Hublja n a,
20 aprila 1934
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo I uprava naiazi se u Učiieljskof tiskari, Frančiškanska ulica bro| 6, telefon broj 2177 • Račun poSlanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vrača|u
GOD. V BROJ 17
Cene Din 2‘-
:	~	_	~	~ : :	:	~ i e v i n e jugoslavije MESEČNI PRILOG SOKOLSKO SELO-
Primas srpski 9- dr. Nikola Dobrečlc o Sokolima
,. Pred nekoliko dana, kada je ban ctske banovine gosp. dr. Aleksa Sta-.!,c- dobrotvor Sokolstva, vršio zva-n.cnu Posetu u primorskim krajevima J gove banovine, bio mu je prireden u bsTk banket, 11 Srpskoj primasiji. Na r “ке*и je bilo dosta uzvanika, a pri-D banketa bio je gosp. dr. Nikola ba	Primas	srpski	j arhiepiskop
ula ' *e dočekao gosp. bana na ma*u u_ Primasiju u svečanim odežda-je ’ P°Uubivši se s njime. Tom prilikom N »a banketu palo nekoliko zdravica Jed Kralju i Kraljevskom domu. n Z1 u zdravic u je nadbiskup gosp. dr. zdra^*^ ,P°^^ao u čast Sokola, na-vivši im s ovim rečima:
»POZDRALJAM NAŠE DIČ-NE SOKOLE, KOJI SU SE UVEK BORILI ZA »KRST ČASNI I SLO-BODU ZLATNU«, ZA NAPRE-OAK KRALJA I DOMOVINE, TE RADEĆI U TOM SMERU, JA ĆU BITI GOTOV DA IM U ŠI-Renju JUGOSLOVENSKE I SOKOLSKE IDEOLOGIJE UVEK POMOGNEM, JER NEMA N1-KAKVE SMETNJE DA SA VAMA SARAĐUJEM NA ŠIRENJU SOKOLSTVA, KOJE NAJČISTI-JE PROPAGIRA INTEGRALNO JUGOSLOVENSTVO, A SVI TREBA DA RADIMO NA DOBRO KRALJA I OTADŽBINE.«
dr. G. B. Andeli-- novi minister ^Ičkog vaspilanfa naroda
.. ^ izvršenoj rekonstrukciji vlade ^ana zauzeo jc portfelj ministra dr1C i'v yasPitanja naroda — umesto if. . ašnjc« ministra dra Lavoslava ■lnzeka — ministar brat dr. Grgo B. n<ielinovic.
£c . ^}’nistar br. dr. Andelinovič poti-koKtS lZ rct'ova našcg predratnog Sovi,! •’ V г*Јет sc Jc raciu on uvek Ur П2 lst’cao- * kasnije ministar brat ki l , .Hđelinović ostao je stalno u soškim vrstama, prateći živo sokolski nif?t * rat* 1 uzimajučj u njegovim ma-^ ‘-'stacijama i sam aktivnog učešča. Jen? 2Svedočenom i prokušanom stari-iem .kolu mi sc st°Sa iskreno radu-koa’ *toJ° ^aS P°l°žaj ministra fizič-n0v- -vasPitania zauzeo br. dr. Andeli-Sv resor, koji po svome značaju i s„ Sl i treba da hude u najtesnijoj vinf s našim Sokolstvom, kao prtiči- nos’°CCm • faktorom na polju fi-Iji vaspitanja naroda u našoj zem-deV c.rcni’ ^a ministar br. dr. An-to,In°vi6 pogotovo s ovog današnjeg
•	važnog i odlučujučcg položaja ukažem V" P°trebnu Pažnju i pomoč na-Sokolstvu u promicanju njegovih br- 1 narodnih ciljcva, mi mu, uz 40^	' čestitanja, 11 tom njegovom od-
l'sP°h10m raC*U naJiskrenije želimo pun
»»Sokolstvo u poljskom Timorju promenilo je svoje obličje"
ci<>- Yar^avska »Gazcta Poljska«, ofi-°Г^а” vlade, vrlo važan organ ^I^jo-Političke struje pristaša niar-br,'- J dsudskoga, donela je u svojem *0 441° °' m' p<u* nas>ovom: »Pri-ohliv 2 Sokolstvo promenilo je svoje ђја Cjy ovu telefonsku vest iz Toru-stva Је sedište Primorskog vojvod-(banovine):
1ђ<)г”Ј^а zboru načelnog' saveta pri-Proši ^ okruga Sokolstva, koji se je u 'n nedelje (dakle 8 aprila) održao '«Јј *)r.unju, zaključeno je, da bi od sa-tadiv i110rs^0 Sokolstvo čim tesnije sa-a*o .s državnim vlastima, a oso-
bito s vodstvom »Fizičkog uzgoja« (državni institut »Wyehowanie Fizycz-ne«, kratko: WF) i »Vojničkog vaspi-tavanja« (P. W. Przysposobienie Woj-skovve). Izbori na tom zboru su do te-temelja promenili lice sokolskog odbora u Primorju. Promenjeni su svi odbornici, a na mesto dosadašnjeg pot-pretsednika, advokata Suheckog iz Starogarda, koji se je pokazivao kao »vatren« endetski radnik, stupio je pretsednik dr. Rudolf Radlovski, pret-sednik Okružnog suda u Torunju. Njegova ličnost jamči, da če primorsko
Sokolstvo kročiti u smeru svojih pravih zadataka.«
Iz te vesti vidi se, da je poljsko Sokolstvo u Primorju do sada stajalo pod jakim uticajem t. zv. »endecije«, t. j. »narodne demokracije«, desničarske političke stranke, koja je najodlue-n.ija protivnica maršala Pilsudskoga, gospodara Poljske, te da je zalazilo preko svojih zadataka u politiku.
Ovu vest donosimo samo kao in-formaciju, ne ulazeči u ispitivanje unutarnjih prilika Poljske.
F. I.
Zbor župskih prosvelara u Novom Sadu
Ovogodišnji zbor župskih prosve-tara održan je 14 i 15 aprila u Novom Sadu, kamo su stigli osim jednog svi župski prosvetari ili njihovi zamenici. Nekoje župe poslale su i po više delegata, članova župskih prosvetnih od-
Brzakoviča da preuzme pretsedništvo, jer je naredni referat o prosvetnim pravilnicima imao on. U glavnom ide reforma tih pravilnika za time, da sc u vezi s izmenom zakona unatači izbor pretsednika i potpretsednika prosvet-
Sa zbora župskih prosvetara u Novom Sadu
bora. Sednicu je otvorio u velikoj sali gradske kuče u devet sati pretsednik Prosvetnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije brat dr. Vladimir Belajeie, koji jc toplim rečima pozdra-vio sakupljenu braću prosvetare, koji su se odazvali u tako časnom broju i u odužem govoru izneo potrebu, važnost i zadatke prosvetnih zborova. Tokom svog govora pročitao jc i pozdrave Saveza, 1 zam. starešine brata Gangla, koji zbog hitnih i važnih poslova ove godine nije mogao lično da dode na zbor i telegram II zamenika starešino brata Paunkoviča, koji je takoder op-ravdao svoju otsutnost i poželeo zboru pun uspeh. Govor brata dr. Belajčiča bio je nagraden toplim i srdačnim ap-lauzom sviju prisutnih, medu kojima je bio na ukupu i sav Savezni prosvetni odbor. Odmah se je zatim prešlo na dnevni red. Kako jc izveštaj SPO bio več ranije otštampan i razaslat prosve-tarima, povela se je odmah o .njemu debata, koja se nije završila ni do 13 sati i po, ka<)a jc odreden opodnevni odmor, koji je trajao do 15 sati. Po podne je sednica produžila rad i na-kon stvarnih objašnjcnja, koje je na sve upite i primedbe dao brat pretsednik, izveštaj je bio primljen jedno-glasno i s odobravanjem. Iza toga je sledio odlično spremi j en referat brata dr. Aleksandra Tabakoviea o temi »Duhovni pokreti’ sadašnjice i Sokolstvo«. Brat dr. Tabakovie je u svom predavanju, koje je trajalo preko jednog sata, prikazao dva najjača pokreta sadaš-njiec — fašizam i nacionalni socijalizam, analizirao njihov postanak i njihov isto-rijat tc njihovu ideologiju, kao i filozofe, na koje sc ova ideologija oslanj«. Sve jc to podvrgao i jednoj zbilja oš-truomnoj i ubedljivoj kritici, nakon če-ga je na završetku povukao j uspehu paralelu izmedu tih pokreta i Sokolstva. Ovo predavanje, iako jo bilo dn-go, nikako nije zamaralo i bilo je sa-slušano s največom i živom pažnjom, i nagradeno toplim odobravanjem. Brat dr. Tabakovič dao jc svima potstreka da i oni vani na terenu objasne našem članstvu ove savrcmenc pojave, koje toliko interesuju javnost, a koje se cesto toliko krivo shvačaju i tumače. U ime svili zahvalio se je predavaču brat dr. Belajeie., koji je onda zamolio brata
nih odbora Saveza i župa, i da se predvidi umesto dosadašnjih okružnih prosvetnih inspektora, okružne prosvetare, kojima treba tačno da se pretpiše delo-krug. Nakon krače debate bio je izveštaj brata dr. Belajčiča primljen, a time su i završena večanja tog dana, jer je bilo več vreme poodmaklo. Referati i debate zavukle su se, naime, sve do 20 časova. Sa zbora pošli su delegati izravno i zajedno u palatu »Habag«, gde je priredena zajednička večera s poznatom »sokolskom ribicom«, gde je pobudio naročito raspoloženje šaljivi referat brata dr. Mrvoša, koji je ovc godine bio još opširniji i duhovitiji od lanjskog. Na kraju je brat dr. Kapa-madžija prikazao film od »Novog Sada do Dubrovnika«, a zatim su se brača, nakon ovog potrebnog duševnog odmora, razišla u svoja konačišta, da bu-du sveži za savetovanja narednog dana.
U nedelju zbor jc produžen i po-čco je odmah iza osam ujutro. O reformi prosvetne statistike govorio jc brat inž. Milan Cvejič i naveo i razloge, koji su naveli SPO, da pristupi uproščenju statistike. Nakon krače, ali stvarne debate, tokom koje su pali i konkretni predloži, zaključeno jc, da se izrade novi obrasci, koji če se naj-pre poslati na uvidaj i mišljenje po-jedinim župskim prosvetnim odbori-ma, i da sc več od sada umesto tro-mesečnih uvedu polugodišnji izveštaji.
O	novom sokolskom zavetu referirao je brat dr. Niko Mrvoš. Glede ovog zaveta povela se je živa i dosta duga debata, a to samo glede nckojih reči,
o	černu če konačnu odluku doneti vrhovni sokolski forum. Uputstva o proslavi 1 decembra, o kojima je referirao brat prof. Marič, nakon kratke debate primljena su jednoglasno. O- muzičkim ovogodišnjim takmičenjima povela se jc takoder malo dulja debata, nakon koje je zaključeno, da se ovc godine ona održe, u koliko' su za nje več sti-gle prijave, u biuluče pak treba ovakve priredbe izvesti najpre po župama, pa tek onda pristupiti saveznim priredbama, razume se, nakon prethodnog savetovanja sa župskim glazbenim re-ferentima. Referat o naraštajskim ideološkim utakmicama, nakon krače debate i nakon potrebnih objašnjpnja referenta brata prof. Mariča, primljen
je jednoglasno. Takoder ie bio primljen i pravilnik o pozorištima s lutkama, a s odobravanjem lepo obradeni referat sestre Zorke Trkulje-Vojnovič
o	radu sa ženskim kategorijama u sokolskim četama. Pošto je bilo vreme več podmaklo, glede izveštaja o izvr-šenju četverogodišnjeg plana za sokolski prosvetni rad, na predlog brata dr. Belajčiča zaključeno je, da podnesu pojedine župe svoj izveštaj pismeno. Kao pretposlednja tačka bili su na dnev-nom redu predloži pojedinih župa, koji su bili uglavnom — u koliko več nije tokom debata došlo do raznih zaklju-čaka a time i do njihove bespredmet-nosti — primljeni.
Kako se kod poslednje tačke —• hitni predloži — niko nije javio za reč, brat pretsednik dr. Belačič zaključio je zbor, izražavajuči svoje zadovoljstvo nad činjenicom, da su svi s tolikim zanimanjem pratili referate, a i živo, ali stvarno, povcli debatu u samo jednom nastojanju da bude naš rad što uspeš-niji. Ovi svakogodišnji zborovi pretvorili su se u više prijateljske radne sa-stanke, u prave zborovc i konferencije
na kojima iskreno i bratski kažemo je-dan drugome svoje misli i svoje težnje. Na njima se stvaraju i lične veze te poznanstva, što je za sav naš rad najpotrebnije. U ime svih učesnika zahvalio se je bratu dr. Belajčiču, kao i čitavom prosvetnom odboru, toplim i iskrenim rečima brat dr. Dokič, koji je u svom govoru ižneo, kako je u ovih par godina, otfcako vodi našu pro-svetu SPO u Novom Sadu, sav naš prosvetni rad napredovao i krenuo jednim jedinstvenim i određenim pu-tem. Brača su se govoru brata dr. Do-kiča priključili burnim odobravanjem, a time je bio i ovogodišnji uspeli prosvetni zbor zaključen. Iza ovog zbora otišli su učesnici na zajednički ručak tokom kojeg su se brača, koja su pu-tovala opet svojim kučama, medusobno oprostila. Treba na kraju još reči, da je SPO sam zbor, a i nastanbu delegata odlično pripremio, pa mu u ime svih i na tome bratska hvala. Sa zbora poslat je pozdravni telegram zboru župskih prosvetara ČOS, koji jc zasedao u isto vreme u Pragu.
J. P.
Naše nade u saveznu glavnu skupšflnu
S neobično velikim zanimanjem pratimo pripreme za našu saveznu glavu skupštinu. Bez sumnje je, da če ona po duhu svojih raspravljanja i za-ključaka biti čisto sokolska, i da če s njime biti zadovoljna sva brojna armada, koja je u Jugoslaviji udružena u Tirševoj misli.
Uz mnoga važna pitanja, koja če biti raspravljana na ovoj našoj stup-štini, svakako je jedno od najaktuel-. nijih organizacija sokolskih okružja, kao samostalnih sokolskih organa.
Okružja, iako su tako provizorno, tako nejedinstveno i fragmentarno u-vedena, pokazuju uza sav taj manjkavi oblik toliku korist, daju toliku aktivnost i pobuda u našem radu, da su automatski stupila u središte naših interesa. Uvodnik zadnje »Sokolske prosvete«, simpatično govori o okružjima, dopisi f slike iz »Glasnika« pokazuju kako uspešno rade ;naše okružja. Okružja postaju elementarna sokolska organizacija, koja dolazi odozdo. O-kružja su naša odlična tekovina i bez sumnje če u budučnosti sličan sokolski rad i pravo vodstvo sokolskih je-dinica biti dodeljeno okružjima. Iz okružja nicače najjači polet budučeg sokolskog pohoda i odlučujuči upliv na župska i savezno vodstvo.
Danas su okružja organizovana bez ikakvog znaka samostalnosti. Ali buduča okružja moraju da imaju svoj okružni delokrug, i morače se iz instrumenta župskih organa pretvoriti u reprezentanci! i organ okružnih jedi-nica, koje jedine mogu da budu gospodari okružja. Do takve konačne stilizacije okružja vodi, doduše, mnogo oblika, mnogo kompromisnih oblika, ali je jasno, da če Sokolstvo postupati se samo jedino sokolski več takoder i najkorisnije po sebe, bude li odmah u-velo okružja u potpunom, okružnom obliku. Taj sc oblik sastoji u tome, da društva i čete, kao jedini elementi Sokolstva, sami izgradc iz svojih vrsta buduča okružja, čiji rad mora u pove-zanom obliku sjedinjavati ovo troje: administrativni, tehnički i prosvetni sokolski rad. S takvim uredenjem o-kružja bio bi najpovoljnije rešen i problem zaštite i napretka brojnih naših četa, a s time bi ujedno bio rešen
i problem organizacije naših župa, odnosno mogli bi broj župa da smanjimo tek onda, kada bi več' funkcionisala nova potpuna okružja.
Takvo uredenje naših okružja za-htevaju naročito oni naši Sokoli, koji vode sokolski rad na terenu. Drugi su opet drugog mišljenja. U tom pogledu naroJito je zanimivo otklanjajuče mišljenje nekojih naših tehničara, koji misle, da u Sokolstvu treba uopšte da se napusti funkcija starešina, čiji bi rad preuzeli načelnici, jer, tobože, ako jc glavni i tako rekuči jedini vidljivi rad telovežba, pripada načelniku ne samo tehnično, nego i ostalo vodstvo jedinicc. Dosledno tome žele, da bi so taj princip uveo več i u okružjima, koja bi trebala stoga da postanu samo tehnički organizovana. 1 glede sokolske prosvete euju se tu i tamo mišljenja, da i ona spada u ruke tehničara. Ova su naziranja doduše zanimljiva, ali neupotrebiva. Ko u radu, koji mu je dodeljen u sokolskoj jedinici, nije još izgubio svaku vezu s drugom su-granom, ko, dakle, u svojem odušev-ljenju za specijalizacijom nije još za-stranio u separaeiju, rado če priznati pravo na paralelnu egzistenciju admi-nistrativnom, tehničkom i prosvetnom radu, jer pripada več po samoj prirodi raila vodstvo starešini kao objektiv-nom. povezivaču svih grana sokolskoga rada. Več iz tih razloga, dakle, ne mo-žemo da ostanemo pri tome, da bi i nadalje imali lučena sokolsko-tehnička i sokolsko - prosvetna okružja, več ih moramo da spojimo 11 celinu, kojoj bi trebala da se pridruži još i okružna administracija! Pa i kad bi zaista mogao da postoji u našem delovanju tehnički rad odeljen od prosvetnoga, mi bi ta dva pravca ipak morali da držimo na zajedničkim uzdama, u bližini, možda još i bliže nego do sada, jer ne smemo da ispustimo iz vida, da postaje medu nama toleranca prema sokolskom prosvetnom radu sve manja, i da bi izmedu prosvetne i tehničke granc mogao da zazeva pravi ponor, pun pred-bacivanja, napadaja i mržnje. Snaga našega rada pak leži u jedinstvu i miru. Pa i zbog toga potrebno je da pri organizovanju okružja ne skrenemo na skliske nove puteve!
J. K.-J.
VoKrajinski slet u Zagrebu u avgusiu o. g.
Izgradnja velikog slelišta
»Sokolski slet«, mesečnik Sok, župe Zagreb, u 4 broju za april donosi ovaj članajc uz načrt sletišta (vidi str. 2!): Veliko sletište za jubilarni sokolski slet gradi se marljivo. Več je zemljištc dobrim delom poravnate, a kosturi tri-bina niču i stvaraju grubu sliku buduče velebne gradevine.
Prema načrtu Iako čete.videti v’eli-kc razmere stalnog sokolskog vežbališta
i borilišta u Zagrebu, koji če ostati i nakon sleta, barem 10 godina, da po-služi telesnem vežbanju i športu.
Brojevi na načrtu prikazuju:
1 Vežbalište s trkalištem. Razmer vežbališta je 170.80 metara dužine i 117.15 širine. Duža osovina je u smeru sever-jug. Trkalište jc po medu-narodnim i olimpijskim propisima 400 metara dugo. S razmakom 185 cm medu
aS LOVEKJSKO
<30 ŠOLSTVO
Prolelnja sednica muškog prednjačkog zbora ČOS
Dne 7 i 8 aprila održana je u Pragu sednica muškog prednjačkog zbora COS, kojoj su prisustvovali uz sve članove načelništva i svi„župski načelnici. Prisutan je bio i starosta GOS br. dr. Bukovski, zastupnici starešinstva, pro-svetnog zbora, ženskog načelništva.
Načelnik br. dr. Miroslav Klinger, koji je pretsedavao sednici, podneo je najpre izveštaj o dosadanjem radu načelništva, svih njegovih otseka i pod-otseka, a nato se je u svom govoru se-tio^ razne zaslužne brače. Zbor župskih načelnika izabrao je nato za svojeg počasnog člana br. V. Pelcelbauera, du-gogodišnjeg načelnika župe Havličko-ve i člana načelništva ČOS, a isto tako poslao je lepe pozdrave bivšem načelniku ČOS br, dru Jindržihu Vaničeku.
Na dn icvnom redu zborovanja bili su u prvom redu poseti češkoslovačkog Sokolstva pokrajinskim sletovima u Sarajevu i Zagrebu, nadalje pripreme za I sveslovenski sokolski slet u Varšavi,, za medunarodna takmičenja u Budimpešti. Na cba pokrajinska sleta u Sarajevu i Zagrebu poslače ČOS svoje uzorne vrste, a na medunarodno takmičenja u Budimpešti učestvovače sa svojom muškom i ženskom takmi-čarskom vrstom, na pokrajinski slet u Poznanju poslače svoje delegate, na varšavski slet pak otići če veči broj Sokola iz sviju Saveza, koji su udru-žfcni u SSS. — Važno je, da ČOS skla-pa s pojedinim sportskim savezima ugovore o zajedničkom delovanju. Do sada su sklopljeni ugovori s plivačkim sportskim savezom, jahačkim, mače-valačkim atletskim, odbojskim i haze-naškim. S ostalim sportskim savezima pregovori su u toku. O takmičenijima, koja če se vršiti u toku god. 1934 u okviru ČOS, izvestili smo u ranijim brojevima našeg lista. Treba da naglasimo, da je zbor župskih načelnika odobrio sav program.
Veljku^ važnost polaže tehničko vodstvo češkoslovačkog Sokolstva raz-vitku t. zv. dopunske telovežbe, t. j. raznih telovežbačkih grana, koje nado-punjavaju osnovni sokolski telesni uz-goj. Kako je pak potrebno, da se i u tom pogledu postigne nekakav uzgoj-ni sistem, pojedini su izvestitelji izvestili o pripremnim radovima u tom smeru, Njihovi su izveštaji odobreni. Svakako smatra >n,ačelništvo i zbor načelnika potrebnim, da pos'tepcno pri-lagode dosadanje poslovnike tehničkih organa izmenjenom položaju. Nadalje je zbor načelnika odobrio takmičar-ske redove za plivanje, laku atletiku i smučarstvo, te o sudijama.
Konačno su načelnici raspravljali i^ o pitanju sokolskog osiguranja, koje če trebati svakako da se izmeni obzirom na uvodenje tolikih novih grana u sokolski telesni uzgoj.
Ietovremeno imali su u Pragu svoja savetovanja i župski načelnici sviju čeških, moravsko-šleskih i slovačkih župa, gde su raspravljali o pitanjima, koja zasecaju u njihov delokrug.
Iz američkog češkog Sokolstva
Kako smo svojevremeno izvestili održan je ove godinc nakon II sleta u Čikagu veliki zbor američkog češkog Sokolstva. Tom je prilikom odlučeno’ da se prenese sedište Saveza iz Cedar Rapids u Čikago. Kako pak po statu-tima Saveza veliki zbor nema prava da bira pretsedništvo več samo društva u sedištu saveza, pripala je i ta zadača češkim sokolskim društvima u Čikagu. Izbori su se vršili, ali su protiv njih podnešeni prigovori s raznih strana. Stoga je izabrani izvršni odbor otstu-pio i samo vodi poslovc do novih izbora, koji če se vršiti od prilike nakon dva meseca. Ova kriza u vodstvu ne može baš dobro da upliva na razvoj rada. To je bilo i povodom, da je dr. Jarka Jelinak, kao načelnik, podneo ostavku, dok ne budu vršeni izbori no-vog izvršnog odbora. Američki češk Sokoli imače ovc godine svoj slet u Klivlendu spojen sa saveznim takmi
Objašnjenje
U izveštaju sa XII sednice izvršnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, održane dne 15 marta o. g. u Beogradu, a otštampanog »Sokol-skom glasniku« broj 13 od 23 marta o. g., nalazi se i ovaj Kaključak izvršnog odbora:
»Ne uvažuje se predlog uprave župe Osijek, da se za medunarodne utakmice u Budimpešti organizuje ove-ča ekspedicija Sokolstva u Peštu.«
Kako ovaj prelog nije uprava župe Osijek nikada donela, a ni predložila hraitskoj saveznoj upravi, več je isti podneo lično načelnik ove župe, misleči čisto privatnu ekskurziju a ne iza-slanstvo Sokolstva, to se u tom smislu ispravlja i sam zaključak«
Nekoliko sokolskih lakoattelskih podalaka
Kako se več više godina vrše po svim sokolskim župama ČOS takmičenja u prostoj telovežbi, to stoje na raspolaganju načelništvima razni poda-ci o razvitku pojedinih grana, o naj-boljim postignutim rezultatima i t. d. Načelništvo ČOS sakupilo je od župa sve potrebne podatke i namerava da izda posebnu preglednu tablicu o naj-boljim uspesima u češkoslovačkom Sokolstvu. Iz sabranih podataka iznosimo nekoliko rezultata iz grane trčanja. Na 100 m postignuta su tri najbolja rezultata u 11.1 sekunde, 11.2, 11.2; na 200 m postignuti su ovi najbolji rezultati 23.8 sek., na 400 m 53.4 sek., na 800 m 2 min. 3 sek., 2.4 i 2.5. U trčanju na 1500 m zabeleženo je ovo najbolje vreme 4 :0, 9.2 min., 4,22,5 min. u trčanju na 3 km 9 min. 25 sek., na 5 km postignut je najbolji rezultat u vremenu od 17 min. 12.4 sek. U trčanju preko zapreka na 110 m postignut je najbolji rezultat u vremenu od 16.4 sek.
KR.CNIK&
Velike nacionalne svečanaosti u Skoplju. Ovog meseca navršilo sc 20 godina od stupanja prvih južnosrbijanskih regruta u redove srpske vojske. Ovaj značajni datum, kada su sinovi 1912 godine osloboderah krajeva stupili po prvi put u redove vojske svog naroda, koji ih je u krvavim borbama i s ogromnim, neprocenjivim žrtvama o-slobodio, proslavljen je u subotu 14 i nedelju 15 o. m. u Skoplju najsveča-nije. Došli su ne samo brojni borci, koji su se odmah nakon stupanja u vojsku junački borili za svoju poveča-nu otadžbinu, nego se je sakupilo i mjnoštvo boraca, članova raznih na-cienalnih organizacija iz čitave države, a došli su i zastupnik Nj. Vel. Kralja general g. Pavle Pavlovič, članovi kraljevske vlade s predsednikom g. Uzu-novičem i ministrom vojske i mornarice generalom Dragomirom Stojanovičem na čelu, Nj. Sv. Patrijarh Varna-va, pretsedništvo Senata i Narodne skupštinc, te brojni drugi odličnici. Na sam glavni dan svečanosti — u nedelju ujutro s Dušanovog venca kre-nula je po skopljanskim ulicama du-gačka povorka predvodena po bivšem komandantu Vardarskog puka pukov-niku g. Konstantinu Kostiču i brigad-nom generalu Dimitriju Pavloviču s muzikom Kraljeve garde na čelu, iza koje su stupali članovi priredivačkog odbora, a iza ovih preko 20.000 bivših
ratnika Južnosrbijanaca i mnoštvo članova raznih nacionalnih organizacija. Skoplje još do sada ovakve povorke nije videlo. Čitav grad je bio iskičen zastavama, zelenilom i čilimovima, a ogromno mnoštvo publike oduševljeno je po ulicama pozdravljalo povorku, u kojoj je bilo oko 20 muzika. Pored starih boraca formiranih u grupama po pukovima, u kojima su služili, u po-vorci je bilo i 15 odreda četnika s njihovim vojvodama na čelu, veliki broj Sokola, članova narodne obrane iz raznih krajeva i narodna milicija. Na pla-tou ispod Dušanovog grada bio je od-reden zbor, koji je počeo pomenom pajim borcima. Tokom zbora govorili su Nj. Sv. Patrijah Varnava, pretsed-nik vlade g. Nikola Uzunovič, armijski general g. Nedič i drugi, dok je svečani zavet izrekao, a za njim govorilo či-tavo sakupljeno mnoštvo boraca, g. Stanislav Krakov. Nakon pomena pri-reden je ratnicima vojnički poljski ru-čak, kojemu su učestvovali i seli uz stare borce i svi gore navedeni pret-stavnici i odlični gosti. Tek kasno u-veče završene su svečanosti i narodne zabave, te su se gosti počeli razilaziti svojim kučama redovitim, a i posebnim vlakovima. Prema izveštajima iz Skoplja na ove značajne svečanosti stiglo je u Skoplje oko 80.000 gostiju.
70-godišnjica dr. Luja Vojnoviča.
U nedelju 15 aprila ove godine navršio je 70 godišnjicu života jedan od naših najzaslužnijih književnika-istoričara dr. Lujo Vojnovič, sin pokojnog velikog nacionalnog vode dalmatinskih Jugo-slovena dr. Koste Vojnoviča i brat našeg velikog pesnika i pisca Ive Vojnoviča. Rodio se je u Splitu na Francu-skoj obali u kuči, gde je njegov otac snovao i izvršavao velike načrte za po-dizanje svesti i priznanja prava svog naroda. Kad mu je otac bio pozvan za profesora na novoosnovanom univer-zitetu u Zagrebu, bilo je jubilarcu deset godina. Gimnaziju je polazio delom u Zagrebu, a delom u Dubrovniku. Pravo je studirao u Zagrebu, a di-plomirao je u Gracu. Nakon svršene sudske prakse u Zagrebu i Trstu oti-šao je ponovno u Dubrovnik, gde je dve godine vodio svoju advokatsku kancelariju. Ali za njegov duh, koji se nije zadovoljio samo s prav.ničkom
praksom, več je želeo mnogo više da postigne i uradi, nije bio život u Du-bnovniku i godine 1896 pošao je na Cetinje, da se, u jednoj maloj ali slo-bodnoj slovenskoj državici, posveti državničkom i diplomatskom radu pored naučno-istoriskoga i književnoga. Najpre postaje sekretar kralja Nikole, zatim ministar pravde, opet kasnije opunomočeni ministar kod Vatikana, pa šef kabineta kralja Nikole, a za vreme balkanskog rata bio je poslanik u Londonu i delegat Črne Gore na lon-donekoj konferenciji. Vaspitan u strogo klasičnom duhu več u svojim mladim godinama osetio je veselje za nauku i književnost, pa se je, uglavnom, i posvetio istoriji. Pored mnogih njegovih manj ih dela poznata su uglavnom sledeča njegova velika dela: »Dubrovnik i osmanlijsko carstvo od 1365 do 1482«, »Pad Dubrovnika«, za vreme svetskog rata, »Dalmacija, Italija i Jugoslavija«, te na francuskom jeziku pisano delo »Istoar de la Dalmasi«. Dr. Lujo Vojnovič je književnik-isto-ričar, čovek duha, umetnik stila i pisane reči — on je slikar i pesnik isto-rije, a kao takav jedan od najzaslužnijih naših naučnika.
Sokolska radio ~ predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Beograd održava-ju se:
Dne 26 aprila predaje brat dr. Vojislav Besarovič, Sarajevo, o temi: Nacionalni i istorijski značaj vidovdan-skog sleta. (Predavanje namenjeno duhovnom pripremanju članstva za ovo-godišnji sarajevski slet.)
Dne 3 maja predaje br. dr. Ksa-veri Glinka, Beograd-matica, o temi: »Poljska književnost u prošlosti«. (Predavanje namenjeno duhovnom pripremanju članstva za poljske sletove u Poznanju i Varšavi.)
Dne 6 maja predaje br. Milutin Janjuševič, Sarajevo, o temi: »Važnost Sarajeva i ovoga kraja države u nacio-nalnom pogledu«. (Predavanje namenjeno duhovnom pripremanju članstva za ovogodišnji sarajevski slet.)
Večernja sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Beograd odr-žavaju se svakoga četvrtka od 19.10 do 19.30 časova, a popodnevna svake -druge nedelje od 15.15 do 15.30 časo< va.	t*
*
RADIO-STANICA LJUBLJANA
Sledeča sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Ljubljana održa-vaju se:
dne 24 aprila predaje brat Pohar? Janez, Ljubljana, o temi: »Voditelji češkoslovačkog Sokolstva«.
Upozoravaju se brača i sestre, da če se radio-predavanja preko Radio-staniee Ljubljana počam od aprila odf-žavati svakog utorka, a ne više svakog petka kao do sada. Predavanja drže se od 19 do 19.30 časova.
RADIO-STANICA ZAGREB
Sledeča sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Zagreb održava-ju se:
dne 27 aprila preaaje brat dr-Branko Mudrinič, Zagreb, o temi: »Sokolsko vežbanje i zdravlje«;
dne 4 maja predaje brat Dragutin Petrovič: »Stanovanje i prehrana na sletu«;
dne 11 maja predaje brat dr. Ste-van Matič, Zagreb: »Sanitctska služba na sletu«;
dne 18 maja predaje brat Čedomir Mileusnič, Zagreb: »Raspored sletskih svečanosti«;
dne 25 maja predaje brat dr. Oton Gavrančič, Zagreb: »Značenje sokolskog sleta u Zagrebu«;
dne 1 juna predaje brat Hrvoje Macanovič, Zagreb: »Početak sletskih svečanosti«.
Sokolska radio - predavanja preko Radio-stanice Zagreb održavaju se svakoga petka u 19 sati.
Zagrebačka radio-stanica prenosi-če za vreme ovogodišnjeg sleta u Zagrebu i sve sletske svečanosti, a vero-vatno je, da če to učiniti i Radio-stanice Beograd i Ljubljana te češkoslo-vačke.
(Nastavak sa 1 Strane)
značkama stane na vežbalištu 5045 vc-bača.	.
2 Zapadna natkrita tribina, duga 233 metra, s 96 loža, u sredini je
3 Kraljevska loža 20 za 10 metara g prostorijama za diplomatske pretstav-nikc stranih država, za članove kraljevske vlade i za sokolska starešinstva.
4 i 5 Severna i južna tribina 177.05 metara dužine i 19.10 širine.
6 Istočna tribina, za sokolsko članstvo, duga koliko i zapadna, 233 metra, a široka 17.60 metara. Svega je na tri-binama 23.000 sedišta. Л/isina svih tribina je 9.70 metara. Prostor sletišta ii užem smislu je 274 metra dug, a 235 širok!
7 Stepenice tribina za stajanje; svega u 12 metara širine 5 stepenica s nagibom 10 pošto. Na tim stepenicama ima mesta za 30.000 gledalaca.
8 Nastup vežbača na istočnoj strani, širok 20 metara.
9 Otstupi vežbača na istoj strani, široki po 12 metara.
10 Paviljon za glazbu, zatvorcn, dug 28, a širok 8 i po metara. Prenos glaz-bc mikrofonom i zvučnicima.
11 Nastupište široko 25 metara, dugo 250.
12 Garderobe s praonicama. Svega ima 12.320 mesta: 5 po 260; 8 po 450, 11 po 580 i 2 po 520. Prostor garderoba je 250 za 135 metara.
13 Zahodi uz garderobe.
14 Otvorenc, poljske kuhinje za skupnu prehranu, s prostorima za bla-govaonice. Svega 135 za 60 metara.
15 Ambulante i staniee za prvu pomoč kod ulaza za stajanje.
16 Blagovaonice, gostionicc i du-
čani.
17 Uredi, dučani, izveštajna služba, pošta, i sl.
18 Prostor za automobile.
19 Prilazi mestima za stajanje: biče 4 glavna na uglovima, a 6 pomočnin pod tribinama.
20 Ulazi s blagajnama. Glavni ulaz je na uglu Maksimirske ceste i Svetica. Tu je stajalište tramvaja. Drugi biče sa Strane Maksimirske ceste, treči u sredini svečane aleje, koja je pred sletl-štem uz cestu Svetice. Ta svečana aleja j c široka 40, a duga 260 metara. Cc-tvrti je ulaz na južnom kraju svečane aleje.
21 Prilazi za vežbače do garderoba i na članske tribine.
22 Gospodarski ulaz.
Osnova sletišta je izradena u ra' dionici gradevnog otseka Sletskog odbora. Pročelnik otseka je prof. arh. Josip Dryak, vodi gradnju arh. Marko Vidokovič, a saradnici u radionici su arh. Vjekoslav Muršec i ing. Josip Pe' trak.
JO	i«
l-l-ll-M-H
o
Sletišie za pokrajinski slet u Zagrebu
		M			
□	a	a	o	□	CD
II NASI H 2UPA
DHU STAVA it ETA
Župa Sanja Cuka
BIHAĆ. — 18 III o. g. održana jo Piva zajednička sednica Sokolskog društva Bihać, Sokolskog društva Pe-trovoselo Ličko i Sokolskih četa: Pritoka, Ripač, Gata-IIidža, Založje, Lipa, Zegar i Izačič.
Sednicu jc otvorio brat starešina Pukovnik Ivan Fragner pozdravljaj uči prvenstveno Nj. Vel. Kralja, starešinu Prestolonaslednika Petra. Zatim je "ral' starešina objasnio zadatak ovoga sastanka, na kojem se stvorio program rada sokolskih četa za drugo tromesečje ove godine, kao i način za-jedničkog rada sa sokolskim društvom Ličko Petrovo' Selo. Utvrdeno je da ova društva prirede zajednički izlet i javni nastup na Plitvičkim Jeze-nma, prilikom njihovog sezonskog ot-varanja na dan Duhova.
Obzirom na izgradnju tehničkog rada u četama predvideno je: 1) Organizacija tehničkog rada u vezi s obila-zenjem tehničara Matičnog društva. 2) Javni nastupi četa do 15 juna. 3) Jav-ni nastupi svih četa u sedištu matič-n°g društva. 4) Organizovanje izleta matičnog društva k četama i obratno.
Takmičenje za prvenstvo u lakoj atletici. 6) Uvodenje što jednoobraz-^jeg odela kod četa. 7) Osnivanje kategorije naraštaja i dcce. 8) Uvodenje v°jne obuke i osnivanje« streljačkih sekcija. 9) Održavanje tehničkog pro-svetnog tečaja za vodstvo sokolskih ceta 22 i 23 marta kod matičnog društva Bihač.
Što se tiče unapredenja prosvet-5og rada utvrdeno je: 1) Organizova-?je poljoprivrednih i higijenskih teča-Jeva kod svih četa tokom ove godine, dalje uvodenje sokolske štednje, osnivanje socijalnih otseka, osnivanje sokolskih čitaoniea, organizovanje anal-■abetskih tečajeva, širenje sokolske stampe, zavadanje higijenskih i poljo-Privrednih izložba i uvodenje jedno-obrazne administracije.
Nakon utvrdenog programa rada brat inž. Pero Radoševič održao je Predavanje o poljoprivredi, s naročitim obzirom na stočarstvo.
Brat Dragutin Sekanina govorio je o zadatku i značaju sokolskih sle-tova, a napose sokolskog sleta u Sarajevu i Zagrebu ističuči u njima naj-zgodmju mogučnost jačanja i negovanja bratskog dodira i slovenske uza-jamnosti.
Nato je govorio seljak brat Du-ran Kraljič, koji je tvrdo uveren da če s ovakim predanim i nesebičnim ra-dom, koji se je opazio na ovom brat-skom sastanku, jaz izmedu sela i grada biti sigurno i naskoro zatrpan.
Sednicu je zaključio brat starešina pukovnik Fragner zahvaljujuči na odzivu svestan odgovornosti, koju je na sebe preuzelo matično društvo, ali i potstreka i volje, koja če dati ustraj-nosti i snage.
Napominje se, da se sednica odr-žala u sokolsko j dvorani, udešenoj za ovu zgodu, i u kojoj je bila improvizirana i mala izložba celokupne sokolske štampe i stručnih sokolskih knjiga.
Dr. J. K.
LIČKO PETROVO SELO. — Naše društvo u poslednje vreme nastoji, da stupi u b'liži dodir sa svim okolnim bratskim društvima i četama.
U nedelju 1 aprila održalo je naše društvo hodnu vežbu u selo Vaganac, udaljeno 4 km od našega sela. Iako je bilo ružno vreme, pa je i kisa padala, hodnoj vežbi prisustvovalo je: 21 član, 13 članica, 13 sok. dece i tamburaški zbor od 5 članova, dakle, 52 pripadnika. Voda puta bio je brat načelnik Ilija Muždeka.
U selu Vagancu sastali smo se sa Sokolskom četom iz Gaite-Ilidže, koja se sastojala od 16 članova, a koju je vodio načelnik brat Tatlič, učitelj. Ova četa prevalila je put od osam kilome-tara.
Kako je padala kiša, smetili smo se u jednom razredu osnovne škole, i tu su naša sokolska deca i čl'anovi, kao i članovi čete Gata-IIidža nastupili s nekoliko prostih vežbi, pa su bili toplo pozdravljeni od prisutnih Vagan-čana, koji su prvi puta imali prilike da vide Sokole. Iza toga razvila sc igranka na kojoj su se igrala samo naša narodna kola uz svirku brače tamburaša našega društva i čete Gata -Ilidža.
U 6 sati na večer oprostili smo sc od čete Gata-IIidža, nakon toga, što smo jedni drugima zaželeli srečan put.
Da je ovaj prvi sastanak urodio plodom vidi se po tome, što je na tom sastanku ugovoreno, da čemo se više puta sastajati, da če naše društvo po-setiti javni čas čete Gata-IIidža, a ova četa če opet posetiti naše društvo prilikom održavanja javno* časa u junu mesecu.	•
Župa Beograd
BEOGRAD VII. — Šantičevo ve-
če. Sokolsko društvo Beograd VII u Privrednikovom šegrtskom domu održalo je 10 marta s odabranim programom i pred punom salom Šantičevo veče. Veče je otvorio starešina društva brat Sekula Zečevič, pozdravlja-juči u prvom redu goste, da zatim govori o Šantiču kao pesniku, nacionalisti i Sokolu. Brat prosvetar Stevo Je-lača, profesor, izneo je suštinu i vrednost: svih vrsta Šantičeve poezije. Brat dr. Vladimir čorovič, profesor univer-ziteta i akademik, dao je u odlično složenom i dukumentovanom predavanju nacionalni i socijalni rad Alekse Šantiča. Pevačko društvo »Nikola Tesla« oživelo je veče lepim horskim pe-vanjem. Članstvo Sokola izvelo je uspešno svoje skladne vežbe, a naro-čito je uspelo slikovito Brankovo kolo u sokolskoj odori i narodnojv nošnji.
Ovo je veče, posvečeno Šantičevoj uspomeni, uspelo preko očekivanja. Poseta je bila odlična. Sva brača i sestre izvršili su svoju sokolsku dužnost najsavestnije.
DEBLJAČA. — Prednjački tečaj.
Ovde je održan prednjački tečaj pod vodstvom saveznog prednjaka brata Fedora Gopurenka, u cilju osposoblja-vanja prednjačkog kadra za što uspeš-niji rad u Sokolskom društvu, u čemu je društvo dosad oskudevalo.
Istovremeno je održana u vezi s tečajem i prosvetna škola za tečajce, na kojoj su bili predavači: brat Božidar Popovič, starešina, dr. Borislava Nedeljkovič, Branka Žita, i Marija Nedeljkovič.
Tečajci su završili rio kraja u potpunom broju ovaj tečaj.
Župa Bjelovar
BJELOVAR. — U nedelju 25 III
o.	g. priredilo je naše Sok. društvo »Sokolsko veče« u slavu 84-og roden-dana pretsednika češkoslovačke Republike br. T. G. Masarika. Iza sokolske koračnice održao je Dragaševič Mirko predavanje o životu i radu Tome Masarika. Posle predavanja otsvi-rala je glazba češkoslovačku i jugoslo-vensku himnu. Društveni muški peva-čki zbor otpevao je »Teče voda teče«, a muški naraštaj izveO' je »Daninu vežbu« od brata M. Bakiča. Nakon toga nastupili su prednjači sa sastavom brata M. Bakiča »Turski marš«. U sedmoj tački nastupio je opet zbor i otpevao dve pesme i to: »Dolenjsku« i »Je l’te žalba«. Nakon toga nastupili su članovi s ritmičkim sastavom »Deve tka«.
Poslednja tačka bio je ritmički sa-stav za članove i članice brata M. Bakiča »U lugu«. Sve. točke programa izvedene su vrlo dobro.
Posle programa razvila se jc zabava s plesom.
DAR. BRESTOVAC. — Na glav-noj godišnjoj skupštini Sokolskog društva u Dar. Brcstovcu, održanoj 4 fe-bruara 1934 nakon pretsedničkog pozdrava skupštinarima, te zahvalom na prošlogodišnjem radu sveukupnim članovima, pročitana je poslanica Saveza, koja je saslušana velikom pažnjom. Dalje su pročitani izveštaji načelnika, blagajnika, prosvetara i nadzornog odbora, koji su primljeni. Posle izabrana je sledeča uprava: starešina: Brat Jovo Lukič, načelnik brat Ljubomir Lukič, zamenik brat Mane Kovačič, načelnica sestra Cecilija Rehak, tajnik brat Ivan Roksa, blagajnik brat Avram Kovačič, prosvetar brat Ivo Pavetič, sta-tističar brat Vjekoslav Kligl. Revizori: pretsedmk brat Matija Vrban, članovi Pavle Šamiljski i Venci Kudrnovski, zamenici Josip Kalivoda i Ivo Pavetič. Odbor: Antun Orct, Stanislav Čihak, Andrija Kovačič, Edo Halačka, Jovo Orozovič, Lazo Stjepanovič, Adolf Tomek. Sud časti: Matija Vrban. Pavle Tomiljski, Lukič Jovo, Ivo Pavetič. Zamenici: Kovačič Andrija, Ko-letič Marijan i Kovačič Petar.
Nakon izbora brat prosvetar Ivo Pavetič pozivlje novu upravu, da svi zajedničkim silama povore na procva-tu društva a brat Matija Vrban apelira na sve prisutne, da se poveča članstvo društva, da isto ostane na dostojnoj višini.
TROJEGLAVA. — U poslednje vreme razvila jo ovdašnja Sokolska četa velik interes za podizanje vočar-stva u selu. — Ta gospodarska grana vrlo je zanemarena u našim krajevi-ma. Naš seljački stalež trpi velike izdatke, koje uz valjanu sopstvenu spre-mu ne bi smeo da trpi, pošto ima sve uslove za svoj gospodarski razvitak.
Naša je uprava Sok. čete pozvala br. Potočnjaka, sreskog vočara, te br. Barloviča, sreskog agronoma, koji su na 18 marta održali poučna predavanja iz vočarstva, ratarstva i stočar-stva, dok br. načelnik iz ideologije Sokolstva. — Predavanja je posetio- velik broj mesnih Seljaka, a na kraju se povela nevezana diskusija. Na kraju je br. Momčilovič pozdravio br. pre-davače, zahvaljujuči im na pažnji, a ujedno pozvao narod na složan. rad, koji je neophodno potreban u svlada-vanju teških životnih i gospodarskih problema.
Župa Celje
SV. JURIJ OB J. Ž. — Letos poteče 25 let. odkar je bilo ustanovljeno Sokolsko društvo v Sv. Juriju ob j. ž. Da se jubilej 25 letnega sokolskega dela do-stojno proslavi, vrši se v dneh 2. in 3. junija v Sv. Juriju ob j. ž. okrožni zlet šentjursko-šmarskega okrožja. Pokroviteljstvo te prireditve je prevzel br. ban dr. Drago Marušič.
Društvo se za zlet marljivo pripravlja. Društvena uprava je že izdelala načrt proslave. Izvoljen je zletni odbor, ki je podrobno delo razdelil na posamezne odseke.
Delo v telovadnici je pož.ivelo. Vsi oddelki se pridno vežbajo. Tudi prosvetno delo je postalo intenzivnejše. Dramatski odsek je pravkar z uspehom odigral Jurčičevega »Desetega brata«. Salonski orkester pripravlja že drugi koncert v tem letu. Vse sokolsko delo se vrši s podvojenim navdušenjem v znamenju jubilejnega leta.
Župa Ceilnje
CETINJE. — Radi izvežbavanja prostih vežba za sletovc^ u Sarajevu i Zagrebu načelništvo društva, u sporazumu s prednjačkim zborom, odredilo je brata Dušana Durkoviča, prednjaka, da obide sve sokolske čete u toku nedelje i da izvrši korekcije u vežba-ma po četama, tako da bi sve čete pravilno izučile odnosne vežbe.
Brat Durkovič je tokom prošlc nedelje obišao sve čete i to počevši s četom u Dobrskom Selu, koja je jed-na od najbližih četa ovoga društva. U četi se br. Durkovič zadržao pola dana i s prisutnim članovima čete, kojih je bilo 20, uvežbavao vežbe za pretstoje-če sletove. Rad čete je dosta dobar i članovi se trude da što bolje izuče vežbe. Kako če se ove vežbe na sleto-vima izvoditi uz muziku, to je dobro došlo i to'što je br. Durkovič član pe-vačkog društva »Njegoš« i član glaz-benog otseka, te je članovima čete i u tom pogledu omogučeno da takt aa muziku pravilno izuče.
Istoga dana br. Durkovič je na-.stavio rad sa Sokolskom četom u Lju-botinju gde je takoder uvežbavao odnosne vežbe pa je sutradan obišao i četu u Crnojeviča Rijeci, gde je pre-gledao njen rad.
Ovoga dana je nastavio put u četu Gradac gde je našao na okupu članove čete, kojih je bilo prisutno 25, i s istima vežbao celo posle podne vežbe za sletove. Za ovim je dao potrebne uputc o pripremanju za sletove u pogledu štednje i pribavljanja što lepše narodnje nošnje.
Sutradan je br. Durkovič obišao četu u Buronjima. Kako je ovo novo osnovana četa, to je br. društvo obra-tilo najvišu pažnju na rad ovih novih jedmica i imenovani je brat s članovima очте čete prešao vežbe za sletove i to jedan dobar deo vežbe. U četi jc bilo prisutno 27 vežbača.
Rad Sokolske čete u Relezi je jedan od najintenzivnijih. Br. Durkovič je istoga dana i u ovoj četi izvodio odnosne vežbe. Prisutno jc bilo 30 i oni su ponajbolje izvežbali vežbe, jer jc njihov načelnik Bogić Radunović svršio tečaj za vode četa.
Đorđe Živanovič (Beograd):
Časov! poljskog jezika
RADIO - STANIČA BEOGRAD
(Nastavak.)
Osmi čas
Zamene i i y. — Posle zadnjenep-čanih suglasnika k i g u poljskom ne može nikad biti y, več samo i.
srogi = strog wielki = veliki.
Nastavak za prideve u muškom rodu je -y, ovde pak imamo -i. To znači da je y zamenjeno sa i.
Posle c, dz, sz, dr, sz, i i rz može biti samo y, a nikad i.
stworzyč (stfožič) = stvoriti m^ezyć (menčič) = mučiti przy (psi) = pri.
Naši oblici pokazuju da je tu ne-^ad bilo i mesto sadašnjeg y, a zato so i u poljskom pretvorilo staro meko r u rz, a k u cz.
^eke sličnosti izmedu našeg jezika i poljskog.
Kako je poljski jezik slovenski, kao i naš, to ima mnogo osobina po Mojima je blizak našem. Ima mnogo reči koje su potpuno iste, ali ima i takvih koje se samo po nečem razli-kuju od naših. Tako čemo se baš i zadrževati češče na tim sitnim razlikama, pa čemo prema njima moči često da se snademo i u oblicima i rečima koji na prvi pogled ne liče ni malo na naše.
Videli smo več da sc glagoli u ne-?dredenom načinu skoro svi svršavaju na -č, što odgovara našem -ti.
plakač = plakati widzieč (videč) = videti.
Ako sc naš glagol vršava na -či, u Poljskom jc onda -c.
piec — peči lec = leči ciec (čec) = teči.
■. U ostalim pak rečima gde je naše tu stoji u poljskom dz, a gde je »ase ć tu stoji u poljskom c.
miedza = meda
šwieca = sveča.
Poljsko rz odgovara našem r i to tad kad posle toga r dolazi meki samoglasnik (i, e).
rzeka = reka rzec = reči.
Iz ovog je sasvim jasno da j c poljsko rz postalo od starog mekog r. Kod nas jc uvek na tom mestu ostalo r. Poljsko pak ž stoji onde gde je i kod nas ž.
Našim prefiksima pri-, pre- odgo-varaju poljski przy- (po značenju odgovara našem do-), prze-.
przylecieč = doleteti (prileteti) przelecieč = preleteti przyjšč (od przy-fišč) = doči (priči)
przejšč (od prze+išč) = preči.
Poljski prefiks wy- znači naše iz-. wylecieč = izleteti wyjšč (od wy+išč) = iziči \vyrzucič = izbaciti (rzucič = baciti).
Poljski prefiks w- znači naše u-. \vlecieč = uleteti \vrzucič (vžučič) = ubaciti.
Našem nepostojanom -a- odgovara u poljskom nepostojano -e-.
sen, snu = san, sna pies, psa — pas, psa.
Ovo nepostojano a razvilo se u nas iz starog poluglasa (b ili т>). U poljskom se pak sačuvala razlika. Dodu-še, umesto starog poluglasa stoji uvek e, ali ako je u starom slovenskom bio tvrd poluglas (ђ), onda je e prosto, ako jc pak u starom slovenskom bio mek poluglas (b), onda je pored ovoga još i. suglasnik, koji se nalazi is-pred, umekšan. Otud naporedno: sen ali pies, a kod nas jc uvek prosto a, zatim dzien, pien (naše panj) starzec = starae (ali starca i u poljskom). Kod nas su neke jednosložne imenice zadržale a kroz sve padeže, kao panj, dan i t. d.
Kochač i traeič ...
Kochae i tracič, pragn^č i žalovvač, Padač bolešnie i znow siQ podnosič, Krzyczcč t^siknoeie »preez!« i blagač
»prowadž!«
Oto jest žycie:nic, a jakže dosyč ...
Zbiegač za jednym klejnotem
pustynie,
Išč w ton za perl^ o cudu urodzie, Ažeby po nas zostaly jedynie Šlady na piasku i kr<;gi na wodzie.
Leopold Staff.
Nepoznate reči.
kochač = voleti; tracič (tracič) == gubiti; pragn^č (pragnonjč) = želeti, žudeti; zalowae ~ žaliti; bolešnie = bolno (ne bolesno!); znow (znuf) = ponovo; podnosič si^ = podizati se, ustajati; krzyczeč (kšičeč) = vikati; tQsknota = tuga, jad; tesknocie (ten-sknoče) = tuzi. jadu (3. pad, jedn.); preez! = idi! odlazi!; blagač = preklinjati; prowadzie = voditi; prowadž! (provač) = vodi! (zapovedni način); oto = eto, eto to; žycie (žiče) = život; nic = ništa; jakže (jagže) = kako; zbiegač = obigravati, obilaziti; klejnot = dragulj; pustynia = pustinja; ton — dubina (morska); perla = biser; o urodzie = s lepotom, lep; o urodzie cudu = s čudom od lepote; ažeby = da bi; po nas — posle nas, za nama; zostač = ostati; zostaIy = ostali; je-dj-nie = samo, jedino; slad (s’lat) = trag; piasek = pesak; kr^gi = krugo-vi; na wodzie (na vodje) = na vodi.
Voleti i gubiti...
Voleti i gubiti, žudeti i žaliti,
Padati bolno i ponovo ustajati,
Vikati tuzi »idi!« i preklinjati »vodi!« Eto to je život: ništa, a kako dosta ...
Za jedan dragulj obigravati pustinje, Iči u morsku dubinu za biserom s
čudom od lepote, Da bi za nama ostali samo Tragovi na pesku i krugovi na vodi.
Wytlumaezyl si^.
— Czy to pra\vda, >c pan wyrazil siq o mnie ujemnie u naszych wspol-nych znajomych, u ktorych wszysey mieli o mnie opinj^ dodatni^?
— ZIošli\vošč, kochany panic, zlo-šliwbšč. Przeciež nawet nie bywam w domach, gdzie maj^ o panu dodatni^ opinjQ.
Reči. — \vytlumaczyč si<? = oprav-dati se; pravvda = istina (ne pravda!); %vyrazič siQ = izraziti se; ujemnie = rdavo; wspolny (fspuljni) = zajednički; znajomy — poznat, poznanik; ktory — koji; wszvsey (fšisci) = svi; mieli — imali, imali su; opinja = miš-
ljenje; dodatni — dobar; zlošli\vošč (zlos’ljivos’č) = pakost; kochany = voljen, drag; przeciež (pšečeš) = ta; nawet = čak; maj^ = imaju.
Opravdao se.
— Jeli to istina da ste se o meni izrazili rdavo kod naših zajedničkih poznanika, kod kojih su svi imali o meni dobro mišljenje?
— Pakost, dragi gospodinc, pakost. Ta čak ne bivam u domovima gde imaju o Vama dobro mišljenje.
Deveti čas
Prelaz samoglasnika o u o. — Kad
smo govorili o samoglasniku 6, jekli smo da se čita kao obično u, a niše se ovako po tradiciji. A sad čemo reči kako je i gde postalo. Kad se o našlo u zatvorenom slogu, a iza njega dola-zio	jasni suglasnik, onda	se	to o steglo
i	postalo 6. (Zatvoreni	je	slog onaj
koji se završava na •suglasnik).
Bog (buk) = Bog; ali Boga rog (ruk) = rog,	ugao; ali rogu
sposob (sposur)	=	način; ali
snosobu
Lwo\v — Lavov, grad; ali Lwo-\va
moj (muj) = moj: ali moja swoj (sfuj) = svoj; ali s\voja.
U prvim primerima sc o našlo u zatvorenom slogu, pa se zato pretvorilo u 6, u drugim pak slučajevima bilo je u otvorenom slogu i zato se nije menjalo.
Od ovoga pravila ima mnogo iz-uzetaka, ali je ipak uglavnom ova pro-mena sprovedena.
Nosni samoglasnici. — Poljski jezik nasledio je od prasloveinskog nosno o i e. Vremenom se medutim ova dva samoglasnika potpuno izjednačila (izgovarali sc kao nosno a), razliku-juči se samo po dužini. Tek od XV veka počinje novo razlikovanje, i to: dugi nosni samoglasnik dao je nosno o (pisano i štampano 4). a kratki nosno e (<;). Prema tome jasno je da nosni samoglasinici u sadašnjem poljskom jeziku ne odgovaraju istim samo-glasnicima u praslovenskom.
Praslovenskom nosnom o odgovara naše u, a nosnom e odgovara naše e. Ako uporedimo izvesne poljske reči s našima, videčemo ta j odnos.
zajb (zomp) = zub tr^ba (tromba) = truba citjzki (če 11 ški) = težak mi^so (mje“ co) = meso
Ali ovakav odnos nije obavezan, jer smo več rekli kako su postali sa-dašnji nosni samoglasnici u poljskom. Iz dal jih čemo primera videti kako treba tražiti odgovarajuče reči u nas.
reka = ruka
piqtek (pjontek) = petak.
Praktično če biti ovo: ako je u poljskom ispred nosnog samoglasnika suglasnik umekšan (mi^so, pi^tek), onda je kod nas e, ako je pak ostao neumekšan (zab, reka), onda je kod nas na tome mestu u.
Kod imenica je u promeni odnos izmedu 4 i Q isti kao izmedu o i o, t. j. u zatvorenom slogu, a pred jasnim su-glasnikom stoji 4.
z^b, ali zc;ba (2 pad. jedn.) r<?ka, ali: do r^k = do ruku.
Izuzetaka ima i ovde dosta, ali jc pravilo ipak sprovedeno prilično dosledno.
U 1 licu jcdninc sadašnjeg vremena našem -em ili -im odgovara u poljskom -t,\
idQ = idem widz«j = vidim wol«; = više volim.
Ako je pak u nas -am. onda jc i u poljskom skoro uvek takav završc-tak.
znam = znam mam = imam czekam = čekam.
LJ 3 licu množine sadašnjeg vremena našem -u odgovara poljsko 4.
idil = idu padajo = padaju.
Nepoznate reči.
mogQ = mogu; dostač = dobiti; pokoj = soba; sobie = sebi; žyczyč
—	želeti; jednoosobovv == za jednu osobv; dwuosobowv =r za dve osobe; czyli = ili; ladnv = lep; pi<jtro = sprat; na pier\vszem pit;trze (гга pjerf-šem pjentše) = na prvom spratu; dobre pokoje — dobre sobe; za = suvi-še; szkodzi (škodi) = smeta, mari; jest = je, ima; winda = dizalica; po-dobač si(j = dopadati se; ile = koliko; kosztuje = stoji, košta; doba = dan (24 sata); na dobij — za dan; dlu-
HOSIJA - FONSIBU m društvo sta osiguranfe i reosiguranfe m Beograd
Kako jc četa u Štitarima dosta blizu čete u Relezi, to je br. prednjak sutradan pošao u ovu četu i našao na okupu 23 vežbača sa starešinom br. Dušanom Pejevičem, učiteljem, i s istima vežbao vežbe za slet. Kako je br. Durkovič odnosnu četu obilazio rani-je i uvežbavao vežbe, to je ovog dana ponovio vežbe i korigirao nedostatke u koliko ih je bilo, pa je četu napustio i pošao u, četu u Kosijerima, koju je takoder ranije dva puta obilazio, te je s članovima, kojih jc bilo prisutno 20, ponovio vežbe. I ova je jedna od no-vosnovanih četa društva Cetinje, te se i njoj mora polagati velika pažnja kako bi postala jedna od najaktivnijih jedinica župe Cetinje.
Krajem nedelje obišao je br. Durkovič i četu u Velestovu, Gornjim Bje-licama, Čekličima i Bajicama. U četama je uvežbavao vežbe za sletove u Sarajevu i Zagrebu. U Bajicama takoder radi prednjak br. Milan Ivančevič, koji svakodnevno radi s četom, u Velestovu radi iskusan Sokol br. Radovan Vujovič, učitelj, koji vodi četu uzorno.
CETINJE. — Sokolski rad ovog društva na podizanju našeg sela — njegovom progresu pokazao se vrlo agilnim u priredivanju sokolskih akademija o pravoslavnom Uskrsu.
Od 12 sokolskih četa stigli su iz-veštaji da su 4 čete priredile zabavu i to- Gornje Bjeliee, Dobrsko Selo, Če-kliči i Kosijeri.
ĆEKLIĆI. — Sokolska četa čekli-či priredila je zabavu s pozorišnom pretstavom »Šairan« od Jov. Jovanovi-ča-Zmaja,
Posetnika je bilo oko 4<)0 osoba. Također materijalni uspeh je bio obi-lan.
Slično ovim priredbama bile su priredbe u Dobrskom Selu i Kosijerima.	š.	M.
GORNJE BJELICE. — Ova novo-osnovana Sokolska četa priredila je vrlo uspelu zabavu s ovim programom: »O ciljevima Sokolstva, njegovoj ulozi u prošlosti i sadanjosti«, govorio je br. Ščepan Milič, župski novinar i okr. prosv. referent, koga je prilikom otva-ranja akademije prestavio br. Andri-ja Vukotič, učitelj i starešina čete. Posle ovoga su članovi lepo izveli pozo-rišni komad, krvavu dramu »Batrič Perovič«.
Kako je ova istorijska drama do-gadaj iz ovog kraja, to su diletanti s potpunim razumevanjem uspeli u iz-vodenju iste.
Na ovoj zabavi bilo je dosta go-stiju iz okolnih sela: Čeva, čekliča i Cuca. Materijalni uspeh je itakoder
zadovoljavajuči, te su idučeg dana svi diletanti pošli u susednu opštinu Cuce, t. j. u selo Batu da ‘tamo odigraju ovu dramu.
Četa G. Bjeliee namerava istu dramu prikazati i u susednim seoskim op-štinama.	Š.	M.
DOBRSKO SELO. — Na prvi dan prav. Uskrsa priredila jo Sokolska četa u Dobrskom Selu zabavu. U program jc istakla pojedine tačke iz telo vežbe kao i predavanje o Sokolstvu. Sokolsko društvo Cetinje da bi uve-čalo i dalo značaja ovakvim priredbama po svojim četama — odredilo je pozorišni otsek da i on uzme učešča na ovoj priredbi.
Akademija je počela s predavanjem brata Miloviča »O sokolskem prosvečivanju sela«. Za ovim je brat K. Vujovič recitovao dve pesme, a nato je izvoden komad »Svetski rat« od Nušiča. Komad je dobro uspeo. Potom je brat Blažo Kavaja, narodni guslar i član čete, otpevao uz gusle dve pesme i to »Jugoslavija« i »Gusle«, koje su estavile jak utisak na publiku.
Priredba je bila dobro posečena.
Članovi čete izveli su dve tačke i to jedna vežbe za slet u Sarajevu i Zagrebu, a druga proste vežbe, koje je izveo podmladak čete. Po svršenom programu bila je igranka, gde su se igrala narodna kola, a najviše črnogorsko »oro«.
ĐENOVIĆ. — Na prvi dan pravo-slavnog Uskrsa Sokolsko društvo De-novič priredilo je u prostorijama Ma-šinske škole akademiju.
Program je bio obilan i raznovr-stan.
Vežbali su članovi i muška deca. Muska i ženska deca deklamovali su razne patriotske pesme kao i dijaloge.
Diletantska sekcija Sokola deno-vičkog izvela je dve pretstave: »Pod maslinom rna Krfu«, od Sretena Dini-ča i »Kijavica« od Branislava Nušiča.
Dvorana jc bila dupkom puna. Učestvovali su svi meštani, pored članova naše mornarice i artilerije.
Svirala je sokolska muzika iz De-noviča.
Moralni i materijalni uspeh bio je iznad svakog očekivanja. — O. J.
Župa Kragujevac
NOVI ADŽIBEGOVAC. — Sokolska četa u Novom Adžibegovcu priredila jc na dan 22 III o. g. u selu Ro-kincu prvu svoju zabavu s igrankom, koja je vrlo dobro uspela.
Na zabavi je održiao pozdravni govor načelnik čete br. Bor. S. Cvetko-
go = dugo; jak dlugo = koliko (dugo); zamierzač — nameravati; pozostač = ostati; tutaj — ovde, tu; dni — dani (ili dana); ksiega — knjiga; policyjna = policiska.
W hotelu. — U hotelu.
— Czy in034 dostač pokoj?
Mogu li dobiti sobu?
— Owszem, proszQ pana. Jaki pokoj pan sobie žyczy: jednooso-bowy czyli dwuosobowy?
Da, molim Vas. Kakvu sobu želite: za jednu osobu ili za dve?
— ,Tednoosobowy.
Za jednu osobu.
— Pan može dostač bardzo ladny pokoj na pienvszem pietrze. Mamy takžc dobre pokoje na trzeciem i cz\vartem pietrze.
Možete dobiti vrlo lepu sobu na prvom spratu. Imamo ta-kode dobre sobe na treeem i četvrtom spratu.
— To juž jest za wysoko.
To je več suviše visoko.
  To nic nie szkodzi, bo jest
winda.
To nista ne mari, jer ima dizalica.
— Wo1q jednak byč na pierwszem pietrze.
Ipak više volim da hudem na prvom spratu.
— Prosze bardzo. Jak sie panu podoba.
Molim lepo. Kako Vam so dopada.
*— Ile kosztuje na dobe ten pokoj na pierw9zem pietrze?
Koliko košta dnevno ta soba na prvom spratu?
— Dzicsieč zlotych. — Jak dlugo pen zamierza tutaj pozostač?
Deset zlotih. —• Koliko nameravate ovde ostati?
— Trzy albo eztery dni.
Tri ili četiri dana.
—- W takim razie pan musi zapi-sao sie do ksiegi policyjnej. Onda sc morate zapisati u policijsku knjigu.
Fenomenalni ludzie.
— Znalem pewnego czlowieka ktorv przykladal ueho do ziemi i slysžal odglos kopyt konskich w obrebie kilku kilometrov/.
•— To nic. Ja znalem takiego, ktorv tak mowil, že go slyszano w obre-bie tysiQcy kilometrov.
— To niemožliwe.
— Dlaczego nie? Byl speakerem \v ra d j o.
Reči. — znalem — znao sam: pewny = izvestan; ktory — koji; przykladač = sta vij ati; ziemia = zemlja; slyszeč = čuti; odglos = odjek; w obr^bie == na daljini; kilka — nekoliko; že go slyszano = da se čuo; tusi^c = hiljada; tysiQcy = 2. pad. mn.; niemožliwe = nemoguče; ludzie = ljudi; speaker (spiker) = spiker.
Fenomenalni ljudi.
— Znao sam izvesnog čoveka koji jc stavljao uvo na zemlju i čuo odjek konjskih kopita na daljini od nekoliko kilometara.
— To nije ništa. Ja sam znao takvoga, koji je tako govorio da se čuo na hiljade kilometara.
—- To je aiemoguče.
— Zašto ne? Bio jp spiker u radiju.
Deseti čas
Da lakše zapamtimo i naučimo promenu imenica u poljskom jeziku, podeličemo ih u četiri vrste, i to: u prvoj vrsti biče imenice muškog roda; u drugo j vrsti biče imenice sred-njeg roda; u trečoj vrsti biče imenice ženskog roda na -a i -i, i u četvrtoj vrsti biče imetnice ženskog roda na su-glasnik.
I vrsta.
Prvo čemo pregledati jedninu. Uzečemo imenice:	pan (gos.podin),
sasiad (sused), kon (konj) i rozum (pamet).
vič, a za^tim je govorio prisutmima o ideologiji Sokolstva. Govor je popra-čen burnim poklicima Kralju, Prestolonasledniku, Sokolstvu i Jugoslaviji. Posle govora br. Cvetkoviča, izveli su članovi i naraštajci nekoliko skupinskih vežbi.
PARAĆIN. — Sokolsko društvo u Paračinu za prva tri meseca ovc go-dine razvilo je intenzivan rad i okupi-lo u sokolske redove veliki broj članova naraštaja i dece.
Pored održanih zabava i priprema članova, naraštaja i dece ža. slet n Sa-Tajevu i Zagrebu, društvo je održalo Tečaj za vode sokolskih četa. Nastav-nici na tečaju brača: Svetolik Miloševič, dr. Jelič, Dušan Ilič, Miro Zonjič, Paja Lambrovič, Doka Popovič i Velimir Gašparič — predavali su: O so-kolskoj ideologiji, privredi, higijeni administraciji kao i sletske i druge vežbe. Tečaj je društvo održalo o svom trosku i isti je svršilo 14 teča-jaca s odličnim uspehom, a trajao je 5 dana.
Tečaj je urodio plodom, jer su u toku nekoliko dana osnovane sokolske čete u: Šapcu, Izvoru, Mirilovcu, Bu-Ijanu i D. Mutnici. Vrše se pripreme za osnivanje sokol, četa još u mnogim selima, jer osnovane čete svojim ra-dom več daju lep primer.
Čete su osnivane na svečan način uz prisustvo naroda i uvek s prigod-nim predavanjima. Upisano je oko 200 članova sokolskih če<ta po selima. Vež-bači su več naučili sletske vežbe, a neke su čete same izradile sprave za vež-banje.
Starešina društva jc brat Dragutin Marinkovič, koji ima spremne i za-uzimljive saradnike, pa je u pripremi sokolska akademija i niz izleta po okolnim selima.
Ovako dobar početak uliva puno nadc na veliki uspeh. — M. M. Z.
Župa Cfublfana
KAMNIK. — Sokolski okrožni prosvetni dan. Kot uvod v proslavo 30 letnice je Kamniški Sokol priredil v soboto, 7. aprila zvečer v dvorani narodne čitalnice svečano telovadno akademijo, ki je prav lepo uspela, le da poset ni bil ravno številen. V me-deljo, dne 8. aprila pa je popoldan ob pol petih priredilo kamniško-prosvet-no okrožje svoj prvi prosvetni dan, ki je obenem prva prosvetna ^prireditev večjega obsega v ljubljanski sokolski župi. Dvoranica Čitalnice je bila nabito polna, prišli so tudi zastopniki uradov in oblasti ter narodni poslanec br. Cerer. Prvi del sporeda je obsegal nastope pevskih zborov in orkestrov,
drugi del pa nastope dramskih odsekov. Vseh sodelujočih iz društev: Domžale, Kamnik, Komenda, Moravče, Radomlje in čete Krašnja je bilo preko 100. Prireditev je otvoril s kratkim pozdravnim nagovorom župni pro-svetar br. Janez Poharc, ki je ob tej priliki imenom župne uprave tudi čestital kamniškemu Sokolu k njegovemu jubileju. Kot prvi je nastopil orkester domžalskega Sokola, ki je številčno sicer šibak, pa dobro vigran. Štiri točke — »Bože pravde«, »Slovenski biseri«, »Izpod Tatre« in »Jugoslavija« je izvedel prav zadovoljivo, le da je ta del sporeda bil nekoliko predolg. Sledil je nastop mladinskega pevskega zbora Sokola Komenda, ki je naravnost zadivil. Preprosti kmečki otroci so bili odlično uvežbani in so odpeli pet pesmic naravnost vzorno; zlasti sta ugajali pesmici, Gerbičeva: »Pastirček« in Adamičeva »Jurjevanje«. Kvintet Sokolskega društva Domžale je skladno zapel pesmi: »Sokolski pozdrav«, »Nageljni rdeči« in »Na trgu«, vendar je bila opaziti delna indispozicija. Sokolski pevski zbor iz Moravč je še mlad zbor, odnosno komaj obnovljen. Priprosti ljudje, ki pa pojo iz srca in duše, pa je v kratkem času mogel pevovodja ustvariti iz njih čisto dober zbor, ki se še lahko povzpne do lepe višine. Pesmice: »Noč na Adriji«, »Oj djevojko« in »Pri oknu« so bile kar čedno podane. Sledil je nastop pevcev kamniškega Sokola, ki so domala vsi tudi člani znanega zbora »Lira«. Razumljivo je, da je bil zbor na višku, dasi so tenorji nekam šibki. Pod vodstvom brata Vremšaka, ki je temperamenten dirigent, so odlično zapeli Ncdvedovo »Nazaj v planinski raj« in Prelovčevo »Ko so fantje proti vasi šli«. Za zaključek prvega dela sporeda, ki ga je prenašal tudi radio Ljubljana, je zaigral orkester sestoječ iz članov kamniškega Sokola odlično Parmove kompozicije: »Mladi vojaki«, »Bela Ljubljana« (venček narodnih pesmi), intermezzo iz opere Ksenija in na koncu Kmochovo »Sokolsko koračnico«. Orkester je številen, lepo zveni in pod vodstvom br. Vremška obeta še lep razvoj. Že prvi del prosvetne prireditve je pokazal, koliko dragocenega materiala je skritega po sokolskih društvih in ga je širši javnosti pokazala šele ta prva večja prosvetna prireditev. Po daljšem odmoru so nastopili Domžalčani z drugim dejanjem Cankarjevega »Pohujšanje v dolini Šentflorjanski«, ki je bilo podano prilično dobro, toda za nastop na tako značajni prireditvi, bi bilo stvar še precej opiliti, poedine vloge bolj karakterizirati itd. Mesto Meškove »Pri Hrastovih«, so sokolski igralci iz Radomelj vprizorili prav čedno drugo dejanje Golarjeve »Vdova Rošlinka«.
Za zaključek so nastopili igralci iz Krašnje s tretjim dejanjem novega Vombcrgarjevega dela »Vrnitev«. Vse tri uprizoritve so pokazale, da imamo fcunaj talentirane igralce, toda malo res dobrih režiserjev, pa bo treba tudi temu posvetiti primerno pažnjo.
Prvi prosvetni dan kamniškega okrožja je bil prvi poizkus tovrstne prireditve, ki je v celoti čisto lepo uspel v obče zadovoljstvo. — J. P.
MEDVODE. — Dasiravno se krepko gibljemo in vsestranske delujemo, se malo sliši o nas. Letos nameravamo graditi svoj sokolski dom. Vsi člani so se z veseljem in dobro voljo poprijeli te misli in smo tudi prepričani, da prodremo, kajti ob strani nam stoje poleg dobre volje tudi bratje in gospodarske ustanove, ki kažejo svoje zanimanje in naklonjenost.
Telovadno življenje se je letos posebno lepo razvilo in štejemo močan napredek in razmah. Mladina sc zbira v naših vrstah.
Prosvetno delo je v dobrih in agilnih rokah. Pripravljamo narodno igro »Divji Lovec«, ki jo bomo izvajali v mesecu maju na prostem v »Stanu«.
Pripravljamo pa tudi tombolo v prid Sokolskega društva, za katero vlada že sedaj veliko zanimanje, kajti poklonjeni so nam mnogi lepi dobitki od raznih tvrdk in članov.
RIBNICA. — Dolenjsko prosvetno okrožje. — V. nedeljo dne 22. t. m-se vrši sestanek prosvetarjev vseh edi-nic našega okrožja v sokolskem domu v Ribnici. Pričetek konference bo takoj po prihodu jutranjega ljubljanskega vlaka to je ob 9. uri dopoldne.
Na dnevnom redu bo poročilo o stanju v okrožju, statistično poročilo za prvo tromesečje, pogovor o razdelitvi okrožja v dolenjsko in ribniško-kočevsko skupino, konstituiranje okr. prosv. odbora, določitev sporeda okrožnega prosvetnega dne, predlogi edinic in slučajnosti.
Vse brate prosvetarje okrožja so opozarja na važnost sestanka ter se prosi za polnoštevilno udeležbo od strani vseh edinic. Sestanka se udeleži tudi župni prosvetar br. Poharc.
*
Mesečno poročilo prosvetnega dela je poslalo 20 cdinic od skupnega števila 21 društev in čet. Prosvetno delovanje pri posameznih edinicah se je tekom februarja poživilo. Iz mesečne statistike okrožja razvidimo. da je število sokolskega tiska narastlo posebno pri »Naši radosti« za 64 izvodov in pri »Sokolski prosveti« za 7 izvodov. Kljub temu pa še sedaj večina edinic nima predpisanega števila sokolskega tiska. Število posameznih listov bo treba dvigniti na primerno in odgovarja-
1. kon
2. konia
3. konio\vi *4. konia
5. koniu
6. koniem
7. (o) koniu
rozum
rozumu
rozumowi
rozum
rozumie
Tozumem
(o) rozumie
1. pan
2. pana
3. panu
4. pana
5. panie
6. panem
7. (o) panu
s^siad
s^siada
S£jsiadowi
s^siada
s^siedzie
s^siadem
(o) s^siedzie
Ako pogledamo sad ovu promenu i ako je uporedimo s našom, videčemo da ima dosta sličnosti, ali i dosta razlika. Pada u oči imenica pan, koja ima promenu kao i naše imenice, osim nastavka -em (kod nas -om) u 6. padežu (mstrumentalu). Ovako se menja vrlo mali broj imenica, i to: Bog, brat, chlop (seljak), pies (pas), kwiat (cvet), ojciec (ojca, ojcu = otac), chlopiec (chlopca = dečak) i još neke.
Ovom prilikom moramo se pono-vo setiti onoga što smo govorili o pravopisu, t. j. da se: konia, koniu čita kao konja, konju.
U 2. padežu (genitivu) mogu biti dva nastavka, i to -a i -u. Nastavak -a imaju imenice koje znače živa biča, delcve tela, orada, mere i nazive no-vaca. Nastavak -u imaju imena stvari, zatim apstraktne, zbirne i materijalne imenice i reči pozaimljene iz stranih jezika.
U 3. padežu (dativu) imaju nastavak -u samo one imenice, za koje re-kosmo da se menjaju kao pan.
LJ 4. padežu (akuzativu) nastavak je kao u 2. padežu kod imena živih biča, a kod ostalih imenica je 4. pad. kao prvi.
LI 5. padežu (vokativu) imaju nastavak -u sve imenice koje imaju u
1.	padežu jednine mek završetak (ona-ko kako se i kod nas ovo razume: dž, č, ž, š. cz, rz [ž], sz, j, n, 1) i one kod kojih je taj završetak: -k, -g, -eh (-h). Izuzetak čine samo imenice: Bog, czlo-wiek i Kozak, koje imaju: Bože, czlo-wiecze (ili czlowieku) i Kozaczc. — I imenice na -ec imaju nastavak -e i menjaju c u cz: chlopiec — chlopcze, kupiec — kupeze (trgovac). — Ostale imenice imaju nastavak -e, ispred koga sc suglasnik umekšava. Tako je panie, sasiedzie, rozumie, a kod nas bi tu bilo -e bez umekšavanja pret-hodnog suglasnika. Ovaj nastavak no samo da umekšava suglasnik ispred sebe, več utiče čak i na samoglasnik u prethodnom slogu, pa če zato u to-
rne slogu -a ili -o preči u -e. (Ovo biva samo onda kad je i ispred ovog -a ili -o umekšan suglasnik).
s^siad — s^siedzie
aniol — aniele (= andeo).
U 6. padežu (instrumentalu) nastavak je uvek -em. Kad se imenica završava na -k ili -g, onda je -iem, kao što sc piše i kod mekih imenica: Bo-giem, czlovviekiem, dziwakiem i t. d.
U 7. padežu (lokativu) nastavak je -u ili -e. Ovde važi ono što smo rekli za 5. padež, samo u ovom padežu imaju pravilne nastavke i one imenice koje su tamo bile izuzcci. Tako dakle treba u meke uvrstiti i imenice na -ec: kupiec — kupcu. I promene samoglasnika vrše se kao u 5. padežu.
Imenice koje imaju u 1. padežu jednine o imaju u ostalim padežima o, a one koje imaju q u ostalim padežima imaju O tomc smo več govorili ranije.	t>
Nepoznate reči.
Od sad čemo kod imenica navo-diti i 2. padež jednine, te če nam onda odmah biti jasno kako treba koju ime-nicu menjati. Ovo naročite važi za imenice muškog roda. — boisko (bojisko) = vežbalište, igralište; sporito\yy_ = sportski; zajmowač siQ = zabavljati se, baviti se; zajmuje si^ = bavi se; i ow-szem = naravno, razume se (ovde i samo pomaže značenje druge reči, koja znači to isto što i obe reči zajedno); gatunek, -nku = vrsta; šport, -u — šport; uprawiač (co) = baviti se čim (»upražnjavati«); ch^tnv — voljan; ch^tnie, chijtniej, najehetniej = rado, radije, najradije; w zimie = zimi; nar-ty (množina) = smučke (»ski«); jež-džQ na nartach (jčždže na nartah) = smučam se (»skijam se«); latern = leti; plywanie = plivanje; oraz = i, uz to; lubie = voleti; lekki = lak; osi^g-n^ć (os’ongnonjć) — postiči, dobiti; osi^gnidem (os’ongnolem) = postigao sam; dobrv, lepszy, najlepszy = dobar, bolji, najbolji (ne: lepši, najlepši!); wynik, -u — rezultat; pozatem = potom, zatim; biegač = trčati (ne bežati!); odlcglošč = udaljenost, daljina; w zwyž = u visinu, uvis; dal — daljina; w dal = u daljinu; grač = igrati, svirati; pilka = lopta; pilka nožna = futbal; grač v pilkQ nožnti = igrati futbal. loptati se; natomaist — umesto toga; ale (lecz) natomiast = ali zato;
rQCzny = ručni; grač \v pilkQ rQCznq == loptati se тиката; cel, -u = cilj; tym celu = u tom cilju, zato; žegnač (kogo) = praštati se s kim; žegnam pana! = zbogom!; ezolem = zdravo!
Na boisku sportowem.
(Na sportskom vežbalištu.)
— Zajmuje siq pan sportem?
Bavite li se športom?
— I owszem.
Naravno.
— Jaki gatunek športu uprawia pan najehetniej?
Kojom se vrstom športa najradije bavite?
— W zimie ježdžQ na nartach, a latem najehetniej upra\viam plywanie, oraz gimnastike.
Zimi se smueam (»skijam«). a leti se najradije bavim ph' vanjem i gimnastikom.
— A lubi pan lekkit atletykQ?
A volite li laku atletiku?
— Tak. Jeszcze tylko nie osi^^' nalem lepszych wynikow. Pozatem biegam na krotkie odlcg-lošči, skacze w zwyž i w dal.
Da. Samo još nišam postigao bolje rezultate. Zatim trčim na kratka otstojanja, skačem u visinu i u daljinu.
— A czv gra pan \v pilktj nožna?
A igrate li futbal?
— Nie, ale gram natomiast v p»' ke recznsi. Wlašnie ide w tym celu na boisko. Žegnam pana-Czolem!
Ne, ali zato sc loptam ruc-nom loptom. Baš idem u tom cilju na vežbalište. Zbogom* Zdravo!
(Nastaviče se)
\irJip »Sokolski glasnik* »Sokol, prosvetu« SoUotdiU »Soko« у,	»Sokolić«
St&tnflU .* »Našu radost«
joče število po stanju članstva pri posameznih edinicah. Število knjižnic se Je na novo povečalo pri dveh edinicah tako, da ima okrožje 15 knjižnic, ki štejejo 957 knjig sokolske vsebine (za \kn- več kot v januarju). Zabavne knjižnice štejejo 3477 knjig (898 več kot v januarju). Tokom meseca je bilo objavljenih več vesti v sokolskih in drugih časopisih, vendar se ni moglo sestaviti točne statistike radi nerednega poročanja posameznih edinic.
Tekom meseca se je vršilo 11 predavanj, in sicer 3 sokolsko idejna, 2 zgodovinski, 2 narodno-gospodarski, 1 administrativno ter 3 druga predavanja. pri katerih je bilo navzočih 232 elanov, 26 naraščaja, 154 dece ter 275 drugih nečlanov. Poleg tega se je vršilo 16 govorov pred vrstami, in sicer *1 sokolsko idejnih. 4 tehnični ter 1 administrativni, pri katerih je bilo prisotnih 95 članov, 37 naraščajnikov in 134 dece.
Edinice so priredile v februarju 4 društvene ter 2 debatna večera, dalje 1 diletantskih ter 10 kino predstav, 3 nabave, 3 igranke, 1 svečano proslavo,
*	izlet in i drugo prireditev.
Iz okrožne statistike je razvidno, da edinice točnejše poročajo ter da vlada primeren red in da se prosvetno delo povoljnejše razvija kot v preteklosti.
Župa Maribor
SV. VID PRI PTUJU. — Z občnim zborom, ki je bil v januarju so Prišle tudi spremembe v upravo. Vodstvo edinice je sicer še vedno v rokah našega prvega staroste br. Honomichla in načelnika br. Zeia, a dobili smo tudi načelnico, znano sokolsko delavko sestro Marico Jug-Zejevo. Z januarjem so pričele telovaditi tudi članice, tako da šteje četa sedaj 8 oddelkov in j,0 2 članska. 2 naraščajska in 4 oddelke dece. Stanje telovadečih je zraslo od 135 v januarju na 153 v marcu. ybisk je 80%, kar je zelo le.p če upoštevamo, da hodijo nekateri bratje in sestre, pa tudi naraščaj po 5 km daleč, osnovan je tudi prednjaški zbor 9 bra-°y in sester, ki ima redne mesečne seje in svojo posebno telovadbo. V februarju so bile sankaške tekme — prve ‘e vrste v Holazah, pri katerih je tekmovalo 34 tekmovalcev. Razdeljenih je °ilo 10 nagrad.
Ta mesec prične telovadba na telovadišču, ki bo preurejeno in obdano s plotom’. V Novi cerkvi vodita oddelek moške in ženske decc br. Čermelj in Uran. S tem imamo v četi poseben mladinski odsek v Novi cerkvi, ki ima namen dati temelj novemu sokolskemu gnezdu. Prosvetno delo izkazuje 3 predavanja i 52 nagovora pred vrsto, 2 posela dece, 2 krajša iz-...? *n eno gledališko predstavo v re-^iJi br. L rana. Igra je bila uprizorjena na odru mladin. odseka čete v osnovni šoli v Novi cerkvi. Uspela je etobro v gmotnem oziru kakor drugem.
, l ima tudi knjižnico, ki pa je postala žc preskromna za njene zahteve.
Župa \iš
KAMENICA KOD NIŠA. — 8 aprila t. g. osvečena je sokolska zastava, koju su starešinstvo i vežbači sami nabavili. Za ovu svetkovinu Kamenica je bila ukrašena trobojkama i zeleni-•om. Učešče seljaka iz samoga sela u Veljkom je broju u lepoj narodnoj nošnji, te učešče orestavnika Sokolske zupe i društva Niš dalo je ovoj svečanosti karakter velike narodne svet-fcovine.
U 10.15 časova pred crkvom osve-eenje je zastave izvršio Popovič J. Dimitrije, sveštanik kamenički. Pošto je sveštenik blagoslovio zastavu, kum zastave brat Jovanovič Đ. Nikola je odr-гао vrlo lep govor o vrednosti sokol-?kog rada za naš narod i Slovenstvo, ^atim je predao zastavu bratu Dor-deviču R. Dušanu, načelniku, koji je °držao lep govor o Sokolstvu i nje-Sovom značenju. Govorio je i brat Mišič F. Nikola o radu Sokola. Održao je Sovor i sveš'tenik Popovič J. Dimitrije.
Odmah zatim vežbači s načelnikom čete izveli su vežbe, koje su pro-Pisane za sletove u Sarajtvu i Zagrebu, Sto je ostavilo vidan utisak na gle-daoce.
Po izvršenom osvečonju prireden Je zajednički ručak pred Opšt. sudni->. Za vreme ručka svirala je muzika Sokolskog društva Niš. Po završe-n°m ručku nastalo je narodno veselje 1 s time je ova lepa svečanost bila za-
vršena.
Župa Novi Sađ
v. ČURUG. — Sokolsko društvo u
urugu priredilo je na prvi dan Uskr-„a veoma uspelu zabavu s igrankom. .Vc tačke programa bile su vrlo lepo zvedene. Pravo je uživanje bilo po-■ niatrati ženski naraštaj, koji jc vrlo
P? izveo dve vežbe, a isto tako i ^.Uski naraštaj. Posle gimnastičkih vež-Л.г; Bakajin, učitelj, izvco je jedan ' Uvi monolog na opšt e zadovoljstvo
1Sutnih. Potom su brača Pavlovič. Ivt	Bakajin,	Ćurčin, študent, S.
I V. Maksimovič i sestre Lazič, šk' ayril°vie, V. Dražič i M. Glava-tl Prikazali pozorišni komad »Man-PubPu ^OInad Је izveden vrlo dobro.
uka je izvadanje pra'tila sa zado-
voljstvom i na kraju nagradila burnim aplauzom. Na kraju, da bi uspeh bio još veči, br. Pera Davidovac, apotekar, je vrlo lepo otpevao jednu narodnu pesmu. Time je program bio završen, a posle je nastavljena igranka.
KUL A. — Zaključkom godišnje skupštine Sokolskog društva u Kuli od 19 januara 1934 godine izveštava-mo braču i sestre, da se iz članstva ovog društva, radi meplačanja članari,-ne, brišu:	Ačanski	Milan, trgovac,
Grozdič Petar, gpstioničar, Damnjanov Joca, hotelir, Janič Jovan, činovnik sreskog načelstva, Kozlič Joca, poslu-žitelj Poreske uprave, Ledenac Dena, poslužitelj sreskog .suda, Čosič Doka, brijač, Celic Milivoj, trgovac, Kovačevič Milan, trgovac i Leđenac Isidor, ekonom, svi iz Kule.
ST. FUTOG. — Sokolsko društvo Stari Futog na prvi dan pravoslavnog Uskrsa obavilo je na veoma svečan način polaganje sokolske zakletve one brače i sestara, koji to još nisu bili učinili. Prvo je starešina brat dr. Dor-de Topalov u veoma konciznom govoru izneo značaj zakletve završujuči, da čemo pre i u hladni grob siči no što čemo napus'titi i izdati zakletvu.
Zatim su se sva prisutna brača. i sestre upisali u spomen knjigu.
Drugi dan pravoslavnog Uskrsa priredilo je naše društvo veoma uspeo komad iz seoskog života u tri čina s pevanjem »Seoska lola«. Uloge su bile dobro podeljene, te su ih brača i s. odlično odigrali. Publika je toliko tbila zanesena, da aplauzu i oduševljenju nije bilo kraja. Sala je bila dupke pu-na. Uspeh je kako moralan tako u ma-terijalan bio odličan.
ŽEDNIK. — Mlada naša Sokolska četa pokazala je velik moralan i pro-svetan rad ovdašnjim stanovnicima, medu kojima ima dosta Madžara; pri-kazivane su razne vežbe i održavana predavanja na akademijama i javnim časovima. Naročito je četa pokazala uspeh u prosvetnom radu preko pozo-rišnih pretstava, gde su se prikazivale slike iz naše mučeničke i herojske pro-šlosti.
Uvidevši veliki rad i napredak čete stanovnici sela počeli su sve više da se interesuju za Sokolstvo i da se upi-suju u redove Sokola. Tako, na pr. za nepun mesec dana u ovoj godini upi-salo se preko 40 starih dobrovoljaca, tako da četa sada broji oko 150 članova. I kao što su se na bojnom polju zakleli svom uzvišenom Kralju da če svim silama raditi za oslobodenje i ujedinjenje svoje sadanje domovine, tako su se i sada, u danima mira, zakleli. da če potpomagati i jačati redove Sokolstva, a naročito kad se pred njima nalazi mladi Prestolonaslednik Petar.
Sve što jc više sokolska četa ra-dila i napredovala, iz dana u dan je rasla i želja, da se podigne sokolski dom. Želja je naročito bila kod omla-dine, članova vežbača, koji rade sokolske vežbe u tesnoj i zagušljivoj škol-skoj prostorij i. Svi su članovi osetili potrebu za domom, koji bi bio kulturni i prosvetni rasadnik sela, i koji bi potpomagao širenju jugoslovanske misli i ideje na severu naše Otadžbine.
I pored sve krize i životnih nedostp-taka počeli su. članovi čete da prikup-Ijaju priloge za dom. Tako je prikupljeno 12.000 Din. Ipak ta je svota vrlo mala da se ta ideja ostvari. Ali, znaju-či da če tu ideju potpomoči i Sokolski fond i sve jedinice sokolske, sokolska je četa počela užurbano da radi i več je pribavila izvestan potreban materijah
Župa Osijek
OSIJEK. — Župska skupština. U
nedclju 25 marta o. g. održala je Sokolska župa Osijek svoju redovnu glav-nu godišnju skupštinu u velikoi dvorani bivšega Okružnoga inšpektorata Skupštinu je otvorio starešina župe br. Dimitrije Petrovič, pozdravio sve pri-sutne, a naročito delegata uprave Sa-veza br. dr. Ignjata Pavlasa, delegata župe Novi Sad brata Teodoroviča Milana, načelnika župe, delegata Sokolske župe Zagreb brata Sagraka, člana uprave župe.
. Kako su izveštaji uprave župe bili otštampani zajedno s predlozima u žup-skom glasilu »Bratstvu« br. 1—4, to se isti nisu čitali na skupštini, nego se je odmah prešlo na pretres istih i svi su u celosti primljeni. Od predloga, koji su primljeni na skupštini, spomenuče-rao samo znatnije: zaključeno je, da se pokrajinski slct u Zagrebu proglasi obaveznim za celu župu; pokrajinski slet u Sarajevu preporuča se svima jedi-nicama. a na jubilarnom sletu u Sremskim Karlovcima učestvovače po mo-gučnosti sve one jedinice, koje su nc-kada bile u sastavu Fruškogorske sokolske župe. Od organizatornih predloga zanimljiv je onaj, koji predvida uslove za opstanak pojedinih društava i četa. Inače su na skupštini bila treti-rana sva ona pitanja, koja je savezna uprava postavila svojom okružnicom (br. 916 od 25 II 1934 g.). Prikaz celo-kupnoga rada Sokolske župe Osijek, a naročito tehničko vaspitnoga nemoguee je dati u ovom prikazu.
Na koncu je izabrana sledeča uprava župe: starešina: Dimitrije Petrovič,
direktor gradskoga tramvaja; I zam. st.: Vujičič Štjepan, ovl. geodeta; II zam. st.: Krulj Dušan, direktor Srp. štedio-nice; III zam. st.: Jelavić dr. Ivo, starešina Sres. suda Slav. Brod; Prets. P. O.: Vakanjac Milan, profesor (koji je več dao ostavku); Načelnik: Kvapil ing. Miloš, činovnik Šečerane; I zam. nač.: Ša-far Jardo, priv. čin.; II zam. nač.: Šiva-novič Andrija, nastavnik gimn. Vukovar; III zam. nač.: Glasner Dragutin, trgovac Donji Miholjac; načelnica: Ko-valska Slava, nastavnica gimnastike; I zam nač.: Šula Anica, nastavnica gimnastike; II zam. nač.: Herceg Mara, priv. čin.; III zam. nač.: Sila Maca, do-mačica; tajnik: Dimitrijevič dr. Branimir, adv. pripr.; blagajnik: Komadina Milan, priv. čin.; referent za sokol, čete: Babič Franjo, učitelj; članovi uprave: Beara Ilija, Desati Mg. Ferdo, Dingi Ante, Fišer Ivan, Furman Vekoslav, Ljubek Ivo, Nevidal dr. Au-gust, Oklobdžija Đorđe, Višnjić Cvetko i Župnik dr. Dragutin. Zamenici članova uprave: Bunovie Milan, Debot Gustav, Hlavinka Franjo, Kraljevič In-njat, Kokič Ljubomir, Maksimovič Tomo, Marinič Ivo, Muk Dragan, Radovič Ivan i Teodorovie Nikola. Revizork Dimitrijevič Milanin, Gulnerč Fran, Miler Antun, Šaroh Franjo, Švalm Skender Dragutin. Zamenici revizora: Crepič Josip, Despotovič Jovan, Koh Matija. Kovačevič ing. Pero, Ror ing. Pero. Sud časti: Belajčič Jovan, Cepe-lič dr. Iso, Malin Vlado, Petrovič Dimitrije, Šubert dr. Hugo. Zamenici suda časti: Kovalska Slava, Kvapil ing. Miloš, Muk Dragan.
Istoga dana održan je u Osijeku i zbor društvenih i četnih načelnika te zboru društvenih i četnih prosvetara, koji su raspravljali čisto stručne stvari. - Č.
OSIJEK. — Sednica Tehničkog odbora župe. U nedelju 15 o. m. odr-žana je u Osijeku sednica Tehničkog odbora župe. Sednici su prisustvovali svi načelnici okružja sem požeškog.
Na sednici se je opširno rasprav-ljalo o ovogodišnjim okružnim pred-njačkim tečajevima i stavljene su pri-medbe glede organizacije tih tečajeva, nastanbe, prehrane, glede materijala t. j. kandidata, koji u tečajeve dolaze, i konačno glede samoga rasporeda grade tih tečajeva. — Nakon iserpne debate, u kojoj su učestvovali svi načelnici okružja, doneti su za održanje okružnih tečajeva sledeče smernice:, buduči okružni tečajevi neka budu namenjeni vežbačima, koji imaju več iz-vesno praktično znanje i iskustvo.
Za potpune početnike organizirače se zasebni tečajevi, ev. za nekoliko okruž-ja zajednički. — Okružni načelnici i načelnici jcdinica moraju u buduče posvetiti izboru tečajaca što veeu paž-nju. — Povremeno, prirediče se kratki, poludnevni tečajevi za načelnike jedi-nica i to po okružjima, da se upoznaju s praktičnim novostima u telovežbi. — To če se prakticirati i na sednicama Tehničkog odbora župe.
Dalje je na sednici izneseno, kako su pojedine jedinice udovoljile propi-sima plana tehničko-vaspitnog rada^ u 1933 g. tc su donešeni neki zaključci glede likvidacije jedinica.
Konačno date su upute za održanje sednica načelnika u okružjima, a koje če se održati 22 i 29 o. m.
Upravu župe zastupali su na sednici brača zamenici starešine župe S. Vujičič i D. Krulj.
OSIJEK. — Okružna zborovanja načelnika. Prema dispozicijama Načel-ništva župe održače pojedina sokolska okružja svoje sodnice spojene s pregledom ovogodišnjih prostih vežbi. Načelništvo župe slače na te sednice svoje izaslanike. — 22 o. m. održače takve sednice okružja: Podr. Slatina i Našice (delegat br. ing. Kvapil), Sl. Požega i Slav. Brod (delegat br. Šafar), Beli Manastir (delegat br. VI. Hodov-.ski). — 29. o. m. održavaju sednice okružja: Vukovar i Vinkovci (delegat br. Šafar), Dakovo (delegat br. Hodov-ski), a Osijek (delegat br. Sila). KI.
ANDRIJAŠEVCI - ROKOVCI. —
Sokolska četa Andrijaševci - Rokovci priredila je dne 2 IV 1934 u školskom dvorištu sokolsku priredbu sa sledečim rasporedom: Prva točka bila je deklamacija »Živeo Kralj«, od Voj. Iliča ml., koju je deklamirala sestra Igalac Evica. Deklamacija je dobro uspela. Posle deklamacije su nastupila sa svojim vež-bama muška i ženska deca. koja su dobro odvežbala . svoje vežbe. Trcča točka bio je igrokaz »Začarano blago« qd P. Matijeviča, a izvodili su ga članovi. Igrokaz je posve dobro uspeo. Zadnja točka bilo je pevanje.
Poset na ovoj sokolskoj priredbi bio je vrlo dobar.
NAŠICE. — Prema zaključku upr. odbora održana je 18 februara 1934 glavna godišnja skupština Sokolskog društva u Našicama. Od strane Sokolske župe prisustvovao je izaslanik brat Grlič Milan, koji je od brače skup-štinara bio burno pozdravljen. Skupštinu je otvorio brat starešina Ror Petar. Naše društvo broji 122 člana, a skupštini je prisustvovalo 67 članova. Od strane oblasti prisustvovao je sre-ski načelnik brat Konakovič Milan.
Podnešeni su izveštaji svih funk-
cionera: tajnika, blagajnika, načelnika i prosvetara. Prema istima je rad u društvu bio intenzivan, kako u telo-vežbenom, tako i u prosvetnom pogledu. Osobito pažnju je pobudio načel-nički izveštaj, koji je iserpno prikazao rad društva u vežbaonici i mestu i rad društva van mesta na teritoriji našič-kog okružja i prisustvovanje na žup-skome sletu u Osijeku.
Nakon pojedinih izveštaja skupština je podelila staroj upravi razreš-nicu. Brat starešina je zamolio gl. skupštinu da odluči na koji če način biti birana nova uprava društva. Odlučeno je, da se provede kao i prošle godine
—	tajno glasanje. Nakon pregleda po skutatorima izabran je stari odbor s dosadašnjim starešinom Ror Perom s neznatnim promenama. Prosvetar Ma-
Ž.upa SJcoplje
PRILEP. — Prednjačkj tečaj za vode sokolskih četa. U Prilepu je održan 10-dnevni tečaj za vode sokolskih četa u srezu prilepskom. Tečaj je po-čeo 5, a završio je 14 marta t. g. Na
tečaju je bilo 11 mladiča iz okoline Prilepa. Oni su uredno posečivali tečaj od poeetka do kraja.
Na tečaju je preden utvrden program iz sokolskih vežbi. Pored toga održana su 32 predavanja iz raznih oblasti nauka: iz higijene, poljoprivrede, stočarstva, šumarstva, istorije, zemljo-pisa, iz istorije i ideologije Sokolstva,
Ž.upa Sušak - Rijelca
MALINSKA. — Naše mlado Sokolsko društvo radi svim silama na torne, da dode do svojih prostorija: do vežbaonice i do svog makar i čednog doma.
8 aprila naše Sokolsko društvo, u cilju sabiranja novčanih sredstava za gradnju svog doma, priredilo je u dvorani hotela »Draga« zabavno večc.
I moralni i materijalni uspeh su odlični. Program bio je obilan i zanimiv: pozdrav, pevanje, muzička kompozicija, dva igrokaza, tamburanje, de-
t.upa Vel. Bečkerelc
VELIKI BEČKEREK. — Župski la-koatletski tečaj. Dne 12, 13 i 14 aprila o. g. Sokolska župa Veliki Bečkerek
održala jc lakoatletski tečaj pod vodstvom načelnika župe brata Alojza Pogačnika, i predavača brače Stevana Bu-kača, župskog prednjaka, Dragoljuba Coliea, Boška Bogojcviča i Aleksandra Pavloviča. Tečaj je polazilo 38 brače iz
29	jedinica.
Kako je ova j tečaj održan s obzirom na pretstoječe župske utakmice kao i na utakmice prilikom nastupa-jučih pokrajinskih slctova, obračena je naročita pažnja na one discipline, koje su propisane za takmičenja.
Ceo tečaj održao se u slobodnom prostoru delom na igralištu A. K »Obi-liča«, a delom na letnjem vežbahstu Sokolskog društva Veliki Bečkerek matica.	-	 '
muzič Predrag, načelnik Majer Dragutin, blagajnik Barkovič dr. Tihomil, načelnica Kostič Živana, tajnik Nad Nikola. Glasovalo je 58 članova, dok su se ostala brača ustegla od glasanja.
Nakon toga je skupština podelila upravnom odboru razna ovlaščenja da reši u vlastitom delokrugu.
Osnovan je putni fond za braču vežbače siromašnog stanja, koje društvo šalje na razne javne časove i predvidene sletove kao i za slet u Var-šavu. I naše društvo oskudeva sa ženskim članstvom, pa če se povesti akcija da se osnuje.
Skupština jc stvorila još 20 raznih zaključaka, pa se je brat starešina Ror zahvalio na ponovnom poverenju. Pošto nije bilo više nikakovih predloga, to je brat starešina zaključio skupštinu
administracije, načini Itako če se voditi knjižice i čitaonice. Bilo je 13 predavača. Tečajem so rukovodili: starešina Sokolskog društva Prilep brat Dorde Hadži Zdravevič, načelnik Sokola br. Dimitrije Jovanovič, brat Jakov Antičevič.
Na završetku tečaja, 14 marta u veče, održano je bratsko drugarsko ve-če, kojorn je prilikom govorio o Sokolstvu i sokolskim četama br. Jakov Antičevič. Iste večeri svečano su predata uverenja tečajcima o njihovu po-sečivanju i uspehu na tečaju. Uz to svakome je darovano po nekoliko knjižica sokolske sadržinc.
klamacija, ples. Veče jc otvorio brat prosvetar.
Naši vredni diletanti natkrilili su sami sebe. Svi su oni odlično odigrali svoje uloge, a naročito br. M. Sučič i s. N. Dapčič. Brojna publika bila je razdragana.
Naši mali Sokoliči stupili su po prvi put na pozornicu i na tamburama otsvirali jednu muzičku kompoziciju pod ravnanjem br. M. Nikoliča.
Mala Sokolica Marokino deklanio-vala je lepo i s puno čustva Kraljičcvu: »Smilujto se!«
Zabava je završila plesom.
Uspeh tečaja zadovoljava i načelništvo župe došlo je do zaključka, da jedinice naše župe raspolažu s dobrinj lakoatletskim materijalom, što nam ule-va mnogo nade za solidan uspeh na pretstojećim utakmicama.
Tečaj je bio organizovan internatski tako, da su tečajci bili smešteni u Sokolskom domu. Pored ugodnog pre-nočišta imali su i dobru i obilnu hranu.
TOMAŠEVAC. — Dana 9 aprila, na drugi dan pravoslavnog Uskrsa, ovo Sokolsko društvo održalo je svoju priredbu, koja je bila sastavljena iz sledečih tačaka: 1) Pozdravni govor br, Jovana Butaša; 2) Sokolska koračnica »Mala je Vojvodina«, pevao je muški hor sok. društva; 3) Župske sokolske vežbe — ženska i muška deca; 4) Vežbe članova, namenjene za ovogodišnje pokrajinske sletove u Sarajevu i Zagrebu; 5) M. Milojevič »Dodi, dodi.. pevao jc mešoviti hor sok. društva. Po-
Tečajci za vode seoskih sokolskih četa sa starešinstvom Sokola u Prilepu
Lakoatletski tečaj Sokolske župe Vel. Bečkerek održan dne 12, 13 i 14 aprila 1934
*Лс ovoga bio je prikazan pozorišni komad »bumnjivo lice« od Branislava Nušiča.
^ Ova je priredba kako u moralnem tairo i u materijalnom pogledu potpuno je uspela.
TOMAŠEVAC. — Dana 7 o. m. primljena je zastava ovog društva. Svečanost, koja je tom prilikom bila obav-Ijena, bila je sveopšta sokolska manifestacija, koja doskoro nije bila zabeležena u ovom mestu. Ovu zastavu do-nco je za to izaslati delegat; društveni načelnik br. A. Alferov, koji ju je na peronu železnieke Staniče pred postro-jtnim članstvom, naraštajem i decom predao starešini društva br. J. Zupanu, a ovaj ju jc predao zastavniku br. M. Stojadinovu.
Župa Šibenik - Zadar
MANDAL1NA — Sokolsko društvo Mandalina proslavilo je skromno dne 5 aprila ov. g. svoj u 30 godinu op-stanka. Ovog je dana pred 30 godina istupio u Mandalini prvi put »1 hrvatski seoski Soko«. Brojio je 37 članova i 6 clanica. Društvo se je odmah postavilo na ispravno sokolsko stanovište. Kadilo je zdušno oko duševnog i telesnog uzgoja članova i nacionalno ih osveš-čivalo. Bilo ie jedno od najradinijih i najurednijih sokol, društva u Hrv. sok. župi krešimirovoj. Prisustvovalo ie mnogobrojnim izletima, sletovima i javnim nastupima svoje i drugih okol-nih župa. Brojno je bilo zastupano i na hrvatskim svesokolskim sletovima u Zagrebu g. 1906 i 1911 i oba puta dobilo nagraclnu diplomu. G. 1906 bla-goslovio je 1 hrv. seoski Soko u Mandalini svoj bar jak.
Radi ovog ispravnog sokolskog i naoionalnog rada, širenja ideje, slobo-de, bratstva i jedinstva Jugoslavcna 1 brv. s. Soko bio je slabo viden od ..listrijskih vojnih i državnih vlasti. Pomagali su im i neki izrodi. Sudelovtfo 19 na znamenitom sletu dalmatinskih, srpskih i hrvatskih sokolskih društava na dalmat. Kosovu na Vidovdan 1914, gde su se bratimili srpski i hrvatski Sokolovi i nacionaliste i prisegli vernost slobodi i jedinstvu narodnom. Posle ovoga nastupili su progoni videnijih Sokolova, a austrij. vlastima i izrodima dobro je došla mobilizacija. Uz druga naša sokol, društva bio je raspušten i 1 hrv. s. Soko u Mandalini, a utamni-čeni današnji starešina Vlahovič P. A., Belamarič Grgo i Pender Jakov M.
Svojim nesebičnim i požrtvovnim radorn istakli su se članovi I hrv. s. Sokola i za vreme rata i italijanske okupacije, a osobito uprava. Ona je vodila narodni rad u selu, ona je bila revolucionarni odbor, koji je preko Vlahoviča
bio u vezi s onim austrij. ratne mornarice i šibeniekim. Kasnije je ona bila birana kao odbor Narodnog veča za Mandalinu i do sloma radila na narod-noj njivi pripravljujuei duhove za slo-bodu i jedinstvo. Za sloma Sokolovi su držali red i čuvali imovinu bivše aust-rijske mornarice za Jugoslaviju. Ona je kasnije razgrabljena od Italijana.
Premda je početkom novembra na-stupila italijanska okupacija, uprava I hrv. s. Sokola odlučuje, da se opet uspostavi rad Sokola. U decembru 1918 uređen je opet mandalinski Soko pod imenom Jugoslovenski Soko. Ostala je ista uprava od 1914 i to: Despot Ivo p. J., stareš., Mrvic Vice, zamenik, Vlahovič P. Ante, taj. blag., Aras Vice, načelnik, a Vukšič Luka i Mrva Paško, odbornici. Radi svog nacionalnog rada u selu oko jugoslavenstva vernosti slobodi i jedinstvu, te slavnoj dinastiji Karadordcviča bio je Soko progonjen od Italijana, a osobito njegovi istaknu-tiji radnici, dok opet nije bio obustav-Ijen 1920.
Sada Sokolsko društvo Mandalina broji 120 članova, 35 članica, 18 muš. naraš., 12 žen. nar. 36 muške dece, 28 ženske dece. Vežbaju 32 člana, 8 članica i 20 starije brače, te naraštaj i deca i to redovito, ali zato, što Soko nema ni doma, ni dvorane izloženi su raznim neugodnostima, jer moraju vež-bati u školskoj dvorani, punoj pokuč-stva, prašine; u prostoru malenom. Na letnjem vežbalištu vežbaju samo za po-godna vremena. 1 prosvetno-uzgojni raci teško se provada. Nema dovoljnog ni zgodnog mesta ni za pretstave, akademije ni predavanja. A ipak se sve ovo radi dakako uz velike žrtve i trud.
Bar sada u jubilarnoj godini, posle 30 god. uspešnog rada. da se omuguči, da Sokolsko društvo Mandalina dode do svog doma. Ima za to zemljište vredno preko 25.000 Din i svotu od blizu 30.000 Din.
U večer 5 ov. mes, odTŽao je starešina Vlahovič vrlo lepo predavanje o radu mandalinskog Sokola kroz prošlih
30	godina. Predavanje je bile brojno posečeno. Istakao je zaslužnije sokolske radnike i važnije dogadaje. Predavanje je učinilo vrlo lep utisak na mladež, koja nije bila upučena u 30 g. rad mandalinskog Sokola u razne zgode i nezgode, te požrtvovan rad istaknutijih sokol, radnika. Posebnom svečanosti obaviče se proslava 30 god. rada Sokolskog društva Mandalina i blagoslov no-vog društvenog barjaka. Pripreme su u toku, jer če svečanost biti spojena s javnom vežbom i akademijom a možda i župskim sletom.
Sa sokolskim društvom slave 30 g. članstva i rada u njemu: Sujkalov Antiča, Vlahovič Eugenija, Vlahovič P. Ante i Vukšič Luka.
MURTER. — Na drugi dan katol. , Uskrsa priredilo je ovo Sokolsko društvo svoju uskrsnu zabavu, kojom je zgodom bio izveden ovaj program: 1) »Povratak« od Mihanovića u 1 činu.
2) »Izdajica«, igrokaz u 3 čina, od Veli-mira Gašpariča. 3) Pesma »Buči, buči morje adrijansko«.
Zabava jc izvedena na sveopče zadovoljstvo vrlo brojnih posetilaca. Program je ponovljen prvog dana pravo-slavnog Uskrsa s istim uspehom. I jed-na i druga priredba završena je s plesom.	_
Župa l/žice
ROGAČICA. — 8 aprila — na prvi dan pravoslavnih uskrsnih praznika — održan je javan čas u Rogačici i to bratskih društava: Rogačica, Bajina-Bašta i Užice.
Sam dan bio je prolečni. I dok je kroz ulice grada Užica tutnjeo veliki kamion s članstvom br. društva Užice, koje jc otpozdravljalo sokolskim zdravo, jureči k Drini i noseči članstvo svojoj brači u Rogačici, dotle se niz Drinu od B. Bašte provlać'o čitav niz kola i auta s pripadništvom br. društva B. Bašta. Kroz sela se mahalo i pozdravljalo. U Rogačicu se spuštao seoski svet: i staro i mlado, a na ulazu u ovo malo mesto, dva slavoluka, iski-čena cvečem i ispisana sokolskim pozdravom, nagoveštavala su dolazak Sokola. Doček je izveden uz pucanj i seo-sku-narodnu muziku. Na zajedničkom poljskom ručku sve se zbližilo i bratilo.
Po podne su u ime župe prispeli brača Draškič i Marjanovič i oko tri sata, svrstala se mala povorka, uz skromnu narodnu muziku, te izvršila ophod mestom. U tri sata počeo je javan čas. Otvoren je govorom br. St. Nikšiča, starešina br. dr. Rogačica, a iza njega govorio je br. Draškič, starešina župe. U svome govoru naročito je istakao akeiju Sokola na selu. Vežbe su izvodile sve kategorije br. društava, no najmilije su bile vežbe seoskog članstva br. društva Rogačica. Na spravama su izvodila vežbe brača br. društva Užice uz opšte odobravanje naroda.
Po svršenim vežbama br. Marjanovič, prosvetar br. dr. Užice, pročitao je svoje predavanje: »Naši zadatci«, koje je bilo čitano i na radiju 17 marta, tek. godine.
Najzad je prikazan od strane članstva br. društva Rogačica pozorišni komad — šala — »Svetški rat« od B. Nu-šiča. Izveden uz opšte dopadanje, a najdublji utisak ostavio je na seljano
i	seljanke, kojih je bilo u velikom bro-ju prisutno ovoj priredbi.
Veselje s igrankom bilo je nasta-vak ovc sokolske manifestacije, koju
su, po prethodnom sporazumu, morali napustiti pripadnici bratskih društava Užice i B. Bašta u 6 i po časova.
Malo se mesto prolamalo pozdra-vima: zdravo i do videnja na sletu u Sarajevu, kod nas u Bajinoj Bašti, ne zaboravite Požegu i Zagreb, dok su kamion i automobili svojom. hukom i sirenama krčili sebi put, kako bi osta-vili malo mesto Rogačicu da sneva u Sokolstvu zanjihano sokolskim poletom
i	radom. Dr.
Župa Varaždin
DONJI MILALJEVEC. — Sokolska četa Donji Mihaljevec održalo je dne 8 aprila pozorišnu pretstavu. Narod je pokazao znatan interes za ovu priredbu novoosnovanc jedinice, koja vrlo lepo uspeva. Taj uspeh joj je jedino moguči zato, što je jedinica posvetila brigu najpre disciplinovanju
i	odgajanju članstva i naraštaja. Ta se disciplina najbolje očitovala na ovoj priredbi. Priredba je odlično uspela, pa su posetioci izjavili, da če rado pose-čivali priredbe ove mlade čete. Najviše je izazvao oduševljenja propagandni sok. komad u 1 činu »Stari japa« od tajnika i prosvetara Z. Dumboviča. Na programu bio je još pozorišni komah »Gordana«, te više deklamacija. Z. D.
ŠENKOVEC. — Naša vežbaonica Upravo oživi na večer, kada se u njoj sakupi do 40—50 vežbača-pevača, članova, naraštaja i dece, a naročito o zadnjih dana, kada su uvežbavali i učili pesme za selo, koje se održalo dne 8 aprila. Raspored bio je bogat: šest pe-vačkih točaka, četjri deklamacije, jedan pozdravni govor i jedna šala. Pevački zbor je uvelike doprineo uspehu. Svaka tačka bila jc popračena pljeskom.
Deklamirali su br. Peras Ladislav, m. d. »Neka videl«, vrlo dobro. Drugu pesmu »Sokolu!« deklamirala je s. Vugrinec Dorica,, vrlo dobro. Treču dekla-maciju: »Naraštajče-« govorio je br. Golub Ljudevit, naraštajac, a »Mojoj domovini« brat Medlobi Stjepan. Sva četvorica dobila su priznanje burnim pljeskom.
Članovi i članice prikazivali su: »Ne zovi vraga«, preudešeni igrokaz, koji je odlično izveden. Na koncu je zbor, pod vodstvom br. Fabeta Miho-vila i sestre TovstovrŠnik Ive, otpevao »Domovini« i »Oj Sloveni!« Poslednja je pesma bilo od publike saslušana stoječke.
Pozdravni govor govorio je br. starešina Ivan Volarič.
Program od 8 aprila opetovače se za par tedana na jednom izletu, koji če četa poduzeti. F. M.
God. V - br. 17
Župa Zagreb
CRKVENI BOK. — Ova četa priredila je na drugi dan Uskrsa 9 aprila svoju zabavu sa sledečim programom: Pozdrav i predavanje brata prosvetara Stevana Čaviča, koji je otvorio ovu zabavu osvrnuvši se, u glavnom, na tu-maeenje pozorišnog komada »Dakon Avakum«, koji su uz sveopšte zadovoljstvo publike prikazali članovi diletantske sekcije pod režijom brata pro-čelnika M. Radanoviča. Program je za-vršio brat Pero Vojnovič sa šaljivim monologom »Mica« iza čega je nastalo narodno veselje.
Zabava je iznad svakog očekivanja uspela naročito u moralnom pogledu, čime se pokazao dobar i uspešan rad diletantske sekcije,
DONJI KLASNIĆ. — Dana 9 aprila uveče priredila je naša četa drugu zabavu. Program zabave je bio pažljivo sastavljen, pa nas uspeh i nije iznena-dio. Prisutne je pozdravio br. starešina Vučkovič. Nakon toga mali Sokolič Milan Saropa deklamovao je jednu pesmu. Iza toga izveli su članovi čete šaljivi komad »Samoborski kolodvor«, koji je odigran vrlo dobro i koji je ubrao živo odobravanje slušalaca. Nato je br. N. Sarapa deklamovao pesmu. »Zašto sam Soko«, koja je pažljivo saslušana. Poslednja tačka programa bila je šaljivi komad »Slikanje«, koji su izveli brača iz čete Brezovopolje-Brubanj uz buru smeha. Posle programa razvilo se sokolsko veselje.
Moralan i materijalan uspeh ove zabave bio je odličan.
KRAPINSKE TOPLICE. — Na
uskrsni ponedeljak oživele su Krapinske Toplice narodom i bračom, koji su došli da vide rad ove nove čete, koja je osnovana tekar 12 novembra 1933. Prisustvovalo je oko 1500 ljudi, koji unatoč velikih prostorija kupališta, nisu mogli da stanu u njima.
Program se sastojao iz pozdrava starešine br. Mirka Đurđana, deklamacije Ivice Sinkoviča, prostih vežba dcce, nastupa domače čete članova, te čete Prišlin. Nastupili su članovi, članice i starija brača matičnog društva Pregrada. Iza vežbi prikazivan je komad »Istina pobjeduje« a pevački otsek čete otpevao je »Pozdrav domovini« i »Ja-dranskoj vili«. Time je završen program, a na koncu održao je brat Lado-vič Slavko, učitelj, predavanje: »Za-datak Sokolstva u Jugoslaviji«, našto je intonirana narodna himna.
Posle programa nastala je vesela bratska zabava.
Moralan i materijalan uspeh ovo zabave je odličan.
Društva in člani!
Predno si nabavite sokolske slavnostne in telovadne kroje za pokrajinska zleta v Sarajevu in Zagrebu, zahtevajte cenik in vzorce od
•чГ TRGOVSKI • DOM
тшгМ
ш№А ■ РЕШ1A • 1П • OBLEK.
Cel/e št. 44
Slavnostni kroji se po meri izdelujejo v lastni tovarni.
JADRANSKA PLOVIDBA D. D.
i
SUŠAK
IRedovita parobrodska služba u svim pravcima jugoslavenskog primorja i Jadranskog Mora, za Dalmaciju, Albaniju i Grčku
3EVTINA TURISTIČKA PUTOVAN3A 10-11 dana za Dalmaciju i Grčku 6 dana za Dalmaciju
Uključiv hranu i krevet na brodu udobni putnički parobrodi — dobra kuhinja — prvokfasna podvorba
Tražite prospekte!
» Upute daje Jadranska plovidba u Sušaku, sve njezine l agencije i svi veči putnički uredi u tu- i inozemstvu
Soboti	iSokotice!
a
i
Nabavljajte svečane i vježbače potrepštine za sletove, uz najjevtinije dnevne cijene kod brata G. HORVATEK, dobavljača Saveza S. K. J.
Zagreb, Frankopanska ulica 9
SoKolsUe papuče, Uao i ostale sportsUe pribore
k ut p u / t e Jc o a
»Ne gr o«
X.aareb — Iliča 19
Traii/c ci jenih !	.
Ofiašujte u Sobot, gtasuiku!
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA
TISKARNA
i
l
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
И2-10
Hm soketske Јшџде
‘M našoj nakladi izašle su sledeče nove sokolske knjige: B o k o J o s.:
Pripoyetke za sokolsku decu i naraštaj
(sa slikama). — Cena 8 Din
Milčinski Fran:
Junaštvo, priča sa slikama — srpskohrvatski. —
Cena S Din
Hebert G. -Trček:
Šport zoper telesno vzgojo. — Cena 10 Din
Sajovic - Trček:
Priprave za vaditeljske izpite (sa slikama). —•
Cena 18 Din
Schmidt - Pichler:
Fiziologija telesnog vežbanja (sa slikama). Cena 35 Din
Š u lc e:
Sokolski sustav telovežbe, drugo izdanje.
Cena 55 Din
U štampi: Dr. Vaniček-Drenik: Baton i boks
Јидоббоушка Sokoisko. ЊоШв
LJUBLJANA, NARODNI DOM
Telefon 25-43 • Račun poštanske štedionice Ljubljana 13.831
83-17
J e sam li poslao pretplattt
sa	sokolske
Itaktie Savez Sokola Krallevine Jugoslavife (E. Gangl)
Glavni 1 odgovorni urednik Sijepan Čelar • Lreduje Redakcijski otsek • Tiska Učiteljska tiskarna (pretstavnlk Franc* Štrukelj); svi u Ljubljani