KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 65 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Jula 1931.
PATENTNI SPIS BR. 8078
Ing. Cuturi Marco, Bruxelles, Belgija.
Podmorska mina i postupak za gnjuranje podmorskih mina.
Prijava od 23. oktobra 1929.	Važi od 1. septembra 1930.
Traženo pravo prvenstva od 24. oktobra 1928. (Francuska).
O vaj pronalazak se odnosi na automat ske opsadne podmorske mine.
Kao što se zna, ove mine imaju u glavnem zaptiven plovak koji sadrži punjenje eksplozivom, plovak koji se održava na želj enoj dubini zahvatjujuči kablu koji ga ve-zuje sa kotvom.
Zadalak postavljen u gnjuranju takvih mina jeste automatsko fiksiranje plovka na željenu dubinu, m a kakva bila morska dubina.
Najprostiji postupak, a koji je i najsi-gurniji jeste u torne, da se baci u mere plovak i kotva i da se pusti da zajedno odu na dno, zatim da se oslobodi plovak koji odmotava svoj kabl i zaustavlja se na željenoj dubini,
Regulisanje potepanja plovka d obija se pomoču aparata poznate g pod imenom hi-drostatični klip, a koji če niže biti opisan.
Ovaj postupak medutim ne može da se upotrebi za velike dubine, buduči da bi trebalo da plovak podnese ogromne pritiske. Ovi pritisci bi zahtevali upotrebu ve-oma debelih zidova koja bi znatno otežali plovak, prinudavali bi konstruktera da mu da dimenzije, koje bi znatno komplikovale rukovanje. Osim toga posle izvesnih priti-saka i ma kakve bile dimenzije aparata, njegova bi težina bila takva, da bi u opšte bilo nemoguče povratiti ga na površinu.
Pronalazak rešava problem predvidajuči da donji pojas (prostor) plovka namenjen osiguranju mogučnosti plovljenja, sadrži
tečnost, čiji se pritisak automatski menja tako, da se održava na vrednost jednaku ili približnu pritisku koji dejstvuje na ph -vak.
Prema jednoj varijar.ti pronalaska, jedna-kost pritisaka koja vlada u unutrašnjosti i na spoljašnjosti pomenutog plovka, dobiva se upuštajuči u unufrašnji pojas (prostor) plovka tečnost, u k oj oj se plovak nalazi,
Prema drugoj jednoj varijanti pronalaska, unutrašnji prostor plovka stavlja se u automatski odnos sa sudom koji sadrži izve-snu tečnost pod pritiskom.
Postupak gnjuranja prema pronalaska sastoji se u torne, da se spusti do dna morskog ma na koju dubinu plovak i kotva, puštajuči morsku vodu u unutrašnjost plovka, kad sve zajedno stigne na dno o-bezbeduje se plovnost plovka zamenjujuči vodu koja se u njemu nalazi tečnošču manj e gustine, plovak je zalim osloboden i došavši na željenu dubinu, on se zaustavlja na jedan od poznatih načina.
Načrt pokazuje samo kao primer bez ika-kvog ograničavanja oblika izvodenja pronalaska. On se odnosi na razne originalne pojedinosti, koje sadrže predstavljeni ras-poredi.
Sl. 1 je šematički presek podmorske mine prema pronalaska, u koju se uvodi morska voda. — Sl. 2 je šematički presek podmorske mine prema pronalasku u ko-joj se postiže ravnoteža u pritiscima pomoču posredne tečnosti.
Din. 20.
Podmorska mina ima u glavnom plovak 2, koji s idrži punjenje eksplozivom 2 a, i unutrašnji pojas (prostor) 2b, namenjen da osigura plovnost. Pre gnjuranja plovak leži na svojoj kotvi 3, koja obično nosi točkiče 3a radi olakšice u premeštanju.
Prema oblicima izvodenja predstavljenim na načrta, uže 4 nametano je na dobošu ili vratilu 3b, koje je u vezi sa kotvom 3.
Prema varijanti pronalaska predstavijenog na sl. 1 unutrašnji prostor 2b plovka je u stalnoj vezi sa spoljašnjošču pomoču otvo-ra 2c tako, da se, kad je plovak bačen u more, ovaj prostor 2b puni tečnošču koja če se održavati stalim sa spoljnim pritiskom.
Kad celina obrazovana plovkom i kotvom stigne na dno, potrebno je dati plovku dovoljnu plovnost da bi se izdizao odvijajoči svoje uže. Prema pronalasku ovo se postiže stavljajuči u prostor 2 b, namesto vode koja se u njemu nalazi, tečnost ma-nje gustine, na pr. kakav gas koji se sa-drži u jednom ili više sudova 5, koji su vezani cevima 5a sa prostorom 2b. Ove cevi biče konfrolisane vremenskim ureda-jem kao 3b koji ih otvara tek posle odre-denog vremena i to tako, da se zamena tečnosti vrši tek kad plovak stigne na morsko dno. Ovi vremenski uredaji su dobro poznati marinskim fehničarima, i mi čemo navesti kao primer rastopljive uredaje sestavljene iz delova sa amonijačnom soli, koji se rastvaraju u vodi tek posle c dre-denog vremena.
Prema obliku izvodenja predstavljenem na naertima uže 4 je pričvrččeno jednim svojim krajem za kotvu i prelazi preko ko-tura 2 d na plovku pre no što nailazi na doboš.
Da bi se izbegao slučaj da se plovak može osloboditi od kotve pre no šte zamena tečnosti buda potpuno izvršena, doboš je ukočen pomoču vremenskog ure-daja 3 d kakvog poznatog tipa.
Kad se izvrši zamena tečnosti i doboš bude osloboden plovak se izdiže prema površini odmotavajuči svoje uže. Poznati uredaj za kočenje održava u normalnim granicama brzinu penjanja plovka. Da bi se plovak zauslavio na željenoj dubini, ko-tur 2 d, preko kojeg prelazi uže u plovku, kontrolisan je hidrostatičkim uredajem koji upravlja uredajem za kočenje sposobnim da ukoči uže u odredenom trenutku. Ovi hidrostatički uredaji su isto tako poznati, oni u glavnom sadrže klip izložen jednom stranom pritisku kakvog gasa ili opruge, a s druge strane pritisku tečnosti u kojoj se plovak natazi. U opšte se predvida uredaj za kočenje koji sprečava funkcionisanje hidrostatičkog uredaja za vreme silaženja
plovka; hidrostatički uredaj se oslobada za vreme penjanja plovka.
Za vreme penjanja plovka pritisak se postepeno smanjuje i gas koii se sadrži u prostoru 2b se širi i jedan njegov deo može da izade kroz otvor 2 c.
Da bi se izbeglo da plovak može poto-nuti usled njegovog obrtanja oko kakve horizontalne ose, koja može biti izazvana vodenim strujama iti usled čega drugog, a koje bi izazvalo ulazak vode u prostor 2 b, pronalazak predvida zatvaranje grtiča 2c kad se plovak zaustavi na željenoj dubini.
Da bi se izazvalo ovo zatvaranje može se iskoristiti na pr. naglo zatezanje uzeta koje nastaje pri zaustavljanju plovka.
Kotur 2 d po kome prelazi uže može biti u vezi sa ventilom 2 f, koji se drži na gornjem delu plovka pomoču slabih delova kao na pr. osovinama iz deformisane bron-ze. Ovi delovi se lome pod dejstvom udara proizvedenog zaustavljanjem plovka, što dopušta ventilu 2f da se spusti u otvor 2c.
Pronalazak predvida isto tako i obezbe divanje zaptivenog zatvaranja otvora 2 c podvrgavajuči ventil 2f pritisku vršenom u unutrašnjosfi plovka.
Radi ovoga se automatski otvara sud 2g, koji sadrži kakav gas pod pritiskom, kad ventil 2f dode na svoje mesto u otvoru 2 c.
Da bi se postiglo ovo dejstvo može se na pr kontrolisati ventil od otvora ovog suda pomoču premeštanja ventila 2f.
Prema varijanti predstavljenoj na sl. 2 prostor 2b je potpuno zatvoren. On ima cev 3a sa jednim ili više sudova 5, koji sadrži tečnost pod pritiskom sa gusiinom manjom od morske vode, na pr. kakav gas. Ova cev 5a kontrolisana je ventilom 5b, koji je sam u zavisnosti od uredaja 5 d hidrostatičke vrste, koji dejstvuje pod uticajem razlika u pritisku, koje postoje u unutrašnjosfi plovka. U koliko plovak bude silazio prostor 2b če se ispunjavati tečnošču, čiji če pritisak biti uvek približan spoljnem pritisku koji trpi plovak.
Da bi se izbeglo da u vreme penjanja plovka unutrašnji pritisak prevazide spoljni pritisak, pronalazak predvida postavljanje otvora 2p izmedu unutrašnjeg prostora i spoljašnjosti; ovaj otvor je kontrolisan ventilom 2m, koji funkcioniše pod rezlikom pritiska, koja postoji izmedu unutrašnjosfi i spoljašnjosti plovka.
Potrebno je isto tako da se predvidi u-redaj koji dovodi do prekida cevi 3a, da bi se izazvalo oslobodenje plovka.
Ovaj uredaj za prekid biče na pr. sestavljen iz makaza, na koje dejstvuje vremenski uredaj poznatog lipa.
Patentni zahtevi:
1.	Podmorska mina, koja je poglavito : pogodna za ostvarenje postupka gnjuranja,
koji se sastoji u spuštanju plovka i kotve, do morskog dna, gde se zatim oslobacta plovak, da bi se zaustavio na željenoj dubini, naznačena time, šlo unutrašnji prostor plovka (2 b) sadrži tečnost čiji se pritisak automatski menja tako, da se održi na is* toj ili približno] vrednosti spoljnjeg pritiska koji trpi plovak.
2.	Podmorska mina po zahtevu 1 naznačena time, što se tečnost u k oj oj se plovak nalazi u opšte u unutrašnjem prostoru plovka (2b) tako, da obezbeduje jednakost pritisaka, koji vladaju u unutrašnjosti i po spoljašnjosti plovka.
3.	Podmorska mina po zahtevu 1 naznačena time, što se, po izvesnom vremenu od gnjuranja plovka, tečnost, koja se šari rži u njegovom donjem prostoru, zamenjuje tečnošču manje gustine tako, da se postigne izvesfan vertikalan potisak, koji obezbeduje plovnost plovka.
4.	Podmorska mina po zahtevu 3 naznačena time, što ima jedan ili više sudova (5), koji sadrže tečnost pod pritiskom sa manjom gustinom od tečnosti u koju treba mina da se spusti (gnjura), zatim cev (5 a) za vezu izmedu pomenutih sudova (5) i donjeg prostora plovka, koja je kontroli-sana uredajem (5 fc) sa dejstvom zavisnim od trajanja vremena koji otvara pomenutu cev posle odredenog vremena po izvršenem gnjuranju.
5.	Podmorska mina po zahtevu 3 naznačena time, što se zamena tečnosti vrši tek kad kotva dospe na morsko dno.
6.	Podmorska mina po zahtevu 4 i 5 naznačena time, što su sudovi za redu tečnost (5) pričvrščeni na kotvu (3) i vezani sa unutrašnjošču plovka (2b) jednom ili više cevi (5a).
7.	Podmorska mina po zahtevu 5 naznačena time, što se plovak (2) oslobada od kotve (3) tek po izvršenoj zameni tečnosti.
8.	Podmorska mina po zahtevu 7 naznačena time, što doboš ua kome je name-
tano uže, biva ukočen vremenskim uredajem (3 d).
9.	Podmorska mina po zahtevu 3 naznačena time, što se po zaustavljanju plovka na željenoj dubini prekida svaka veza izmedu unutrašnjeg prostora plovka i spoljašnjosti.
40. Podmorska mina po zahtevu 9 naznačena time, što naglo zatezanje užeta proizvedeno zaustavljanjem plovka dovodi do prekida jednog ili više delova, koji kontrolni uredaj za spojne cevi drže u o-tvorenom položaju.
11.	Podmorska mina po zahtevu 10 naznačena time, što se ventili (2f), koji o-bezbeduju zatvorenost o tvora (2 c) održa-vaju zatvoreni pritiskom tečnosti snabde-venom iz suda (2g), pritiskom koji dejstvuje posle zatvaranja otvora (2c).
12.	Podmorska mina po zahtevu 1 naznačena time, što unutrašnji prostor plovka (2b) može biti stavljen u vezu sa sudom (5) koji sadrži tečnost (gas) pod pritiskom, da bi se smanjila koliko je moguče razlika koja p o stoji izmedu unutrašnjeg i spoljnjeg pritiska plovka.
13.	Podmorska mina po zahtevu 12 naznačena time, što su sud (5) i unutrašnji prostor plovka (2b) vezani pomoču jednog ili više cevi (5a), kontrolisanih ventilom koji je u zavisnosti od hidrostatičkog uredaj a (5b), koji funkcioniše pod dejstvom razlika u pritiscima koji vladaju na spoljašnjosti i unutrašnjosti plovka.
14.	Podmorska mina po zahtevu 12 naznačena time, što ima vezu izmedu unu-trašJjeg prostora plovka i spoljašnjosti, koja (veza) je kontrolisana ventilom koji je pod uti čajem hidrostatičkog uredaja, koji funkcioniše pod dejstvom razlike u pritiscima koji vladaju na spoljašnjosti i unutrašnjosti plovka.
15.	Postupak za automatsko gnjuranje podmorske mine, naznačen time, što se na dno morsko spušta i plovak i kotva, bu-duči da je unutrašnjost plovka u vezi sa morem tako, da se, kad plovak dostigne morsko dno, morska voda koja je u njemu zameni gasom pod pritiskom, koji obezbeduje penjanje plovka, koji se zatim zaustavlja na željenoj dubini.
,
G
.
-
-
..
■
.
. -
o	'
"	v -	.
: :
;
■
.
: h-h:;
* ■ .
.
■ / ' .



A dpatent broj8073.
'


Ad'patentbroj'8078.
mm
mm