Arheološki vestnik
(Arh. vest., AV) 41, 1990, str. 607-616
NOVI SPOMENIK JUPITERA MELANA IZ ULPIJANE
M. PAROVIČ-PEŠIKAN Arheološki institut, Knez Mihajlova 35, YU-11000 Beograd
Otkako je po prvi put identifikovan jedan votivni spomenik sa posvetom lokalnom maloazijskom božanstvu, Jupiteru Melanu, iz okoline Prizrena,1 bilo je u nekoliko navrata mišljenja o postojanju ovog kulta na Ulpijani. Naime, pre nekoliko godina, na početku novih sistematskih iskopavanja antičke Ulpijane, predložili smo novo čitanje dosad neobjašnjenog oblika jednog od Jupiterovih lokalnih imena, dva put zabeleženog na epigrafskim spomenicima Ulpijane: MELCID, kao dvostruki naziv - MEL(anus) i CID (.. ,).2 Za razrešenje drugog dela ove složenice postoje različite mogučnosti od kojih nam se čini najverovatnijim CID(iessus) po imenu jednog malog mesta u zapadnoj Frigiji (Ki5rjaaog), koje je poznato kod geografa Ptolomeja (5, 2, 18), kao i iz nekih kasnijih izvora, pretežno ranohriščanskih, kao sedište jedne episkopije: Hierokl. 668,5 (KiSuooog) i Not. episc. 3, 318; 10, 431; 13, 281. Ime božanstva u grčkoj verziji: Zevi; Ki6ufjaaog izgleda da je potvrdjeno na novcima iz rimskog doba.3 Na ovakvo tumačenje drugog dela složenice MELCID prvi je skrenuo pažnju F. Peja.4 Ova pretpostavka ima posebnu težinu ako se ima u vidu pomenuto tumačenje prvog dela složenice MELCID, kao ime božanstva Jupitera Melana: Mel(ano), Cid(iesso), jer su oba naziva vezana za lokalne malo-azijske kultove, raširene samo na relativno uskom krugu severne i zapadne Frigije.5
Pored toga treba spomenuti j oš jedan votivni natpis posvečen lokalnom frigij-skom božanstvu, Zevsu Ezajskom (Ali 'Ei^cricp), otkriven zajedno sa jednom od dve are sa posvetom Zeusu, odn. Jupiteru Melanskom, u velikoj zidanoj grobnici na zapadnoj nekropoli Ulpijane.6 Ovaj poslednji natpis pisan je grčkim jezikom, a posvetio ga je, očigledno, maloazijski doseljenik sa grčkim imenom Apollonios Menelaou. Inače, frigijsko mesto Aizanoi je u severozapadnom uglu Frigije prema lidijskoj granici, a nije mnogo udaljeno od Kidiesa, kao ni od Dorileona, gde su nadjeni novci sa imenom Zeusa Melenskog (odn. Melanskog).7
Godine 1987. za vreme iskopavanja na istočnom bedemu Ulpijane dobili smo još jednu potvrdu poštovanja kulta Jupitera Melanskog u ovom gradu. Naime, prilikom ispitivanja bedema delimično uništenog železničkom prugom, koja inače preseca veliki deo teritorije antičkog grada, bila je otkrivena dobro sačuvana ara sa votivnim natpisom, uzidana u temelj zida (si. 2):
I(ovi) O(ptimo) M(aximo) Mel(ano) Asclep(ia) des ex v(oto) PA ara(m) posui(t)
Ara, koja se sada nalazi kod terenske barake, skoro je sasvim cela, izuzev gornjeg dela kruništa, gde se mogao očekivati plastični ukras, koji nedostaje. Očuvana višina
SI. 1: Lokalizacija frigijskih toponima koji se pominju u votivnim spomenicima iz
Ulpijane (prema L. Zgusta). Abb. 1: Ortsbestimmung phrygischer Toponyme, die auf den votiven Denkmalern aus Ulpiana
erwahnt werden (nach L. Zgusta).
iznosi 0,32 m, širina 0,22 m, dok natpisno polje, koje zauzima skoro čitavu visinu are izmedju dva plastična venca iznad i ispod natpisa, iznosi 0,22x0,20 m. Slova su dosta ujednačene višine (3,2 cm), ali su neka od njih izuzetno uska (E, L, P, R, S). Za razliku od njih slova A, M, V preterano su velika i široka, čak i do tri puta šira, kao npr. M prema E. Na krajevima vertikalnih i horizontalnih hasti nalaze se mali šerifi. Karakteristični su oblici slova: A bez horizontalne črte i sa neravnomerno postavljenim bočnim črtama (na kraju 3. reda); L sa koso podignutom donjom crtom nalik na grčku lambdu - u 2. redu, kao i R sa kračom kosom crtom.
Raspored slova je dosta neujednačen, naročito u 3. i 4. redu, gde zbog preterane širine pojedinih slova nije bilo dovoljno mesta da se ispiše željeni tekst na kraju 4. reda, tako da je slovo I naknadno ubačeno uz sam rub natpisnog polja, dok je formula na kraju natpisa data u skračenom vidu sa završetkom na samoglasnik -ara(m) posui(t). Skračenica na kraju 2. reda, gde nedostaju dva slova Asclep <ia> des, verovatno takodje uslovljeno nedostatkom mesta.
SI. 2: Votivna ara iz Ulpijane. Abb. 2: Votivara aus Ulpiana.
Ime božanstva takodje je dato u skračenom obliku: Mel(ano), što u potpunosti odgovara ranije pomenutim votivnim natpisima ovom istom božanstvu koje se javlja u složenici MEL-CID: Mel(ano) Cid(iesso). Samo natpis iz Prizrena daje ime ovog božanstva u celini: Melano.
Opšti utisak o rustičnoj obradi površine kamena, koji nije poliran, več samo grublje obradjen, pojačava se i samim oblikom slova. Prema paleografskim osobi-nama ova j natpis teško može da se datira pre 3. v. naroči to s obzirom na odsustvo
»paragrafskog« rasporeda redova, kao i na široku upotrebu šerifa na pojedinim slovima;8 zatim treba istači veoma specifičan i čak naglašeno afektiran oblik slova L sa visoko postavljenom kosom donjom crtom kakav ne srečemo u poznatim natpisima iz Gornje Mezije.9 Oblik slova R veoma blizak ovom sa našeg natpisa poznat je na nekim primerima natpisa iz Skupa, gde je datiran oko sredine 3. v. n. e., isto kao i oblik slova Z blizak jednom natpisu iz Kumanova datiranom u 263. g.10
Kao razdvojni znak u natpisu se upotrebljavuju dve kratke črte postavljene pod uglom, ponekad blago zaobljene, koje duboko urezane stvaraju utisak trouglastog ureza. Razdvajanje reči nije sasvim dosledno sprovedeno: nedostaju takvi znaci u 1. redu posle I, u 3. redu - posle ... DES, kao i u 4. - izmedju reči ara[m] i posui[t]. Takvi znaci su najčešči u natpisima s kraja 2. ili iz prvih decenija 3. v.11 Medjutim, otvoreni oblik slova C sa jedva naglašenim krajevima, kao i asimetričan oblik slova A u 3. redu, desno, upučuju na raniji period, pre početka 3. v. n. e. Smatramo, da na osnovu ukazanih osobina ovaj natpis spada u prvu polovinu 3. v., sa odredjenim arhaiziranim črtama.
Takav utisak, kako izgleda, još više pojačava, ako se razmotri zavetna formula na kraju natpisa, 3.-4. red: ex v(oto) PA/ ara(m) posui(t), koja nema direktnih paralela, jer se najčešče sreče ili u skračenom obliku, kao ex voto, ili u formuli ex voto posuit}2 U ovom natpisu, medjutim, sasvim je jasno pomoču razdvojnih znakova naglašena formula: ex v(oto) pa(...). Prelistavaj uči epigrafsku literaturu samo sam u jednom natpisu iz Tekije naišla na moguču potvrdu rekonstrukcije reči pa(...) kao pater, odn. patris: Genio sancto pa(tri) / Daciorum.. ,13 Takva rekonstrukcija, iako sasvim izvan uobičajenih formulacija, izgleda verovatno u odnosu na dalji tekst iz 4. reda.
Medjutim, jedna druga rekonstrukcija PA: kao pa(terno), takodje privlači pažnju, naročito s obzirom na posebnu popularnost ovog Jupiterovog epiteta medju spomenicima Gornje Mezije. Kako su s pravom zapazili M. Mirkovič i P. Petrovič, ovaj naziv se pojavljuje na votivnim spomenicima stranih doseljenika, uglavnom oslobodjenika ili peregrina, sa posvetama njihovim domačim bogovima iz postojbi-ne.14 S obzirom na posvetu Jupiteru Melanskom kao lokalnom maloazijskom božanstvu u našem natpisu epitet Paterno ne bi zvučao neobično. Iznenadjuje odstupanje od uobičajenog reda reči, po kome bi pravo mesto epitetu bilo u drugom redu, odmah iza reči Mel(ano). Primer takvog ispravnog uredjenja natpisa nalazimo u natpisu iz Prizrena: I(ovi) O(ptimo) M(aximo) Dolicheni paterno deo... Ako se prihvati ova rekonstrukcija nepravilnost u uredjivanju teksta mogla bi se objasniti eventualnim stranim poreklom dedikanta i opštim rustičnim karakterom natpisa.
S obzirom na karakteristične osobine votivnih natpisa sa posvetom deo paterno, koji su skoro nepoznati van granica provincije Gornje Mezije i susednih oblasti provincije Donje Panonije, gde su isto tako retki, zanimljivo je sagledati eventualne zajedničke črte izmedju posveta Deo Paternu i Jupitera Melanskog, posebno imajuči u vidu votivnu formulu ex voto i etničku pripadnost dedikanta:
Kako se vidi iz ovog pregleda na spomenicima posvečenim Deo Paterno često se javlja formula ex voto posuit, a imena dedikanata su u dvočlanoj formuli sa carskim gentilicijem, što upučuje na pretpostavku da su u pitanju oslobodjenici stranog porekla. U nekoliko slučajeva očigledno je da su u pitanju istočnjaci, kao što je npr. So(krates?) Heracliti (filius) Surus iz Prizrena, ili drugi doseljenici sa grčkim imenima, sačuvanim kao cognomen: Aur(elius) Diogenes i Ael(ius)Hermoge-nes, iz Singidunuma i Naisa. Zapaža se, medjutim, da su na spomenicima iz Ulpijane i bliže okoline posvečenim I. O. M. Melano imena dedikanata uglavnom latinska,
Br. Mesto
Posveta božanstvu Formula
Ime dedikanta
1.	Singidunum	Paterno	ex voto posuit	Aurel(izis) Diogenes
	(IMS 1.21)			
2.	Singidunum	I. O. M. Paterno	ex voto posuit	Aur(elius) Marcus
	(IMS 1.9)			
3.	Singidunum	I. O. M. Pa(terno)	ex v(oto) p(osuit)	T. Aur(elius) L[...]nus
	(IMS 1.13)			
4.	Tricornium	I. O. M. Paterno		
	(IMS 1.80)			
5.	Singidunum	I. O. M. P(aterno)	votum posuit	Aur(elius) Crescens
	(IMS 1.10)		l(ibens) m(erito)	
6.	Singidunum	I. O. M. P(aterno)	pro salute	Aur(elius) Crescentio
	(IMS 1.11)		sua et suorum	
7.	Singidunum	I. O. M. Pater(no)	l(ibens)	Aur(elius)
	(IMS 1.12)		p(osuit) m(erito)	Julianus m(iles)
8.	Naissus	I. O. M. Pater(no)	exvQt(o)pos(uit)	Aelius Hermog[enes]
	(IMS 4.23)			
9.	Naissus	I. O. M. Paterno		
	(IMS 1.19)			
10.	Naissus	I. O. M. Patern[o]	posuit	M. Ulpiufs]
	(IMS 4.20)			Herculanus
11.	Naissus	I. O. M. Paterno	ex voto posuerunt	Sanc(tius ?) Oriens,
	(IMS 4.21)	Aepilofio		Cornelius Mide,
				P. Ael(ius) Cocaius
12.	Naissus	I. O. M. Patferno]		
	(IMS 4.22)	C[oh(ortali)]		
13.	Prizren	Genio I. O. M. Doli-	votum libies	So[...] Heracliti
	(ILJug 1438)	cheni Paterno deo	f(ecit)	(filius) Surus
14.	Timacum Minus	Sabazio Paterno		
	(ILJug 1283)	Aug(usto)	posuit	Flavius Clemes
15. Ulpiana		I. O. M. Mel(ano)	exv(oto) ara[m]	Asclep[ia]des
		Pa(terno)	posuift]	
16.	Okolina Prizrena	I. O. M. Melano	ex voto pos(uerunt)	Martinus, [Se]ptimius,
	(Živa ant.			[Cae?]sonius, [...]
	21/1,258)			icanus
17.	Ulpiana (ILJug	I. O. M. Mel(ano)	v(otum) p(osuit)	Ael(ius) Octavianus
	253 \Arh. vest.	Cid(iesso)		
	31,187)			
18. Ulpiana		I. O. M. Mel(ano)	ex voto	M. Aur(elius) Octavius
(Gi. Muz. Kos. Met. Cid(iesso) 13,59)
ali sa carskim gentilicijem, što je verovatno znak postepenog ujednačavanja etničkih razlika u gradskom stanovništvu Ulpijane, koje je posebno pojačano od početka 3. v.15
Pojava na našem natpisu imena Asclepiades, grčkog porekla, bez uobičajene dvočlane ili tročlane formule, pokazuju, da je u pitanju ili stranac (peregrinus) bez rimskog gradjanskog prava, ili, što je još vjerovatnije, neslobodno lice grčkog ili istočnjačkog porekla. Isto ime je zabeleženo (kao cognomen) na jednom od natpisa iz Sočanice: M. Aur(elius) Asclep(iades), v(ir) e(gregius).n' Posveta maloazijskom
lokalnom božanstvu Jupiteru Melanskom govori pre o maloazijskom, nego o grčkom poreklu ovog stanovnika Ulpijane.
Inače, grčka imena u epigrafskim spomenicima Ulpijane nisu retkost, a sva su uglavnom u vezi sa poznatom porodicom Furii - Pontii, jer pripadaju robovima ili oslobodjenicima ove porodice: [Serjapis, Epitynchanus, Pontius Uranius i Furius Alcimus.11 Osim toga tu je još i Apollonios Menelaou iz ranije pomenutog natpisa posvečenog Zeusu Ezajskom, takodje doseljenik maloazijskog (verovatno frigijskog) porekla.
Ako uporedimo imena sa epigrafskih spomenika nadjenih u Sočanici (Munici-piurn DD) i njenoj bližoj okolini, koje je sakupio i objavio E. Čerškov,18 zapazičemo i tamo relativno veliki procenat imena grčkog ili maloazijskog porekla. Pored več pomenutog Asklepijada, ovde se pojavljuje dva puta ime: Telesph(orus) i Teles(pho-rus); zatirn [E]ros Maei, za koga F. Papazoglu pretpostavlja da je doseljenik sa Istoka,19 kao i P. Aelius aug(usti) lib(ertus) Menander.
Iz rimske kolonije Scupi takodje ima nekoliko natpisa sa izrazito grčkim ili istočnjačkim imenima. Medju njima su zanimljive dve porodice, gde su imena muža i žene grčka: Valer(ia) Semele i njen muž Epaphroditus, kao i V(...) Hyperephanus sa suprugom Tyche.10 Ovim imenima možemo dodati dvaput spomenuto ime carskog roba, nadzornika carinske stanice Vizianus, Apollonides... (contra) sc(riptor) stat(ionis) Vizi(ani), odn. sc(rutator) stationis Lamud..., oba nadjena u okolini Kumanova.21
Na osnovu natpisa o zidanju hrama Antinoju, herosu, na inicijativu cara Hadrijana u rudarskom mestu Municipium Dardanorum, od strane maloazijskih doseljenika, verovatno, iz Bitinije, 136.-138. godine, E. Čerškov, a za njim i S. Dušanič, utvrdili su prisustvo doseljenika iz Male Azije, posebno iz Bitinije i Frigije, u rudarskim regionima rimske Dardanije.22 Telesfor, verovatno kao upravnik carskih rudnika, vodio je brigu o podizanju ovog hrama. P. Aelius Menander, centurio officinarum takodje je pripadao upravi carskih rudnika.
No, vratimo se neobičnim epitetima Mel(anus) i Cid(iessus), koji su pripadali lokalnim maloazijskim božanstvima sinkretizovanim u Jupiterovom kultu, kakvih je bilo mnogo, a neki su potvrdjeni na epigrafskim spomenicima Gornje Mezije.2' F. Peja24 je dobro zapazio da na najnovijem spomeniku sa pomenutim epitetima stoji sasvim jasno vidljiv razdvojni znak izmedju reči Mel(ano) i Cid(iesso), tako da se više ne može prihvatiti čitanje kao jedno ime Melcid. Udvajanje epiteta lokalnih božanstava, uz pomenutu mogučnost trečeg imena (Paterno), na našem natpisu iz Ulpijane navodi na pomisao da je u pitanju odraz jednog starinskog običaja, karakterističnog upravo za Malu Aziju i istočne provincije uopšte, stvaranja svojevrstnih zajednica (fratra) stanovnika pojedinih naselja, ponekad veoma udalje-nih medjusobno, radi izvršavanja odredjenih kultnih potreba ili nekih drugih radnji. Jedna takva zajednica izmedju dva manja mesta u Frigiji poznata je iz jednog natpisa nadjenog u mestu Kabalar, u kome se pominju stanovnici mesta Melokome (Mr)Xoxu)|iijTai) i Salude (SaXou&elg).25 Iako ubikacija mesta Melokome nije sigurna,26 ipak ostaje utisak da je upravo po njemu nastao epitet Zevsa (Jupitera) MeXrivdg, odn. Melanus, u latinskoj transkripciji, zabeležen na novcima grada Dorileiona iz severne Frigije, a na koji se poziva S. Dušanič.
Proveravajuči položaj ovih maloazijskih mesta koji su na ovaj ili onaj način povezani sa ulpijanskim natpisima posvečenim Jupiteru Melanskom i drugim lokalnim božanstvima, konstatovali smo da se selo Malos moglo nalaziti kod izvorišta največe frigijsko-bitinske reke Sangarios, u brdima centralne Frigije; Kidyessos bio je, tako reči, u neposrednoj bližini ali nešto dalje prema zapadu, u
dolini Sincanli; Dorileion, kako smo rekli, nalazi se severno od Kidiesa, na velikoj reci koja utiče u Sangarios (sada Sakarya), dok je Saluda smeštena na gornjem toku reke Meandros uz samu tromedju Lidije, Karije i Frigije. Severno od nje, a takodje uz lidijsku granicu nalazi se mesto Aizanoi, takodje nedaleko od Kidiessosa (karta). Iz ovog se može zaključiti da su doseljenici iz mesta, čija su lokalna božanstva konstatovana na zavetnim spomenicima Ulpijane, vodili poreklo iz susednih gradova u Frigiji, pa su podstaknuti osečanjima nostalgije za domovinom mogli stvoriti lokalnu religioznu zajednicu sa ciljem da se čuvaju i poštuju njihovi prastari bogovi u srcu rimske Dardanije.27 U takvom kontekstu epitet paterno na natpisu sa Ulpijane dobija sasvim odredjeni kvalitet, bez obzira na pogrešno mesto u sklopu teksta natpisa, osim ako se u njemu ne odražava posebna želja dedikanta da istakne lokalni naziv božanstva kome se obrača: Pa(terno) ara(m) posui(t), što nakon završne formule (ex voto) može da zvuči i kao ponavljanje ili udvajanje votivne formule.
Ulpijana, kao centar velikog rudarskog regionana području Dardanije i Gornje Mezije, prema mišljenju S. Dušaniča,28 nastala je zbog bližine rudnika (Novo Brdo, Ajvalija i Janjevo), čime se objašnjava prisustvo večeg broja doseljenika iz Male Azije i sa Istoka. Kad je grad izrastao i dobio status municipija on je mogao postati centar administrativne uprave svih metalla Dardaniae. Treba reči da podaci najnovijih arheoloških istraživanja zaista potvrdjuju dva dobro izdvojena perioda izgradnje grada tokom 2. i 3. v. n. e., od kojih je prvi vezan za zidanje gradskih bedema na ostacima najstarijega rimskog naselja, očigledno posle dobijanja statusa municipija, dok drugi, najverovatnije iz doba Severa, ukazuje na širenje, procvat i ulepšavanje grada. Upravo u to vreme Ulpijana je dobila ulicu s kolonadom, nova utvrdjenja severne kapije, kao i javne zgrade (horreum ?). Na žalost, gradjevine ovog doba stradale su ubrzo tokom varvarskih najezdi pod kraj 3. veka.29 Prilikom obnove grada u njegove bedeme su se ugradjivali spomenici nekadašnjih maloazijskih doseljenika, kao što je slučaj sa našom arom u čast Jupitera Melana, uzidanom u temelj istočnog gradskog bedema; isto kao i sa fragmentom velike počasne ploče Serapisa, roba Flaviae Varanillae i upravitelja imanja porodice Pontija, koja je nadjena u ruševinama severne gradske kapije. Slična je sudbina zadesila dve are sa posvetom Jupiteru Mel(ano) Cid(iesso) i Jupiteru Ezajskom, obe u sekundarnoj upotrebi, uzidane u stepenike velike grobnice na zapadnoj nekropoli Ulpijane.
1	S. Dušanič, Živa ant. 21/1, 1971, 256, si.
2.
2	M. Parovič-Pešikan, Starinar n. s. 32, 1981, 70.
3	RE 11/1, 380, s. v.: Ki&ueooo?. Približnu lokaciju ovog frigijskog mesta daje L. Zgusta, Kleinasiatische Ortsnamen (1984) karta 169.
4	F. Peja, Gl. Muz. Kos. Met. 13-14, 1987, 59-60. Kao jedna od mogučnosti za even-tualnu rekonstrukciju skračenice CID moglo bi se prihvatiti i Cidonius (Ku6u*mog) prema imenu pozna tog grada na Kritu: Cydonea (Ku&uMa), gde je postojalo Zevsovo svetilište.
5	S. Dušanič (nap. 1) 256, beleška 95; L. Zgusta (nap. 3) 378 - o imenu mesta MciWr), koje on locira u isaurijskoj Kilikiji, dakle znatno južnije od Frigije. U vezi sa toponimom Kidvessos vidi: ib., 51.
r S. Dušanič (nap. 1) 258, si. 3; IUug 254;
E. Čerškov, Rimljani na Kosovu i Metohiji (1969) 63, beleška 197; M. Parovič-Pešikan (nap. 2) 70.
v L. Zgusta (nap. 3) 48, 57, 166, a na glavnoj karti br. 56 i 58.
8	P. Petrovič, Paleografija rimskih natpisa u Gornjoj Meziji (1975) 119-120, koji ovakvo naglašavanje apeksima kod slova X, S, V i dr. stavlja na početak 3. veka ili još na kraj 2. v. n. e. (kat. br. 42, 52 i dr.).
9	Ib., 65, nap. 96.
10	Ib., 120; Jahresh. Osterr. arch. Inst. 7, 1904, Beibl. n. 4.
11	Ib., 107.
12	V. Hoffiller, Antike Inschriften aus Ju-goslawien (1938) medu natpisima iz Gornje Panonije i Norika navodi i nekoliko primera sa formulom ex voto (br. 80, 103, 265, 272, 335, 513 i 543). Medu mezijskim natpisima
ova formula, iako dobro poznata, nije, kako izgleda, bila u čestoj upotrebi, kako svedoči materijal iz gradova Naisa i Remesijane, gde su potvrdeni samo nekoliko natpisa sa formu-lom ex voto posuit: IMS 4. 23, 27, 79. Isto se može konstatovati na području ostalih mezij-skih gradova - Viminacija, Singidunuma i Skupa: IMS 2. 41 i 48; IMS 1. 4, 9, 13; IMS 6. 5, 8, 207, 218.
13	P. Petrovič (nap. 8) 144, br. 47 (iz Teki-
je).
14	IMS 2, komentar uz natpis br. 9; IMS 4, komentar uz natpis br. 19.
15	S. Dušanič, u: IMS 1, p. 111.
16	E. Čerškov (nap. 6) 65, br. 14. Ime Asclepiades konstatovano je još samo jednom, koliko mi je poznato, i to kao ime skulptora ispisano na postamentu statue iz Murse: ILJug 3096. Na području kolonije Scupi potvrdeno je još jedno žensko ime Valeria C(ai) f(ilia) A[slclepio[do]te: IMS 6. 73.
M. Parovič-Pešikan, Živa ant. 33/1, 1981, 51-52.
18 E. Čerškov, Municipium DD kod Šoča-nice (1970) 62 (br. 4); 65-66 (br. 13, 14, 15); 68 (br. 28, 29).
F. Papazoglu, Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba (1969) 177. Inače, ime Eros potvrdeno je i na užem području Ulpijane, na jednoj ari nadenoj kod Lapljeg sela, koju je postavio M. Cocceius Eros: N. Vulič, Spomenik Srp. kralj. akad. 71, 1931, 519; ILJug 1414; E. Čerškov (nap. 6) 65.
20	IMS 6. 147, 157.
21	Ib., 209, 211.
22	E. Čerškov (nap. 18); S. Dušanič, u: IMS 1. Podrobnije o tom pitanju, vidi: S. Dušanič, 1st. al. 1-2, 1980, 43 i dalje.
Posebno je zanimljiv natpis na votivnoj ari iz sela Babe na Kosmaju sa posvetom Aii 'Oxxovryv[<j>], maloazijskom božanstvu, čije se ime uporeduje sa jednim toponimom iz Biti-nije ('Oxaryvwv xto|Mi): IMS 1. 114. Ovaj Jupi-terov epitet kao da ima paralelu u ličnom imenu 'Oxxoq, konstatovanom na rimskom natpisu iz Beroje u Zapadnoj Makedoniji, koje je, prema mišljenju F. Papazoglu, maloazij-skog porekla (frigijskog ili edonskog). Ova imena ona izdvaja od tračkih, s obzirom na njihovu pripadnost starijem balkanskom substratu, pretračkom i premakedonskom (plemena Briga, Peonaca, Migdonaca), koji se
na severnoj egejskoj obali i u Makedoniji sačuvao do rimskog doba: F. Papazoglu, Bal-1977, 78-79.
24
F. Peja (nap. 4) 59.
25	RE 15/1, 560, s. v. Melokome; s. v. Mr|).oxonf|T((i (Ruge). Sadržaj natpisa nije sa-svim jasan, medutim, nesporno je da se u njegovom prvom redu pominje reč (pg&Tpa, odn. bratovština ili udruženje formirano od stanovnika dva različita mesta (ij XaXou&ewv xai Mr|/.oy.(i)(ir|Toiv cpp&tga), kakve su poznate na području Lidije i Frigije. U daljem tekstu sledi popis imena članova ove zajednice, medu kojima je i jedan rp/enoveg MtiXox(oht|tu>v, oči-gledno starešina mesta, kao i jedan sveštenik (lEgeug), što veoma podseča na organizacionu struktura nekih rimskih kolegija i sličnih udruženja. Kao neka paralela, posebno zbog podvlačenja bliskih srodstvenih odnosa u sa-mom nazivu (fratra - bratovština), nameče se salonitanska cognatio, koja je objedinjavala vernike frigijske boginje Kibele, a možda i Venere: J. Medini, Godiš. Cent. balkanol. is-pit., 23/21, 1985, 5-43.
26	L. Zgusta (nap. 3) 530, karta 427, -locira u mestu nalaza ovog natpisa, u dolini reke Meandros, mesto Saluda, potpuno izo-stavljajuči mesto Melokome (verovatnije, Mt|>.05 xu)[iri). Ipak, u njegovom popisu ima više toponima sa osnovom Malos, koje bi se možda moglo smatrati dorskom varijantom istog imena: MaXoc; / MrjXog xo'j|iT], od koga bi se mogli izvoditi epiteti, kao Ma/.r|v6g / Mr)/.T|v6q. Jedan takav oblik potvrden je u imenu božanstva Muxyl MaXr)VT). Drugi oblik, doduše nešto preinačen, dovoljno je blizak latinskom obliku Jupiterovog imena Melanos, kao i njegovoj grčkoj verziji, koja se javlja na novcu grada Dorileiona iz rimskog doba, MeX-r)v<5g: Ib., 360, br. 75-77; S. Dušanič (nap. 5).
27	S. Dušanič, u: IMS 1, p. 123, u komen-taru k natpisu br. 94, ukazuje na mogučnost postojanja na području kosmajskog rudarskog basena posebnih asocijacija doseljenika-pere-grina po zajedničkom zavičajnom poreklu.
28	S. Dušanič (nap. 22) 27-29, 43.
29	M. Parovič-Pešikan, Neka zapažanja o urbanom razvoju Ulpijane: istraživanje ulica, referat na simpozijumu »Kasnoantička arhitektura na tlu Jugoslavije« (Ohrid, 1987), Lychnid, 7, 1989, 117-123, si. 4.
NEUES DENKMAL DES JUPITER MELANUS AUS ULPIANA Zusammenfassung
Die Autorin befaBt sich in ihrem Beitrag mit der Publikation der neuen, in 1987 in den Grundmauern der ostlichen Festungsmauer in Ulpiana entdeckten votiven Inschrift. Die Inschrift ist eine Widmung I(ovi) O(ptimo) M(aximo) Mel(ano), bereits ein drittes Denkmal mit
der Widmung dieser kleinasiatischen Gottlichkeit aus Ulpiana. Das vierte Denkmal dieser Art entdeckte man in der Umgebung von Prizren. In diese Gesamtzahl werden auch zwei Widmungen mit dem bis vor kurzem unerklarten Namen MELCID eingeschlossen. Die Autorin hat schon vorhin das getrennte Lesen vorgeschlagen, u. z.: Mel(ano) CID(...), wobei das Lesen des letzteren Namens unlangst von F. Peja vervollkommnet wurde, u. z. als Cid(iesso), nach dem kleinasiatischen Toponym Kidyessos (s. Glasnik Muzeja Kosova 13, 1987, 59-60). Die Bestatigung fiir ein solches Lesen ist das Trennungszeichen, angebracht zwischen diesen zwei Epitheta der lokalen phrygischen Gottlichkeiten, wie wir es in der von F. Peja publizierten Inschrift finden.
Der Widmungstrager mit dem griechischem Namen Asclep(ia)des ist mit ziemlicher Sicher-heit ein Eingewanderter kleinasiatischer Herkunft, worauf uns der Name der Gottlichkeit und die in der 3. Reihe vorkommende Formel ex v(oto) Pa(temo ?) schlieBen lafit. In diesem Zusammenhang befaBt sich die Autorin mit der Erorterung aller bisher bekannten Widmungen der Gottlichkeit Deus Paternus, die besonders in der romischen Provinz Moesia Superior, bzw. in den Bergbau-Erzgebieten mit einer grofien Zahl von Eingewanderten aus Kleinasien und anderen ostlichen Provinzen (wie Kosmaj, dem Bereich um den Timok und Naissus), sehr geschatzt war. Die Epitheta lokaler kleinasiatischer Gottlichkeiten auf den votiven Denkmalern aus dem Ulpiana-Gebiet lassen uns schlieBen, daB kleinasiatische Zuwanderer nach Ulpiana hauptsachlich aus einigen phrygischen Stadten gekommen sind (aus Aizanoi, Kidyessos, Malos?). Der letztere Ort kann nach der Autorin mit Melokome (oder MtjXog xc&ht|) identifiziert werden, dessen Bevolkerung in einer Inschrift, die im oberen Teil des Maandros-Flusses entdeckt wurde, festgehalten ist (RE 15/1, 560, s.v. MtiXoxtonfjxai), zusammen mit den bestiitigten Gottlichkeitsepitheta M«Xr)V(3; / Mt)Xt)v<>;. die im 1.-2. Jh. in Me^voc; transformiert wurden, wie auf den phrygischen Miinzen stand, bzw. Melanos - aus der Inschrift aus der Umgebung von Prizren. Die Autorin betont das annehmbare Bestehen einer lokalen religiosen Gemeinschaft der zugewanderten Bevolkerung aus derselben Region (Phrygien), wodurch alte, ortsgebundene Gottlichkeiten, unter ihnen auch Jupiter Melanus, erhalten werden sollten.