maribor.
SpomeD~medalja za Masarikovu 85~godišnjicu
Masarik i u svojim visokim godinama ne propušta prilike a da se živo ne interesuje za sokolski rad. Na našoj slici vidimo sedog Presidenta u pratnji
starešine ČOS brata dra Bukovskog pri otvaranju sokolane prošle godine u Lenima, Masarikovom najmilijem bora-vištu.
koja je izradena samo u jednom primerku, predače se presidentu Masa-riku, dok če se srebrne i brončane predavati pojedinim Iičnostima kao naročiti spomen na ovaj Masarikov jubilej.
Povodom Masarikove 85-godišnjice češkoslovačka državna kovnica novca u Kremnici izradila je naročite spomen-medalje prema osnovi prof. O. Španijela. Medalje izradene su iz zlata, srebra i bronca. Zlatna medalja,
17 SMzaSkj
ЖН sednica Izvršnog odbora Saveza SKJ
održana dne 21 (ebruara 1935 u Beogradu
Brat Gangl otvara sednicu i pre prelaza na dnevni red, a s razloga jer sc naredna sednica neee održati pre 4 marta, smatra svojom bratskom duž-nošću da bratu tajniku Brozoviču čestita njegovu 50-godišnjicu.
Brat tajnik zahvaljuje se na toj velikoj pažnji, a čestitkama br. Gangla priključuju se svi prisutni.
Brat Gangl zatim izveštava, da je na predlog jrrosvetnog odbora Saveza svojedobno bilo zaključeno, da se ovo-godišnja 85-obletnica rođenja pretsed-nika Ceškoslovač. Republike, koja pada 7 marta, proslavi u svima našim jedi-nicama. »Sokolski glasnik« če tom zgo-dom doneti prigodan članak o životu i radu velikog državnika. Brat Gangl iznosi u glavnim črtama Masarikove zasluge u pomaganju oko osnivanja naše države. Nadalje ističe visoku paž-nju, koju je pretsednik Masarik uka-zivao i jugoslovenskom Sokolstvu, a što se je osobito videlo prigodom pr-vog svesokolskog slcta 1930 g. u Beogradu, kada je našemu Savezu poklo-nio svoj prelazni dar za prvenstvena natecanja. Takvom rnužu dužni smo da uvek ukažemo svoje poštovanje, pa je uveren, da če jugoslovensko Sokolstvo shvatiti apel savezne Uprave i nastojati, da u ovoj tužnoj našoj go-dini ipak na jedan dostojanstven način jsfkaže počast mužu, koji je sve nas toliko zadužio.
Brat Paunkovič je mišljenja, da bi dan Masarikovog rodenja trebalo obeležiti s naše Strane i nekim naročitim ličnim kontaktom. Predlože zato, da Uprava Saveza izradi jednu naročitu adresu, u kojoj če biti izražena zali valnost jugoslovenskog Sokolstva za sve ono, što je Masarik učinio za ju-goslovenski narod i da ovu adresu na dan rođenja njemu lično uruče kao delegati Saveza brača Gangl i dr. Bc-lajčič. — Prima se.
Brat Gangl upozorava, da se tekom meseca marta i polovinom aprila imadu održati glavne godišnje skup-štihe župa. Po dosadanjoj ,praksi u večini na ove skupštine izašiljali smo savezne delegate, da na licu mesta u-poznaju život i rad naših župa. Pita, da li se misli i ove godiine ostati kod iste prakse. — Zaključuje se, da se i ove godine na skupštine župa izašalju delegati, ali da se nastoji da to budu po mogučnosti iz bližnjeg okoliša, kako ne bi to izašiljanjc tražilo suvišnih troškova.
Konačno br. Gangl upozorava, da je več odredeni termin za glavnu godiš-nju skupštinu Saveza vrlo nezgodan. U jednu ruku zato, što je nemoguče da se sakupi sav potrebni matcrijal od župa, jer če one još polovicom aprila održavati svoje skupštine, zatim do-laze katoJički i pravoslavni uskršnji blagdani, a konačno i sami izbori za narodnu skupštinu. Drži stoga, da sc kao jedini pogodovni datum ukazuje dan 12 maja o. g., pa zato predlaže, da se glavna godišnja skupština Save za SKJ održi toga dana. Konzekvetno tome, da sva brača referenti savezne Uprave izrade svoje izveštaje neopo-zivo do konca meseca marta. U vezi s time, a s potrebnim preparatornim ra-dovima za samu skupštinu predlaže, da tok rada bude sledeči: dne 9 maja zbor župskih starešina; 10 maja plenarna sednica savezne Uprave, 11 maja poverljivi sastanak delegata sokolskih župa, a 12 maja glavna godišnja skupština Saveza. — Prima sc.
Po tome prelazi se na dnevni red. Zamcnik načelnika br. Miroslav Voji-novič podnaša izveštaj o smučarskim utakmicama u Banjskoj Bistrici u Če škoslovačkoj, gde je učestvovala naša ekipa i postigla lepe rezultate, i o smučarskim utakmicama Saveza u Škofjoj Loci, gde su učestvovala odeljenja če-škoslovačke brače i sestara. Nadalje izveštava, da je u vidu što tesnije sa-radnje izmedu tehničkog odbora Saveza i prosvetnog odbora Saveza, pret sednik PO brat dr. Bclajčič postao redovnim članom TO Saveza, a načelnik brat Ambrožič članom prosvetnog odbora Saveza. Lepa je pojava unutar našega Sokolstva, da su mnoge župe održale smučarske tečajeve, pa i natecanja, na kojima je pokazano da se najbolje sile nalaze u smučarskim ode-Ijenjima Sokolstva.
Dodatno na izveštaj brata zameni-ka načelnika br. Gangl izveštava, da jo na saveznim smučarskim utakmicama u Škof joj Loci zastupao Upravu Saveza. — Kako sam izveštaj, tako i izjava brata Gangla prima sc do znanja.
U izveštaju gospodarskog otseka Saveza gospodar Saveza brat Branko Živkovič podnaša molbe velikog broja sokolskih jediniea, kojima mole po zajmicc ili pomoč za gradnju i dovr
šenje sokolskih domova. Kako Uprava Saveza nije u stanju da u tom pogledu, radi pomanjkanja potrebnih materijal-nih sredstava, momentano izadc svim tim molbama u susret, to se one za-državaju u evidenci ji i raspraviče se kad Savez bude imao na raspolaganju potrebnih finansijskih sredstava. Ove molbe podnele su sokolske jcdinice:
St. Vid nad Ljubljano, Pisarovina, Zamet - Kantrida, Sremski Karlovci, Ka-štel Sučurac, Blato, Brusje, Polzela, Podr. Slatina, Brezovac, Sv. Lovrenc na Pohorju, Kustošija - Vrapče, Podlo-kanj, Bankovci, Kuršumlija.
Brat Gangl veli u vezi s time, da je posetio brata ministra za fiz. vasp. dra Auera i da je s njime ponovo raz-govarao glede sanacije sokolskih domova. Brat ministar ga je izvestio, da je po tom predmetu razgovarao s g. ministrom finansija i da je ovaj obe-čao da če čitavo pitanje uzeti u oz-biljno proučavanje.
U nastavku rasprave po izveštaju brata gospodara donašaju se potrebni zaključci.
Gledom na molbe nekih župa da im se podeli pomoč za nezaposleno članstvo, ovim bratskim župama ima sc skrenuti pažnja, da Savez imade u zalihi još veči broj sokolskih srdaca, pa neka ih prodaju župe i dalje i time sebi stvaraju svoj socijalni fond.
Blagajnik Saveza br. Momčilo Bra-novački, iznosi svoj opširan predlog o isplatama, koje če se imati da vrše na teret budžetske g. 1935 i tim svojim predlogom pledira za tehničko preina-čenje sastava budžeta. Jednako i knjigovodstvo Saveza predlaže da se sa-vezni prinosi za narednu godinu raz-rezuju prema stanju 31 decembra, t. j. danom završetka minule godine, a upravna godina Saveza da se računa od 1 januara do 31 decembra.
Po predlogu br. Paunkoviča donosi se zaključak, da se celo ovo pitanje otpučuje odboru trojice, brači: Paun-koviču, Živkoviču i Branovačkom. da onj to pitanje detaljno prouče i do-nesu konkretan predlog za narednu sednicu.
U ime odbora za sok. čete podnosi referat njegov pretsednik br. Dura Br-zakovič, koji izveštava, da se rad u otseku redovno razvija. Naročito lepo uspeva akcija oko pčelarske propagande. Da ta propaganda ne bi pala na teret Saveza, odbor se obratio Mini-starstvu poljoprivrede, koje je u tu svrhu odboru dodelilo i izvesnu pomoč. Jednako je lepu pomoč ukazala i tvor-nica »Batja« u Borovu, koja je pret-platila Jugoslovcnsku pčelarsku dopis-nu školu za 1000 sokolskih društava i četa. Odbor če načiniti raspored, ko-jim če četama i društvima pokloniti po primerak ove dopisne škole.
Nadalje izveštava, da je župa Banja Luka saopštila, da je našu Sokol-sku četu u Šljivnu zadesila velika beda tako, da narod ovoga sela, koji i inače živi u oskudici, sada prosto gladuje, pa bi ovoj četi trebalo priskočiti u pomoč na zgodan način. — Zaključuje se, d‘a se ovoj četi pošalje preko župe 5000 kg kukuruza.
Konačno izveštava o sastanku re-ferenata sokolskih četa pa veli, da je između saveznog otseka i župe u Mo-staru došlo do sporazuma, da se ovaj sastanak održi u danima 24 i 25 marta o. g. u Mostaru. Otsek Saveza za sokolske čete predlaže, da se kao delegati Saveza na ovaj sastanak izašalju brača: Dura Brzakovič, Drago Živano-vič, Dimitrije Pavlovič i Stevan Ža-kula. — Prima sc.
Za narodno - obrambeni otsek Saveza podneo je izveštaj njegov pročelnih brat dr. Riko Fuks, koji je re-ferisao o sastanku refercnata župskih narodno - obrambenih otseka, održa-nom 20 februara kao i uopče o radu i prilikama u narodno - odbrambenom pogledu. Ovom sastanku prisostvovale su po svojim delegatima sve župe, osim župe Vel. Bečkcrek i Niš. Na ovom sastanku župskih narodno-odbrambe-nih otseka zaključeno je, porod ostalog, da se uputi nadležnim mestima jedna naročita spomenica.
Izveštaj brata dra Fuksa odobren je s pohvalom za njegov rad i usvojeni su svi predloži u vezi s radom ovog otseka.
Zatim podnosi izveštaj o tekučim p oslovima tajnik Saveza br. Brozovič, pa se temeljem tog izveštaja donose zaključci medu kojima:
1) da sc otkupljuju za saveznu bib-lioteku dva primerka knjige »Viteški Kralj Aleksandar I Ujedinitelj«;
2) prima se do znanja odgoda slcta Sokolskih župa na Jadranu, a koji sc je slet imao da održi ove godine u Šibeniku;
3) dopis Sok. društva u Njujorku glede odnosa izmedu Čeha i Poljaka otstupa ec br. Ganglu da ga iznese na narodnu sednicu pretsedništva Saveza slovenskog Sokolstva.
Revizija članskih legitimacija
Svim bratskim sokolskim župama!
Uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije stalno je primečivala, da se s članskim sokolskim legitimacijama dogadaju razne zlopotrebe, a naročito da se njima služe u razne svrhe lica, koja uopšte više nisu članovi sokolske organizacije. Savez u vidu svega ovoga, a da spreči daljnje zlopotrebe. odredio je i reviziju društvenih legitimacija. Medutim praksom konstatovalo se, da se od izvesnih lica i ovaj postupak izi-gravao. Zato se Uprava Saveza našla ponukanom da donesc rešen j e prema kome se imade na jedinstveni način u celom Savezu SKJ izvršiti revizija članskih legitimacija.
Prema tome rešenju imadu se u buduče izdavati članske legitimacije na sledeči način:
1) da se fotografija posednika legitimacije s koricom legitimacije, u koju je fotografija umetnuta, produbi prstenom i na taj način učvrsti; (ona-ko kao što je očica pričvrščena na ci-peli);
2) da se na fotografiju posednika legitimacije otisne žig društva;
3) da se na poslednjoj strani legitimacije pod opaskom »Primetbe društva« stavi: Uprava Sokolskog društva
  potvrduje, da ova legitimacija,
glaseča na brata — sestru ................................
 imade punu važnost.
Legitimacija je bez svake važnosti u slučaju, da nije potvrdena uplata članarine za poslednja tri meseca.
Tajnik:	Starešina:
Statističar:
(Žig jcdinice)
4) da jediniea članu koji istupa ili je iz jcdinice isključen oduzme legitimaciju i s odjavom dotičnog člana dostavi oduzetu legitimaciju župi;
5) da se u župi na kartotečnom listu posednika legitimacija ubeleži, kada mu je sa Strane društva legitimacija izdana.
Obrazloženje :
Pod 1) Dosada su fotografije ve-čim delom bile u odredeni prostor u-metnute ili nalepljene. To je omogu-čavalo menjanje fotografije izmedu posednika legitimacije i osobe koja nije član sokolsko organizacije, ili člana koji još nije stekao pravo na legitimaciju. Kada je fotografija s koricom u koju je umetnuta produbljena prstenom, on-da je menjanje fotografije nemoguče provesti.
Pod 2) Da se žig jedinice otisne na fotografiju posednika legitimacije potrebno je radi toga, jer time na neki način jediniea legalizira da je vlasnik legitimacije doista onaj čija je fotografija umetnuta u istu. Konačno ra-čunajuči sa sokolskem svešču i saves-nošču funkcionera sokolske jedinico is-ključcno je da bi on činio zloupotrebu da udara jedinični žig na neodgovara-juču fotografiju. Pojedincima pak na taj način biče onemogučena izmena fotografije, jer no mogu doči do društ-venoga žiga.
Pod 3) Potrebno jc radi toga, što sc kod velikog broja bivših članova sokolske organizacije nalaze legitimacije, koje tim osobama kod istupanja iz jediniea nisu oduzete, a oni sami legitimacije bilo s kojega razloga^ nisu jedinici vratili. Isto tako imade članova koji napuštaju mesto u kojem su bili članom sokolske jedinice i dolaze u mesto u kom ne postoji sokolska je-dinica, odnosno ako postoji, dotični ipak više ne pristupa u sokolsku orga-nizaciju. Kako su takva lica u posedu sokolske legitimacije to se s istom u svima prilikama služe.
Da legitimacija gubi svaku ^ važnost, ako nije potvrdena uplata članarine za poslednja tri meseca, potrebno je navesti radi toga, što veči deo članstva ne plača uredno članarinu i za-ostaje s plačanjem po pola, pa i celu godinu dana.
Uprava jedinice člana, koji neu-redno ili nikako ne udovoljava svojim obavezama, često puta i nakon propi-sanog vremena u pogledu plačanja doprinosa ne briše, jer očekuje da če član ipak jednom regulisati zaostale obaveze.
Time bi se članstvo upravo vezalo na tačno plačanje doprinosa, jer mu prema gornjem predlogu legitimacija gubi važnost.
Za sada u legitimacije, koje se još mogu upotrebiti neka se ova opaska unese rukom pisana ili naročito izrade-nim štambiljom s pre navedenim poslovnim tekstom. U buduče u novim izdanjima legitimacija biče ovaj uoda-tak več otštampan, pa če se legitimacija samo imati potvrditi i potpisati.
Pod 4) Potrebno je radi toga, što imade uprava jediniea koje su pri brisanju ili isključenju člana iz jcdinice prepustile oduzeti takvom članu legitimaciju, čime mu jc omogučeno da sc i dalje od zgode do zgode sokolskom Ic-gitimacijom koristi.
Pod 5) Potrebno je radi toga, sto če uprava župe znati, da li jc elan kojega jediniea predlaže na brisanje u posedu legitimacije i prema tome ce takvu jedinicu pozvati da članu kojega briše oduzme legitimaciju i istu dostavi župi.
Uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslovije uverena je, da je to jedini i ispravan način, kojim če se uspeti da se več jednom učini kraj zloupotreblja-vanju sokolske legitimacije. Na taj način biče takoder poništene sve kod članstva nalazeče se legitimacije bivših sokolskih Saveza.
Posebice još pozivlju so br. sokolske župe, da prema iznešenom pod tačkama 1 do 3 upoznaju na svom teritoriju nadležne policijske vlasti s is-pravnim saveznim članskim sokolskim legitimacijama, koje če se u buduče jedino kao takve po vlastima priznavati. •
•Što sc tiče legitimacija za sokolske
čete, one imadu biti jednoobrazne kao
i legitimacije za članstvo sokolski društava, i to iz glavnog razloga, da s ne bi činile razlike u podvojenosti medu članstvom, kao da imademo dvo-vrsno članstvo: seosko i varoško. A gledom na siromaštvo članova soko skih četa ne traži se fotografija, ve na mestu gde treba da bude fi ja, da se dade lični opis vlasnika tografije.
Zdravo!
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije Tajnik:	I	zam.	starešine'
A. Brozovič, s. r.	E.	Gangl,	s.	•
KRONIKA
75-godišnjica slaviste Milana Re-šetara. Ovih dana navršio je 75-godiš-njicu svog plodnog života i van grani-ca Jugoslavije poznati naš slavista dr. Milan Rešetar. U jubilarnom broju »Zbornika« pre pet godina, koji je bio posvečen jubilarcu, navedeno je, da je do tada Rešetar napisao ukupno 203 rasprave. Za vreme pak ovih poslednjih pet godina broj tih dela još se po-visio, jer je medutim izdao još i veli-ku monografiju o M. Držiču, nadalje pet študija iz dubrovačke književnosti i t. d. Jedno od najvažnijih njegovih dela je izdanje Jagičcvih memoara. s kojima se odužio svom velikom učitelju, čuvenom slavisti Vatroslavu Ja-giču, čija je kčerka postala mladom Rešetaru uzorna supruga. Nakon pen-zionisanja dr. Milan Rešetar stalno živi u Firenci, gde študira i radi u bogatim bibliotekama i arhivima stare dokumente. Veran saradnik bio mu je don Jure Lušič, rodom iz Vrbnja na Hvaru, koji je ovih dana umro isto u Firenci.
20-godišnjica smrti Riste Raduloviča. Dne 20 februara 1915 umro je u zatočenju u Aradu istinski duhovni vod revolucionarne Bosne i Hercegovine, nacionalni i kulturni radnik Rista Radulovič. Več kao gimnazista Radulovič je bio isključen iz bosanskih ško-la zbog bune, pa je gimnaziju svršio u Hrvatskoj. Univerzitetske nauke sju-šao je na univerzitetima u Beču, Ženevi, Pragu i Parizu. Od 1907 do 1914 uredivao je u Mostaru list »Narod«; a ujedno je bio urednik i sarajevskog časopisa »Pregled«, i to od 1910 do 1913 godine. Uredio je i tri poslednja pre-ratna godišta kalendara »Prosveta«. Kao čovek najšire kulture i odlučan karakter Radulovič je počeo požrtvov-nim radom medu našim narodom u Bosni. Taj je rad bio z.a nj tim opasni-ji, što jc bio vlastima poznat kao borben Srbin i odlučan protivnik austrij-ske politike. Radulovič je bio i jedan od glavnih nosioca idejne struje agra-rizma i radikalne demokraitije, a bio je i jedan od naših najodličnijih žur-nalista, koje smo ikada imali. Osobito njegove duhovite kritike bosansko- her-ccgovačkih prilika bile su upravo klasični primeri uzornih članaka. Kada je buknuo rat austrijske su vlasti i njega optužile za veleizdaju i zatočile ga u Aradu, gde je i umro, kao žrtva rada za narod.
Izložba jugoslovanske knjige u Pragu. Dne 3 marta biče, zaslugom Ceške-jugoslovenskc lige, otvorena u praškom Narodnom muzeju i bibliote-ci izložba jugoslovenske knjige, koja če pokazati brači čehoslovacima, kako su razvijene naša književna produkcija i naša grafička umetnost. U. istorijskom delu ove izložbe biče izložene i ncko-je najstarije naše knjige iz srednjeg i početka novog veka.
125-godišnjica rođenja Franje Šo-pena. Dne 1 marta 1809 rodio se u se-
lu Zelazova Voda kod Varšave, od o Francuza i majke Poljakinje, f9ani. Šopen, čuveni klavirski virtuoz i ko." ponista. Prvi učitelj bio mu je o Živni, a daljne muzičke nauke om°;, čio mu je knez Radzivil. Prvi nas P Šopcnov pred javnošču bio je Beču, gde jc polučio velik uspeh, dine 1831 naselio sc stalno u gde mu . je bila verenica poznata »nj ževnica Žorž Sand, koja ga je naP1^' la zbog njegove bolesti. Šopen je n*,, lo istupao na koncertima, iako je u vao glas vanrednog pijaniste. ^ve?' davanjem časova te komponiranje -Čuvcne su njegove etide, nokturn >, preludiji, plesovi — mazurke, a °“.?e kestralnih komada njegova »Fantazij i koncerti u E i F-molu.
250-godišnjica rodenja Dorda driha Hendela. Dne 23 februara na šilo se 250 godina od rodenja у0*..]. Fridriha Hendela, jednog od naj ve _ komponista uopče. Hendel, koji s0 dio u mestu Hale na Sali, nije s.a.e. jedan od najproduktivnijih, nego i L dan od najboljih i najjačih kompn sta svih vekova. Več u detinjskim S . dinama pokazao je vanredan Sjazn ^ talenat, pa je pruski kralj b'ri"rlk hteo da ga pošalje o svom trosku študije u Italiju. Ali njegov otac, PJ' zanimanju praktički lekar, nije ® ponudu usvojio, pošto je hteo da j sin postane pravnik. Mladi He^n učio je pravo, ali pored toga u kojoj mu je bio jedini učitelj Za ' Nakon očeve smrti 1703 napusti Pr ne študije i posveti se isključivo n* žici. Godine 1705 otišao je u Harnu > gde je stupio kao violinist u orkeline prye nemačke opere. Več iste g° na itoj operi izvodi se e ogromni®. . pehom njegov prvenac, opera »At . ra«, kojoj sledi još iste godine v druga opera »Nero«, a kasnije jos re »Dafne« i »Florindo«. Godine ,,j otišao je u Italiju, gde nastavi u.^ renči muzičke študije i gde «'oc premijeru svoje opere »Rodrigo«. redne godine preselio se u Mletke, k s vanrednim uspehom davaju 27 P . uzastopce njegovu novu operu pina«. Napokon se naselio u RimU' napiše svoj prvi veči oratorij >>K^a-rekcio«. Iz Rima otišao je 1710 u . j nover, kamo je bio pozvan kao dv»
operni kapelnik. Ali poznanici iz lije pozvali su ga na gostovanje u don, gde u 14 dana komponira OP »Rinaldo«, koja je bila tamo odustil1i ljeno primljena. Kračo vreme z ode u Hanover, a 1712 definitivno naseli u Londonu, gde postaje dirC erc. Kraljevske muzičke akademije i o®' 0 Pored mnogih manjih dela komP<® „j jc još sledeče opere: »Tezcus«, ’>vora-pastir«, »Amadis« i još nekoje, te , torije: »Acis i Galatea«, »Estera«, » ^ borah«. »Atalia«, »Saul«, >>lz gel-»Samson«, »Semela«, Herakles«, 4i zacar««, »Juda«, »Jozua«, »Salo . „ »Suzana«, »Jeftej« i t. d. Nekoje oove opere te njegovi oratoriji i tuu liko »Te deuma« još i danas ц u bisere muzičke tvorbe. Umro, tta. aprila 1759, te je jedan od retkih naca, koji su pokopani u Vesttnn skoj opatiji.
II N AS IH 2UPA DHUSTAVAiCETA
Župa Beograd
BEOGRAD. — Sokolska svečanost u čast V. Nemiroviča-Dančenka.
U nedelju, 27 januara, na dan sv. Save, u prostorijama Ruskog sokolskog društva na svečan način izvršena je za-kletva novih članova društva. Iste večeri proslavljeno je 90 godina života i 75 godina književničkog i pu-blici-stičkog rada V. Nemiroviča-Dančenka, ruskog znamenitog književnika i naj-starijeg po godinama člana ruskog Sokolstva i našeg društva.
Sednicu je otvorio starešina ruskog Sokola u Beogradu brat B. Oreškov, koji jc u svomc govoru istakao značaj sokolske zakletve.
Govoreči o osnovnim idejama kojima treba da se rukovode ne samo u svojoj sokolskoj sredini nego i uopšte u svome životu članovi ruskog Sokolskog društva, brat Oreškov jc istakao kao primer u tom pogledu slav-
t k*0
ljenika V. Nemiroviča-Dančenka.
i njegovo učestvovanje u ratovi® ^0. oslobodenje Slovena počev od
Zatim je obavljeno PoHganJ^0jih kletve novih članova i članica, jc bilo preko 30.	gVo-
Brat Žuravski j c posle toga . ga-me govoru, koji je bio vrlo 1 P i držajan, dao karakteristiku uc» uloge V. Nemiroviča-Dančenka. sj[0Ž ruskog književnika, publiciste, pag»' patriote i neumornog borca, i P . tora slovenske ideje. Isto taK fadi ca putem Sokolstva, koje naj na širenju slovenske misli. . s v®' Sestra KI. Zoc izrecitovala J sa®a likim oduševljenjem nekoliko flUto> Nemiroviča-Dančenka, ^91°	Зги^^''
posvetio Ruekom sokolskom u Beogradu.	n	Kai^
Na kraju brat načelnik 1-^1 lin pročitao je prisutmma na sip uspomena slavljcnika o o smrti d i Plcvni, o jednoj herojskoj »
Stfa p.w . ,	  j	-	*
eesfro l^0vic^va Nada, zam. načelnice brat J??novi< Štefanija, blagajnik
t H?auta^ova’ ^°i' Je ispunio svoj
«»«.luад™ r“ koiu ic Љо
Г;К1.0а^паЛ i° završio pevanjem 2C pravih0 himne »Bože silni, Bo-
DanaN®IJif-]Q^ p’avna. skuPština. skunštinn « T , , odrz,ana Je godisnja stvn rf i Sokolskog društva u piisu-ka »StIe8?ta žuPe starešine br. Bran-
st °,Vića-
Đorđe^V^1'1111 ■'? otvori° starešina brat ni Blfl7,M,°Jn°vXić odavši poštu uspome-AlekS POrC1V,ajuće2 Viteškog Kralja Pročitan I Ujedinitelja. Zatim je Novi. « PPslanicu_bratskoa Saveza za neri o„	1935.	Pojedini	funkcio-
o ra H,, ?at? Pr°čitali svoje izveštaje su ;7V .Vs*va u prošloj godini. Svi Primljeni bez primedbe. nog n,ikU pr™ljenog predloga nadzor-razrpRni °ra’	se	star°i upravi dade
Podno<;Ca ?a	u	^34 god.	starešina
°ie ostavku cele uprave a za vre-0držan ^ ,nove oprave. Brat Živkovič z»dovr,!;ei p «ovoi u kom je istakao CdS£VO ^t<)kom skupštine i razliko h У?-. Nadalje, dao nam je ne-da ipd„ ratskih saveta u pravcu našega ied£Lrada- Zatim je pročitana i • to- v^n°v.USV0i(-'na lista nove uprave, zam . , arev^ina brat Vojnovič Dorde, tejnil- ?res,ne brat Petrovič Milan, brat T ^ -Га*	Marko, prosvetar
ranovidZVin‘?- PPtar’ načelnik brat Go-Atanaoi V1?dlmir, zam. načelnika brat kovič Dimitrije, načelnica se-retrr-!'	--	-
[fgjf ^ Gj-“‘HI	  (ИЈ_
sestra \/la^vi<r Dragutin, statističar Gfkn,,- y°„lnović Anica, ekonom brat «Wu MiIe ’ >oš 7 odbornika i 5 \n'ka i druge otseke. koia ;rus,:Y0 >nna četu u Putincima, stv0 j Рокага1а lep napredak. — Dru-te u ie Dre6lo, da podigno svoj dom koiim s.vrhu ima fond od 18.000 Din.
- rukuje poseban odbor.
°Ve „Jj. * prilog društvu učinio je i bes«] , n° brat Ilija Jajkič, dajuči nam •0dijet.n° ,svetl° za sokolanu, a opčina Priln,. a', . a ie sv°i redovni godišnji ^Utern 500 Din. Neka im je i ovim srdačna hvala!	P.	L.
kolsj^9^A- -— Glavna skupština. So-Slavnu CCita ^ ,^rovu održala je svoju °Ve onH*	na dan januara
rešina Skupštinu ic otvorio sta-telj ‘	• Dragutin M. Jovanovič, uči-
odaj, arn°Jivši prisutne da ustajanjem AleK Poštu Blaženopočivšem Kralju Ustajua”..u * Ujedinitelju. Skupština je * čutanjem od dva minuta oda-cim„. senima Viteškog Kralja s re-»Slava Mu!« vic. p.a £vim ic starešina brat Jovano-C)onCr?cltao saveznu poslanicu, a funk-ie skun?U- Pr°čitali svoje izveštaje, ko-be 2Pstina prima bez ikakve primed-i!Pra^atlIn sc prešlo na biranje nove ra Цр^; Aklamacijom je izabrata sta-
Iza,Va s malim izmenama. 5>oknl*i.lzVe*taja uprave vidi se, da je dine - a ,^cta Provo, u toku 1934 go-^Isk«? a	cigla	za zidanje so-
Uristnn c!oma. a tokom ove godine cig]e Pa izradi i pečenju još 20.000 mestu ,atblište imamo na naj lepšem Četa I, arova^a nam ga je opština. Vala n Sa sv°jim članovima učestvo-raievua- Eokraiinskim sletovima u Sa-tičn0n 'i ^a9rcbu, na javnom času Ma-taja ?; društva Šabac, na dočeku ispra-ostataka neumrlog Kralja.
van
Zaslugo
m četnih funkcionera osno-
2adrU(J^c ^.ernljoradnička potrošačka Cw’ Ja rac’-i odlično.
4roblj iSe. Јс angažovala da ratničko liste «li ,*e se nalazi uz samo gradi-i čete, ogradi, parkira i b°rci ‘ 0 «kroman spomenik izginulim »e Га- radi če-ga, je dobila iz državna rwiIT!? °sam kubnih metara grade, °eradu istog_
štajca'^a '1Tla ^ članova (-ica). 3 nara-i DaJ	dece.	Ima svoju knjižnicu
Krišni otsek.	B.	M.
Žujaa B jelovar
?tinaMnJK°VAC. Glavna skupita nio fna ^ ^ S- održala je naša ,eki	sk:uPŠi:inu. Starešina brat
upštin 0г1° Је	kratkim pozdravom
ђ°уј uni-a' naJcon čega su pojedini čla-V. Čet„-	clali	svoje izveštaje.
C'ta° ic 1 .?rosXetar brat Gonan pro-2nu nr>ciPri-Sutnim skupština rima save-х^аПа ? anic^ 7& 1935 god. Na kraju Ocenil-0	hla^opočivšem	Kralju
»Slava Mu!«, a . Pot 4	aliu:	»živeo!«.
i Pre§io0rn >е data odrešnica staroj koju Sll s^,.na biranje nove uprave n ?4artšinr.llSi- starcšina brat Jeki, zam. .ošerinv; - ,_9yač^vič Duro, načelnik Ја’ 'zam- načelnika Vaja-^gajnji. ' Prosvetar Paradinovič Ilija, ' • Caivin p ll-)9rcvi^ Savo, statističar šk0i„ .njica. Pošto u mestu ne-'a, a iint111 .° kojeg javnog nadle-v0clon0m “i spremni je sile za ured-tainiL-oJu ac'minietracije, izabran je i lžore i,„, at Gonan Humbert. Za re-
Г B°židar 3ni SU: Huibar Julije 5 Kc'
Varave Гу5иПа, Se u i,Tlc novoizabranc i4Va- di ^ 'u’e na Poverenju i obc-iiC	U j sve Poteškoče s kojima
KiiSv°joi c ГЦ1 ovc čete, — koja nema Vr!?i ko j.. r,e !ni ni škole ni doma ni ; qc Prostori je za zimsko kl°8večeni; sa.^tajalište, a po tom ni na	e’	što u ve,hko koči rad,
^ Dolin c^om- tako i na prosvet-JU — nastojati da rad u 1935
godini prodre i proširi našu sokolsku misao u svom usamljenom i zabačenom mestu, imajuči vazda pred očima je-dino korist i interese svoje otadžbine i naroda ovog kraja.
TROJEGLAVA. — Svetosavski i Štrosmajerov dan. Dan sv. Save 27 januar proslavila je naša četa vrlo dostojanstveno i svečano zajedno sa školskom omladinom u prostorijama Drž. narodne škole. — Prisustvovalo je celokupno članstvo i mesno selja-štvo, tako da je svečanost dobila karakter narodne proslave. — U 11 do-podne otvorio je proslavu brat prosvetar Momčilovič I. Dim. s predavanjem pod temom: »Sv. Sava, kao kulturni i nacionalni radnik«. Predavač se osvrnuo na dogodaje iz sadašnjosti u vezi s radom našeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja — što je ostavilo dubokog utiska kod slušalaca. — Deca su izvela oko 12 prigodnih i sok. deklamacija, a na kraju je održan nagovor »Važnost knjige u odgoju«. Iza toga otpevana je svetosavska i državna himna.
Nista manje nije uspela svečanost, koju je četa priredila na 3 II o. g. na uspomenu velikog sina našega naroda vladike J. J. Štrosmajera, a istu je po-setio velik broj članstva, dece i naroda bez razlike vere i narodnosti. — Svečanost je otvorio brat prosvetar i načelnik Momčilovič I. Din, — koji je tom prilikom održao predavanje: »J. J. Štrosmajer i jugoslovenska misao«. Iza toga su deca izvela oko 10 prigodnih deklamacija. — Ujedno je br. Sokoli-ma prikazana važnost datuma 4 februar, koji jo br. Sok. župa Bjelovar uzela, kao »župski dan knjige«. Tom prilikom sakupilo se nešto novaca za orga-nizovanje sokolske knjižnice, bez koje se sokolski rad na selima ne može ni zamisliti. — Tako su oba Prosvetitelja dostojno proslavljena.
Župa Cel/e
ZABUKOVCA. — Glavna skupščina. Sokolsko društvo Zabukovca je imelo v nedeljo dne 3. februarja 1935. III. redni letni občni zbor, katerega se je udeležilo nad polovico članov. Občni zbor je otvoril brat starešina Velikanje Anton. Po pozdravnem govoru se jo spomnil 'blagopokojnega Nj. Vel. Viteškega Kralja Aleksandra Prvega Ujedinitelja, katerega so navzoči počastili s 'trikratnim »Slava«, nakar je v kratkih besedah orisal delovanje društvene uprave. Društvo se je udeležilo vseh nastopov, pokrajinskih, župnega in okrožnega zleta, sodelovalo pa je tudi na šestih javnih nastopih okoliških bratskih društev. Priredilo je svoj javni telovadni nastop, ki je zelo zadovoljivo uspel. Poleg izletov na bližnje hribe sc je udeležilo društvo z šestdesetimi izletniki dogovorjenega sestanka z br. soKolskim društvom iz Velenja na Gori Oljki. Člani telovadci so se pridno zatekali v telovadnico, katera pa žal še ni opremljena z vsem potrebnim orodjem. Iz poročila tajnika smo istotako razvi-deli, da je bilo društveno delovanje precej živahno napram delovanju v prejšnjih letih.
Novo izvoljeni člani uprave so sledeči bratje in sestre: starešina ing. Uršič Franc, podstarosta Ramšak Ernest, načelnik Delak Anton, podnačcl-nik Cimerman Robert, načelnica Sanda Ida, podnačelnica Verhovnik Fani, tajnik Karničnik Anton, blagajnik Sanda Matija prosvetar Ulrih Jože, ma-trikar Ulrih Miško. Odborniki: ing. Podkrajšek Ciril, Rehar Jože, Kalin Alojz, Špragar Slavko, Verhovnik in Kolar Matevž. Revizorji: ing. Kenda Franc, Potnik Alojz in Bevc Anton.
Župa Cetinje
TIVAT. —- Glavna skupština. Dana 17 februara tek. godine Sokolsko društvo u Tivtu održalo je svoju go-dišnju glavnu skupštinu. Starešina društva brat Les Franjo otvarajuči skup štinu upučuje prve misli Blaženopočivšem Kralju Ujedinitelju, što prisut-ni sa pijetetom prihvačaju i kliču Slava Mu. Zatim pozivlje prisutne, da kliknu našem prvom Sokolu Nj. Vel. Kralju Petru II, što skupština prihvača iv pozdravlja sa trokratnim Zdravo i 2iveo. Predlaže skupštini pozdravne depeše, koje se imaiu uputiti Dvorsko j kancelariji, br. Banu Zetske banovine, Savezu i župi, što skupština odobrava.
Nakon pozdrava delegata Sokolskih četa Krtoli i Bogdašič, prešlo se na dnevni red skupštine. Čitanje sa-vezne poslanice popračeno je s najve-čom pažnjom. Nakon pročitanc poslanice prešlo se na čitanje izveštaja poje dinih funkcionera. Sekretar brat Mirkovič Duro u opširnim potezima opi-sso je administrativni rad društva do-dirujuči sc svih grana društvenog života. Načelnik brat Kureš Vlajko u svom izveštaju izložio je tehničku stra-nu društva, iz koga se vidi da je društvo postiglo zavidnih rezultata u svim priredbama i manifestacijama. Prosvetar brat Borčič Miho iznosi prosvetni rad, iz koga se vidi, da je mnogo uzna-predovao, i nije izostajao iza tehnič-kog radu. Posebno izveštava o uspo-stavi Pozorišta lutaka, kao i radu ovog otseka. Blagajnik brat Legaj Julije iznosi aktivu i pasivu društva, te se vidi, da je i u finansijskom pogledu postig-nut zavidan uspeh. Referent za sokol-
ske čete brat Kureš Vlajko, u iserpnom izveštaju izneo je rad četa Krtoli i Bogdašič, iz koga se konstatovalo, da su čete radile s puno volje i uspeha u sprovodenju sokolskog programa na selu. Gospodar brat Somer Franjo iznosi stanje inventara, te se vidi, da je društvo i sa te strane dosta poraslo. Pretsednik Gradevnog odbora ppukov-nik brat Zorati Fred iznosi sve o uči-njenom za gradnju doma i još nekim potrebama za njegovo dovršenje. Pretsednik Glazbenog otseka, niži voj. ka-penik. brat Dominis Ivan podneo je iserpan izveštaj o radu Glazbene Školč. iz koga se vidi, da se ova korisna grana umetnosti uspešno provada.
Posle pročitanih izveštaja, koji su s velikim odobravanjem primljeni, re-vizioni odbor dao je razrešnicu staroj upravi, nakon čega sc pristupilo hiranju nove uprave. Nova uprava iza-brana je aklamacijom kako sledi: starešina Les Franjo, zamenik starešine Rajčevič Šime, načelnik Kureš Vlajko, zamenik načelnika Keržan Rudolf, načelnica Kovačevič Nevenka, zamenica načelnice Simič Vjera, tajnik Mirkovič Duro, prosvetar Borčič Miho, blagajnik Legat Julije, zamenik blagajnika Turin Kosto, statističar Filipič Ferdo, gospodar Somer Franjo. Odbornici: Zorati Fred, Dominis Ivan, Uljarevič Duro. Bolič Nikola, Bricko Josip, He-rold Gustav, 5 zamenika, revizioni odbor i sud časti.
Pri završetku dnevnog reda skupštine, novoizabrani starešina Les Franjo zahvaljuje se na poverenju. i poživijo prisutne, da se što više zbiju u sokolske redove.
Zupa Karlovac
OGULIN. — Glavna skupština.
Dne 9 februara održalo ie Sokolsko društvo u Ogulinu svoju godišnju skupštinu, koja je bila vrlo dobro posečena.
Od bratske župe Karlovac bila su prisutna brača Sablič Marko, starešina, i Dočkal Božidar, tajnik.
Skupštinu je otvorio Bosnič Vladimir, starešina društva. On je u prvom redu komemorirao tragičnu smrt Nj. Vel. Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Nakon dirljivih reči brata starešine prisutni Sokoli su odali po-čast besmrtnom Kralju.
Brat starešina Bosnič komemorirao je smrt brače Stipanoviča i Dujmiča, koje je društvo izgubilo u prošloj godini. Zatim pozdravlja zanosnim govorom našeg Mladog Kralja Petra II, kome izriče ljubav, vernost i odanost svih Sokola. Svi prisutni kliču »Živeo Kralj!«.
Prelazi se na čitanje izveštaja o radu u prošloj godini.
Brača Sarapa Dušan, tajnik, Capuder Josip, načelnik, Kopljevski Stanko, blagajnik, Cavrak Emil, gospodar, Matič Vlado, statističar, čitaju svoje izveštaje, koji se primaju aklamacijom. Svi izveštaji bili su opširni i iz njih se razabire veliki napredak, koji je u prošloj godni učinilo Sokolsko društvo u Ogulinu.
Iz izveštaja proizlazi, da ogulinsko Sokolsko društvo broji danas 366 članova i članica, te da imade 9 seoskih sokolskih četa sa 600 članova i članica. Gotovina u blagajni iznosi Din 5588.—, a vrednost inventara Din 17.500.—. Svim dosadašnjim obvezama je društvo udovoljilo. Duga nema, a' potra-živanje na članarini iznosi svega 30 dinara.
Brat Kneževič Dušan, tajnik odbora za gradnju doma, izvestio je skupštinu o poduzetoj akciji za gradnju doma, a brat Kopljevski Stanko, blagajnik, saopčio je, da imade do sada upi-sanih priloga za Din 91.000. —. Od toga je več unišlo Din 25.000. — u go-tovom.
Pre prelaza na izbor novog uprav-nog odbora govorio je starešina župe, brat Sablič Marko.
Prešlo se na izbor nove uprave, te su izabrana jednoglasno sledeča brača: starešina Bosnič Vladimir, potsta-rešina Vodehnal dr. Josip, načelnik Capuder Josip, zam. načelnika Čavrak Emil. načelnica Mlinarič Perica, tajnik Kneževič Dušan, blagajnik Kopljevski Stanislav, prosvetar I Vajda dr. Zlatko, prosvetar II Misner Viktor, gospodar Jurašič Franjo, statističar Ivoševič Milan, referent za seoske čete Kneževič Puniša, 12 odbornika, revizioni odbor i sud časti.
Nato je staresina zaključio skup-tinu.	Mr.
SLUNJ. — Glavna skupština. 10
februara održana je godišnja skupština našeg Sokolskog društva.
Skupštinu je otvorio brat starešina dr. Milan Popovič komemorišuči Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja. Zatim je pred-ložio da se brzojavno pozdravi Nj. Vel. Kralj Petar II. Nato je održao oduži ideološki govor.
Pošto su svi tunkcionari podneli svoje izveštaje, koji su primljeni je-dnoglasno i iz kojih se vidi, da je društvo u svakom pogledu napredovalo, prešlo se na izbor nove uprave. Iza-brani su za starešinu dr. Popovič Milan, I potstarešinu Neralič Josip. II potstarešinu Ivo Tutek, za I tajnika Leka Ilija, za II tajnika Ignjac Kuzmič, za blagajnika Ivan Crnkovič, za načelnika Panjevič Nikola, za I zam. Branko Petkovič, za II zam. Vitas Dušim, za načelnicu Nikiforov Manja, I zamenicu Jovičič Savka, za II zameni-
cu Neralič Marica, za prosvetara Tep-šić Nikola, za statističara Toldi Ana, za odbornike: Slijepčevič Mladen. Jovan Mirkovič, Dragaš Dmitar, Josip Stipetič, Štefanac Katica, Ivšič Josip, Zagajski Mato; za revizore: dr. Bordon Ivan, dr. Krešimir Somodi, Blaže-vič Marijan, za zamenike: Blaževič Anka, Stefanovič Stevo, Josip Tur-kalj; u sud časti: Petkovič Marko, Popovič Mileva, Neralič Zvonko, za zamenike: Jovičič Radovan, Cindrič Lucija i Vujnovič Duro.
Skupština je završena sa »Sokolskim pozdravom«.
VINICA. — Glavna skupština.
Dne 9 februara o. fi. održana je glavna skupština.
Starosta brat dr. Bašič, nakon pozdrava sakupljenom članstvu, komemorirao smrt Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
Posle toga pročitao je poslanicu bratskog Saveza.
Slede opširni izveštaji funkcione-raa, koji su primljeni na znanje i odo-brenjc.
Nakon podnetih izveštaja i date razrešnice staroj upravi skupština je na predlog br. Ladike izabrala jedno-glasno dosadanju upravu za ovu po-siovnu godinu.
Starosta br. Bašič zahvalio sc u ime izabrane uprave na novom pove-rcnju te zaključio skupštinu.
Župa Kragujevac
KRAGUJEVAC. — Josif Prohaska, nastavnik gimnastike i načelnik Sokolske župe Kragujevac, pedesetgodišnjak.
Ovih dana navršio je pedeset godina života jedan od vrednih i predanih sokolskih radnika — Josif Prohaska, na-stavnrk gimnastike u Muškoj realnoj gimnaziji i načelnik Sokolske župe Kragujevac.
Brat Josif Prohaska roden je u Če-škoslovačkoj, u Pragu, 23 februara 1885. Zagrejan sokolskim pokretom, on je još iz ranih dana stupio u njega. Več 1900 god. brat Prohaska je sokolski nara-štajac u društvu Praha - Žižkov, tako da se ove godine, uz pedesetogodiš-njicu života, navršila i tridesetpetogo-dišnjica njegova sokolovanja. 1903 g. brat Prohaska je član Sokolskog društva Praha - Žiškov. Odličan takmičar koji je na utakmicama odneo više nagrada, brat Prohaska je od 1906 god. prednjak. Več tada je pokazao, uz odlične sposobnosti Sokola vežbača i tak-mičara, još i smisao i volju za organt-zaciju . Radi toga je 1909 god. počast-vovan izborom za načelnika t reč c g ok-ružja Sredočeskc župe. Na tom sokol-skom poslu ostao je sve dok nije pre-šao u Srbiju.
Izgleda, da je u Srbiji nastavio sokolski rad još s većim naporom i uld-vojenom pažnjom. Postavši 1 januara 1912 god. učiteljem gimnastike u Lesko-vačkoj rcalci, bratu Prohaski se ukazala prilika da razvija sokolsku misao i u ovim krajevima. Da je tada u Leskovcu osnovano Sokolsko društvo, dobrim delom zasluga je njegova. Brat Prohaska je u tom novom društvu primio na sebe lavovski deo, cco tehnički posao, i po-stao mu načelnikom. I tek što je ovo novo Sokolsko društvo stalo na svojo
шш
Brat Josif Prohaska, načelnik Sok. župe Kragujevac
noge, morao je njegov načelnik da ide na drugi posao. 1914 god. brat Prohaska je premešten za nastavnika gimnastike u Bitolj. U tom novom mestu, u društvu sa starim sokolskim radnikom pok. bratom Vojom Živanovrčem, tada komandantom divizije, pristupio je osni-vanju i organiziranju jednog novog sokolskog gnezda u najjužnijem kraju naše proširene države. Kao načelnik i tog Sokolskog društva stao je na čelo nje-govog tehničkog rada.
U Kragujevac brat Prohaska je do-šao 1920 god. Sokolstvo sc u ovom mestu, — posle trogoddšnje neprijateljske okupacije, za vreme koje je bilo sistematski uništavano sve što je pokaziva-lo znakove sokolskog rada u prošlosti, — postepeno pribiralo i otpočinjalo rad pod vrlo teškim uslovima. Shvativši «z-biljno svoju dužnost i kao vaspitač srednjoškolske omladine i kao sokolski radnik, brat Prohaska je odmah bratski i svojski pomogao naporna nasto janja društvenog i župskog stareSine brata Steve Nešiča i njegovih garadniča da se sokolski rad u Kragujevcu organizuje i podigne na onu visinu na kojoj treba da stoji rad pokreta, koji je za sob«m imao lepu prošlost i pred sobom veliku budučnost. Več te iste godine, posle odlaska dotadanjeg načelnika brata Brazdila, Prohaska je izabran za načelnika tada jedinog Sokol: skog društva u Kragujevcu (sada Kragujevac - matica), a 1921 god. izabran je za načelnika Sumadiske sokolske župe. Dužnost društvenog načelnika vršio je punih dvanaest godina (1934 god. ponovo je izabran za načelnika Sokol skog društva Kragujevac - matica, ali sc tog izbora morao odreči zbog drugih sokolskih poslova), Kao načelnik Sokol ske župe Kragujevac brat Prohaska još uvek radi s voljom i predano.
Iako Čeh, brat Prohaska je od 1912 do 1918 god. služio u srpskoj vojsci, s njom prešao preko Albanije, došao ua Krf i potom u Solun. Kao vojnik pohvaljen jo drviziskom naredbom i odlikovan zlatnom medaljoni za revnosnu
Drugi svesokolski slel u Beogradu
Џмбл
шџиАцustelskikvtoSi
za članove, članice, muški i ženski na-raštaj izišla je u našoj nakladi, i to:
za klavir pojedina partitura po 15 Din,
za duvačku glazbu čitava kolekcija za ukupno 220 Din.
Klavirske partiture već su otštampane, a za duvačke glazbe bide gotove do sredine marta.
Ujedno su izišli u našoj nakladi i ieksiovi prostih vežbi za sve četir kategorije uz cenu pO 1*50 Din za svaku kategoriju (članove, članice, mu* e	ški	i	ženski	naraštaj).
Jugoslovenska sokolska m«tičat
Ljubljana — Narodni dom
službg, dok je zato vreme od strane austrijskih vlasti bio ucenjen i kod njegove porodice u Pragu vršeni su pretresi. Za sokolski i nastavnički rad od>-likovan je ordenom sv. Save IV reda i češkoslovačkim ordenom Belog lava.
Uz ovaj veliki i naporni rad, vas-pitni u školi i sokolski u sokolani, brat Prohaska. je radio i teorijski: sastavio je ogroman broj vežbi za dake i Sokole. Prvi je poeeo sastavljati vežbe na narodna kola i narodne pesme. Na svim sletovima Sokolske župe Kragujevac vcžbale su se njegove vežbe. Isto tako na društvenim javnim časovima i akademijama. Na sokolskim sletovima 1934 god. u Sarajevu i Zagrebu vežbane su njegove vežbe (za članove i starije vež-bače).
Pored svega ovoga, brat Prohaska stoji još uvek pred' velikim i napornim sokolskim radom. Uveren sam. da če on nastaviti rad tako, da če Sokolstvo u Kragujevcu imati i razloga i prilike da proslavi njegov jubilej večih cifara. Tpak, njegovi drugovi i saradnici iz Sokolske župe Kragujevac želeli su da i ovaj njegov ovogodišnji dvostruki jubilej — pedesetogodišnjicu života i tri-desetpetogodišnjicu sokolskog rada — skromno obeleže jednom svečanom sed-nicom i jednom Spomen - knjigom.
Miloje A. Pavlovič,
starešina Sokolske župe Kragujevac
RAVNA REKA. — Glavna skup-ština. Sokolsko društvo u Ravnoj Reci održalo je svoju godišnju skupštinu 10 II 1935 god.
Pošto je skupilo oko 90 članova, brat inž. Ljubomir Brusina, starešina društva, otvorio je skupštinu, koja je odala poštu Viteškom Kralju Aleksandru I Ujcdinitelju i pozdrav Nj. Vel. Kralju Petru II.
Zatim su pojedini funkcioneri društva podneli svoje godišnje izveštaje, posle čega se prešlo na biranje nove uprave. Aklamacijom je izabrana uprava na čelu sa starešinom bratom inž. Brusinom. Za zamenika starešine iza-bran je brat inž. Bora Miladinovič, tajnik Vukašin Nikolič, blagajnik Stanoje Stanojevič, načelnik Dušan Avramov, načelnica sestra Slavka Tomič, prosve-tar sestra Nada Suslov, statističar Branko Lončar. Za članove uprave brača: inž. Petar Suslov, Velimir Nešič, Jakob Rizman, Ivan Kozina, Velimir Petrovič, Aleksa Kodič, Milosav Obradovič, Valentin Novačič i Janko Stanojevič i pet zamenika. Revizori brača: inž. Alojz Novak, Milan Kosovac i Miloš Oberster, a njihovi zamenici: Čira Apo-stolovič i Svetozar Markovič.
Izabran je odbor za izradhju sokolskog doma u koji su ušli brača: inž. Alojz Novak, inž. Bora Miladinovič i inž. Petar Suslov s još 7 članova. Fond za podizanje sokolskog doma raspo-laže gotovinom od oko 80.000 dinara, koji su prilog dali najsiromašniji sta-lež (rudarski radnici) i 10.000 dinara Nabavljačka zadruga drž, službenika u Senjskom Rudniku. Izabran odbor iz-radiče plan i predračun za podizanje doma u vremenu od mesec dana, koji če se žzneti vanrednoj skupštini na odobren je. — S. S.
RESAVA BARE. — Priredba u Despotovcu. Na dan 3 februara o. g.
Sokolsko društvo Resava Bare, priredilo je u Despotovcu zabavu, koja je bila odlično posečena. Zabavu je otvorio brat načelnik Aca Dimitrijevič kratkim govorom u kome je izložio sokolsku misao. Posle ovoga pozorišni otsek izveo je sledeča tri šaljiva komada: 1) »Tera opoziciju« od Kostc Trifkoviča; 2) »Vidi« od Bogosava Miloševiča - tare i 3) »Žensku radozna-lost«. Ovaj komad, koji je protkan pe-vanjem, ostavio je na publiku odličan utisak i ona je tražila da se ponovi.
Na kraju su članovi izveli proste i skupinske vežbe, koje su završili sim-boličkom vežbom »Oj Sloveni«, uz pratnju našeg sokolskog tamburaškog ;rkestra. Vežbe izvedene su besprekor-no i na opštc zadovoljstvo publike. —• Time je završena ova naša prva priredba u 1935 godini. Uspela je potpuno kako u moralnom tako i u materijalnom pogledu.
SENJSKI RUDNIK. — Glavna skupština. Naše društvo održalo je svoju glavnu skupštinu dne 3 febr. o. g.
Starešina čete br. inž. Ivan Gre-benšek, otvorio je s malim pozdravnim govorom V godišnju glavnu skupštinu, te na kraju svoga govora pozvao sve prisutne da odaju poštu Blažcnopočiv-šem Viteškom Kralju Aleksandru I U-jedinitelju. Sem toga poziva sve prisutne, da odaju poštu preminulom ne-umornom radniku Sokolu br. V. Štje-paneku.
Nakan opširnih iz veš taja pojedinih funkcioncra nadzorni odbor predlažc .skupštini, da se starom odboru dade razrešnica. Važno je za pomenuti izveštaj blagajnika i statističara. Celokupan prihod iznašao je oko 100.000 dinara što znači, da se prihod prema prošloj godini povečao skoro četiri puta. Ta-koder se stanje i broj članova povečao za 76 članova . Koncem 1933 god. bilo je svega 223 članova (e naraštajem i decom) dok je koncem 1934 god. cclo-kupan broj članstva iznosio 299 članova.
Posle toga data je razrešnica up-ravnom i nadzornom odboru, te je od-reden jedan kandidacioni odbor koji je predložio sledeču listu:	starešina
inž. Grebenšek Ivan, zam. star. Matej ič Radosav, tajnik Kljujič Franjo, blagajnik Deletiš Ivan, načelnik Pilinger Božidar, zam. nač. Žurko Marko, matičar Adamov Andrija, ekonom Živanovič Božidar, prosvetar Milojevič Aleksan-dar. Odbornici: Živanovič Božidar, Stojkovič Rade, Hoge Alojz. Članovi nadz. odbora: inž. Grigorjev Aleksandar, Ilič Miloš, Šijan Nikola. Grad. odbor: prets. inž. Grebenšek Ivan. Sud časti: Milojevič Aleksandar, Durič Radivoje, inž. Filipovič Filip, Matejič Radosav, Šijan Nikola i Aupič Franja. Društveni lekar dr. Bocič Veljko.
Inž. Grigorjev Aleksandar predlažc, da sc pošalje Savezu brzojav sa glavne skupštine, što skupština usvaja jednoglasno.
Starešina iznaša važnost gradnje Sok. doma, te podnaša izveštaj da se na zadnjoj odb. scdnici zaključilo, da se Sok. dom počne graditi još ove go-dine a nosiče ime »Dom Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja«.
/upa Kranf
BLED. — Smučarske tekme naraščaja. V nedeljo dopoldne 17. februarja t. 1. je Sokolsko društvo priredilo za moški in ženski naraščaj smučarsko tekmo, pri kateri je bila velika udeležba in ostra borba. Tekmovalci so bili razdeljeni v 3 skupine. Tekmi je prisostvovalo mnogo gledalcev, ki so z zanimanjem spremljali mlado četo.
Roditeljski sestanek Sokolskega društva. V nedelju 17. februarja t. 1. je Sokolsko društvo priredilo roditeljski sestanek, ki se ga je udeležilo lepo število, črez 50 staršev sokolske dece. Na sestanku je brat Završnik govoril o pomenu telovadbe za telesni razvoj mladine, in o sistemu telovadbe. Za njim je poročal starešina Sokola in društveni zdravnik br. dr. Joža de Gleria o rezultatih zdravniške preiskave sokolske dece in naraščaja. Ob sklepu se je še razpravljalo o akciji, katero je društvo započelo za popravilo zob sokolske mladine.
»Dve nevesti« na našem odru. V nedeljo zvečer uprizore agilni diletanti sokolskega društva na sokolskem odru Golarjevo veseloigro «Dve nevesti«. Pri tej igri bodo sodelovale nekatere nove mlajše moči.
Predavanje o sv. Savi. Ob priliki svetosavskega leta bo imel prosvetni odbor Sokolskega društva na Bledu predavanje o sv. Savi. Predaval bo brat Mr. Ph. Nikola Ljubič.
Župa Ljubljana
LJUBLJANA. — Župna skupština. Za dan 10. marca jc sklicana župna glavna skupščina, ki bo v mali dvorani na Taboru. Pričetek točno ob devetih. Udeležba za vse edinice obvezna radi posebne važnosti dnevnega, reda. Kot predpriprava za župno skupščino se vršita v nedeljo, 3. marca dopoldne zbor društvenih in četnih prosvetarjev in popoldne zbor društvenih in četnih načelnikov. Tudi ti dve zborovanji se vršita v mali dvorani sokolskega doma na Taboru. Društveni (četni) načelniki in načelnico imajo dopoldne od 9. do 12. ure predelavo zletnih vaj. Načelniki v telovadnici na Taboru, načelnice v Narodnem domu. Popoldanski zbor prične ob 14. uri.
LJUBLJANA. — Masairykova proslava. ŽPO ponovno poziva vse edinice, da lokalnim prilikam primerno v času od 3. do 10. marca proslave 85 letnico predsednika Češkoslovaške Republike in našega sokolskega brata T. G. Masaryka. Za ljubljanske edinice priredi ŽPO skupno proslavo v sredo 6. marca v veliki dvorani na Taboru. Dolžnost društvenih uprav ljubljanskih edinic je, da pozovejo celotno članstvo in naraščaj na to javno proslavo. Vabila in lepake s sporedom iste prejmejo te dni. Ostalim edinicam je ŽPO poslal vzorec predavanja in en vzorec nagovora pred vrsto o jubilantu.
RIBNICA. — Okrožna prosvetna konferenca Dolenjskega prosvetnega okrožja. V nedeljo, dne 10. februarja t. 1. sc je vršila konferenca prosvetarjev Dolenjskega prosvetnega okrožja. Od 21 sokolskih edinic je bilo zastopa: nih 7 društev in ena četa.
Konferenco je otvoril okrožni prosvetar br. Josip Ivanc, ki je pozdravil vse navzoče. V svojem uvodnem govoru se je br. prosvetar spomnil blago-pokojnega Viteškega kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja kakor tudi br. Vincenca fitjepaneka, tajnika Slovanske sokolske zveze. Vsi navzoči delegati so počastili njihov spomin s trikratnim Slava, nakad so 'tudi izrekli bratske pozdrave našemu novemu in mlademu kralju Petru 11 kakor tudi I podstarešini br. Ganglu.
Brat okrožni prosvetar je nato prc-čital zapisnik zadnie konference, ki so je odobril, nakar je podal svoje obširno poročilo o stanju v okrožju in razvoju prosvetnega dela pri posameznih edini-cah.
Z osnovanjem okrožja, ki sc je izvršilo na sestanku prosvetarjev v Rib-
nici dne 29. oktobra 1933., se je dosegel v prvem letu poslovanja znaten uspeh. Uvedla se je pri edinicah točnejša prosvetna administracija. Okrožju je bilo omogočeno voditi točnejšo prosvetno statistiko in tudi ostalo prosvetno delo v okrožju je lepo in zadovoljivo napredovalo. Potrebno je stalno in smotreno delo v posameznih sokolskih postojankah in več zanimanja do sokolskega prosvetnega dela.
Okružje je bilo stalno v etikih z posameznimi edinicami okrožja ter dalo potrebna navodila in pojasnila za uspešnejše prosvetno delovanje.
Iz statističnega poročila za 1. 1934., ki ga je podal br. okr. prosvetar, je razvidno, da je bilo prosvetno delo v okrožju najživahnejše v prvem in četrtem četrtletju, Sokolske prosvetne šole in tečaji so se vršili pri 4 jedinicah. Sokolske knjižnicc obstojajo pri 6 društvih in 7 četah, od katerih so nekatere tudi javne knjižnice in ne samo za članstvo. Knjižnice posedujejo skupno 4700 knjig ter smo napredovali skupno za 1602 knjigi. V okrožju je bilo prirejeno v teku leta: 31 sokolsko idejnih predavanj, 43 sokolsko zgodovinskih, 9 tehničnih, 9 zdravstvenih, 4 administrativna in 18 drugih sokolskih predavanj. Dalje je bilo 18 drugih zgodovinskih,
1 socialno, 1 o štednji, 2 zdravstveni, 3 književno - umetna, 9 narodno - gospodarskih in 2 drugi predavanji. Skupno torej 150 predavanj, pri katerih je bilo navzočih 4237 članov, 647 naraščaja, 2370 dece in 4902 drugih (nečlanov). V teku leta se je vršilo tudi 50 sokolsko -idejnih nagovorov, 12 sokolsko - zgodovinskih, 13 tehničnih, 2 zdravstveni, 8 administrativnih in 17 drugih sokolskih nagovorov pred vrstami. Poleg tega tudi še tri1 druga zgodovinska, 4 socialna, 3 narodno - gospodarska, 3 o štednji in 3 drugi nagovori pred vrstami. Skupaj torej 120 nagovorov, pri katerih je bilo navzočih 1715 članov, 240 naraščajnikov, 1180 dece in 2331 nečlanov.
Vršile so se tudi sledeče druge društvene prireditve: 15 društvenih večerov, 35 debatnih, 48 gledaliških predstav. Društvo Ribnica ima tudi svoj zvočni kino in jc eno najagilnejših društev okrožja ter je priredilo poleg drugih svojih prireditev tudi 154 kino-predstav.
V okrožju so bili dalje 3 koncerti, 7 zabav, 20 svečanih proslav, 1 akademija in 3 druge prireditve. Bilo je 28 izletov za članstvo, 35 za naraščaj in 29 za deco. Vršila se je tudi ena lutkovna predstava za naraščaj.
Br. okrožni prosvetar je podal nato poročilo o sokolskem tisku — ki ni še dovoljno razširjen med članstvom.
Br. okrožni prosvetar je nato govoril glede poročevalske službe, ki ni še zavzela istega razmaha, kakor potrebno. Dalje je tudi omenil, da je iz dospelih mesečnih prosv. poročil razvidno, da zavzema prosvetno delo pri posameznih edinicah vedno večji obseg in je zaznamovati znaten napredek. S tekočim letom so pričele tudi ostale edinice s poslovanjem knjižnic in da se sokolska misel zadovoljivo razvija. Pregled prosvet. dela se jc izvršil pri 4 edinicah, vsi e d naraščajočega dela in odgovornosti ni bilo mogoče br. okr. prosvetarju vse delo zmagovati ter se jc po sklepu zadnje okr. konference poverilo tajniške posle sestri Marčni Uhlrrevi. Tajniške posle kakor tudi statistiko okrožja jc nato zopet prevzel br. Ivanc. Skušal se je prirediti v jeseni okrožni prosvetni dan s sodelovanjem edinic okrožja. Nato so sc izvršile volitve. Za okrožnega prosvetarja je bil ponovno izvoljen brat Josip Ivane. To izvolitev so vsi delegati pozdravili z navdušenim ploskanjem. Njegov namestnik in glasbeni referent br. Janko Trošt, tajnica sestra Rožca Kastelčeva, statističarka sestra Anka Kosova^ referent za sokolski oder br. Slavo Švajger, referent za predavanja br. Herman Kmet in poročevalec za tisk br. Branko Urbančič.
Po izvršenih volitvah priporoča župni prosvetar br. Poharc, da si okrožje sestavi proračun. Finančna sredstva naj bi sc dobila na ta način, da bi vsaka edinica v tekočem letu priredila eno prireditev, od katere bi odstopila čisti dobiček ali pa vsaj en del dobička okrožju ali pa naj vsaka edinica plača prosvetnemu okrožju za vsakega svojega člana 50 para. Delegati so osvojili drugi predlog, ki je s teni postal obvezen za vse edinice dolenj. okrožja.
Tudi glede sokolskih listov bo treba stvar urediti, kajti imamo še nekaj edinic, ki nimajo naročenega nobenega sokolskega lista. Upa, da sc bo stvar letos poboljšala.
Iznesenih jc bilo še nekaj manjših predlogov, nakar je brat okrožni prosvetar zaključil konferenco s pozivom, naj vsak član okrožnega prosvetnega odbora vrši svoje delo z veseljem, ker le na ta način bo delo v okrožju napredovalo in doseglo svoj namen.
tupa Maribor
MARENBERG. — Županova Micka na sokolskem odru. Letos smo obhajali 145 letnico našo prve komedije »Županova Micka«, ki jo jc spisal Anton Linhart. Da počastimo ta spomin smo sc odločili za uprizoritev te dvo-dejanke, da tako pokažemo prebivalstvu našo prvo komedijo.
Pred uprizoritvijo je imel kratek nagovor br. prosvetar Kolar, v katerem se je spominjal obletnice in pojasnil zakaj se je dramski odsek odločil za uprizoritev te komedije.
Igra ima vse znake začetnih hib, razplet dejanja pa jo zelo enostaven. Marsikdo je šel k predstavi s skepso, v srcu. Toda igra je zadovoljila, to pa predvsem radi dobrih igralcev. Vse vloge so bile v posrečenih rokah.
MARIBOR I. — Glavna skupščina. Sokolsko društvo Maribor I. jc imelo svoj občni zbor v januarju. — Članstvo ga je posetilo polnoštevilno in tudi z velikim zanimanjem sledilo poročilom, ki so vsa pričala o živahnem in uspešnem delovanju. Uvodoma je dosedanji starosta br. Jože Mohorko prečital navzočim savezno poslanico, nato pa podal izčrpno in pregledno poročilo o društvenem delovanju. Iz njega je bilo razvidno, da je društvo kljub krizi, beležilo v preteklem poslovnem letu nekaj prav razveseljivih in pomembnih dogodkov, ki so društvo okrepili tako moralno kot materialno. Ugotovil je tudi, da društvu primanjkuje dobrih delavcev in da je prav zaradi tega nastal v društvenem delovanju zastoj.
Njegovemu poročilu je sledil referat društvenega tajnika br. Mirka Štublja, nato poročilo načelnika brata Jenka, temu pa poročilo prosvetarja br. dr. Cerkveniča, ki v svojem poročilu opozoril na vse dobre in slabe strani dosedanjega prosvetnega dela in naznačil smernice za bodočnost. O denarnem poslovanju je poročal brat Matelič. Po poročilih gospodarja in matrikarja je bila odboru predana razrešnica, na kar se je prešlo na volitve nove uprave. Izvoljeni so bili za starosto br. dr. Ljudevit Pivko, podstarosto br. Avgust Lukačič, za tajnika br. Franjo Dobrila, za blagajnika br. Ivan Matelič, za prosvetarja br. dr. Ivan Cer-kvenič, za načelnika br. Vitomir Cilenšek, za načelnico s. Slavica Margu-čeva, za gospodarja br. Stanko Sosič. Mimo tega je bilo izvoljenih še več odbornikov in odbornic. — Pri primernostih so se oglasili k besedi zastopnik župe br. prof. Struna in še nekateri drugi.
Občni zbor je bil zaključen v na-di, da bo zamogel Sokol 1 kljub raznim oviram in težavam v novem poslovnem letu zabeležiti mnogo novih uspehov.
iupa Mostar
ČAPLJINA. — Osnivanje Sokol, čete u Domanovičima. Naše društvo je neki dan osnovalo četu u Domanovičima. Sada imamo jedanaest sokolskih četa.
Seljaci su sami molili, da im se osnuje ‘četa. Sastanak je bio u osnov, školi u Domanovičima. Najpre je go-vorio starešina društva Dimitrije So-tra. On govori o zadacima i misli Sokolstva. Zatim se čitajii pravila o osni-vanju četa i razjašnjavaju se. Po tom se prešlo na izbor uprave. Izabrani su sledeči: starešina Hajdar Lizde, zamc-nik Lazar Mrkie, tajnik Dejan Čapin; načelnik Sofo, blagajnik M. Jevtič, prosvetar Mehined Golubič. Odbornici: Alija Krpo, Nikola Buntič, Ahmet Či-ber, Ibro Hasič i drugi.
Na koncu je izaslanik br. Fejič Hamza govorio o »Sokolstvu i selu«. Zatim sc skupština završuje.
Župa Petrovgrad
ČENTA. — Glavna skupština. O-
vih dana je održana. godišnja skupština našega društva. Od strane župe došao je sam starešina župe br. inž. Nikola Bešlič. Skupštinu je otvorio starešina društva br. Rajin Jovan, odavši poštu palom Vladaru \ pozdravivši Nj, Vel. Kralja Petra II. Zatim je tajnik društva br. Sabovljevič Pavle podneo svoj izveštaj. Br. Mijatič Vasa podneo je svoj izveštaj. Načelnik društva br. Žc-garac Milan podneo jc načelnički izveštaj. Prosvetarski izveštaj je podneo prosvetar br. Sabovljevič Pavle. Skupština je sve izveštaje primila. Pošto jc data razrešnica staroj, prešlo se na izbor nove uprave. Izabrani su: starešina br. Rajin Jovan, zamenik br. Simin Vlada, načelnik br. Mihajlovič Milutm, prosvetar br. Lazič Božidar, blagajnik br. Mijatič Vasa, tajnik br. Saboljevič Pavle. Pošto je izabran upravni i nadzorni odbor, kao i sud časti, skupština jc zaključena.	P. E. S.
TOMAŠEVAC. — Svetosavska proslava. Ove godine ovo Sokolsko društvo prvi put zajednički s državnom školom, proslavilo je dan svetog Save. Ova svečanost bila je obavljena u zgradi drž. osnovne škole. U obredu svečane službe na jektinijc odgovarao jc mešoviti Sokolski hor. U raznim dečjim recitacijama učestvovala su kako školska, tako i sokolska deca - pod-mladak, a koja su ovom prilikom iz-vcla svoja narodna svetosavska i patriotska dcklamovanja.
ULJMA. — Glavna skupština. Sokolsko društvo Uljma održalo je svoju glavnu skupštinu. Glavna godišnja skupština protekla je u največem redu i miru uz prisustvo 80% redovnih upi-sanih članova. Upravni odbor preko svojih funkcioncra: tajnika - statističara, prosvetara, načelnika, blagajnika i
nadzornog odbora podneo je opširne izveštaje o radu u prošloj godini, koje je skupština aklamacijom primila odala joj priznanje za rad u godini. Posle izveštaja upravnog odb<Ha sastao se kandidacioni odbor, koji Je sastavio listu nove uprave za 193o god-
U društvenu u pravu ušla su slede* ča lica: starešina dr. Vukman Sos№ zam. starešine Mita Živkov, prosvetar Milan Baraeki, načelnik Slavko Rasaj-ski, zam. načelnika Sretko Ostojič, na' čelnica Katica Višacki, zam. načelnice Zagorka Baraeki. tajnik Popov Krsta1 blagajnik Aleksandar Stojanovič. FunK-cioneri društva su ostali isti kao ’..Pr?" šle godine izuzev blagajnika koji J nov. — M. B.
Ž.upa Spili
VIS. — Glavna skupština. 3 H t. &
održana je redovna godišnja skupština Sokolskog društva u Visu.
Skupština je tekla u redu, a svi s izveštaji primljeni bez primedbe.
Pretresana su aktuelna s0.^°,s-pitanja i donešeni zaključci, koji da] nade, da če rad kroz 1935 g. biti i lakši.	,
Posle date razrešnice upravi, pre ložena je sledeča kandidaciona lista novu upravu: starešina: Mužina Ma ’ zamenik starešine: Ilič Ante Ivl®,0 ’ pretsednik prosvetnog odbora: nU nak Ivan, načelnik: Linčir Pavao r lov, I zamenik načelnika: Rodišićy . ko pok. Cvjetka, II zamenik nafe.„a. ka: Podu j e Miha Dinkov, načelni • Komoser Natalija, I zamenica nac'si ee: Pečarevič Antiča Nikolina lj. menica načelnice: Poduje Anurija pok. Luke, referent za čete: Rad’ Dinko pok. Cvjetka, tajnik: Konios Natalija, blagajnik:	Puhalovič	™
pok. Mate. statističar: Nešič ^ste’ gospodar: Puhalovič Jura j pok.
Sud časti: članovi: Bakotič Ante P ’ Jakova, Kljenak Ivan, Ilič Ante * nov, Marinkovič Ivan pok. Dinka, | šič Dušan. Revizori: Siminiati Anj ' Peteskc Rudolf. Porun Ante. ?re y0 lista jc primljena, iza čega je ^..цј izabrani starešina zahvalio s^Vplra-na poverenju u ime svoje i ostale če i sestara, te jc zaključio skuPstl
N-"8,
Župa Sušak - HifeUa
LOKVE. — Glavna skupština.
20 januara 1935 održalo je Soko , društvo Lokve godišnju skupštinu. istoj je izabrana nova uprava i rešina brat Kruljae, tajnik brat prosvetar brat Milštajn. a nacCi,rr brat Šporer. — Dosadanji rad ove • ee potvrduje nadu, da čc društvo ^ diti dostojno uzvišenim ciljevinia, da če isto pod njihovim vodstvom po napredovati.
OTOČAC. — Glavna skupaj
Ovo društvo održalo je svoju |, skupštinu dana 27 januara tek- -. Pošto je došlo preko pola ^«rair starešina društva br. dr. Dorde n kovic otvara skupštinu. Svoje,Prve:eIn či upučuje neumrlom Kralju. od 1 minuta skupština odaje P ga. Kralju Aleksandru 1 Ujedinitelja-veznu poslanicu za novu 1935 2° . go-
čitao je br. Al. Nikolič. Takode J® voreno i o sv. Savi povodom se
stogod. proslave. Pre izveštaja dinih funkcionara uprave br. _starc osvrče se na rad društva uopšte Ч м nuloj 1934 god. I ako je društvo *^сСј intenzivno radilo, pojedini su °< џц vršili savesno svoju dužnost; oc ^u. je i okružni slet: treba se još vise . diti da sc sokolski rad proširi } fln puni. — Brat blagajnik daje lS^-,ne, blagajnički izveštaj o radu ” ^ofli kao i blagajnički izveštaj o °^rU„'rjitie sletu. Skupština jednoglasno P
oba izveštaja.
Brat načelnik opširnim izveš referiše o radu pojedinih^ kateE! tl]i kao i o nastupu na okružnoin . ^
Brat prosvetar iznosi obilen prosvetnom odboru do okr. sleta-^j£j lim zastojem rada u sokolani, gjc-žalosti, a kasnije premeštaj brace fana, pret. prosv. odbora i osta*1 џг nova, naš jc prosv. odbor osta više od polovinc svojih članova. jc u poslednje vreme bio i skucc svetni rad. — Saslušani su !z'' tajnika, matičara, gospodara i sletskog odbora.	v	. Jata
Po saslušanju svih izveštaja j sC je razrešnica staroj upravi. 1 flrCjin/lJ na izbor nove uprave. Za st kovic' društva izabran je dr. D. Bra., gla' zamenik: D. Miletič; tajnik:	'vCtaf'
žinič: načelnik: J. Smolčič; Pr0 S. Dimovič.	etafej
Na završetku ovc skupstin gyoy šina se zahvaljuje na izboru » j^jc
0 zadatku Sokolstva i eilicvn • zr taj rad treba da ostvari. Svoj W ^ &■ vršava rečima Viteškog KraU
vajte Jugoslaviju! — S. D.	^
SUŠAK-RIJEKA. —	ђ
ština. U nedelju, dne 10 ^ glavna godišnja skupština	vf*
društva Sušak-Rijcka, koja lc tra^ dobro posečena. Pod	tf л
nog dogodaja, koji je u fv0yCli^ pogodio Sokolstvo, .emrvH„ sve^ Kralja, ova jc skupština OH
1 dostojanstvena.	Gflj
Pre deset sati br. ?ot,°kupŠtinu0 nič, starešina, otvorio je gCStre- f. pozdravio prisutnu braču » g0 ц Р^, svom podužem govoru seca .. je vom redu teškog gubitka,
HOSIJA • FONSIE.H m drušiva ssa osiguranfe 1 reosiguranfe § Reograd
iep -0J .6°dmi snašao celi naš narod, ji . }e. J.2. »jugoslovenske krune ispao JSJaJtnji ^ najkrupniji njegov dra-yiteškom i mučcničkom smrču t2?U0.je KraIi Soko. Ali na čelu So-* na§c otadžbinc ostao je Nje-„ . naš uzvišeni Mladi Kralj. Svi »Jf. ustaju i kliču »Slava!« blagote 'л?6!111 Kralju, i »Živeo!« starešini, G V.. kralju Petru II. Starešina br.
*!mc spomin j e umrle članove u tat • ^°d*ni> između kojih valja is-s naročito dvojicu, kojisuzana-a “®kolstvo stekli neprolaznih zaslu-M; , a$opok. br. Mate Frančič i br. nnt	•	^r- ^ate Frančič sav se
Van ° s°kolskoj ideji i njoj je žrtvo-n .svf, svoje lične interese. Tragično slf>H ■ ■ ^5' Udina u svoj o j se je po-dr s*°j ždji setio našeg Sokolskog ustva J ostavio mu svoju lepu kuču i nCe?truniu grada. Starešina blagodari osta •nikovoj gospodi, koja je kod PlcuT* e rasPrave’ pokazala mnogo »enstine j samopregora poštujuči пЉ cVu V°1 Јu svoga dragog pokoj-n-a- Skupština kliče »Slava!« zasluž-mtn Sokolima.
/Za taga br. starešina pozdravio je b	Sokolske	župo Sušak-Rijeka,
Milana Bačiča, te celu bratsku 4ayu Sokolskog saveza, kojima kliče slan" »Zdravo!«. Iza toga čita pobij1^11 . Sokolskog saveza, na što do-lj.a«tf.br. Milan Bačič, koji pozdrav-Stttn k *ti.nu u *mc župe, tc moli pri-oraču da nepristrano prosude i 1аг‘Пе Pro^09°dišnji rad društva. Pre-f Л zatim na izveštaje poj edinih jed"'°nara’	'i su Primlieni bez i
<јц,п® Primedbo i s odobravanjem. Br. г0ra Pročitao je nato izveštaj nad-odh°^ 0t^ora, Pa >e predložio, da se „l„ 0ru Podeli razrešnica, što je jedno-'asn» Primljeno.
Uie ‘ ^kinič zahvaljuje na dosada-KriT ?0VerenJu i predlaže br. Rudolfa ća ,snj.aka za dobnog pretsednika, koji |jr T?^'ti dalje skupštinu. Br. Krušnjak na par časaka skupštinu, da je _ VC4U izbori za novi odbor. Bila
0 , Ye^a jedna kandidaciona lista s br. Ijen m^Cm lla ^u' Ta je lista prim-Suna Jednoglasno. U novi odbor ušla GtkOVa brača: starešina br. Bogomir Li,,*!?1®1 zamenici starešine: br. Janko Mar * Juraj Tičak, načelnik br. hor'lIan Boras, načelnica Roma Mo-dri,4’ Prosvetar br. Stjepan Kastropil,
1 ir	lekar	br. dr. Milan Premru
^hv i.®deset odbornika. Br. Grkinič ftt>v 'c 11 ime svoje i u ime celog nju .* odbora na ponovnom povere-ije r 5. .čaje, da ee evim silama i da-VitesiT1^ za Sokolstvo u intenci jama vc Kralja Ujedinitelja i Njego-slavji \ Ve žcl'e čuvamo Jugo-je ђ,и- Večih predloga nije bilo, samo tlan r;. Krušnjak predložio, da bi se sc „Vl korali što češče sastajati da Вае^Р°гпаЈи medusobno. Br. Milan na,;!-. !ve, naglasio, da mora svaki član (ja s 1 ,c|ansku značku, a br. Grkinič, čanijV	mora i>Pati sokolsku sve-
q0s]., ,0lloru. S poklikom »Čuvajmo Ju-klju-Vliu!«. i sokolskim »Zdravo!« za-Pojl ei}a je ova skupština. Iza toga D°set',e Racija od triju članova da tičav 1 ,*-c’ško bolesnog zaslužnog ma-
°aia br. Lukeža. - M.
Župa Tuzla
3 fpu^KA. — Glavna skupština. Na dru§tvUara	god. održalo je ovo štii,u sy°ju redovnu godišnju skup-čeiia’ p°'a ’e bila vrlo dobro pose-štin; i v Prvi Put prisustvuju skup-druvf *:va i delegati četa kojih ovo
tyo ima devet.
sustv^ c*e^eSata četa skupštini pri-tfovj-Je starešina župe br. Jovan Pe-BuHil’ zaJtlCnik starešine župe br. ing. S0ahi?U\Branko ’ blagajnik br. Salih-sta. j. Meho. Otvarajuči skupštinu Ho vi n 'k-1 društva br. Vojislav Vuka-ženo Phanim rečima odaje poštu Bla-satlt,r°^všem Viteškom Kralju Alek-kliču ■ Ujcdinitelju našto članovi ?drav " !ava Mu! Zatim upučuje po-od£,>j- Vel. Kralju Petru II uz Ш ref ,CJ10 klicanje članstva. Pojedi-SaVcsnUlt'ua ovu ekupštinu bili su vrlo vtj0‘ ? obradeni; iz njih se razabire nuloj °c‘?n. rad ovog društva u mi-
4 radi, !mi’ Koji se naročito zapaža ?kih - .°k° vodenja i obilaska sokol-^aknuhv3* . izveštajima su naročito W„tCv Svc^'anosti razvijanja četnih 0v°fi ' ce^a; Ljubače i Porječina. Sem ^ako (Ma|1aža se brojno učestvovanje °^a nnian°Va ciri|štva tako i četa na ?riredK.,rajn.lska slcta, te na župskim ^tava. ,‘Г ' Priredbama obližnjih dru-
4 ini«4ira. ° rat' ovog društva bio ?l(>dan	fUi°J	u svakom pogledu
^či	u’	,гl.°	da je	društvo proslavlja-
0,i ,^°dini	15godišnjicu svog
tem«!-0	a^°	c^a st°ii na solid-
kplsku	a j da je uspelo da so-
li1^ i s<rai° u^vrsti u redovima rad-i člane[a k°i' pretežno sačinja-^ sve	v° ovog društva. Skupština
rvQin j ^staj, primila. sa zadovolj-^?abrala skoro istu upravu s i 1^ žun, u anovićem na čelu. Stare-<?Pirn r v. brat Petrovič pozdravio je lri-°vim ;Una skuPštinu ispred župe.
Jl*čena	ova uzorna skupština za-
s ^vaVlr^OVIĆI. — Štrosmajerova °držain ■ nec,eliu na 10 februara t. lo Je ovdašnjc Sokolsko dru-
štvo naknadnu proslavu Štrosmajero-vog dana.
U predavanju, koje je održala sestra Čerin, istaknut je i pc^ivučen apostolski rad jugoslovenskog ideologa i pobornika jugoslovenske ideje Josipa Jurja Strosmajera:	na političkom,
crkvenom i kulturnom polju.
Nakon nekoliko deklamacija sedam devojčica iz sok. podmlatka iz-vele su sliku: »Pred slikom mrtvoga Kralja — Ujedinitelja« od A. B. iz Bakarca, na opštc zadovoljstvo svih prisutnih.
Proslava, koja je potpuno uspela i odlično posečena, završena je držav-nom himnom i uz frenetično klicanje Mladome Kralju — Sokolu.
Zupa Varaždin
BEDNJA. — Proslava Štrosmajerova dana. Dne 3 februara o. g. proslavila je naša četa dan velikog vladike i velikog Jugoslovena J. J. Štrosma-jera. Program proslave je bio ovaj: 1) J. J. Štrosmajer (predavao brat Gribl Silvije), 2) Državna himna (pe-vala sokolska deca), 3) J. J. Štrosmaje-ru (recitovao Sokolič Šekel Dragutin),
4)	Oj Sloveni! (otpevala sokolska de-ca), 5) Tebi fštrosmajeru) (recitovali Sokoličica Ribič Andela i Sokolič Mav-ro Bogadi), 6) Osnutak Slovenskog sokolskog saveza (predavao brat šoš Ivan). Proslavi je prisustvovalo mno-gobrojno gradanstvo i svi članovi.
BEDNJA. — Glavna skupština. U
nedelju dne 17 febr. održala je naša četa glavnu skupštinu, kojoj je pri-.sustvovao delegat m. društva Lepogla-va brat H. Toplak. Pojedini funkcio-neri izneli su svoje izveštaje. Iz izveštaj a naročito onih brata prosvetara i načelnika vidi se, da je četa lepo napredovala s tehničke kao i prosvetne strane. Nakon toga birana je nova uprava u koju su ušla sledeča brača: starešina: br. Sajko Ivan, z. starešine: br. Španič da-. Ivan, načelnik: br. šoš Ivan, načelnica: s. Flego Marija, tajnik: br. Tušek Stjepan, blagajnik: br. Pavič Stjepan, prosvetar: br. Šoš Ivan, sta-tističar: s. Šoš Maša. Odbornici: brača: Tušek Ivan, Dubovečak Antun, Jurič Marko. Revizioni odbor: br. Medved Čiril, Žimbrek Valent, Želimorski Vjekoslav.
BARTOLOVEC. — Glavna skupština. Sokolska četa Bartolovec održala je 2 februara o. g. petu glavnu skupštinu, kojoj je prisustvovao župski iza-slanik brat Tomislav Špoljar. Skupštinu je otvorio brat Josip Šagi, starešina. U svome lepom govoru ističe, kako če u historiji jugosl. Sokolstva biti godina 1934 zapisana črnim slovima, kao godina pogibije največeg Sina našeg naroda, prvoga Sokola na Sloven-skom Jugu — Kralja Aleksandra I.
Iz pročitanih izveštaja vidi se, da četa lepo napreduje i da tehnički i prosvetni rad zadovoljava. Pred pola go-dine osnovana je kategorija ženskog naraštaja. Izabrana je nakon krače diskusije i uz neke male izmene, ponovno stara uprava. Nakon skupštine priredili su diletanti čete igrokaz »Ra-sipni sin« u 4 čina od Matijeviča. Izvedba je bila vrlo dobra. — G. P.
ČAKOVEC. — Glavna skupština.
Naše je društvo održalo 3 februara svoju glavnu godišnju skupštinu. Kao župski izaslanik prisustvovao je župski načelnik brat Šuligoj Zvonko.
Na početku setio sc društveni starešina brat dr. Albin Blašič biranim rečima tragičnog 9 oktobra, te kome-morisao nezaboravnog nam Vodu bla-gopokojnog Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Skupština kliče: Slava! Skupština kliče Nj. Vel. Kralju Petru II: Živeo! U daljnjem govoru brat starešina seča se milih pokojnika: brače Štjepanka, dra Ivana Novaka i Vajde Elemira, koji su se za svog života uvelike udužili Sokolstvu. Slava! — Zatim pozdravlja sve prisutno članstvo i delegate. Govori o društvenem radu.
Čita se savezna poslanica, iza koje daju svi funkcioneri svoje iserpne izveštaje, što ih skupština jednoglasno prima. Iz izveštaja nadzornog odbora vidi se, da je celo poslovanje vodeno u redu, nakon čega skupština daje raz-rcšnicu dosadašnjoj upravi. Brat starešina se zahvaljuje svim funkcioneri-ma na aktivaoj saradnji. — Kao dobni pretsednik br. Dušan Temerinac vodi dalje skupštinu, te predlaže braču Kunca, Lukačeviča i Nemanju u kan-didacioni odbor za sastav nove uprave. Prima se. Brat Temerinac S. Dušan iznaša zasluge i neumorni rad dosa-dašnje uprave.
U novu upravu izabrana su jedno-glasno brača i sestre: starešina dr. Albin Blašič, potstarešinc. Miroslav Iskra i Martin Ribarič, tajnik Hinko Erler, načelnik Julije Kerec, načelnica Jovan-ka Fio, prosvetar Julije Brun, statisti-čar Viktor Krznarič, gospodar Ivan Krist, odbornici: ing. Petar Bjelovu-čič, Tihomil Kučiš, Boško Borojevič, Matija Macokovič, Ljudevit Šlezinger. Revizori: Laoko Kronast, Milan Ba-danjak, Ante Matasovič. Pretsednik suda časti: Dušan Temerinac, zamc-nik Antun Videc. Društveni lekari: dr. Blaž Purič i dr. Stanko Ružič.
Brat starešina zahvaljuje na pove-renju i moli sve pripadnike Sokolstva da bi i dalje bili tako ustrajni u radu za Kralja i Otadžbinu. Osobitu brigu moramo imati da sagradimo sokolski dom.
Na koncu uzima reč župski izaslanik brat Zvonko Šuligoj. Konstatira da je društvo u minuloj godini imalo zameran uspeh, te slovi kao j edno od najjačih društava u župi. Udaren je temelj domu. Blagajna aktivna. Pred-njački zbor imao je lepe uspehe. Veliki je broj dece. Vrlo je aktivan konjički otsek, koji skoro svuda sudeluje, a i smučarski otsek bi radio da je bolj a sezona. I prosvetni je rad na dostojno j višini. Važno je, jer ga vrše prednjači, te ie harmonično delovanje duha i tela. Župski izaslanik moli za daljnji rad. a največa pažnja neka bi se posvetila podmlatku i naraštaju, kao i prednjaštvu, jer ako budemo imali dobre prednjake, imačemo i valjane Sokole. Valjano se treba pripravljati na V župske utakmice, te slet u Subotici.
Brat starešina se zahvaljuje bratu izaslaniku za dobre savete, što nam ih je do sada dao on, kao i ostali funkcioneri bratske župe, što su uvelike pripomogli našem napretku. — R.
GARDINOVEC. — Glavna skupština, Sokolska četa Gardinovec održala je 2 februara 1935 svoju glavnu skupštinu. Župu i matično društvo Čakovec zastupao je okružni prosvetar br. Ribarič. Starosta otvara skupštinu pozdravivši prisutne kao i delegata župe i matičnog društva. Pre prelaza na dnevni red starosta potseča prisutne na tragični 9 oktobar, što skupština odgovara poklikom »Slava Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedi-nitelju!« i jednom minutam šutnje odaje poštu neumrlom Kralju Heroju i Mučeniku. Prosvetar je pročitao sa-veanu poslanicu a potom su funkcioneri podneli iserpive izveštaje o radu čete za 1934 g., koji pokazuju da je rad u prošle godine bio mnogo obilniji i plodonosniji nego pretprošlih godina. Skupština je izveštaje pozorno sa-slušala i primiia odobravanjem. Potom je na predlog br. Prodiča jednoglasno izabrana nova uprava i to: starosta Florijan Baksa, zamenik Ivan Novakovič, tajnik Vera Mirt, načelnik Ante Prodič, blagajnik Mato Hermar, prosvetar Marija Prodič te 6 članova odbora. Nakon izbora br. Baksa zahvaljuje se na poverenju te moli sveukup-no članstvo da podvostručenim silama produžimo dosadanji rad za boljitak Sokola, tog vernog čuvara jedinstva i napretka jugoslovenskog naroda. Br. Ribarič zahvalio se na pozdravu i u kratkim črtama obeležio je bratstvo i slogu svih Slovena. Starosta zaključuje skupštinu poklikom Kralju, domovini i Sokolstvu. — A. P.
GORNJA RUEKA. — Glavna skupština. Naša četa održala je godišnju skupštinu dne 10 II 1935. Skupštinu je otvorio starešina Pukec kratkim govorom u kojemu je spomenuo bla-ženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, a svi prisutni kliknuše »Slava Mu!«. Dalje je spomenuo Nj. Vel. Kralja Petra II, kojemu kliknuše »Živeo!«. Zatim se prešlo na dnevni red. Prvi je dao svoje izveštaje kao načelnik, prosvetar i knjižničar br. Brnučuc, koje je skupština jednoglasno primila. Zatim je dao izveštaj br. blagajnik, dok br. tajnik nije dao svoj izveštaj, jer je pre-mešten iz Gor. Rijeke. Iza toga prešlo se na izbor nove uprave. Jednoglasno je izabrana ova uprava za god. 1935: starosta Andrija Pukec, tajnik Franjo Varijac, načelnik i prosvetar Milan Brunovič, a blagajnik Julije Kajfeš. Posle izbora je skupština zaključila, da se osnuje tamburaški zbor. Skupština je prošla u oduševljenju, redu i disciplini.
GORNJI MIHALJEVEC. — Glavna skupština. Peta godišnja skupština otvorena je pesmom »Sokolski pozdrav«, koju je otpevao mešoviti pe-vački zbor društva pod vodstvom brata Keretiča.
U lepom govoru komemorio je br. starešina Veljko Varjačič smrt blaže-nopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, nakon čega jc ot-poslan pozdrav bratskom Savezu.
Sestra tajnica Ljubica Keretič dala je iserpan izveštaj o radu uprave društva i o statističkom stanju članstva.
Opširan je bio i izveštaj brata načelnika Resmana. Iz njegovog referata proizlazi, da su^ stalno vežbali članovi, naraštajci i muška deca, a iz izveštaja načelnice sestre Ankice Vrgoč sledi, da je uz kategoriju ženske dece, osnovana i kategorija ženskog naraštaja. Broj vežbača je^ porasitao. Osim društvene javne vežbe bile su brojne sa-radnje sa susednim jedinicama, napo-se i sa Središčem ob Dravi iz mariborske župe, a vežbači su nastupili i natecali se na župskom sletu. Društvo je sudelovalo i na sarajevskem te za-grebačkom sletu. '
Brat prosvetar Mihailo Keretič pri-kazao je društveni prosvetni rad. Odr-žano je 14 predavanja i 62 govora pred vrstama. Brat prosvetar osnovao je i uvežbao odličan mešoviti pevački zbor,
s kojim je više puta nastupio na raznim društvenim priredbama. Društvo je osnovalo i socijalni otsek, a sudelovalo je i u paljenju kresova, koji su se palili diljem Medimurja u znak protesta protiv madžarskih težnja za ovim krajevima.
Iz blagajničkog izveštaja, koji jo podneo brat Makovec, vidi se tako-der napredak društva.
Na predlog dobnog pretsednika, brata Franje Košaka, aklamacijom je izabrana ova uprava: starešina V. Varjačič, z. starešine Miklin, tajnik Ljubica Keretič, načelnik Resman, načelnica Ankica Vrgoč, blagajnik Makovec, zam. načelnika Petkovič, zam. načelnice Marija Resman, prosvetar Mi-hovil Keretič i statističar Bosak; odbornici i zamenici: Vesenjak, Karnič-nik. Grula. Panič i Novak te revizori Košak i Novak.
Nakon govora brata starešine Var-jačiča, osvrnuo se jc na rad društva, župe i celokupnog Sokolstva izaslanik župe brat Belčič, davši prisutnima pot-streka za dalnji tako uspešan rad.
Pevanjem muškoga zbora završena je skupština. kojoj je prisustvovalo 60 članova. — M. B.
LEPOGLAVA. — Glavna skupština. Naše društvo održalo je u su-botu 9 februara o. g. svoju 5 redovitu skupštinu, kojoj je prisustvovao starešina Sokolske župe Varaždin br. M. Belčič.
Skupštinu je otvorio starešina društva br. Borivoje Spasojevič pozdravnim govorom, kojim ie prikazao mu-čeničku smrt Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja i nenadani gu-bitak po narod i Jugoslaviju, a napose Sokolstvo. Trokratnim poklicima »Slava« odaše svi prisutni poštu Kralju Ujedinitelju. a Mladom Kralju Petru II trokratni Živeo i Zdravo! Zatim je brat Spasojevič pročitao saveznu poslanicu.
Društveni tajnik, blagajnik, načelnik i prosvetar podneli su opširne i točne izveštaje o radu društva, a napose iza 22 jula t. g. t. j. izvanredne skupštine, otkada -su prilike u društvu lepo konsotidovane.
Svi izveštaji primljeni su jednoglasno. Iz njih se vidi, da je društvo imalo 426 pripadnika, od toga 164 članova. Promet blagajne bio je 9203 di-nara 80 para.
Tokom god. 1934 vežbalo je 260 el. u 91 dana, naraštaja 125 u 57 dana, dok su održana 24 predavanja i 52 nagovora.
Posle izveštaja nadzornog odbora j razrešnice predložio je brat Borivoje Spasojevič siedeču društvenu upravu: starešina i prosvetar; br. Toplak Hugo, zamenik starešine br. ing. Kodinec Georgije, tajnik: br. Bačak Josip, blagajnik: br. Abramič Franjo, načelnik: br. Kolar Branko, načelnica: s. Cvetkovič Marija, zam. načelnice: s. Toplak Vera. Upravni odbor: br. Spasojevič Borivoje. br. Abramič Budimir, br. Ranogajec Janko. Revizori: br. Sle-kovac Josip, s. Kodinec Pavica, br. Plečko Duro.
Nakon izbora zahvalio se izabtani starešina na poverenju u ime novoiza-brane uprave, a potom sc je župski starešina br. Mladen Belčič osvrnuo na društveni rad u prošloj godini i za-želio srečan rad društva u god. 1935. Ujedno je prikazao zadatke društve-nog rada u god. 1935.
Po predlogu br. Kostiča pročitani su delovi zapisnika iz god. 1934 te je zaključena glavna skupština.
NOVI MAROF. — Glavna skupu
ština, U subotu 2 II o. g. održala je Sokolska četa Novi Marof svoju 4 redovitu glavnu godišnju skupštinu. Na skupštini, koja je održana u lepoj vež-baonici čete, sakupilo se oko 60 članova čete, a od toga oko 35 seljaka; Skupštini su prisustvovali kao delegati matičnog društva brača Peršič Ivan i Meznarič Rudolf. Skupštinu je otvorio lepim govorom starešina čete brat Zbožil Jaroslav, te u svom govoru ko-memorisao smrt prvog Sokola Nj. Vel. Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. U nastavku svog govora brat starešina pozdravlja prisutne izaslani-ke vlasti i matičnog društva. Spominje nedostatke u radu čete u prošloj godim ujedno, ali spominje i uspehe, koje je četa postigla. Potom su s paž-njom i interesom saslušani izveštaji pojedinih funkcionara od kojih je naročito pobudio interes izveštaja ot-sutnoga brata načelnika.
Kod izbora nove uprave jednoglasno je prihvačena lista predložena po dosadanjoj upravi, koja ie tek u sitnicama izmen jena s prošlogodiš-njom. Nakon izbora uprave osvrnuo se s nekoliko reči na rad čete delegat matičnog društva brat Meznarič te ujedno dao direktive za rad čete u te-kučoj godini.
Nakon govora brata Meznariča zaključuje brat starešina s nekoliko reči ovu skupštinu. — M. R.
PODRUTE, — Glavna skupština.
Sokolska četa u Podrutama održala je 2 februara 1935 IV redovitu glavnu godišnju skupštinu, koju ie otvorio brat Valent Kovačiček, starešina.
Matično društvo Varaždin zastu-oal* su brača dr. Z. Milčetič i Z. Šuligoj.
Nakon čitanja savezne poslanice sledio je izveštaj upravnog odbora i nadzornog odbora. Iz izveštaja se vidi, da četa imade 38 članova, 2 naraštajca i 20 dece. Izveštaj je po skupštini primljen te se je prešlo na izbor nove uprave. Izabrana je ova uprava: starešina Kovačiček Valent, zamenik starešine Blumšajn Bruno, tajnik i prosvetar Smolčič Dragan, načelnik Ma-rinovič Roman, blagajnik Šafran Au-gust, odbornici Jungvirt Ivica, Slunj-ski Lovro, Krajan Josip. Štefan Antun. Nadzorni odbor: Ščuric Vid i Drčec Duro.
Primljen je i novi proračun za go-dinu 1935,
Delegati bratskog matičnog društva su takoder održali krače govore, kojima su dali potstreka za daljnji rad.
Ova četa u zajednici s Vatrogas-onm četom gradi svoj dom, koji če za kratko vreme biti gotov te če onda i rad u obim četama biti olakšan.
Starešina zaključuje skupštinu.
D. S.
PODTUREN. — Svetoeavska proslava. Dne 27 januara 1935 priredila je Sok. četa Podturen Svetosavsku proslavu u 6 časova u sokolani sa sledečim programom: 1) Državna himna (pevao Sok. zbor), 2) Sv. Sava (govorio prosvetar br. D. Sukič), 3) Svetosavska pesma (pevao sok. podmladek), 4) Rastko (deklamovao br. J. Petkovič),
5)	Sv. Sava (deklamovao Pintarič Va-lika), 6) Simbolička vežba (izvodio sok. naraštaj), 7) Sokolski pozdrav (pevao sok. zbor).
Istu proslavu posetilo je vrlo mnogo naroda.
PODTUREN, — Glavna skupština. Dana 3 februara o. g, održala je Sokolska četa Podturen svoju glavnu skupštinu. Skupštinu je otvorio starešina br. Hrupič Franjo i predao reč br. Sukiču Dragutinu, prosvetaru, koji je u svom govoru komemorirao smrt Kralja Ujedinitelja. Iza toga se čitaju izveštaji pojedinih funkcionara. Iz izveštaja br. načelnika I. Bogoviča vidi se, da se je broj vežbača kretao fcroz godinu od 18 do 22, naraštaja 14 do 16, starije brače 15. Članovi vežbači bili su nastupili u svim ©kolišnim nasrtupi-ma, u Zagrebu i Sarajevu. Brat prosvetar izveščuje, da je održano 34 nagovora i 10 predavanja, kojima je prisustvovalo oko 3374 duša. 15 XII održana je velika bakljada uoči rodendana Nj. Vel. Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. 16 XII održana je uspela akademija. Broj sok. knjiga je bio u god. 1934 slab, ali je sada narastao na broj od 50 kom. Sestra načelnica Sukič Marija vežbala je s muskom i ženskom deeom i nastupala s njima kod okolnih društava i četa. Brat Franjo Tisaj, taj nik, izveščuje, o tajničkom poslovanju. Veseljak Guštav, četni blagajnik, izveščuje da je u god. 1934 bilo prim Ijeno 6076.50, a izdano 5963.70, ostaje gotovina od 112.80 Din. Svi referati primljeni su na znanje. Nova uprava izabrana je ovako: starešina: Bogovič Ivo, zamenik: Papert Josip, ‘tajnik: Tisaj Franjo, blagajnik: Veseljak Guštav, načelnik: Sabol Stjepan, zamenik: Lepen Stjepan, načelnica: Sukič Marija, zamenica: Papert Ljubica, prosvetar: Sukič Dragutin, gospodar: Golubič Jakob. Odbornici: Novak Franjo, Sklepič Stjepan, Franjkovič Stjepan i Kraljič Jakob. Revizori: Novak Valent, Vedernjak Mato i Tisaj Koloman. Sud časti: Tisaj Koloman, Hrupič Franjo i Novak Jakob.
Iza izbora uzeo je reč izaslanik br. Gorup, koji je pohvalio rad u godini 1934 i sa zadovoljstvom konstatirao, da je to jedna od najboljih četa društava Čakovec.
PODTUREN. — štrosmajerova proslava. Sokolska četa Podturen priredila jc dne 3 februara o. g. u 6 časova na večer akademiju u čast J. J. Štrosmajera sa sledečim programom: 1) Himna (pevao Sok. zbor), 2. J. J. Štrosmajer (govorila s. Papert Ljubica), 3) Ljubimo Te naša diko! (pevao sok. zbor). 4) Neumrlom Štrosmajeru od R. K. Jeretova (recitovao naraš. br. Milunjac), 5) »Brača« od P. Prerado-viča, 6) Oj Slaveni (pevao sok. pevački zbor), 7) »Apostolu Jugoslavcn-stva« od K. Mihotiča (recitovao br. Novak Jakob), 8) Pojmo pjesmu od Gostinčara (pevao sok. zbor), 9) J. J. Štrosmajer od B. Toni (recitovao J. Jurišag, sok. podml.), 10) »Tebi« od J. Rukavine (recitovao I. Preksavec, sok. podml.), 11) »Dimnjačar«, solo scena, od M. Širole (izvodio nar. Dravcc Ivan), 12) »Ritmička vežba« uz pesmu (izvodila ženska deca). 13 »Jedinstvu« (recitovao br. Sepen Stjepan).
Celi program izveden je s velikim uspehom. Sokolana je bila tako prepu-na.
SV, JURAJ NA BREGU. — Glavna skupština. Sokolska četa u Sv. Jurju na Bregu održala je u nedelju dne 10 februara u 16 sati svoju redovitu glavnu godišnju skupštinu.
Izaslanici bratskog matičnog društva u Čakovcu bili su brača Erler i Kerec. Skupštinu je otvorio, po ovla-ščenju brata potstaroste, brat blagajnik, koji odaje poštu šeni Blaženopo-čivšeg Viteškog Kralja Ujedinitelja, a zatim pozdravlja Nj. Vel. Kralja Po-
tra II. Iza toga je brat prosvetar pro-čitao saveznu poslanicu, posle čega su članovi uprave podneli skupštini svoje iscrpne izveštaje o prošlogodišnjem radu čete. Iz svih se izveštaja vidi, da je rad čete bio u lepom razvitku i na dostojnoj višini, pokročivši mnogo na-pred u prosvetnom i tehničkom radu. Materijalno stanje nije preloše. jer je bilanca za 1934 g. aktivna. Posle svih izveštaja primljen je budžet za tekuču godinu. Na koncu je birana nova uprava. Polovica članova iz stare uprave je ostala, a ostali su izmenjeni.
U novu su upravu birani kako sledi: starešina brat Horvat A. Stjepan, zam. starešine br. Horvat M. Stjepan, tajnik br. Tončič Jenko, blagajnik Franko Živko, prosvetar br. Šantek Bartol, načelnik Fio Šime i načelnica sestra Šantek Ivana te zamenici svim funkcionerima.
Nakon iscrpljenog dnevnog reda pozdravio je izaslanik matič. društva brat Erler prisutnu braču i sestre iz-razivši svoje zadovoljstvo o radu čete. Našto se brat starosta zahvalio na> po~ verenju u ime celo novoizabrane uprave i zaključio skupštinu.
Ž.upa Zagreb
GLINA. —- Zbor načelnika Krajiškog okružja. Dne 3 febr. o. g. bio je zbor svih društvenih i četnih načelnika Krajiškog okružja u Glini. Zboru su prisustvovali delegati velikog broja jedinica.
Prisutnc je pozdravio načelnik Sokol. društva Glina br. Slavko Peleš-Stojanovič, a zahvalio mu se okr. načel. br. Stingl.
Okružni načelnik predlaže, da se meseca juna o. g. održi sokol, slet Krajiškog okružja u Petrinji, gde bi ujed-no bila i posveta zastave br. Sokol, društva Petrinja. — Predlog br. načelnika primljen je jednoglasno.
Na dan pomenutog sleta održače se lakoatletska natecanja svih četa u ovim granama: trčanje na 100 m, ba-canje kugle, tekličko trčanje 100 X 4, skok u vis. skok u dalj, vučenje konop-ca. — Takoder če biti natecanje iz prostih vežbi, koje su propisane za 1935 godinu.
Deca čitavog okružja imadu nastu-piti s jedinstvenim vežbama.
Zaključeno je da se zamoli br. Sokol. župa Zagreb da izda Priručnik (sa slikama), pisan lakim stilom, koji bi trebao da obuhvati celokupan tehni-čki i prosvetni rad, koji je potreban na selu.
Sva društva u svojima četama imadu voditi strogo računa i stupiti s njima u usku vezu zbog zajcdničkog rada.
Imade se voditi računa da dve su-sedne jedinicc ne daju u isto vreme javnu vežbu.
Dugo se je debatiralo o radu i o prilikama u pojedinim sokol, jcdinica-ma uz živo interesovanje svih prisut-nih.
Zbor načelnika Krajiškog okružja završen je u največoj bratskoj slozi i ljubavi, gde su se br. veselo razišli svojim jcdinicama, da nastave svoj rad. Sokoli Krajišniei napredi
-nič.
ĐURMANEC. — Glavna skupšti-
na. U prostorijama narodne škole odr-žana je dne 2 febr. godišnja skupština ovdašnje čete. — Nakon pozdravnog govora br. starešine, saslušani su izve-štaji tajnika, blagajnika, načelnika i prosvotara, koji su jednoglsno prim-1 jeni. — Nakon demisije prošlogodiš-nje uprave, skupština jo večinom glasova, uz male izmene, izabiala staru upravu. — Starešina br. Pondeljak zahvalio sc je u ime cele uprave na ope-tovanom poverenju i naalasio, da če cela uprava nastojati opravdati to po-verenje, a misao vodilja u čitavom radu biče im Blagopokojni Viteški Kralj. — Kao izaslanici br. matičnog društva Krapina bili su prisutni br. Vohel i br. Švaj car. — Br. Vohel izrazio je u par reči svoje zadovoljstvo o uspeš-nom radu čete i pozvao prisutne članove da svoj rad podvostruče i ostaju nc-pokolebljivo odani visokim idejama jugo«lovenskog Sokolstva.
IVANIČ GRAD. — Zbor društvenih načelnika Moslovačkog sokolskog okružja. U nedelju 3 februara u Ivanič Gradu je održan godiš, zbor društvenih načelnika Moslavačkog sokolskog okružja. Bila su zastupljena društva Ivanič Grad, Klošitar Ivanič, Popova-ča i Vojni Križ, a nisu sudelovala društva Ludina, Čazma i Kutina. Unapred dali su svoj pristanak na zaključke društva Čazma i Ludina. Kao izaslanik uprave i tehničkog odbora župe bio je prisutan br. Branko Valadžia. Na dnev-nom redu bilo je 5 točaka. Prisutne je pozdravio načelnik okružja brat Zvonko Rubetič, koji je dao kratki izveš>taj O prilikama u okružju. Naglasio je uspeli II okružni slet u Ludini. — Zatim se prešlo na pitanje o sletu Moslavačkog okružja u 1935 godini. Nakon živahne debate zaključeno je, da sc III okružni slet održi u Kloštar Ivaniču, 9 juna o. g. Sokolski slet u Kloštar Ivaniču ima da pokažo napredek okružja, koje danas ima 7 drušitava i 17 četa. Tnj okružni slet biče velika manifestacija sokolske misli u toni kraju. Sokolsko društvo Kloštar Ivanič prcuzi-
raa organizaciju sleta. Tom pjilikom društvo u Kloštar Ivaniču slavi 5-godiš-njicu svog rada s posvetom i razvičem sokolske zastave. Pretsednik slotskog odbora je brat mr. Drago Šipuš, starešina. Na programu sleta je takmičenje o prvenstvo župe, zborovanje, posveta zastave i javni nastupi okružja. — Ustanovljeno je, da če se u nekim dru-štvima održati javne vežbe e večim značenjem. — Proveden je i izbor no-vog okružnog načelnika za 1935 god. Jednoglasno je izabran brat Srečko Bi-luš (Popovača), a za zamenika brat Slavo Janeš (Kloštar Ivanič). — Kod eventualija raspravljalo se o raznim sokolskim pitanjima i o potrebi proši-renja sokolskog rada u Maslovačkom okružju. — Još jednom je podvučeno, da su sva društva i čete obavezatne da sudeluju na III okružnom sletu u Kloštar Ivaniču.	Z.	N.
KUMROVEC. — Glavna skupština. Naša četa održala je dne 18 I 1935 god. svoju glavnu godišnju skupštinu. Na skupštini je bilo prisutno celokupno članstvo. Skupštinu je otvorio pozdravnim govorom brat starešina. U govoru setio se največeg Sokola Bla-ženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra Prvog Ujedinrtelja i kliče »Slava Mu« što je cela skupština oduševlje-no prihvatila. Nakon toga su podneli izveštaje svi funkcioneri čete. Svi iz-veštaji su skupštinu zadovoljili. Zatim se prešlo na izbor nove uprave u koju su iza.brani sledeči članovi: starešina Ivan Krajcar; zamenik Ljudevit Grgič; tajnik Marija Goršič; blagajnik Olga Štanišič; načelnik Franjo^ Stani-šič; zam. načelnika Dragutin Škvorc; prosvetar Danica Narodnik-Maslač; re-vizori: Emil Borovnjak, Dragutin Kostanjšek i Stjepan Barišak.
KLOŠTAR IVANIČ. — Štrosma-jerova proslava. Sokolsko društvo Kloštar Ivanič održalo je, 10 februara o podne, svečanu akademij u u počast 120 godišnjice rodenja biskupa Josipa J. Štrosmajera. Akademija se pretvorila u lepu manifestaciju nacionalne misli, tim više što je poset od strane se-ljaštva bio vrlo dobar (270 slušalaca).
Nakon što je otpevan »Sokolski pozdrav«, starešina brat Drago Šipuš otvorio je akademiju biranim rečima, naglasivši da slaveči Velikog biskupa, mi slavimo ono veliko ime, kojemu du-gujemo poslovanje na gradenj u one ideje, koju smo doživeli. U nastavku programa izvedene su dvo deklamacije o Štrosmajeru od P. Preradoviča, dok je izmedu programa pevački zbor izveo kompozicije: »U boj, u boj!«, »Iz bratskog zagrljaja« i »Hajte, braeo, hajte, sestre!« Društveni prosvetar br. Zvonimir Sajko u lepim rečima je pri-kazao život i dela biskupa Štrosmajera.
Brat Dušan M. Bogunovič govorio je o temi:	Jugoslovenstvo	Viteškog
Kralja Aleksandra I Ujedinitelja i biskupa Štrosmajera. Brat Bogunovič bio je pazljivo saslušan i burno pozdravljen. Akademija je završena pevanjem državne himne i klicanjem Slava Vite-
škom Kralju Aleksandru, Slava bisku-pu Štrosmajeru te Živeo Kralj Petar II.
Z. N.
NOVA GRADIŠKA. — Društveni prednjački tečaj. Načelništvo našega društva, uz saradnju prosvetnog odbora i društvenog lekara,' priredilo je prednjački tečaj, koji je počeo 23 novembra 1934 i trajao je do 24 decembra 1934. Održano je svega 60 sati predavanja, a predavala su sledeča brača: Milan Kaman, Prosvetni rad u Sokolstvu (1 sat) i Prosvetni rad prednjaka (1 s.); dr. J. Marič, Ideologija Sokolstva (3 s.); Juraj Kratki, Organizacija Sokolstva (2 s.); Emil Ketig, Istorijski pregled telovežbe (1 s.) i Istorijski pregled Sokolstva (3 s.); Br. Todorovič, Administracija (2 s.); dr. Š. Novosel, Higijena (1) Anatomija (2) i Prva pomoč (2); Nikola Durič Opča metodika telovežbe (3). Igre (1). Švedska gimnastika. (2), Praktični vežbovni čas (2), Skupine i raznolikosti (2); Petar Ga-zapi, Proste grane (3), Sportovi (2) i Vežbe borilačke i otpora (1); Mara Ha-jek, Igre (1), Vežbe sa sprava (1): Adil Muminagič, Sokolski sustav (2), Vežbe na glavnim spravama (6); Stevo Milo-jevič. Proste vežbe — teorija (7), Redovne vežbe (2), Vežbe na sporednim spravama (1) i Proste vežbe — praktično (3); P. Radoševič, Vežbe na glavnim spravama (2).
Za tečaj se prijavilo 11 članova, 1 članica i 1 naraštajka, svega 13 po-laznika, ali su do kraja tečaja ostali 8 članova, 1 članica i 1 naraštajka. Za ispit se. prijavilo svega 8 polaznika i to 7 članova i 1 članica. Ispit je održan 17 februara 1935 u ovdašnjoj So-kolani, a ispitnu komisi ju sačinj avala su ova brača: pretsednik komisije dr. Alfred R. Pihler, izaslanik župe. i članovi: Stevo Milojevič, Nikola Durič, Petar Gazapi i dr. Šime Novosel. Od prijavljenih 8 kandidata 1 je odbijen posle pismene radnje, 3 su pala iz jed-nog predmeta, a ispi,t je položilo ovo četvero: Nikola Rauševič, Štcfica Du-kesovič, Zvonko Neferovič i Milorad Vlatkovič.
Ovim lepim brojem novih prednjaka ublažena je donekle oskudica u dobrim prednjacima, koja se teško ose-čala u zadnje vreme, pa se nadamo da če sada naše društvo s više poleta nastaviti požrtvovni sokolski rad.
J. K.
NOVA GRADIŠKA. — Štrosma-jerovo selo. I ove je godine naše društvo počastilo uspomenu na velikoga vladiku, prvoborca jugoslovenske misli, jednim selom koje je održano 10 februara 1935 u 5 sati posle podne u sokolani. Program te priredbo bio je sledeči: 1) »Biskup Štrosmajer« (dekla-movala Neda Milojevič); 2) P. Prera-dovič: »Biskupu Štrosmajeru« (dekla-movala Lada Ketig); »Nikola Tesla« (predavao br. Nikola Stojakovič, profesor). Primečeno je, da je ovo selo bilo slabije posečeno od Svetosavsko-ga, pa se nije mogla održati ni čajanka, koja je bila predvidena.
J, K.
• PETRINJA. — f Brat Marko Lon-gino. Petrinjsko Sokolsko društvo ža-desila je velika tuga i bol, jer jo dana
0 februara ispustio svoju plemenitu du-šu brat Marko Longino.
Kao mališan postao je Sokolom i zavolio sokolsku ideju, kojoj jo verno, od».i;o fenepokolebivo služio do poslednje« daha svoga života. Njegov rad u sokolskom društvu bio je mno-gostran. Bio je član upravnog odbora, prosvetnog, pretsednik pozorišnog ot-seka, prednjak i vežbatelj u konjičkom odeljenju te voda i duša smu-čarskog otseka. U svim tim otsecima uvek se vidno isticao. ali ne samo rečima, nego. i delom. Ništa mu nije bilo preteško, nikad se nije tužio da je previse angažovan, premda je u svim otsecima aktivno sudelovao.
Petrinjsko Sokolsko društvo njegovim gubitkom oseča več danas veli«-ku prazninu, jer nema našeg dragog brata Marka, koji nas je ostavio baš sada. kada bi ga najviše trebali.
Nezaboravni pokojnik prevezen je u Zagreb i sahranjen u obiteljskoj grobnici.
Kod ispračaja njegovog mrtvog te-la izašla je na ulicu gotovo cela Petrinja. Pred sokolanom bili su postrojem Sokoli u odori te oficiri domačeg garnizona, jer je pokojni Marko bio rezervni konjički poručnik. U ime Sokola oprostio se e pokojnikom starešina društva br. dr. Nemec dirljivim govorom istaknuvši velike zasluge pokojnikove za Sokolsko društvo.
Neka je večna slava i spomen dra-gom bratu Marku Longinu!
PETRINJA. — f Brat Vrbanič Josip. Isti dan kada je ispustio dušu brat Marko Longino užasnula nas je tužna vest, da je umro pogoden od kapi brat Josip Vrbanič, sudija Okružnog suda.
Pok. Vrbanič bio je iste noči do 2 sata u bolnici kod brata Marka Lon-gina i vrativši se kuči udari ga kap tako, da se je mrtav kraj kreveta sru-šio;
Pokojni Vrbanič bio je odan so-kolskoj ideji dušom i telom. Radio je za društvo koliko je samo mogao. I njega ispratiše Sokoli do hladnoga groba.
U ime kolega sudija i u ime Sokolskog društva oprostio se nad lesom br. dr. Jovanovič Svetozar, pretsednik Okružnog suda. istaknuvši sve njegove vrline, koje su ga rešile kao sudiju, gradanina, Sokola i iskrenog Jugoslo-vena.
Slava bratu Vrbaniču Josipu!
ST. PETROVO SELO. — Glavna skupština. Ova četa održala je 2 II V red. gl. god. skupštinu u prisustvu iza-slanika društva Nova Gradiška br. dr. Mariča i oko 50 članova-ica. Starešina br. Stj. Kramarič otvara skupštinu i ko-memorira smrt Kralja Aleksandra, kome prisutni minutom čutanja odaju počast. Zatim daje reč tajniku, načelniku
1 prosvetaru čete br. Borislavu Radovanoviču, koji nakon čitanja savezne poslanice čita svoje iscrpne izveštaje. Prikazuje rad uprave u minulo j godini,
smetnje, nedostatke u svakom pogle; du i način popravka evega; prikazuje i uspehe. Konstatuje da je četa unatoc svega napredovala i brojno, i moram®-i materijalno. Četa je porasla za')j)5'U padnika svih kategorija, što je us‘e ^ samo ogromnim naporima v0°s^.vani te. U četi je sada 151 pripadnik, toga 72 člana-ice; ostalo naraštai i <j ca. Osnovana su ove god. dva ton ; sokolsko odelo siromašnih vez°a^m fond za zastavu, što s fondom za d iznosi blizu 14.000 din.	...
Iznosi dalje da je četa maj.' vežbala i učestvovala. na 3 sleta i 4 i ne vežbe s prosečno 48.5 pripadni •
U Zagrebu čak s 86 vežbača svih kategorija. Disciplina i uvežbanost je prigovora. Štojozahvalu—hvali, sto kudenje—kudi. Očekuje više uspe*13, prosvetarskom izveštaju iznosi Pr . , svetni rad i smatra da bi trebalo ^ mnogo više. Dva predavanja i oko j kračih govora pred vrstama mte voljno. U adm. pogledu nije zaclov^oj ni načelništvo ni prosv. odbor z ■ Kriva je preopterečenost. Izveštaj* sečni če biti poslani. Seča se jerovog dana. Iznosi neke kara .u;e erte ovog vel. Jugoslavena i и^Суе|, prisutne da sc u ugledaju na vladike. Potom je dao izveštaj п1ае nik br. Jurkovič i kritikovao nem^^ članove zbog	neuplačene članan ,
(oko 900 din.).	_	,	Q\
Skupština daje razrešnicu s ... upravi i izabira sledeču: starešina . Kramarič; zam. Stj. Kraljevič; ta^n. Josip Pogorevc; načelnik Bori^laV Q-dovanovič; načelnica Mara	pa.
vič; zamenici: Ivan Pehal i Kl° ...au]a-robek; prosvetar Mirko Smiljan10’.,.^ gajnik Antun Sabljar; revizori:T\.i-o-Stojanovič, Stanko Mašek i Iv. vič. Brat izaslanik dr. Marič pozdfa lja novu upravu i želi napredak-
Skupština se završila P°\11(Ln. Kralju Mučeniku, Petru II, Jugosla stvu i Sveslovcnstvu.
ŽIVAJA. — Glavna skupština. SJ
kolska četa Živaja. održala je dne februara 1935 svoju glavnu g^d skupštinu, na kojoj su pojedini ^ oneri: tajnik, blagajnik, prosvetar i vizori podneli svoj izveštaj o ra godini 1934.	rJ.
Zatim sc prešlo na izbor nove uF. ve za godinu 1935 te su izabrana ^ deča brača: za starešinu Svetozar ^ čič, zamenik starešine Petar tajnik Ivan Britig, blagajnik Ivan ‘ šič, načelnik Dušan Gatar, zameni^ = Čolnika Milan Mikič, prosvetar oSt lo Kotljarevski, referent za. trezve ^ sestra Pišteljič Desanka, referen . knjižnicu sestra Nikolič Mara, rent za kazalište sestra Koti j are Mara, revizori: Nikolič Vojislav, lanovič Jovo i Bradarič Tanasija-
Posle toga je odlučeno ^ ,naJ^ta-čem vremenu osnovati Sokolsku j_ onicu, što imade rešiti na prvoj ^ ci novoizabrano starešinstvo. jati
Skupština je zaključena u 1' ,j« s poklikom »Živco Kralj Fe^a,,., 1 »Slava Viteškom Kralju Aleksand Ujedinitelju«.	 Ш
S
K
O
-Š
to
t:
o
g
>S
g
o
f
ICIIIEIE
xAeflviA4rfic
ali najSdidmjk
kU»Mm
циачАМавА1ММ111ауд1з
■ж
33—10
T V O R N I C A GIMNASTIČKIH SPRAVA
J. ORAZEM
RIBNICA na Dolenjskem
Preporučamo bratskim jedinicam svoje solidne proizvode. — C e n e niške. — Sprave usavršene.
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA TISKARNA
I	V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
i
i
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
u Ljubljani
regislrovana zadruga s ograničenlm Jamstvom
33-1*
opskrbljuje u smislu čl. 2 svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našega Sokolstva. Izdaje i raspa-čava tiskanice, knjige i brošure sokolsko-programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimaci-cije i muzikalije
Prodaja odora sviju kategorija
Naslov: Jugoslovenska sokolska malica, Ljubljana, Narodni dom Pošfansko čekovni račun Ljubljana: 13.831 Telefon broj 25-43
Zahtevajte cenik!
Izdaje Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije (E. Gangl)
Glavni I odgovorni urednik Sljepan Čelar • Ureduje Redakcijski olsek • Tiska Učiteljska liskam« <prelslavnik Franci Štrukelj); svi “ lla*