Nas Glas izlazi svakog 1. i 15. a ajfr-•eca i stoji: doJcoa-•a godine S*1?— jpsjeseo E Gl-Jena svakog broja 70 f5L — Oglasi: Jedna petit vrsta 80 filtra, zva nični proglasi'1 reklame 2ML oanaocaaocaoca nongaaacaanaan Ham Fjcac Baaass eB&Kor 1. a 15. j m-ceny h eroja: p,o Roa-m ro^HH« K 7*—, sa aecen K 1*40. ITena CBSKor 6poja TOcJnuu OraacH: je^oa nerrac pepoc 80 aee> hrvuh npoeaaos ■ peK^iaMe 2 K. — cnaaccHcaoBiffBffi-a Vcednifitvo: l^NUiaaa. Himakic cesta štev. 30/U. gok opisov ne vraža, a ko ae ne, priloJi aiuunk. Dopise v letinid in cirilici sprejeme le podpisane in zadostno inmkirane. Rokopise hrv*tako-srbske je poSiljatt Onira!".eio« Saveza, Zagreb, Prankopanaka aliea Štev. 2/L leer.u i , CKasHe Centralnog Savasa jav- j tsib namjeSteniks as kraljestva S tlS SrJgft ^Sr. 'g&g; Srba, Hrvata i Slovenca. Resolucija. U Zagrebu, 26. augusta 1919. Ministarskom savjetu kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca na ruke predsjednika gospođina đra. Ljube Davidovieu, Beograd. Izaslanici potpisanih pokrajinskih organizacija, nakon šio su na sastancima, održanim u Zagrebu od 23. do 26. augusta o. g., proveli centralizaciju pokrajinskih saveza državnih i sličnih činovnika i u opće javnih namještenika za cjelokupno kraljestvo SHS, uvaživ još uvijek očajno materijalno stanje javnog namješteništva, zaključili su zamoliti ministarski savjet, da žurno i bezodvlačno udovolji ovim najvitalnijim i za sada najprečim zahtjevima svib javnih namještenika: 1. Neka se potpuno izjednače beriva svih javnih namještenika novo oslobodje-nih krajeva naše države sa onima iz Srbije i Crne Gore, a primjereno tim berivi-ma da se urede mirovine. Izjednačenje, koje je provedeno uredbom od 13. jula 19i9 Sr. 9340 isključivo za carinarske činovnike i one što službuju izvan Srbije i Crne Gore, izazvalo je shvatljivu osjetljivost i silnu ogorčenost u redovima ostalih namještenika, koji ne uvidjaju opravdanih razloga za takovo jednostrano izjednačenje tim više, što razlozi, navedeni u toj uredbi, postoje jednako i za sve ostale namještenike. Ovaj čin nejednakosti poremećaje ne samo ekonomsko ravnovesje, već i osjetljivo dira etičke osjećaje nepo-godovanih namještenika, što nikako ne može da doprinosi promicanju interesa službe. 2. Neka se javnim namještenicima i ove godine na vrijeme podijeH obilata pripomoć za nabavu odijela i obuće, jer inače radi nastajne zime bit će javni namještenici stavljeni u izvanredno teški položaj zbog nestašice odijela i obuće, koje nljesu u stanju od redovitih dohodaka da nabave obzirom na poznatu skupoću. 3. Neka se vrati javnim namještenicima sviju kategorija proti svim pravnim Principima oduzeta im pogodnost 50% popusta vožnje na želieznicama i parobrodima. Ova je pogodnost bila pravo stečeno več nastupom službe svakog pojedinog namještenika, te se osniva na podlozi privatnoga prava, a sačinjavala je dio temeljnih dohodaka, na koje je svaki namješte- \ nm računao. Materijalna korist, što je đr- I ^ava imađe od oduzimanja ove pogodno- I ■T:- s>;svhn je neznatna, jer javni nam'jpšm. J nici radi bijednog svog materijalnog stanja u privatnom poslu putuju samo u najnužnijim slučajevima, dočim se službena putovanja i onako uračunavaju na teret državnega budgeta. 4. Tražimo, da se izaslanici centralnog saveza kao jedino pozvanog reprezentanta javnpg namješteništva prizovu pretresanju i raspravljanju svih staliških pitanja, navlastito pitanja glede daljnih privremenih odnosno definitivnih uredjen-ja plata te ustanovljenja pragmatike. Ovaj zahtjev osniva se na priznatom demokratskom principu, da svoje interese imadu zastupati i braniti interesenti sami. kao što je to već priznato svim ostalim društvenim staležima, koji za interese države nijesu važniji od našeg staleža. Očekujemo od novog ministarstva, da će ovim najbifcniSm i najžumijim zahtjevima posvetiti najveću pažnju i svom hitnošću im udovoljiti. Pri tome nam je patriotska dužnost da izvjestimo ministarski savjet, kako nezadovoljstvo ovog do skrajnosti napaćenog staleža sve više i više raste i da bi nepovoljno ili odoenjelo riješenje ove naše pretst'avke moglo biti povodom još većem nezadovoljstvu, za koje ne bi potpisane organizacije mogle preuzeti odgovornosti. Za Centralni savez javnih namještenika za kraljevstvo SHS: Savez javnih namještenika za Hrvatsku 1 Slavoniju u Zagrebu: Predsjednik: Dr. Benković v. r. Ćinovničko društvo za Bosnu i Hercegovinu: Predsjednik: Josip Paitonl v. r. predsjednik senata vrhovnog suda za Bosnu 1 Hercegovinu. Savez državnih namještenika za Dalmaciju u Splitu: Predsjednik: Dr. Petar Derado v. r. kot. sudija. Društvo državnih uslužbencev za Slovenijo v Ljubljani: Predsednik: Maks LHfeg v. r. * * * Na gornju predstavku dobili smo od ministarstva saobraćaja iz B;:ograda odgovor, datiran sa 30. augusta o. g., koji glasi: Povodom pretstavke, upućene ministarskom savetu radi poboljšanja materijalnog položaja svih javnih namještenika, koju je centralni savez u prepisu izvol&o dostaviti gospodinu ministru saobraćaja uz pismo od 26. o. m., Ministarstvu saobraćaja je čast po nalogu ;><> • očina ministra izvestiti ga, ela je Kraljevska Vlada već imela u svoj program rada ona pitanja, za čije se rešenje pledira u podnetoj pretstavci, i da će se sa svoje strane postarati, da se što skorije izvede. Načelnik opšteg odelenja ministarstva saobraćaja: Potpis. Od pokrajinske vlade za Sloveniju primili smo sa 6. septembra datirani odgon vor slijedećeg sadržaja: Vašo vlogo zaradi zboljšanja gmotnega položaja vseh javnih nameščencev v, kraljestvu Srbov, Hrvatov in Slovencev sem s toplim in obširnim priporočilom na gospoda predsednika ministrskega sveta v Belgradu radevolje podprl in upam, da bodo Vaša upravičena prizadevanja dovedla do zaželjenega uspeha. Predsednik: Dr Brejc. Od ministarskog savjeta drugih resornih ministara, te ostalih pokrajinskih' vlada nije do danas stigao još n i kakov odgovor. (vo Verbič (Ljubljana); Za resno delo resne ijudi. Zgodovina nam je najboljša učiteljica v vsakem oziru. Tako tudi glede raznih organizacij. Le take organizacije imajo življenjsko silo v sebi, le tiste organizacije, bodisi strokovne, bodisi politične, imajo zaznamovati uspehe, ki so sezidane k a zdravi, trdni in solidni podlagi. Le take organizacije si pridobe umevamja, upoštevanja in sc njihova naziranja pri reševanju njih teženj merodajna. Na tako podlago hočemo in moramo postaviti vse svoje strokovne organizacije. Bolj kot kdaj preje se kaže ravno sedaj, ko si gra-1 dime novo državno stavbo, potreba srrro-trenega, odločnega sodelovanja v vseh naših organizacijah. Pomen močne, in trdne organizacije je vsakemu znan. Ravno v seđanflfi zamotanffi razraerali vidimo, da se vsak stan organizira, cia se vsaka obstoječa organizacija izpolnjuje, da more s tem večjim povdarkom, s tem večjo energijo varovati svoje stanovske interese. Zakaj to? Ker vsak stan od kapitalista pa do zadnjega kočarja uvideva, da je le močna organizacija v stanu dovesti do ciljev. Držav ne tvorijo pbsamezni poten-tati. Smer poslovanja uprave ne sate biti odvisna od dobre ali slabe volje slučajno na visokih mestih sedečih gospodov. Državo tvori narod; narod ostane, potentan so od danes do jutri. Tudi mi smo del naroda, im da se bo ta del naroda upošteval, da bo pri urejevanju upravnih in razlih drugih važnih vprašanj (gospodarska, socijalna itd.) imel soodločajočo besedo, to bodi naloga, to bodi cilj naših organizacij. Da ta cilj dosežemo, je potrebno, da je vsakdo izmed nas organiziran. Treba je strniti v močno in nepremagljivo falango vse naše sile, vse paše zmožnosti! Dolžnost vsakega bodi, prispevati po svojih močeh do končnega uspeha! Le tedaj se smemo nadejati uspehov, če bomo vsi brez izjeme združeni pod skupnim praporom. Čakajo nas še težki časi, težke naloge. Sedanjost nas uči, da nam bo premagati še nebroj težkoč in ovir. imamo sicer svobodno in demokratično domovino. Toda vsi čutimo rta lastni koži, da je za nas svoboda in demokratizem le na — papirju; praksa je povsem drugačna. Potrebno je tedaj, da smo vsi brez izjeme bojevniki za uresničenje naših teženj, za zboljšanje našega gmotnega in socijainega položaja. Nikogar ne sinemo pogrešati v naših vrstah. Takozvanih »trotov« ne sme biti med nami! Geslo nam bodi: Vsi za enega, eden za vse! Uspeh nam je potem zajamčen. Uspehi naših organzacij pa so odvisni tudi od naših izvrševalnih organov, od naših vojskovodij. Le ti morajo čim največ možno svoje sile, zmožnosti in energijo brez sebičnosti posvečati skupnosti. Moralno oporo imajo v svoji organizaciji. Po reku; Več oči, več vidi potrebujejo tudi naši prvoboritclji v premnogih slučajih potrebnega opozorila in inicijative s strani članov. Ako se to udejstvuje, ni dvoma, da dovedejo do zaželjenega cilja. Vodilna in odgovorna, vedno s težavnim delom spojena mesta pa poverite vsakokrat le članom, ki jim je za stvar, ki se zavedajo prevzetih dolžnosti in jih v polni meri izpolnjujejo, članom, ki so vredni neomajnega zaupanja. — Izza mojega društvenega delovanja moram žalibože pribiti, da v premnogih slučajih prevzamejo člani razne funkcije, ki jih nočejo vršiti, bodisi vsled malomarnosti, nebrižnosti ali podobnih razlogov. Taki funkcijonarji so rale-rana za organizacijo. Na odboru iška mesta spadajo tiaj-agilnejši in najsposobnejši člani, taki, ki hočejo posvetiti resno svoje sile in zmožnosti prevzetim nalogam. Taka mesta so mesta dela; zate naj n i h č e, n i k o 1 i in pod nikakim pogojem ne prevzame funkcij le za — parado. Bolj kot kdaj, veljajo za vršitev funkcij besede: Kar more, to mož je storiti dolžan! Mnogo smo že slišali in ciu ii o korupt-nih razmerah pri naši upravi. Praksa nam kaže, da to zle ne pojenjuje, ampak celo raste. Ako navajamo primere tega zla, izvirajočega iz naše centralne uprave, ni naš boj naperjen proti pripadnikom kakega plemena troimenega naroda, ampak proti sistemu, ki se hoče uveljaviti. Slišijo se vesti iz Belgrada, kako pridno napredujejo naši srbski tovariši, zlasti še, če imajo v bližini kakega ministrskega stolčka svoje kume, strice in podobno. Mi zahtevamo pa za vsakega izmed nas uvel javljanje na- čela za vse enake pravice. Ne sme se nas smatrati o s v o j e n i’m i! Mi smo osvobojeni in te osvoboditve smo težko pričakovali ter po svojih močeh zanjo delovali. Napredovalno vprašanje se mora pred izvedbo skupnega statusa po veljavnih načelih izvesti za vsako pokrajino skupne domovine čimpreje in posebej, oziraje se na službeno dobo, krajevne potrebe in zmožnosti. Niti senca dvoma ne sme obstajati, da je bU kak pripadnik troimenega naroda zapostavljan, a drug protežiran. Za resno delo je treba resnih ljudi, za resne organizacije resnih funkcionarjev. Potem bodo tudi uspehi resni! Agitirajte za naročbo pri vseh tovariših in tovarišicah! Nobena kavarna, nobena gostilna, kamor zahajate, ne sme biti brez našega glasila. Povsod na,! odmeva Naš Glas: Dr. Milan Ogrizovič (Zagreb): Duševni radnici in njihove piace. Kali me je moja pokojna majka siala u prvu gimnaziju, zaprijetila mi se: ako ne budem dobro učio, da če me dati u šošta-re. Pri tom mi je pokazala na malu radionicu s natpisom, koji i danas pamtim: Janko Saboiin, postolar. Budem li pak uvijek odlikaš, da ću biti veiiki gospodin. Ja sam svake godine donio kući odliku i postao sam — profesor, a Janko je Saboiin sazidao veliku palaču. Sad poslije rata ima već nekoliko kuća, više nego li ja — pari cipela!... Moral ove moje životne priče: Djeco, nemojte učiti u školi i ne budite za Boga odlikaši! Hodite u zanat! Kao profesor imao sam u prvom razredu jednog simpatičnog i mirnog dečka, koji doduše nije ništa »kvario«, ali za nauku mu nije bilo baš ni malo stalo. Svojim je crnim očicama radije gledao kroz prozor, nego Li na ploču i u mene. Prozovem ga: ni ne otvori usta. Pitam ga, nele ponovi, što sam onaj čas tumačio, ne zna ništa. Izgrdim ga i kažem mu, da ću ga naredni sat pitati. Opet ga zovem, a on ništa. Samo se zagledava u prozor. »Pa šta misliš? Ne će ti se učiti! Hoćeš valjoa biti — konobar!« — vjknem na njega ni ne misleći, kako sam došao baš na konobara, o moj dečko odmah prihvati tiho: »Pa to bih ja i htio, ali mama ne će ni era čuje!« »Konobar bi htio biti?« »Da!« ponovi mali i pocrveni. Kad mu je mati poslije došia, da se upita za njegove redove i napredak, kazao sam joj njegovu želju. Ona se isprva bunila i — kao činovnička gospodja! — bila ća i uvrijeđjena, ali kad je napredak i poslije druge sjednice bio isti, izostane moj dečko, a ja na njega i zaboravim. »Jedno pivo!« viknem jednom žurno u restavraciji na stanici, a tko mi ga smijući se nosi? Moj mali mirni prvoškolac, odjeven u crni frak, spretni .piccolo1. Klanja se, dvori, nosi, a lice mu nasmijano. Zadovoljan, veseo. Godine prolaze kao u kinematografu. Još uvijek u istoj restavraciji, samo visok, elegantan, ozbiljan s crnim zalicima i pomno začešljanom kosom ide moj nekadanji prvoškolac, ali više ne dvori, ne nosi, već s olovkom i bilježnicom u ruci dostojanstveno prolazi izmedju stolova, oglasujući sc — kad tko vikne »platiti« — š sonornim »odmah, molim!« Postao J8 nadkonobar i meće novac na stranu. Za vrijeme rata prigodom jednog transporta zapadem u isto takovu pokra-jinsku restavraciju, čistu i urednu, Moj nadkonobar već je restavrateur, mladi gazda, ima veliki zlatni lanac i sat (ja to ne ću nikad imati), a u pregovorima je, — veli — da preuzme jedan veliki hotel. Kao dobavljač za vojsku nije trebao ni služiti. »A da ste se turali kroz gimnaziju, sad biste bil! kao svršeni pravnik besplatni vježbenik i dakako rezervni poručnik, koji bi već negdje na Karpatima bio i pao ili se potucao u zarobljeništvu!!« —• »Bolje je ovako,« nasmiješi se on. Opet moral: što ćete, djeco, u gimnaziji? I šta će Vam nauke? Pričaju za jednog profesora matematike u Madjarskoj, da je jedne godine a teškim instrukcijama ipak toliko zaštedio, da je mogao svoju brojnu porodicu (nekih sedmero djece!) povesti na praznike u Peštu, da vide glavni grad i da nekoliko dana tamo proborave. Jednoga podneva zadju oni u jedan oveći hotel na pivo, a poslije da će u manju gostionicu na ručak. Ali sudbina je htjela drugačije.Konobari su najednom, a da nije bilo ni naručeno, stail za cijelo porodicu prostirati pribor za ručak, donositi fina vina, cvijeće, voća ud. (kao u kinematografu). Cucli se profesor, to je valjda zabuna, nesporazumuk, razlaže konobarima, da nije ništa naručio, vadi novčarku: — ta on to sve ne bi mogao ni da plati — ali konobari se klanjam i smiješkaju: gazda nam je tako naložio. I najbiranija jela zaredaju cijeloj porodici, a kad je došao i šampanjec, onda je gazda pozdravio profesora: »Sjećate li me se još, gospodine profesore? Ja sam bio Va5 djak...« Pi'ofesor namiče naočari: »Ne!.., Ne osjećam se —« »Vi ste, gospodine profesore, moj najveći dobrotvor.Vi ste mi u prvom razredu dali treći red iz matematike, i moj me jo otac ljutit dao u sluge, ali sam ja od običnog krčmarskog hlapca, vidite, danas vlasnik ovog hotela. Uvijek sam Vas blagoslivljao i Vaše lice imao pred očima, a danas sam ga ipak poslije toliko vremena ugledao. Dopustite, dakle, da Vas u zahvalnost za Vaš treći red danas počastim.« Takovih pedagoških sličica ima više, a rat je od njih stvorio pravu »tisuću i jednu noć!« Imam svojh bivših djaka činovnika i zanalnika.Činovnici se pa to kao i ja, a bili su izvrstni i marljivi u školi, a oni trećoredaši i ostali, koji su sc koiekako povlačili do četvrtog razreda ili još manje, sad su slagari i bankovni činovnici, imajući daleko više plače od mene. Kod po-sleđnjeg brijačkog štrajka d(obio ie brijač hi kalfa (i opet moj nevaljeli učenik) na n e-d j e 1 j u više plaće nego li ja na mjesec kao njegov bivši profesor . . . A kad bih bio gotov, da nabraiam sve one svoje bivše učenike, koji su se ratom trgujući obogatili? Poznajem jednog čak »milijunaša«, a bio je putujući glumac, isiieran iz svilu gimnazija; danas trguje s Milanom p tolažeči kroz Italiju za najvećih nemira i mm rnu jc budjelar hiljađark?. Drugi je kao obični agent baš neki dan preuzeo od naših seljana, koji su se vraćali iz Amerike, dolare, izmijenio ili u krune i nri tom u jednom danu zaslužio više od stotine hiljade kruna! Moj bivši »purŠ« za vrijeme ovog rata stekao je trgujući takodier lijepe hiljade, pa sad bolje žive nego ii ja i moji drugovi, duševni radnici. Reći će tko: to jc sreća, ratne konjunkture, slučajevi i slično. Ali sve to da- Bomice postaje pravilom, i mladji že narastaj listom početi da kreće u trgovinu i u lakše zaslužbe nego li u činovnike, koji gladuju i stradavaju. Kad počnu i djeca pregledavati, kad oni mladi fakinćići prodavanjem cigareta stiču, a da se ne trebaju mučiti knjigom, koliko će nam onda ostati pravih i ambicioznih učenika? Kad četvrtoškolac vidi. da će kao bankovni činovnik doći brže do veće plaće nego li maturant, koji treba još da se probija na universi, tko će onda svršavati gimnaziju i učiti dalje? Tko će u opće ići u državne činovnike? Gdje će nam biti viša stručna naobrazba? Gdje znanost, književnost i umjetnost, budu li se talenti rastepli i izgubili po praktičnim zvanjima, kad se duševni radnici ovako slabo plaćaju. I čim ćemo mi profesori djecu pobu-djivati na rad? Zar samo idealnom vrijednošću znanja i ljepotom duševnog rada? .Hoću li onom u nižoj školi zaprijetiti, da će, ne bude li učio, ići u konobare, šoatare, meyare ili u rnakar koje zanatnlke, kad su »Vi ii za dva decenija posjednici kuća, ho-teljeri, milijunaši? Hoću li mu govoriti o svetom zvanju pučkog ili srednjoškolsko? učitelja, kad mi više puta za predavanja dolazi omaglica, jer sinoć nisam dosta večerao, ili kad on na mesii vidi isto odijelo, koje se već izlizava, i otrćani ovratnik. I s kojim veseljem da predaje profesor u školi, slabo nahranjen i slabo odjeven, gledajući pred sobom sinove milijunaša, koji .već sad imaju na ruci dragocjeno prstenje I zlatne lance preko grudi ju? Država je dužna učiniti ovomu kraj! Odredio se porez na ratne milijunaše. !A da I: se i provodi? Nisu li ti ljudi i ovaj zakon obišli ili se uz dobar bakšiš izvukli? ?toji svakako ovo: da mi javni namještenici ne možemo s ovom sadašnjom plaćom Kraj sve veće skupoće ni do 10. u mjesecu živjeti, to jest prehranjivati se samo, a da o odijelu nema ni govora. Da nam se plaća potrostruči, upravo potrostruči, onda bi čovjek mogao da nekako na mjesec sa živežom izadje, a da ne treba nuzgređno zasluživati. Moji kolege muće se teškim instrukcijama, koje ib još više Ispijaju, drugi (kao i sam) književnim radom, treći drže djake na stanu i kosti, četvrti će biti prisiljeni, da se bave i tajnom trgovinom, peti ppsudjuju itd. pa kakvi ćemo onda izlaziti pred naše djake? Izmučeni, zabrinuti, duhom odsutni... Ne pomogne li država i to što skorije svojim javnim namještenicima, duševnim radnicima, sprema joj se još i veće, sud-bonostiije zlo. Duševni će se rad sve manje cijeniti. U našem društvenom životu prevladat će mišljenje, da je glupost težiti za idealima i biti rodoljuban, već da je glavno: bogatiti se I stleati novce. Požuda za zlatom nništit će sve plemenitije pobude. Obrnuto: sve veća bijeda kod državne duševne intelektualne elite — a to jesu pretežno javni namještenici — ubit će I eno malo idealizma, što ga je svatko polazeći iz školskih klupa još sačuvao za svoje zvanje unatoč nevolja, pa će duševni stradaoci početi dolaziti na ovu misao: onako, kako su nama ratne prilike dovele do absurdnosti pojam idealnog duševnog : rodoljubnog naroda, tako ćemo i mi biti Prisiljeni, da do absurdnosti dovedemo pojam vlasništva. Ako država sama *'e uzme od lako stečenih privatnih mili-lunn i ne dade nama, koji se za istu državu teško mučimo i koji smo njezin intell-Ebntni sastavni dio, onda smo vrlo blizu tnisli, da hi te pojedincu suvišne ratne m»-JiJune trebalo proglasiti našim vlasništvom * zahtijevati od države, da ih p r a v e d-Podijeli međjuone, kojiza-»ravp čine srčiku država A' se znači K to izazivati savtesti komunizma? Nije li to šteta državi? U to neka se gospoda na kormilu zamisle i nek nam pomognu još prije ove teške i gladne zime! Povišice, što dobivamo, tek su mrvice. Mi gladujemo, gospodo, i ne možemo duševno raditi sa slabim tijelom. Pomozite nam i ne stvarajte od nas — boljševike i Prof. Katunarić (Split): Zašto se udružujemo? Javni namještenici, koji su uslijed strašnog i dugog rata iznemogli materijalno, duševno i fizički, u skrajnoj nevolji počeše se udruživati, ne bi li na ovaj način pomogli sebi i državi. Udružili smo se, da pomognemo vladi pri riješavanju teških životnih problema znajući, da ih ni najbolja vlada ne može bez naših udruženju da riješi. Mi smo prvi pozvani, da pri riješavanju sudjelujemo tim više, što se stvara naša nova modema jugoslavenska država, za koju nam dužnost nalaže, da i ini postavimo temeljni kamen, koji odgovara današnjem duhu vremena. Udružili smo se svi javni namještenici cijele Jugoslavije,ne bi li što brže i uspješnije pomogli našoj napaćenoj domovini. Udružili smo se, da ekonomski podignemo naše članove, eda uzmognu pristojno živjeti,' imajuči pred očima, da je ekonomska neodvisnost sredstvo za postignuće cilja, a cilj jest sloboda, jer ekonomski nezavisni činovnici jesu stup slobodne Jugoslavije. Ovo je prvi uvjet, da se uzmognu riješa-vati drugi Životni problemi, koji zahtjevaju od svakog namještenika napornijeg rada, kojega se ne može imati bez ekonomske neodvisnosti. Svakom članu udruženja stoji dobro usađjeno, da dobar činovnik mora da uvijek uči i znanstveno se svestrano kao i stručno naobražava i usavršava. On stoji jednom nogom na temelju znanosti, a drugom na praksi i praktičnom životu. Tako nalazi u svom umnom i moralnom napretku zadovoljstvo i pobudu, da što više žrtava doprinaša narodu, jer svak zna, da je on radi naroda, ne narod radi njega. Udružili smo se, da nestane protekci-jonizma t. j. nerazmjernog unapredjivanja, koje stvara nezadovoljstvo medju samim članovima, a time nanosi silne štete državi u moralnom i financijalnom pogledu. Znajući, da novine utječu velikom snagom na život i stvaraju umjetno javno mnijenje, što više puta štefuje, odlučismo i mi sudjelovati, izdavajuči »Naš Glas«, ne bi li time javno mnijenje bilo pravi i prirodni odraz društvenog života.a ne ek-stravaganta kakve nervozne i histerične duše, odgojene izmedju četiri zida: duše, koju nigda nije ogrijalo pravo sunce, ni propirio vjetar, nit je igda bila u životnoj borbi. Udružili smo se, da ne očekivamo sve od vlade i države, nego da tražimo od njih samo ono razumijevanje, koje moraju da posvete ovakim udruženjima, koja su irn desna ruka. Na žalost do sada nijesmo toga osjetili, nego protivno nastojeći, da nas unište. Možemo mi satno napomenut!, da je reakcija pravi elemenat uudruženji-ma, Jer ona suspreže energiju pokretnih sila i gomila ih do eksplozija, koje su često od nedoglednih posljedica. Država nema boljih sarađnika nego što su samo udruženja. Ona se njima upotpunjuje te s njima skupa riješava socijalne probleme života. Udružili smo se, da Vladi olakotSmo riješavanje našeg pitanja držeći se one: »Nil de nobis sine nobis!« —- Slivničan (Ljubljana): Srbska lekarniška taksa. -Najnovejši atentat, ki ga nameravajo izvršiti, oziroma so ga že izvršili gospodje v Beogradu na naše žepe v Sloveniji in na našo valuto, je naredba srbske lekarniške takse v dinarjih. Pred nami leži recept, ki je sta l dosedaj 2 K 69 v., a po novi srbski lekarniški taksi stane 14 K 67 v. Raz-> lika je 11 K 69 v., kar znači 5-kratno ah 4C0 % no povišanje zdravil. informirali smo se na merodajnih mestih in zaznali, da je uvedba srbske takse ne samo protipostavna, marveč tudi neutemeljena. Protipostavna je, ker ni bila nikdar razglašena: do sedaj namreč »Uradni list« ni prinesel ne črtice o njej. Gospodje v Beogradu so pozabili eno izmed najvažnejših točk zakonodaje: na razglasitev. Postave, ki naj bodo obvezne za državljane, morajo biti razglašene. No, bodo gospodje v Beogradu rekli: Bodemo pa napravili naredbico v Uradnem listu za Slovenijo, da ima od sedaj naprej veljati srbska lekarniška taksa. A glej ga spaka, tudi tedaj ne pojde. Naredba srbske lekarniške takse ni nič druzega, nego pravcato v t ih o t a p 1 j e n je »reguliranja« naše valute v Sloveniji, a regulacija valute ni stvar eksekutive (vlade), marveč je stvar^ zakonodaje (parlamen ta). S tako naredbo bi posegla vlada (uprava) v delokrog postavodajne skupščine, kar ne gre. Morda so baš raditega gospodje v Beogradu pozabili na-1 a š č na razglasitev, da se izognejo nepri-likam v parlametu, češ uboga slovenska1 »para« bode že plačevala zdravila v »parah« in lepo molčala___ A kar tako se vendar ne damo ugnati v kozji rog iz Beograda. Res je v Ljubljani mestni magistrat razposlal srbsko takso lekarnarjem po naročilu vlade, a to uradovanje ni nobena razglasitev in ne more suplirati razglasitve. Srbska taksa za naše občinstvo ni pravzaprav nič pravnoobvezna in občinstvu je ni treba plačevati; Prav lahko se zgodi, da se bodo morala naša sodišča pečati z zadevo. Ni neverjetno, da bodle ta ali ona stranka plačilo zdravil po novi taksi odklonila, sklicujoč se na zgoraj omenjeni pravni položaj, in lekarnar, ki ji z ozirom na odgovornost po kazenskem zakonu ne bode mogel odreči pomoči, — moral bo razliko med staro, za stranke obvezno takso in med novo iztožiti pri sodišču ali obratno: stranka bo to razliko sicer plačala, a jo zahtevala potom sodišča od lekarnarja nazaj. In nič ne dvomimo, kako bode pri naših, na tako visoki stopnji pravnega čuta in praVne naobrazbe stoječih sodiščih, ki imajo pravico do presojanja postavnih naredb — izpadla razsodba. Postavki srbske takse, ki šo sami na sebi že itak zvišani, ne glede na to, da je lekarnarju naročeno, da mora preračunavati dinarje v krone po ključu 1:3, — pa tudi v dejanskih razmerah niso utemeljeni. Sle so pač farmacijskemu blagu cene znatno kvišku in režijski stroški so se zvišali na tak način, da lekarnarju s sedanjo takso ni moči izhajati. A to podraženje nikakor ne more upravičevati uvedbe visoke srbske takse t. j. uvedbe 5-kratnegai (400%) povišanja sedanje takse. Povišanje v izmeri 100%, 150%, makar 200% bilo bi več kot zadostno. A računati zdravila po zvišanih postavkih srbske takse v dinarjih in preračunati potem vso vsoAo v krone po ključu 1:3. t. j. multiplicirati jo s številko 3, to pač ne bo šlo! To ne pomeni nič đruzega, Kakw izročitev ljudstva na milost in nemilost le-1 kamarfem, ki K Dostali čez noč pravcati vojni dobičkarji s pomočjo in po zapovedi osrednje vlade. Poživljamo ljubljansko vlado, da srbsko lekarniško takso nemudoma odpravi, kar gre pri nejasnih kompe-tenčnih razmerah beograjske in ljubljanske vlade brez vsake težkoče. Ker pa postavki dosedanje takse (naredba z dne 13. januarja 1914 št. 276 drž. zak.) res re odgovarjajo več današnjim razmeram, — splošna draginja se žalibog ni dala oplašiti po Eskulapovi kači, — naj se zvišajo na primeren in za producente sprejemljiv način, nikakor pa za 400 %. Torej prosimo! Uradniki smo imeli že doslej po lekarnah preveč troškov; vse kaže, da bomo morali po srbski taksi vbodoče poginjati brez lekov. Gorje uradniku, ki ima bolno ženo ali bolne otroke! P. D., podvomik (Zagreb)'. Na okup, drugovi podvor-nici! Ako itko — a to baš podvomički i nižji stalež može biti više obradovan i zadovoljen sa organizacijom Saveza javnih namještenika, da je i tome staležu u dio palo, da može svoje težnje i nevolje izjaviti široj publici, — pa i najvišjim svojim predpostavljenim. Istina je, da podvoraici imadu svoje udruženje pod imenom »Podvornička Zajednica«, ali to udruženje nije nikada moglo upUvisati na svoje predpostavljene ona-kovom snagom, kako to može današnjom organizacijom sjedinjenim silama sa svim javnim namještenicima. Uzalud smo raznim predstavkama i molbama dokazivali svoje bijede i nevolje, u kojima se i danes nalazimo, da je naše stanje takovo, koje vodi upravo do katastrofe, no priskoči li se čim prije izdašnjom pomoći tome naj-bijednijem i parničkom staležu u pomoć. Od početka našega udruženja pak do danas nismo takorekuć sa svojom zajednicom polučili ništa, osim nekih malih uspjeha, koje nije vrijedno ovdje ni spominjati, — usprkos toga, što nam se je uvijek obećavalo od strane naših mjerodavnih faktora, — ipak j2 to ostalo uvijek samo pusto obečanje i ništa više. Da nismo do uspjeha mogli doći, sasvim je naravno, jer nismo imali nikoga za sobom, koji bi nas podupirao u našem nastojanju, — a mi sami po sebi nismo bili tako jak faktor, na kojeg bi se oni bili obazirali. Toga radi i nismo imali nikakovih plodova svojega težkoga i napornoga rada. Danas je to sasvim drugačije. Danas nismo osamljeni, danas smo udruženi s najmsnje 25.000 naših drugova, koji će nas podupirati u našim pravednim zahtjevima, - - a ako Bog da. dok se sasvim provede organizacija po čitavoj zemlji našeg kraljestva, biti će nas i preko 50.000 drugova, onda držim, da će res-■ :.tirati naše opravdane zahtjeve. — Organizacijom Saveza javnih namještenika, u kojem se nalazi i naš podvor-nički stalež, držim, da smo stupili u novu fazu našeg života, kako se već danas može razabrati po svem dosadašnjem istupanju Save..a u korist svojih članova bez razlike Staleža u demokratskom duhu. Ako i još nismo znatnih uspjeha polučili, - ipak možemo pouzdano očekivati, da će se tekom vrcmena mo'att udovoljiti na-';m zahtjevima, koji su skroz opravdam. * * Vse sluge v državi SHS posebno opozarjamo na ta članek iz peresa sluge! Op. uredn. U početku organizacije Saveza KHa mu je prva stvar, da se obrati jednom predstavkom na ministarstvo u Beogradu glede poboljšanja materijalnog stanja javnog namještenistva, a u prvom redu našega staleža, koje se nalazi u težim životnim prilikama no svi ostali. U toj predstavki je zatraženo, ua se imade doznačiti skuparinski doplatak u jednakoj visini, bez razlike od najnižeg pak do najvišeg sluzoenika, s tom motivacijom, da svi kupujemo na jetkom tržištu za jednaku cijenu, jer u cijenama na tržištu ne ima razlike, bilo to za podvornika ili za najvećeg gospodina. Prigodom predaje naše predstavke u Beogradu ministru predsjedniku, posjetili smo i druge gg. ministre naročito iz naših krajeva, pak nam je tom sgođom od strane jednog ministra prigovoreno, da to nije u redu, što za sve jednako tražimo, da se tome ne može udovoljiti, jer da podvor-nik ne može toliko dobiti, koliko n. pr. jedan banski savjetnik, jer da podvornik ne-ima tih zahtjeva kao višji, pak uslijed toga mora i skromnije živjeti od ostalih službenika, stoga da se i ne može svima jednako doznačiti skuparinska pripomoć. Kada smo dokazivali, dsl je jedino naše stanovište opravdano onako, kako je u predstavki naznačeno, konačuo nam se po starom običaju obećalo, da će še učiniti, što će se najviše moći. Kod doznačivanja tih povišica vidimo, da se i opet pro-vadja po onom starom sistemu, da se najme višim daje najviše, srednjim manje, a najnižjim malo. A čime da se mi podvornici i najnižji razbacivamo? kako nas je upozorio onaj g. ministar, da podvornik mora skromnije živjeti od ostalih, kao da mi toga i ne činimo. Da je Savez opravdano tražio za nižje namješteničtvo u svojoj predstavki, da mu se jednako doznači kao i ostalim, vidjet će se iz slijedi-ćih podataka: Podvornik dobije danas, i to u najvećem plaćevnom razredu, sa svima doplatama i vanrednim dodatkom 350 K mje-sično ili 4200 K godišnje plate sa dvoje djece. To su mu sva beriva, koje prima godišnje. Potreba njegova je za 4 člana obitelji — uzmimo, da si namiriva sve putem središnjice za opskrbu javnih namještenika, koja pribavlja ipak jeftinije od ostalih trgovaca — 480 kg brašna za iznos od 754 K, 2 hvata drva 600 K, 4 para cipela 500 K, I muško odijelo 800 K, 1 žensko odijelo 600 K, 24 kg šećera po današnjoj cijeni i po pol kg po glavi obitelji 237 K, 48 kg masti po 15 K 720 K: ukupno dakle samo, ovo što je najnuždnije, iznaša 4211 kruna. K tome ako još pribrojimo sa svim skromno 500 kg krumpira 1000 K, 100 kg bažulja 300 K, 300 kg kapusa (zelja) 450 K, stanarina 480 K, popravak cipela 240 K, žigice 60 kruna, 1 litar mlijeka dnevno po 3 K iznaša 1095 kron, 10 kg soli 30 K, 12 litra proleja samo po 1 K 12 K. 5 kg sapuna 120 K, 10 kg sode 30 kruna, — ovo sve bez mesa i inih kućnih potrebština iznaša sa onim 11 K, što smo ih prekoračili već kod prvog izdatka, 3823 K. Sada bih se uslobođio pitati onog g. ministra: kako da skromnije živimo, kada ne zahtjevamo niti mesa niti nikoVog pića, pače odričemo se i pušenja i hranimo se samo sa varivom i napolak se odijevamo i obuvamo, a ipak nam je kraj sve te skromnosti još izdatak veći od doznačenih nam beriva za 3828 kruna godišnje? Cime ćemo nadoknaditi taj deficit, a ipak moramo da ga izdajemo, ako hočemo, da živimo? Zar onda nije opravdano, da Savez traži, da se skuparinski doplatak imade svima jednako doznačiti, kako za I visoke, iako i za manje uslužbenike? — Ali gg. mirrfsfri ne ćJadtt si ftjgsr niftaTfo eto-kazati, prem da oni to vrlo dobro znadu. Iz ovih par redaka uvidjet će svaki naš drug i drugarica, zašto je potrebno I neophodno nuždno, da se svi okupimo a ovo novo kolo, da svi poradimo oko toga, da ne smije biti niti jednog našeg druga 1 drugarice, koji ne bi bio u savezu javnih namještenika. Samo tako ćemo si moći izvojevan bolji život i bolju budućnost Pogledajte si radničke organizacije, kako su one tijesno orgamdzovane, kako one danas dominiraju svojim poslodavcima! Najslabiji radnik danas zaradjuje 30 do 40 K dnevno, i još se tuže, da ne mogu izlaziti kraj danas je skupoće sa svojom platom. A što ćemo mi bijednici da kažemo sa našom kukavnom platom? Odkuda ćemo mi pokrivati onaj višak potroška, što nam naša plata ne dosiže? Zato Vas pozivam ponovno, drugovi i drugarice, da se prihvatite posla svaki u svojem kruga, da ne smije izostati ni jedan naš član, bio on aktivan ili umirovljen, a da ne pristupi u naš savez, jer samo tako ćemo moći ujedinjenim silama polučiti naše opravdane zahtjeve. Učinite i odazovite se dužnostima, koje Vam nalažu društvena pravila, pred-plaćujte se. na sveznički naš list »Naš Glas«. Širite ga po svuda! Nijedna gostiona ni kavana nesmije biti bez našeg glasila, neka se čita svagdje i neka ga čita svatko pa i najviši naši predpostavljeni. U našem ćemo listu iznašati naše tegobe tako dugo, dok nam se ne dodie u susret boljim uredjenjem plata i dok se ne urede naše staležke prilike. Ako će se svaki naš član držati toga načela, siguran sam, da nam le budućnost osigurana. Dakle na okup drugovi i drugarice! — Just Piščanec (Ljubljana): (Dalje.) Carinstvo. Št. 1. Uvedba carine v Jugoslaviji. Ministrski svet je odločil v svoji seji dne 11. marca 1919.: a) da se dopusti promet zveznim in prijateljskim državam, ki so ostale še dalje v trgovinskih odnošajih z nami, na osnovi dotičnih pogodb brez omejitve, jizvzemši za proizvode, za katere je izjemno zabranjen izvoz iz posebnih državnih razlogov; b) da se izključi in zabrani vsak trgovinski in osebni promet iz neprijateljskih držav: c) da se neutralnim državam, katere so z nami v ugovornih odnošajih, načeloma dopusti promet po ugovornih odredbah, nli da se z obzirom na evemtuelnost, da se preko njih uvaža v naše ozemlje neprijateljsko blago, promet podvrže posebnemu režimu, ki prepreči vsak uvoz v našo državo iz sovražnih držav in vsak iz. .3 iz našega ozemlja preko njih v sovražne države; č) da se na izvoz iz prijateljskih ali neugovornih držav uporabljajo iz-ključljivo maksimalne carinske postavke občne carinske tarife, kakor tudi na proizvode iz neutralnih držav; d) da se prizna uvoz, prost od vsake carine In davščin, domačim proizvodom iz teritorija, naseljenega po Srbih, Hrvatih in Slovencih, k: so še okupirani od kake tuje sile in prost izvoz iz kraljestva v to ozemlje, ako služi blago za potrebe prebivalcev in ne tuje posadke: e) da se zabrani uvoz in prevoz vsega blaga, ki prihaja iz teh teritorijev, a je izvora iz zemlje, ki lih Je okupirala tuja sila. Blago pri vseh d m "ih zveznih in nam prijateljskih državah se sme uvažati, ako je izvor dokazan in ^e plača carina v smislu dogovorov in tarif; f) uvoz iz Albanije je carine prost: g) da se v načelu prizna Češki in Poljski pravico na trvro T nasd 'državo, a nUK Je podvrženo režimu občne tarife do vzajemnega sporazuma. C 5t. 1070 od 13. marca 1919. Ker so se navzlic izdanju gornje nar. uvažale po celem kraljestvu velike množine življenskih potrebščin, je ministrstvo z brzojavko C št. 1489 dne 30. marca 1919 naročilo! da se brez odlašanja podvzame-jo vse mere, da se meja popolnoma zatvori in da se prebod čez mejo vrši samo pri carinskih uradih, odnosno samo na onih krajih, kjer Je vojna in policijska oblast, da blago napoti na carinski urad. Z brzojavko C št. 743 se je ob enem izreklo, da je prevoz preko našega ozemlja v vseh smereh prost. Da pripravi vse potrebno, da se ustanovi in da morejo cariname takoj i>očeti s svojim poslovanjem, pooblastila je delegacija ministrstva financ dne 2. aprila 1919 upravitelja glavne cariname I. r. v Ljubljani, čar. nadz. Justa Piščanca. Ta je takoj gačel s svojo nalogo, in dne 4. aprila t. L se je pričelo z ocarinjevanjem vsega blaga, ki je prihajalo iz nam sosednjih, iz bivše Avstrije nastalih držav in druzega inozemstva. Pri vcarinjevanju se je začetkom uporabljala carinska tarifa bivše Avstrije. Po otvoritvi carinskega oddelka na glavnem kolodvoru v Ljubljani so se kmalu nato, čim so bili potrebni nameščenci na razpolago, po imenovanem pooblaščencu ustanovile sledeče cariname ob demarkacijski črti in sicer: v špiljah, oddelek na Vrhniki, v Skofjiloki, v Ložu, Cerknici, Jesenicah, oddelki v Boh. Bistrici, Kranjski gori, Gorenji vasi, Železnikih in Žirch, v Tržiču, Sp. Dravogradu in v Radgoni; v Mariboru pa poseben oddelek na glavnem kolodvoru. Ustanavljanje carinam na Koroškem je v teku. Št. 2. Uvedba srbske tarife in zakona. Obznana Generalne direkcije carin z dne 29. rmtrca 1919 c št. 1071 je bila objavljena v št.’ 27 »Službenih Nov in« z dne 3. aprii« it*!. Uradu v Ljubljani je bila dostavljena dne 16. maja t. 1. ter se je takoj pričelo uradovati na njeni podstavi. Obznana določa mej drugim: 1. da se na vsem teritoriju, ležečem ob demarkacijski črti, ustanovi carinarnice, organizuje vsa carinska služba in začne plačevanje carin; 2. da se razširi naveste-ritorij kraljestva ter uvede v pogledu organizacije službe carinski zakon, a glede vplačevanja carin občna carinska tarifa prejšnje kraljevine Srbije kakor tudi trgovinski ugovori, katere je ona sklenila z drugimi državami, v kolikor so še v veljavi. Od te občne uvedba se izvzamejo sledeči posli: a) opravičevanja in razsojanja v carinskih prestopkih, ker to spada po prejšnjem zakonodajstvu pod posebne oblasti; b) personalna prašanin. disciplinska oblast, ocene (kvalifikacije) uradnikov, nazivanja, premeščanja, odpuščanja itd., za kar naj bi skrbele dosedanje predpostavljene oblasti ter o vsem tem stavile predloge centralni carinski oblasti; c) da se carinskim organom prepuste tudi nadalje opravki, ki so jih dosedaj vršili: prodaja soli, znamk, kontrola tobaka itd.; d) blagajniško uradovanje ostane neizpre-tnenjeno; 3. da se oslobodijo vsi carinski uradniki službe v vojski, razrešijo vseh drugih dolžnosti ter napotijo na svoja službena mesta; 4. da.sme minister financ imenovati potrebno število carinskih inštruktorjev in 'im odrediti posebno nagrado. Inštruktorji bodo skrbeli, da se brzo otvorijo ca-n ’^rne, organizirali vso carinsko službo ter navajali uradnike in nameščence na Pravilno vršenje službe in na pravilno ra- amrevrinie ?n timrabo zaJcona, ferrfa Jn ugovorov; 5. da minister financ sme odpravljati in znova ustanavljati carinarnice po potrebah in zahtevah prometa in trgovine; 6. nastavljanje bivah fin. stražnikov kot skladiščnike; 7. da se do izvedbe organizacije finančne straže, ki je nameravana, uporabijo mejne čete takoj za carinsko službo, a vojaki izenačiio v plači in pripadkih z žandarmerijo. Eugen Sgurič (Zagreb); Što se imade učiniti. Još u početku našeg stališkog pokreta naglasili smo, da tražimo sredjenje naših moralnih i materijalnih odnosa, koji imađu paralelno teći sa sredjivanjem opće narodnih odnosa, ali u skladu sa našim plemenskim osebknama, kao i prema pretrpljenoj moralnoj i materijalnoj šteti javnih čimbenika pojedinih pokrajina našega kraljevstva. Cinovništvo i ostalo javno namješte-ništvo u Srbiji izgubilo je sav kućni inventar, propala im je odjeća i obuća, te je dapače i moralno puno trp jelo pod okupator-nom vlasti Vilimovog i Karlovog carstva. Tamnice i stratišta bilježe tisuće nedužnih žrtava. Kad nam je uz medjusobnu potpora uspjelo raskinuti stoljetne verige i provesti narodne oslobodjenje. pravo su se naši mučenici ponadali, da će ih država odnosno narod, za koga su trpjeli i radili, otštetiti za podnesene patnje. Ovi muževi, zajedno s onim, što moradoše napustiti domovinu, zaostali na rodjenoj grudi, pri-pomogoše oslobodjeniu svoga naroda. Pregarajući dnevna poniženja sokolili su slabije dočaravajući im sretniju budućnost i ujedinjenja. Vlast pak kao vlast »nagradila« je te muževe dnevnicama od 16—8 poslije od 12—6 dinara. Novcem, kojim ne mogu pokriti ni najnužnije kućne potrebe. Za stanove, namještaj, obuću i odjeću nije se za njih nitko pobrinuo. Premda je državna vlast bila dužna, da im štetli naknadi. Poslijedice tog nezrelog postupka jesu dvojake. Nezadovoljstvo namještenika u novim krajevima, čija su beriva znatno manja, te nezadovoljstvo onih sa dnevnicama, koji iz tih prihoda ne mogu naknaditi opustošene domove. Jednoj i dragoj činjenici trebalo se oprezno ukloniti, što se. moglo polučiti vrlo lagano na taj način, da su svim javnim namještenicima izjednačena beriva, a onima, koji su uslijed rata stradali, dopitati veće novčane otštete. Plaće i beriva, kao i doplaci moraju biti jednaki, jer služimo jednom narodu i jednoj državi. Nezgrapan je izgovor, da različitost cijena t. j. skupoća u pojedinim pokrajinama opravdava vakove razlikosti u dohocima, jer je država dužna cijene svim raspoloživim sredstvima izjednačiti. Za takovo nesredjeno stanje nose odgovornost pred nama i pred narodom oni, koji su zvani i postavljeni, da te prilike srede. Izjednačenje u berivima i zahtjevi za povišicu plaće prema savremenoj potrebi irisu plemenska kapricioznost, kakovom se ne bez tendence prikazuje. U tim tvrdnjama leži naime težnja, da se rad SJN medjusobnom sumnjom onemogući i razbije. Naši se zahtjevi temelje na klasnom interesu, kao i zahtjevi manuelnog radništva. Posao se radnika jednake vrste naplaćuje po istom poslodavcu jednini mjerilom bez obzira, kakovog je plemenskog obilježja dotični unajmljenik. Mi smo kao Javni namještenici unajmljeni po 'đr/avi I prema kralju i narodu ugovorom vezani bez obzira na plemenski karakter i političko nazirainje. Nama država naplaćuje rad i radnu sposobnost te nas ne smije i ne može uvlačiti kao stališ, da sudjelujemo i da se izlažemo za političko partajske trzavice. Visoko stojimo nad time, da se damo upotrijebiti kao oružje pojedinih stranaka, premda ćemo pojedinca ščititi, da mu politički credo bude netaknut. Svim time razloženim morala bi računati državna vlast, te ovu činjenicu uvijek imati pred očima, pa će lakše shvatati naš pokret. Shvatiti će, da se narodno jedinstvo provodi jednakopravnošću i ljubavi.Razumjet će, da mi u jakoj organizaciji okupljeni, kad provedemo jedinstvo medju sobom, imademo tek mogućnost, da ga prenesemo u narod. Platite namješteništvo dobro! Držav« nici treba da imadu željeznu, ali i široku ruku. Javni namještenici troše inače ener-> giju na skrb oko uredjenja svog materijalnog stanja. Borba o svakdamji kruh jača če biti od skrbi za savjesno i zdušno vršenje uredske dužnosti. Jagma za sricanjem nelegalnim putem sve više sapinje željeznim obručem ovu najjaču društvenu klasu, koja je kadra narodu doprinijeti propast. Javni namještenici umjesto da kao stupovi države pomognu izgraditi našu mladu domovinu, podići našu državnu zgradu na jakim granitnim pločama, izjest će joj gladni i nezadovoljni krov i potkopati temelj. Pasivna rezistencija uza svu ljubav prema domovini, premda neđogovorena, svagdje se zamjećuje. Anarhija vlada u pojedinim uredima, koja prijeti državnim brodolomom. Zar smo se za njega tolika izlagali, da radi loših kormilara potonit sva blaga, nakrcana u utrobi ovoga broda? Upravo je čudno, da odgovoriti funkcionari nekim nehajem i i prezirom prate naš pokret.Ne brinu se za naše zahtjeve, a s druge strane računaju na našu potporu na biralištima. Upozorujemo ih stoga, da udovolje našim potrebama i zahtjevima, jer će naša suradnja kod izbora zatajili. Ministar unutarnjih dela g. PribičeviŽ turio nam je šaku pad nos, zaprijetio pesnicom i gestom državnika starog vijeka digao kažiprst, da ga u zgodan momenat. dok se vodi gladiatorska borba u areni natjecanja izmedju javnih namještenika ? sile kapitala, koja nam stade na put, zamjeni palcem okrenutim prema dolje. Moral; »Kad ne ćete pokornosti i kad vam je plaća malena, podjite u smrt. jer se država osobite brine za udove i sirote.« Kamenko (Split): Iz oficijantskih krugova. Posljednjom min. naredbom kancelarijskim se oficijantima i pomoćnicima ne isplaćuje za ženu i djecu po 90 kruna kao ostalim državnim činovnicima, već samo po 50 kruna, izravnanih tako sa pioslužni-cima. Iznimka je sa poštanskim oficijan-tima, koji su usporedjeni sa ostalim činov-ništvom, premda se ovi u ničemu ne razlikuju od ostalih kancelarijskih ofidjanata. A ne samo poštanski oficijanti, već i poštanski aspiranti, koji još nije su državni namještenici, već privatna lica, koja tek aspiriraju na pokriće kakvog ispražnjenog mjesta u državnoj poštarsko} službi, dobivaju kao ostali državni činovnici za ženu i djecu po 90 kruna mjesečno. Nadalje je pomenutom ministarstve-nom naredbom odredjeno, da svaki umirovljeni državni namještenik, dakle i kunce- larijalS ofidjantf svih' UrJavnfK grana, dobiva za ženu i svako dijete takodjer po 90 kruna mjesečno. I tako se je dogodilo, da jedan umirovljeni državni namještenik sa izvjesnim brejem djece, a manje godina službe, dobiva veću plaću od svog aktivnog kolege sa jednakim brojem djece i više godina državne službe. Neznarno, na čemu su bazirali mjerodavni faktori svoj maćuhinski postupak spram bijednih kancelarijskih oficijanata I pomoćnika, kojih je kukavno materijalno stanje općenito poznato, ako ne na konzervativnom shvaćanju izvjesnih sinekura propalih ministarskih ureda bivše Austrije, koje su nakon sloma dogmiljile u Beograd i neopaženo se uvukle u naša ministarstva, da svojim tako ženijalmm prediozt-ma usreće naš Narod i državu. Mi bismo piedjutim savjetovali tim pobornicima i zastupnicima propalog birokratskog sistema, da se povuku sa mjerodavnih mjesta, ko'a se imaju pokriti sa novim ljudima, koji će bolje razumjeti današnji duh vremena i narodne potrebe. Kancelarijski su oficijanti i pomočnici* bili pravom ogorčeni protiv birokratsko« sistema bivše austrijske uprave, koja ih je nečovječno i bezdušno izrabljivala, poni-zivala i zapostavljala. Od nove naše narodne vlade pak očekivali su ne samo saniranje svog ugroženog i neodrživog materijalnog položaja, već i pravu ocjenu rada, zbog kojeg bi im se moralo dodijeliti zasluženo rniesto u kolu ostalih državnih činovnika. Medjutim se dogadja obratno te umjesto naprijed okrenulo se je rek bi natrag. I dokle protiv ovako abnormalnih odredaba energično protestiramo, apelnlemo istodobno nn CSJN, kao jedinu našu uzdanicu, da se zauzme na kompetentnom mjestu, da se pomenuta nepravedna mini-starstvena odredba ispravi. Nou quis, seđ quid (Zagreb): Naš ljubljanski drug iznesao je u prvom broju vNušeg Glasa«, kako mizerna beriva imadu tamošhji policajni agenti J straža, te se potužio na nepravdu prigodom imenovanja policajne straže i agenata činovnicima. Nažalost kod nas u Zagrebu takodjer nije bolje. Naša beriva iznose na mjesec oko K 350;— a k tomu smo do sada dobivali vanredni dodatak od K 101.— odnosno oženjeni s djecom prema broju djece nešto više, tako da se beriva s tim dodatkom kreću oko K 450.— mjesečno, Jedina je sreća, što nam od prevrata gradska općina daje dnevno po osobi K 5.— posebnog doplatka, što čini mjesečno K 150.— a to je po prilici razlika izmedlu naših beriva i beriva Hubi ionskih kolega. Ovaj doplatak votirala je gradska općina samo do 31. prosinca 1919, a što će biti nakon toga roka? Naši kolege u Beogradu plaćeni su bolje, a kad dobijemo pozitivne podatke, iznijet ćemo ih. Nema dvojbe, đa i oni imadu unatoč svojih boljih beriva posebnih svojih težnja, pa bi dobro bilo, da nam se koji od tamošnjih drugova javi u »Našem Glasu«. Kod imenovanja manipulativnih činovnika zagrebačkog redarstva dogadja se slično što i u Ljubljani. Do sada su kod nas na ta mjesta imenovani isključivo isluženi počasnlci sa certifikatima, pogotovo se to dogadja od god. 1909, kada je vlada naredbe« im putem preuzela upravu redar- šTva u Svoje tulce. Dok je loš bila gradska policija, znao se proturati koji redarstveni agent ili nadstražar na takovo mjesto, ali od god. 1909 nikako, premda ima i kod nas i te kako sposobnih i zaslužnih urednika, koji bi mogli ta mjesta zapremiti. Iza prevrata t. j. istom ove godine uspjelo je, da trojica naših kolega budu imenovani akcesistima, hvala Bogu: tandem ali-quando. Mislili smo i nadali se, da će se konačno u tom pitanju uvesti red i pravica, ali se prevarismo. Nedavno su opet kod nas uslijedila dva imenovanja akcesista, koja su nas iznenadila. Imenovan je akce-sistom jedan pokusni redarstveni agent, koji je ovdje služio tek 14 dana i jedan gospodin izvan uredskom personala. Kvalifikacija, uporabivost i stručna sprema te gospođe nam je poznata, samo smo znatiželjni, kako to, da su ta gospođa imenovana baš za ovo redarstvo i da se tim imenovanjem pokusnog redarstvenog agenta preferiralo, starije agente i nad-sfražnre. Zar možda nema medjit nama sposobnih? Zar nema takovih medjit nama. koji već davno vrše činovničku službu? Nema li medin mirna ljudi sa lijepom praksom, a ako hoćete ljudi sa srednjim školama, dapače i univerze? Neka se na to izvole očitovati naša gospoda činovnici, koji poznaju sposobnost i uporabivost svakog nas pojedinca, pa da vidite, da li će naša svjedočba biti lijepa. Što se tiče posebnih pristojba, o tom kod nas nije vrijedno ni govoriti. Ljubljanski kolege dobivaju kod potajnih pratnja zlikovaca, sumnjivaci itd. barem 20 filira na sat, a mi ništa. O dnevnicama na putovanju nije vrijedno ni govoriti. Oslobodi Bože službenog putovanja! Do sada smo naime dobivali K 5.— dnevnice, a koliko ćemo dobivati od sada, na temeljit nedavno izašle banske naredbe, neznamo, jer mi nismo u njoj spomenuti. Eto tako Vam je, ljubljanski drugcvt, kod nas. Drugovi, detektivi čitave Jugoslavije. ne oklijevajte; sjedinite se u jakoj organizaciji, da sdruženi uzmognemo poraditi za naš moralni i materijalni boljak, da podignemo naš stališ na onaj stepen v ugled, koji ga ide, da kao zdravo i jako tb jelo služimo našoj mladoj državi i narodu, iz kojega smo nikli. Tovariši, organizirajte se: Vaša korist U-—, in Vaša čast to zahtevata.--------- Iz Saveza javnih namještenika Hrvatske i Slavonije. i. Novoizabranome odboru SJN bila je prva zadaća, ’ da nastavi sa započetom akcijom oko osnutka konzumne zadruge. U tu svrhu izabran je naročiti privremeni konzumni odbor od 15 lica sa pročelnikom Dr. Z. Bosekom. Taj je odbor održao nekoliko sastanaka, na kojima su raspravljena i prihvaćena pravila zadruge; raspravljalo se o dobavi životnih namirnica, o pitanju poslovnih prostorija i drugim aktualnim stvarima. Naslov bi našoj konzumno; zadruzi bio: »Kooperativ konzumenata javnih namještenika« te će pod tom tvrtkom biti unesena u trg. registar. Od stanarinskog ureda zatraženo je za skladište, prodavaonu i poslovne prostorije naše zadruge jedno skladište »Hrv. industrija papira«, u kojoj su tvrtci članovi ravnateljstva i glavni dioničari 2 inozemna tvomičara, s razloga, jer ta tvrtka imade a Zafcrefiu, tfollk'o nam Je ćfo sada pomito, tri skladišta. — Pukim slučajem smo doznali za to treće, glavno skladište, koje sa nam zatajili, a nalazi se u dvorištu »Apolo-kina«, gdje je nekoć bila »Protivinska restauracija«. U tom se skladištu nalazi sada, u doba opće nestašice panira ništa manje nego 40 vagona papira, većinom novinskog, a pokriva ga debeli prah, i još je velik dio tih prostorija prazan. Dok se ovako ogromne, lijepe i zračne prostorije rabe u te svrhe, dotle se jadne radniŠce obitelil I poslovnice malih obrtnika nalaze u vlažnim podrumskim prostorijama, a da ne govorimo o stotinama naših ispaćenih vojnika obrtnika (krojača, cipelara itd.), kojt uzalud obijaju pragove stambenog ureda, te radi nestašice poslovnih prostorija ne mogu da započnu ili nastave svoju poštenu zaradu. Stambeni .(e ured dodijelio našoj konzumno; zadruzi manje skladište gornks tvrtke u Gajevoj ulici broj 4, Dakako, da ćemo ondje imati prema opsegu našega posla premalo mjesta i moramo tražiti proširenje. Konzumni se odbor već sada brine za dobavu prijeko potrebnih Životnih namirnica, te imade već tta skladištu nekoje namirnice, a doskora će valjda uspjeti i dobava prvorazredne manufakturne robe tz inozemstva. Vode sc pregovori glede pre-uzeča nekih poslova, koje je do sada obavijala »Središnjica«, a likvidiraju i ostati Javni opskrbni zavodi,jer Je svuda prevladalo uvjerenje, da se takovi poslovi mogu uspješno voditi samo na zadružnoj osnovi, uz kooperaciju Interesenata samih. B. II. y .arpofianicvM nonajur eno KpftTMM noTH^oH OB8 jtotnB naMBinTenBHo y 8*rpeffy, Kojn H*-Majy o.Tattn, na ce opajane icoa *ac. Ha oa.r ce Hothuj BpjijamMo moro jaaaar aa-Momrenntca — 6ecKyh*inr3 — J nocaroamm« caacan e* uocpc^onaube. Caaoa kt'J-J.lvnoTii nse Morjtif, ,i.a u* apuCKpSa tioipeCuT« cranoBO no IMfviuiocTn y rar* Hpr.t.eu jipeMeMT. Mo.mmo mtpo^raae tJiatsTope. noflynpy oso nacroja&e OJlf. ^pvreae mojibmo, A* hum ha/ bb pftcj y imiapecj caojeu > y mrrepee/ caoj «x Apyrotm <5eci!ytisnKa, a« hbm spnjase catu« npaaitH ctbh, y Kojcn Copaaa cTpum^u E.iii jbjpi* <5e« CTfcJiaor »aa#*4JiH>a. Canea ie Haciojarn, a* nomiouan.« Caucnoj BapeACo, *»)» *8pirum) oApettfje, a« «e 'rr*' hobb lutAAr A^eBaTKHBTB pi?(jyteBti*TuMa ona* peA®*, Kaico ej ce juBH.ia, ya icpSAaocr »a jnene nr.sceiirr*. mute. *• HL Povodom štrajka bankovnih Činovnika izdao je SJN letak slijedećeg sadržaji: Drugovi javni namještenici! Nastao je spor izmedju ravnateljstva novčanih zavoda te bankovnih činovnika i namještenika. čuli smo, da Vas ravnateljstva tih zavoda snttbe i pozivaju, da zamijenite štrajkujuće namješten ištvo. Pozivi jemo Vas stoga, da se za vrijeme toga ?pora držite sasvijent po strani i da se ne oda-zivljete nikakvim nagovaranjima i ponudama. došle one ma s koje strane. Zagreb, 17. rujna 1919. Sav«: javnih namještenika. IV. Umoljavaju se svi članovi SJN, da it slučaiu svoga premještenja sami, ili putem svoje kotarske skupine prijave Savezu svoje novo obitavalište, radi provedbe u imeniku, kao i ispravka članske iskaznice. liM ist ianilatioimi Inmiiiij u BMoi i \\mw. O uepodnosivu i lošem stanju statusa sudbenog manipulagionog činovništva pisano je več mnogo puta, Na sve se ovo jadikovanje jpak pokojna nmgjargka vlada teškom, mukom smilovala, te proširila od več sistemiziranih 11 mesta u IX. čin. razredu na 28, a od onih u X. čin. razredu od 87 na 108. Status manipulacionoga sudbenog einovništva broji 274 mjesta i to: kod stola sedmorice u VIII. čin. raz. ravnatelj pom. ureda . 1 kod banskog stola u VIII. čin. raz. ravnatelj pom. ureda . 1 kod banskog stola u IX. čin. I raz. pom. pristava .... 2 kod sudbenih stolova u IX. čin. raz. ravnatelja pom. ureda . 9 kod sudbenih stolova i kotarskih sudova nadoficijala u IX. čin. raz.........17 28 kod sudbenih stolova i kot. sudova oficiala u X. čin. raz. 108 kod sudbenih stolova 1 kot. su-’ dova kancelista u XI. čin. raz, . « «« « 136 ukupno . . 274 Pokraj Ovakova razdijcljenja ne može se osim nekolicine napredovati. Tako čovjek ni sa 40 godina službovanja ne može polučiti najviši stepen X. čin. razreda, dok naprotiv manipuiacioni činovnici kr. zein. vlade, kojih je status sasvim poseban. poluče svi IX. čin. razred, a neki pače i Vili. čin. razred, te tako načina bolju karijeru, nego mnogi i mnogi akademski obrazovani činovnik. Stoga manipulaciono sudbeno činov-r.ištvo traži, da se njegov status promjeni i proširi u onom razmjeru i broju, kako jo to uredjeno kod gruntovničara. H. Naš Glas je strogo stanovski list in se bo zavzemal za koristi vseh javnih na-stavljencev! Vestnik. Vsem naročnikom priporočamo tvrd-ksip podjetja, ki inserirajo*v *Naš Glas«. Reklamacije. Naročniki, ki jim morda kaka številka vkljub urejeni ekspediciji še uc dojde, naj jo blagovolč reklamirati pri 'mravništvn z dopisnico. Povdarjamo pa, da je imenik naročnikov urejen po naslovih, ki so jih navedli naročniki ha m i. Izdajanje tednika in pozneje dnevnika •>o mogoče le tedaj, ako v to pripomorejo OPfeg dopisnikov, uredništva in upravni-štva tudi tovariši in sicer s tem, da agitl-rajo za list, mu pridobivajo novih naročnikov, v trgovskih krogih pa poleg teh tudi msercrttnv, Stališkn svHest. Iz pisma, ki ga je PfcJelo naše uredništvo, priobčujemo sledeči odlomek: Sto se »Našega Glasa« tiče, stvar napreduje polahko. ali sigurno. Omne mi-tittna durum, to mi u ovom slučaju zbiljski osjećamo. Stališka svijest naših’ drugova intelektualaca ni izdaleka ne stoji tako visoko, kao samosvijest manueinih radnika. Čini se, da bi potrebno bilo, da nus bije jošte veća bijeda, da se u shvaćanju etičke vrijednosti organizacijo približimo shvaćanju toliko prezrene rudničke mase. U ostrilom, ja Vas uvjeravam, gospodine uređniče, da ja o tomu oJ prvog početka vodim računa i to me baš nuka, da se svojski prihvatimo posla, kako bi nase nastojanje uspjelo. — Mi smo organizirali sabiranje pretplata i prinosa za tiskovni fond, nu bojim sc, da rezultat ne će u nujskorijem vremenu biti onakav, kakov bi trebao da bude, da možemo naše glasilo pretvoriti u tjednik ili dnevnik. Sa saraclnicima takodjer ponešto teško kreče stvar. Bit će zato potrebo, da što prije mobilizujemo sve naše drugove u čitavoj Jugoslaviji. Medju našim drugovima se list vrlo dobro doima, šira javnost je za sada indiferentna, novinstvo pak nas pesmatra kao konkurente. Ovo poslijednje u ostalom može, da nam posluži samo policajem oko ustalivanja i ra-širenja našega glasila. Ta doba je da postanemo neodvisni od raznih naših zaštitnika i prijatelja. Poziv. Svakoga pojedinoga činovnika i javnog službenika, kojemu prema uredbi ministarskog savjeta kraljestva Srba, Hrvata i Slovenaca od 28. lipnja o. g. broj 63515 uc pripada ili mu nije doznačen dodatak za skupoću za više od 6 djece, nujuČitivije molim i pozivam, da tni što prije prijavi: 1. broj djece, za koje mu je dodatak za skupoću uskraćen, 2. broj djece, za koje mu je do konca lipnja o. g. obiteljski doplatak isplaćen. — Odgovore slati na: Petar Perkovič, oficijai kr. zemaljske vlade, Zagreb. Markov trg broj 2. — Opaska: U obzir ne smiju doći kod činovnika djeca, koja su preko navršene 24, a kod službenika preko 16. godine. Podporoo in pravo varstveno društvo državnih uslužbencev za Slovenijo v Ljubljani sporoča vsem svojim tovarišem članom, kakor že v drugi številki centralnega glasila poročano, giede potovanja v Zagreb in Beograd radi posvetovanja pokojninskega zakona in naših splošnih žalitev. Na društvenem sestanku dne 25. avgusta je poročal delegat tovariš Švajger o sledečem uspehu: Tovariši v Srbiji so naprosili kolege iz Hrvatske, Bosne in Hercegovine, Dalmacije in iz Slovenije, da pošlje vsaka svojega odposlanca zastopnika in da vsi skupaj sestavijo enotni program glede pokojnine in službenih prejemkov. Srbski tovariši v svoji prejšnji državi sploh šo niso bili enotno organizirani. Na tpm sestanku, na katerem so bili zastopani odposlanci našega stanu iz vse države SHS, se je sestavil enotni program za prospeh našega stanu, da si ustvarimo boljšo bodočnost. Delegati sd se obrnili na višje oblasti v Beogradu. Obljubilo se je organizaciji njih prošnje upoštevati. V eni prihodnjih številk »Našega Glasa« objavimo spomenico, ki so jo sestavil! na sestanku in ki bo predložena centralni vladi. Društveni odbor naproša vse vnanje člane. da prispevajo k pokritju stroškov za delegata. Troski so bili pri sedanjih razmerah visoki. Ljubljanski člani so prispevali prostovoljno vsak po 10 kron. V prihodnjih dneh bomo poslali vnanjim članom izkaznice centralnega društva in pa poštne položnice. Podporno in pravovarstveno društvo državnih uslužbencev za Slovenijo v Ljubljani naproša svoje člane na deželi, kateri imajo kake posebne želje, naj jih spo-ročrju društvu, da se obelodanijo v našem strokovnem Hstu, »Naš Glas«. Koiicepfna dela pri flo. raČ. oddelku. Pišejo nam: Z odlokom bivšega finančnega ministrstva z dne 15. avgusta 1881 št. 25.i01 Liaredbenik št. 38) se je zaukazalo, da sc računski oddelki nc smejo uporabljati za večja konceptna dela, ki ne spadajo v njih delokrog. Po tej naredbi se ravnajo vse nakazujoče oblasti, samo delegacija finančnega ministrstva dela v teni oziru izjemo. Finančnemu računskemu oddelku se namreč brež ozira na to, da je ta oddelek z osobjem prepičlo zaseden in s svojim lastnim delom preobložen, še vedno dodeljuje cela vrsta najraznovrst-uejših aktov administrativne vsebine v, rešitev. Posledica temu je, da zaostajajo najvažnejša knjigovodstvena dela, kakou nakazovanje plač, adjustiranje vsakovrst-nih potnih računov, kontiranje i t. d. Da so pritožbe upravičencev na dnevnem redu* sc samo ob sebi razume. Zaradi tega je žei bivši najvišji računski dvor ustno in pismeno in sicer z odlokom z dne 22. julijai 19.11 št. 991'pr (akt fin. ravnateljstva z dne 12. sept. 19 H št. 685'pr) grajal to postopanje ter naročil, da se v prihodnje ue sme računskemu oddelku več dodeljevati aktov administrativne vsebine, nakar so dobili posamezni vodje konccptniii o■ K) ■■■■■■■■ ■■■■S ■■■■■■■• BUlHa B ■■■■■■!(■ ■■M B9 M BARVA - KEMIČNO - ČISTI ~ VSAKOVRSTNO BLAGO, OBISK« PERE M« SVETIOUIŽII Tovarna JOS. REICH Poljanski nas. 4. IJUBLJAKIA Podrul. Selenbiurgova ul. 3. ■■»■■■■■■■*»■■■■■■■■■■■■■■, m ■■Mi ■■■■■■■■■ ■■■■nn Kolesa, motorji. AIUTO MO BILI ter vsakovrstni i pnevmatika in mehanični i delavnica. ■ Fran Fliorjančič Ljubljana, ŠeleutL'urgova ulica 6. 11-2 ■mmmmmmššt m „BALKAN" trgovska, spediciiska in komlsilska d. d- --------Liubliana, Dunajska uesfta št» 33. ==- Mednarodni prevozi. — Špedicije vseh vrst. — Zacari-iijenje. SafiitVO. — Nabiralni \7ozi na vse strani. — Javno skladišče z lastnim železni, škim tirom. — Re-" -— ekspedicije itd. itd. ========£= Brzojavi: „BALKANSPED*. 10_2 Interurban teletom 366. Brez organizacije in brez stanovskega Usta je izboljšanje naših zahtev ' nemogoče! -------------- HtS Jos. Peteline trgovina z galanterijskim in modnim blagom, zaloga šivalnih strojev in njih posameznih delov. 4—4 Ljubljana, Sv. Petra nasip 7. ttf 1 ’!$ 8j}g 8, fgtJKJl liMofMiieitiieliiailiciMi BOGATA 3—4 J' ", LLIA. / ^ Ljubljana, | // Woilova UL 3. ^ Prvovrstna Vozita kolesa plašže In cevi priporoča tvrdka K3N. VOK »-* specijalna trgovina Šivalnih slrojav In koles. L'ubijana. Sodna ulica St. 7. Papir, pisarniške potrebščine, razmnoževalne aparate, črnilo, šolske potrebščine i. L cL L t. d. kupite najbolje pri tvrdki 6—3; Ivan Gajšek, prej I. Bahovec papirna trgovina LJUBLJANA, Sv. Petra cesta št. 2 poleg Prometne banke. Svratište i restauracija ,m PTO L' " f Vlastnik MARTIN JAK OVAC, 2AGREB, Vlaska ulica br.» 11f. II I It VMMIII,, III IH Novo preuredjena 2-*4 RESTAURACIJA Uta ljetna im i t». Uma jasici i ofitjci aa raju. Dobra domaća kuhinja. — Toče se izvrstna domaća hrvatska vina rte črno i bijelo dnevno svježo pivo. NajmnijesMecištegradiaifStva :: i putujućeg op6ihfct«c. :: Solidna podvdrba. Umjerene cijene. ZMMm Lili li ulit. IZBIRA | L manufakturnoga iajn. amrarict baiH. iuin'it LU oblek lastnega L m;JSIflfnb^gSaa. Pil KIUKl «11111 | SCHWAB & BIZJAK UIIBUMJA, Dvorni trg, pod Narodno Kavarno« ^ m i Thr mm Westinghaiise Watt Kremenezkv ^ Metax Eksport & Import — Udaja Centralna zveza iaVutli uameačencev, LJobliana—Zagreb. Odgovorni urednik Makao Daka. Tiskala Učiteljska tiskarna V Ljubljani.