KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (7)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 NOVEMBRA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14369
E. I. Du Pont De Nemours And Co., Wümington, U. S. A.
Oiganske rta. cijt i katalizatori za iste.
Prijava od 16 decembra 1936.	Važi od 1 maja 1938
II katalitičnom spravljanju organsikih jedinjenja koje zahteva reakcije prisaje-dinjavanja gotovih molekula, kao što su reakcije alkohola i CO, u fazi pare, upotrebljavan je veliki broj raznih katalizatora, od kojih mnogi imaju taj nedostatak što su veoma kiseli i što ih je nemoguće ili je vrlo teško ponovo izvlačiti i upo trt bljavati.
U reakcijama Friedel-a i Craft-a za sintezu aromatičnih ugljovodonika, keto-na i derivata trifenil metana, upotrebljavani su kao kondenzujući agensi bezvodnih aluminium hlorida borno halogene soli i t. si. Ove reakcije Pridela i Crafta izvode se obično u suštini bez prisustva vode i izvlačenje konačnog proizvoda obično stvara potrebu da se smeša dobivena prilikom reakcije obraduje ledom ili ledom i vodom. Ovo pak hidrira kondenzujući agens i povlači za sobom skupu i neekonomičnu dehidraciji! da bi se on ponovo osposobio za učestvovartje u malo pre spomenutom postupku, kji se izvodi u suštini bez prisustva vode.
Ovaj je pronalazak zasnovan na zapa: žanju da stvaranje složenih organskih jedinjenja, t.j. takvih jedinjenja, koja se do-bijaju sjedinjavanjem gotovih molekula, i koja povlače potrebu prisajedinjavanja CO, kao što je prisajedin javan je ugljen monoksida alkoholima, esterima, eterima, alkilima, haloidima, olefinima ili dr. jedi-njenjima, čijim se hidrolizovanjem mogu stvoriti alkoholi, može da bude uveliko o-lakšano izvođenjem reakcije u prisustvu katalizatora, koji se sastoji ili koji sarži jedno ili više borno halogenih jedinjenja, prvenstveno u prisustvu znatnih količina
vode.
Primeri podesnih katalizatora jesu borni hlorid, jodid, bromid i fluorid sa ili bez odgovarajućh vodonik haloida kao Sto je HP. Mogu takođe da budu upotrebi jene kiseline bornih haloida, kao što su đihid-roksi-fluobprna kiselina, borofluorovodo-nična kiselina, smeša HF i borne kiseline u kojem bilo stepenu dehidracije sve do ГЈРн, sa ili bez BF:i. Bor fluorid sam po sebi se najradije upotrebljava. Mogu da budu dodana i sredstva za pojačavanje dejstva kao što su nikl ili oksidi nikla u prahu, ah. borni halidi su obično toliko aktivni da ovakva sredstva nisu potrebna.
Najpodesnije je da katalizator ima oblik smeše ili jedinjenja sa vodom. Umesto vode može takođe da bude upotrebljeno kakvo organsko jedinjenje od kojeg se borno halogeno jedinjenje može lako odvojiti disociaeijom. Stoga katalizator može da bude u obliku kompleksa, koji se sastoji iz borno halogenog jedinjenja i organskog jedinjenja, koje se obrađuje ili organskog jedinjenja koje želimo da spravimo i koje se potiskuje izvornim organskim jedinjenjem, kada ga želimo podvrći obradi. Najbolje je da se ova katalizujuća jedinjenja za vreme reakcije održavaju u tečnom stanju, tako da se jedinjenje, ikoje se prisajedinjuje, kao što. je CO može u njega puštati u mehurima, uduvavanjem kroz tečnost.
Najradije se upotrebljava u svojstvu katalizatora hidrirani borni trihalid, koji sadrži 1 do 5 a najbolje od 1 do 3 mola vođe na mol bornog trihalida, uglavnom hid-riranog bornog fluorida.
Katalizator može da bude spravljen
Din. 15.-
пн bilo koji podesan način, kao što je na-primer realvcijinii kakve bezvodne kiseline sa bornom kiselinom ili boratom, a naročito tečne halogene kiseline, kao što je tečna HF.
Ovi novi katalizatori hidrirane vrste \eonia su uspešni u ovakvim reakcijama kao što je spravljanje organskih kiselina i njihovih estara reakcijom CO sa alkoholima, eterima, esterima, olefinima t rea-ensinia koji se rastavljaju tako da se stvaraju ovakva tedinjenja, kao i u reakcijama Friedela i Cral'ta ti kojima voda nije škodljiva. Ovi katalizatori mogu da budu lakf) odvojeni od produkata reakcije de-stilisanjem, ekstrakcijom ili drugim sredstvima i odmah se mogu ponovo upotrebi-ti i stoga imaju upadljiva prei.nućstva preci bezvodnim katalizatorima.
Nekoliko reakcija za koje su ovi katalizatori podesni mogle bi da budu sledeče:
(1)	Olefin + CO —* kiselina i/ili estar
(2)	ROM CO * RCOOi l i/ili HCOOR
(3)	RsO r CO + HOH -+ RCOOH i/ih HCOOR i/ili RCOOR
(4)	RH CO - RCOH
(5)	CO + HOH - OiCOOH
U gornjim reakcijama R može da o-značava kakvu afkilnu, arilnu ili aralkilnu grupu. Ako se u primeru (10) kao olefin upotrebi etilen dobiće se sireetna kiselina ili etil acetat ili i jedno i drugo, a ako se u reakciji (2) umesto R stavi alkilna grupa СЊ reakcija će se vršiti između metanola i ugljen monoksida da bi se dobila sireetna kiselina ili metil acetat ili i jedno i drugo. Ako se u reakciji (4) R zameni a-rilnom grupom С«Н.-. reakcija će se vršiti između benzena i CO da bi se dobilo benzaldehid.
Ako se reakcija ne podupire agensima kao što su nikt i njegovi oksidi upotrebi bivaj u se razne molarne srazmere katalizatora pri čemu se kao podesne smatraju količine od 0,25 do 1 mola katalizatora na svaki mol alkohola ili t. si.
Poterbna količina ugljen monoksida jednaka je, razume se, hemiski ekvivalentnoj količini, koja se menja u zavisnosti oci toga da li je alkohol, koji se obraduje mo-nohidričan ili polUiidričan.
Reakci ja se može izvoditi na temperaturama ispod dSO" C,. a najradije se izvodi pri 120ft do 500" C. Pritisak može da se kreće u granicama od 1 do 1000 ili više atmosfera, a obično se održava između 550 i 700 atmosfera. Najbolje je da se postupak sprovodi tako da prilikom reakcije bar teđan deo jednog ud reageuasa bude u tečnofazi pošto se na taj način u velikoj meri smanjuje nagrjzanje naprave.
Postupak se može primenjivati na o-
bradivanje alifatičnih alkohola, kao Sto su metanol, etanol, propanol, buta noti, hek-sanol i oktanol, kao i na polihiđrične alkohole, kao što su etilen glikol, propiien gli-ko! i glicerol. Svi ovi alkoholi mogu da budu lako pretvoreni u odgovarajuće kiseline sa karboksilnom grupom.
Olefini, kao što su naprimer etilen, propiien, i butilen mogu da budu na sličan način dovedeni u reakciju sa CO u prisustvu hidriranih bor-fluoridnih katalizatora da bi se stvorile pr opio usko maslena (buterna), odnosno valerianska kiselina. Na sličan način mogu da budu obrađeni dio-iefini, kao što je izopren, i trimetil ćilibar-na (sukcinilna) kiselina.
Na sličan način mogu da budu obrađivani atkiini eteri, kao što su dimetilni, dietični, dipropilni, dibutilni, điaikilni eteri, beta i gama hlorni eteri, cikloheksilni etar i nesimetrični eteri kao što su metil etilni, etil propilni, metil propilni i metil alkilni eteri kao i anizol.
Pri pretvaranju etara u estar molarni < clnos etra prema kondenzujućem agensu treba da bude prvenstveno 0,1 prema 1 u otsustvu sredstva za podupiranje reakcije.
Kada se postupak prema ovom pronalasku primeujuje u reakcijama, koje zahteva ju prisajedinjavanje CO, kao što je to slučaj sa alifatičnim alkoholima, esterima, eterima ili prilikom obrađivanja olefina vodom i CO, produkti reakcije vezuju se u tbliku kompleksa sa bor-halogenim katalizatorom ili kondenzujućim agensom i dok se od njega mogu osloboditi dodavanjem vode a zatim destilksanjem, radije se pribegava drugim i dopunskim postupcima, koji obezbeđuju ц suštini potpuno razdvajanje. Tako umesto dodavanja vode ili i pored toga kompleks može da bude obrađen izvornim alkoholom, esterom ili t. si. jedinjenjem, koje teži da istisne željeni konačni proizvod i da sa bor-halogenim jedinjenjem sagradi drugo kompleksno je-dinjenje. Posle destilacije novo obrazovani kompleks ostaje kao ostatak i može da bude upolrebljen kao polazni materijal za novu reakciju sa više CO. Umesto ili i pored obrađivanja reakcione mase vodom ili izvornim organskim materijalom ili i jednim i drugim, masa se izlaže postupku des-t disanja pod diferencialnim pritiskom u kojem se ona prvo zagreva pod jednim pritiskom dok se ive dobije ostatak koji stalno ključa, zatim se pritisak promeni i ostatak se ponovo zagreva dok se ne stvori drugi ostatak koji stalno ključa. Ovaj o-statak se zatim ponovo zagreva pod prvim pritiskom i kada se pri stalnom ključanju ponovo veže masa, prelazi se na drugi pri-
tisak i tako sve dotle dok se masa ne razdvoji u svoje sastojke. Ovakvo obrađivanje je moguće i zgodno je zato što će organski konačni proizvod ključati pod jednim pritiskom a borno halogeno jedinjenje pod i trug m. Kada je prisutna voda, ona će biti izdvojena kao smeša sa organskim jedinje-njem tako da će uglavnom bezvodni borni haloid biti jedan od produkata destilacije. Ovaj postupak sa diferencalnim pritiskom može se očigledno primeniti na sličan na: čin radi dehiđrisanja bornih haloida, što pretstavlja primenu od komercialne vrednosti, s obzirom na primene, koje su bile predložene za bezvodna jedinjenja.
Umesto da se reakciona masa izlaže destilisanju pod diferencialnim pritiskom ona se može obraditi metalnim haloidom iti kalcium oksidom za koje je utvrđeno da potiskuju organsko jedinjenje u kompleksu i obrazu ju drugi kompleks sa borno halogenim sastavnim delom. Zemnoalkalni metalni haloidi, naročito kalcium fiuoriđ najradije se upotrebljavaju. Kalcium flu-orid je veoma koristan pošto je njegov kompleks sa BF:i moguće svojim redom odvojiti zagrevanjem do više temperature nego što je potrebno da bi se destilisanjem odvojilo oslobođeno organsko jedinjenje ih voda. Ovo drugo destilisanje prouzrokuje izdvajanje bezvodnog BFs, ikoji napušta ostatak od CaFa. 1 destilat i ostatak mogu, razume se, da se upotrebe ponovo. Ma više ova se alternativna obrada može primeniti na odvajanje borno halogenih jedinjenja od njihovih asociacija sa vodom, na sličan način kao što se primenjuje u gore opisani postupak sa diferencialnim pritiskom.
Ako se prilikom odvajanja organskog produkta reakcije destilisanjem od kompleksa ipak želi, da se katalizator iii kon-denzujući agens održava u hidriranom obliku, reakciona masa treba da se obrađuje vodom da bi se oslobodila kiselina ili estar a odnos vode prema bornom fluoridu u ostatku mora da se održava da bude veći od 2,3 do 1 mola vode na svaki mol BF:», naprimer neprekidnim dodavanjem vode za vreme đestitisanja.
Primer 1
Jedan mol bornog fluorida propušta se u autoklav koji sadrži jedan mol metanola na običnoj temperaturi i pritisku; zatim se upušta CO sve dok se ne postigne pritisak od 700 atmosfera i masa se za-greva do 200° C. sve dok analiza uzetih proba ne pokaže da je reakcijom vezan I mol CC). Zatim se dodaje voda i posle destilacije dobijaju se 75 do 80% teori-skili količina sirćetne kiseline.
Ako se reakcionoj masi ispočetka doda 3 mola vode, sirova reakciona masa može da se đesti'liše neprekidno da bi se dobilo 75% teoriske količine sirćetne kiseline.
Etanol pri sličnoj obradi daje 45 do 50°/» teoriske količine propionske kiseline.
Primer 2
1696 delova čvrste ortoborne kiseline stavljaju se u autoklav i njima se dodaje 1643 dela HF, smeša se rashlađuje do oko !0° C. i kada rastvaranje bude upotpunjeno dodaje se 54 dela metanola posle čega se uteruje CO dok se ne postigne pritisak od 800 atmosfera; masa se zagreva do 260° dok ne bude vezano 47 delova CO posle čega se masa destiliše da bi se dobilo 79% teoriske količine sirćetne kiseline.
Primer 3
Autoklav prevučen iznutra srebrom napuni se sa 163,5 dela (CžH.>)žO.BF:) i 98, 9 delova HOH.BFa. Autoklav se drmusa u mašini za mućkan je na temperaturi 170" C. pod početnim pritiskom CO od 575 atmosfera pri sobnoj temperaturi. Pritisak se održava na 800 atmosfera i posle 29 minuta pada na 610 atmosfera. Sirovi produkt povećava se po težini za 43,6 dela i posle frakcionisanja izdvaja 141,4 dela kompleksa propionske kiseline i bornog fluorida.
Primer 4
248 delova kompleksa dimetil eter-BF:» meša se sa 10% dihidroksilfluoroborne kiseline i izloži dejstvu CO pod pritiskom 800 atmosfera kada se temperatura povećava do 150" — 190" u toku 2 sata. Posle destilisanja uz dodatak dimetil etra dobija se 88% metil ecetata.
Primer 5
Cev za mućkanje postavljena srebrom napunjena je sa 2 mola složenog jedinjenja vode sa bornim fluoridom, koje sadrži jedan mol vode na jedan mol bornog fluorida i dodan je etilen pod cilindarskim pritiskom. Temperatura je bila podignuta do 120®—150® C. i reakcija nastavljena dok se nije vezao jedan mol etilena. Posle destilacija reakciona smeša izdvaja dobru količinu etil alkohola.
Primer 6
415 zapreimnskih delova (ЊО)аВР:» bilo je stavljeno u konvertor visokog pritiska iznutra obložen srebrom, zatim je upotrebljen etilen pod pritiskom 56,24 atmosfera i oboje je dovedeno na tempe rataru 200" C. Zatim je kroz konvertor
propusten etilen u srazmeri 0,149 nv’ na sat a izlazni gas je propuštan kroz hladan kondenzacioni lonac da bi se dobili stvoreni dielil etar, voda i etanol. U toku 5 časova bilo je uštrcano približno 253 zapreniinska dela vode a prikupljen je proizvod, koji je sadržao 250 zapreminskih delova čiji je organski deo prilikom analize pokazao 35°/« dietil etra i 65% etanola. Bila je ostvarena konverzija od 12,3% po jednom propuštanju (8,8% na dietil etar i 3,8% na etanol).
Piitner 7
Može da se pripremi gasovita smeša, koja sadrži 95 zapreminskih procenata ugijen monoksida i 5% etilena i paru da bi se dobio odnos pare prema ugljen monoksidu i etilenu približno 0,25. Dobivena gasovita smeša propušta se u donji deo vertikalno postavljene konverzione komore konstruisane za izvođenje ekzotermi-skih gasovitih reakcija, u kojoj se nalazi aktivni drveni ugalj. Tečni kondenzujuči agens, pripremljen reakcijom između 3 mola tečne tluorovodonične kiseline i jednog mola ortoborne kiseline, uvodi se u gornji deo konyertora i protiče suprotnim tokom u odnosu na gasovitu smešu. Temperatura reakcije održava se približno na 275" C. dok se pritisak održava približno na 700 atmosfera. Ako se radi pod ovim okolnostima dobija se dobra količina propionske kiseline zajedno sa drugim atifatičnim kiselinama.
Primer 8
85,8 težinskih delova složenog jedi-njenja vode i bornog fluorida (koje sadrži jedan mol vode na mol bornog flu-orida) i 80 težinskih delova vode bilo je stavljeno u cev za mućkanje, postavljenu srebrom. Pritisak je podignut do 40 atmosfera pomoću etilena a zatim se preko toga upotrebi ugljen monoksid pod pritiskom 400 atmosfera. Temperatura je za 49 minuta bila podignuta približno do 168n C. a zatim se u toku 41 minuta rashlađiva-njern održava temperatura od 168° do 177° C. pod ukupnim pritiskom 800 do 900 atmosfera ugljen monoksida. Za vreme ovog perioda pritisak pada za 200 atmosfera. Cev je bila rashlađena i ispražnjena i sirovi produkti dali su posle destilisanja 19,8 težinskih delova sirovog složenog jedinjenja propionske kiseline i bornog fluorida koje pod pritiskom jedne atmosfere ima tačk u ključanja u oblasti između 150n i 160" C.
Primer 9
208 težinskih delova složenog jedinje-
nja vode i bornog fluorida, koje sadrži 2 mola vode na svaki mol bornog fluorida, bilo je stavljeno u srebrom postavljenu cev za mućkanje. Na cev je delovano etilenom pod pritiskom od 28,12 atmosfera i temperatura se u toku 43 minuta podigla do 120° C. a zatim je 73 minuta održavana između 120" i 125° Č. Pritisak olefina održavan je za celo vreme reakcije na 56,24 atmosfere. Nastao je pad pritiska od 140,61 atmosfere. Zatim je preko toga pritiska olefina uspostavljen pritisak od 400 atmosfera ugljen monoksida i temperatura se u toku 52 minuta podigla do 160°
C. i zatim je nastao pad pritiska od 470 atmosfera. Cev za mućkanje je bila hlađena, zatim je ispražnjena i destilisanjem proizvoda dobiveno je 19,1 težinski deo složenog jedinjenja propionske kiseline sa bornim fluoridom i nešto etil propionata i etanola.
Primer 10
U srebrom postavljenu cev za mućka nje pod pritiskom stavljeno je 2 mola složenog jedinjenja vode i bornog fluorida koje sadrži jedan mol vode na mol bornog fluorida i zatim je dodavati etilen pod cilindarskim pritiskom. Temperatura je bila podignuta na 120" do 150" C. i reakcija je nastavljena sve dok nije bio vezan jedan mol etilena. Zatim je preko pritiska olefina uspostavljen pritisak ugljen monoksida od 600 do 900 atmosfera i reak-s ciona smeša je u toku nekih 30 minuta za-grevana do 175" - 180" C. Cev za mućkanje-, je ohlađena i ispražnjena i reakciona smeša je zagrevana posle čega je isteran borni fluorid u količini ekvivalentnoj približno polovini mola. Zatim je u smešu uštrcavana para i dobiven je kondenzat vodom razblažene propionske kiseline, koji je imao jačinu približno 70% kiseline. Ostao je sirovi ostatak, koji je sadržao složeno jedinjenje vode i bornog fluorida sa 2,3 do 2,5 mola vode na svaki mol bornog tri- , fluorida. Polovina mola bornog tritluori-da oslobođena je pri prvom zagrevanju -sirovog produkta, sjedinjena je sa ostatkom posle uklanjanja vodom razblažene propionske kiseline. Ovo složeno jedinjenje bornog fluorida i vode može se ponovo uzeti u opticaj sa etilenom radi spravljanja novih partija propionske kise- -line.
Postupci, koji se najradije upotrebljavaju za razdvajanje kompleksa kiseli- > na-borni fluorid, prikazani su u sledečim primerima.
Primer 11
188 grama (СЊСООНЛ-ВРУ == 1 mol)
obrađeno je sa 45 grama Сар2 (0,58 mola) u boci vezanoj sa kratkim stubom za f'rak-cionisanje. Smeša je zagrevana u uljanom kupatilu najviše do 250° C. za koje se vreme izdestilisala sirćetna kiselina. Dobiveno je oko 117 gr. ledene sirćetne kiseline što sačinjava 97,5%i teoriske moguće količine. Ovo destilisanje može da bude izvršeno pod atmosferskim ili pod smanjenim pritiskom.
Naredno zagrevanje čvrstog ostatka koji se sastoji uglavnom iz Са(Вр4)2, do temperature između 300" i 500" C. imalo je za posledicu izdvajanje bornog fluorida prema jednačini:
Ća(BF4)2 — CaFž + 2BF«.
Bilo je dobiveno približno 58,5 gr. bornog fluorida što sačinjava oko 86,5"/o teoriske količine. Mogu se upotrebiti temperature ispod ili iznad ovde navedenih ali se ovde navedena oblast temperatura najradije iskorišćuje.
Primer 12
Kompleks sirćetne kiseline i bornog fluorida, koji sadrži probližno dva mola sirćetne kiseline na mol bornog fluorida, izlaže se đestilisanju pod pritiskom približno 15 mm. i temperaturom od približno 70" C., koje se nastavlja dok se ne predestiliše približno 16% prisutne sirćetne kiseline. Pritisak se povećava do atmosferskog ili više i smeša se ponovo destiliše pri temperaturi približno 150" C. posle čega se izvuče približno 15% prisutnog, bornog fluorida. Pritisak se ponovo spušta do 15 mm. i predestiliše se približilo 10% prvobitno prisutne sirćetne kiseline. Drugo povećanje pritiska i novo destilisanje isteruje još 10% bornog fluorida. Dalja destilisanja daju svako po 10% sirćetne kiseline i bornog fluorida, pri čemu se ovaj postotak u svakom slučaju zasniva na količini kiseline ili halida koja je prvobitno postojala u kompleksu. Temperature u svakom stepenu uglavnom su iste kao i temperature u odgovarajućem prvom i drugom stepenu.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za sprovođenje organskih reakcija koje povlače dodavanje CO, pod višim temperaturama i pritiscima, alkoholima, esterima, eterima, alkalnim haloidi-ma, olefinima i drugim jedinjenjima ikoja se daju hidrolisati u alkohole, naročito u tečnoj fazi, naznačen time što se u svojstvu katalizatora ili kondenzujućeg agensa upotrebljava jedno ili više borno-ha-logenih jedinjenja u obliku smeše ili kompleksa sa vodom.
2.	Postupak prema zahtevu 2, nazna-
čen time, što katalizator ili kondenzujući agens sadrži 1 do 5 molova, a prvenstveno 1 do 3 mola vode na svaki mol bornog trihaloida.
3.	Postupak prema kojem bilo od prethodnih zahteva naznačen time, što se katalizator ili kondenzujući agens sastoji iz bornog fluorda ili ga sadrži.
4.	Postupak prema kojem bilo od prethodnih zahteva, naznačen time, što se ka-talizator ili kondenzujući agens prvo mesa sa alkoholom ili nečim sličnim i zatim se ovako dobivena smeša obraduje sa CO.
5.	Postupak prema kojem bilo og
prethodnih zahteva, naznačen time, što se količina upotrebljenog	katalizatora	ili
kondenzujućeg agensa nalazi u srazmeri od 0,25 do 1 mola borno halogenog jedi-njenja na svaki mol alkohola ili t. si.
6.	Postupak	prema	kojem	bilo	od
prethodnih zahteva, naznačen time, što je temperatura reakcije ispod 350" C, najbolje u granicama od 120" do 300" C. a pritisak je od 1 do 1000 atmosfera, najradije pak, između 350 i 700 atmosfera.
7.	Postupak	prema	kojem	bilo	od
prethodnih zahteva, naznačen time, što se olefini, kao što je etilen, istovremeno ili jedno za drugim, hidrolizuje i sjedinjuje sa CO da bi izdvojio kselinu ili estar ili i jedno i drugo, naprimer propionsku kiselinu ili etil propionat ili i jedno i drugo.
8.	Postupak	prema	kojem	bilo	od
prethodnih zahteva, naznačen time, što metanol stupa u reakciju sa CO da bi stvorio sirćetnu kiselinu ili metil acetat ili i jedno i drugo.
9.	Postupak prema kojem bilo od prethodnih zahteva, naznačen time, što se željeni konačni proizvod odvaja od katalizatora ili kondenzujućeg agensa putem destilisanja.
10.	Postupak prema zahtevu 9, naznačen time, što se pre destilisanja konačni proizvod izručuje u vodu.
11.	Postupak prema zahtevu 10, naznačen time, što se za vreme destilisanja dodaje voda da bi se odnos vode prema
katalizatoru u ostatku održavao od 2,3 do 1,0 prema 1.
12.	Postupak prema zahtevima 9, 10 ili 11, naznačen time, što se produkat reakcije destiliše pod jednim pritiskom dok se ne dobije ostatak, koji stalno ključa, a zatim pod drugim pritiskom dok se ne dobije drugi ostatak, koji stalno ključa i što se pritisak ovako naizmenice menja dok se ne obezbedi u suštini potpuno razdvajanje sastojaka.
13.	Postupak prema kojem bilo. zahtevu od 9 do 12, naznačen time, što se pre destilisanja proizvod reakcije obradu-
je jedinjenjem sposobnim da istisne željeni konačni proizvod iz njegove zajednice sa bor halogenim katalizatorom ili kon-denzujućim agensom.
14.	Postupak prema zahtevu 13, naznačen time, što se proizvod reakcije obraduje organskim jedinjenjem, prvenstveno organskim jedinjenjem iz kojeg potiče proizvod reakcije.
15.	Postupak prema zahtevu 13, naznačen time, što se proizvod reakcije obraduje metalnim halidom ili kalcium oksidom.
16.	Postupak prema zahtevu 15, naznačen time, što se kao metalni halid upotrebljava zemno alkalni metalni halid, naročito kalcium fluorid.
17.	Postupak prema zahtevu 16, naznačen time, što se ostatak koji sadrži CaFžBFa i koji ostaje posle destilsanja željenog organsko^- jedinjenja zagreva do više temperature da bi se isterao bezvodni BFa, koji se kondenzuje i slično ostatku, koji se sad sastoji iz CaFs, može da bude upotrebljen ponovo.