KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 45 (3)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. SEPTEMBRA 1925.
PATENTNI SPIS BR. 3171.
Ing, Placide Navarre, Pariz.
Aparat, koji neprekidno izvlači pod pritiskom.
Prijava od 22. maja 1923.	Važi od 1. septembra 1924.
Traženo pravo prvenstva od 26. maja 1922- (Francuska).
Postoje mašine zvane sprave za prose-javanje ili mehanička cedila, pomoću kojih se odvajaju svakovrsni proizvodi ili plodovi na jednu stranu, a kora i odpadci od nje, kao koštice, seme ili zrnevlje i u opšte sve što treba odstraniti kao testastu mesnatu ili žitku materiju, na drugu stranu.
Ove mašine su sastavljene iz helikoi-dalnih krilaca nasadjenih na jedno centralno vratilo, koje se okreće u unutrašnjosti jednoga nepokretnog ili rotacionog cilindra, koji je potpuno ili delimično izbušen.
Zbog toga što se ovo izdvajanje vrši stalnim trenjem neophodno je potrebno, radi što boljeg iskorišćena, da se ovim helikoidalnim krilcima da što veća brzina, jer se inače kod proizvoda suviše debelih i koje je teško razdvojiti proizvodi suvišno zagrevanje koje je često nanosi kvara materiji koja se preradjuje pošto se neki njeni sastavni delovi transformišu ili pokvare kad dostignu ili predju izvesnu temperaturu.
S obzirom na ovaj princip neprekidnog trenja izvesni delovi koje treba odstraniti manje više se raspadnu tako da prosejan predmet sadrži supstancije koje je valjalo odstraniti.
Najzad, ove mašine koje apsorbuju jednu relativno veliku silu ne mogu se upotrebiti ni za filtriranje ni za pritisak, tako da je njihova industriska upotreba striktno ograničena na odvajanje delova.
Ovaj pronalazak ima za predmet jedan aparat za izvlačenje koji dejstvuje pod
stalnim pritiskom, koji se može menjati i udešavati, te se tako izbegavaju nezgode koje smo ranije pomenuli; pomenuti aparat mehanički i automatski izdvaja materiju koja se hoće da izvuče iz sredine u kojoj ce nalazi pa bila ta materija tečna ili kašasta, podrazuTievajući tu i sve prelazne stadijume u pogledu konsletencije.
Aparat za izvlačenje pomoću pritiska koji je predmet ovog pronalaska sastoji se poglavito iz:
a)	jednog cilindričnog, horizontalnog ili vertikalnog, učvršćenog ili okretnog doboša, koji je potpuno ili delimično izbušen po površini, i u čiju se unutrašnjost sipa materija koja se ima da preradjuje;
b)	jednog valjka koji je uglavljen na jedno obrtno ležište, koje je smešteno u unutrašnjosti doboša sa zidovima za pro-sejavanje ili filtriranje, a koji je nagnut ili ne u odnosu na proizvodjačicu bubnja, ili je kombinovan sa lopaticama nagnutim tako, da materija koju treba preradjivati mora da ide od ulaza ka izlazu doboša.
Da bi se stvar dobro razumela, opisa-ćemo malo niže, primera radi. na ovde priključenom nacrtu razne oblike izvo-djenja aparata za izvlačenje koji neprekidno dejstvuju pod pritiskom, koji je predmet ovog pronalaska.
Slike 1 i 2 predstavljaju vertikalni presek prednjeg dela i izgled sa zadnje strane horizontalnog aparata.
Slike 3 i 4 su delimični izgledi jednog drugog oblika izvodjenja.
Din. 35* —
Slike 5 do 12 su detaljni izgledi koji pokazuju razne načine montiranja valjaka-pritiskača.
Slike 13 i 14 predstavljaju vertikalni, uzdužni, delimični presek, izvršen duž osovine izbušenog doboša aparata čiji se valjci pritiskači mehanički kreću a u čijoj (valjaka) unutrašnjosti cirkuliše tečan ili gasan fluid.
Slike 15 do 20 su detaljni izgledi, koji predstavljaju valjke kombinovane sa krilcima koja su povezana za obrtno ležište koje drži valjke.
Slika 21 je jedna varijanta valjka.
Slika 22 pokazuje jednu varijantu za rasporedjivanje tečnosti izmedju valjaka i krilaca za povlačenje.
Slika 23 je presek vertikalan, uzdužan, jedne sprave za izvlačenje pritiska sa vertikalnim dobošem.
Slika 24 je jedna varijanta.
U obliku izvodjenja predstavljenom si. 1 i 2 pronadjena sprava je snabdevena jednim aparatom za primanje i rasporedjivanje šemalički označenim sa A i koji je na predhodno samlivanje ili štucovanje materija koje ima da se rade, odredjen da olakša rad mašine i da osigura njeno pravilno napajanje.
Očevidno da se ovo uredjenje menja prema produktima koji ima da se rade i samo sporedno, pronadjeni aparat može napajan biti i razume se u izvesnim slučajevima rukom.
Ovaj aparat predstavljen na različnim slikama crteža sadrži poglavito jedan cilindričan okretljiv doboš 1, koji prima na predstavljenom primeru produkte za ra-djenje iz razdeonika A kanalom 2 koji se završava u unutrašnjost jedne krune 3, u blizini jednog neposrednog kotura 4, sme-štenog u rečenoj kruni (sl. 1 i 3). Ovaj kotur formira jednu od osnova doboša 1, koji ie sastavljen od izbušenog lima koji prosejava ili filtrira, čije izbušenje može da bude jednoliko ili da se smanjuje postepeno od ulaska ke izlasku. Pleh može isto tako da se izmeni metalnim platnom ili tkivom koje filtrira, zgodnog sastava koje je u ovom slučaiu pojačano spolja otpornim limom s većim izbušenjem ili kakvim bilo metalnim omotom, čiji je cilj da drži filtrirajući ili sejući deo i da mu dopusti da se odupre pritisku. Krajevi ovog filtrirajućeg ili sejućeg cilindra su postavljeni na dotičnim krunama 3 i 5 predstavljajući s jedne strane zube 6 koji dozvoljavaju da im se prinese obrtno kretanje kao i sejućim ili filtrirajućim zidovima 1 s kojima su oni vezani i s druge strane, jedan otvor za odvodjenje 7 u koji je umetnuta rotaciona kugla i centriranje 8
montiran na nepokretnu gradju 9. Ovi načini okretanja i vodjenja cilindra 1 dati su samo kao primer i mogli bi uzajamno da se dobiju svakim drugim mehaničkim sredstvom i drugim montiranjem.
U unutrašnjost okretnog cilindra 1 dve flaše 10 nameštene paralelno jedna na drugu postavljene su na centralno vratilo
11	i nose valjke 12, drvene, metalne, obložene gumom ili ne, ili sasvim drugog s-astava prema prirodi produkta koji ima da se radi i rezultatu koji ima da se dobije. Dve flaše 10 mogu da budu u vezi jedna s drugom jednim dobošem, ili zamenjane poprečnicama ili radijalnim ručicama u krutoj vezi sa vratilom 11. Valjci
12	imaju prema proizvodjačicama cilindra 1 takav profil da mogu da su u dodiru sa unutrašnjošću rečenog cilindra ili više ili manje udaljenog od ovog poslednjeg; ovaj razmak može bili stalan ili da se smanj' je od ulaza ka izlazu,
Uzdužna osovina ovih valjaka 12 koji treba da pritiskuju produkte na sejući ili filtrirajući deo, pravi izvestan ugao sa pio-izvodjačicama doboša 1. tako da formira na taj način jednu helisu i da proizvodi kretanje materijala od ulaska ka izlasku rečenog cilindra 1.
Ove se materije sve više i više cede srazmerno njihovom napredovanju u cilindru i odgovarajućem stepenu zavojnog regulisanja, delovi koji ima da se prikupe sejanjem, cedjenjem ili filtriranjem, su istisnuti kroz cilindar 1, ostali odvojeni kod izlaza i izbačeni napolje kanalom 13. Valjci mogu da se montiraju slobodni u podlogama 10 jer prianjanje matarijala usled pritiska na doboš 1 dovljno je da ih okreće; oni mogu isto tako da se mehanički upravljaju i okreću u smislu njihovog okretanja ili u obrnutom smislu,
Skup valjaka 12 je vodjen vratilom 11 koje ima različnu brzinu od cilintrove. U slučaju kretanja istog smisla ova dva organa mogu u ostalom da prime kretanje istog ili suprotnog smisla, prema rezultatu koji hoće da se dobije. Isto tako cilinder 1 može da bude nepokretan i u ovom slučaju izbušen sasvim ili delimično ovom prilikom u njegovom donjem delu.
Kada su produkti koji ima da se izvuku kroz cilinder 1 dovoljno bistri, oni padaju usled težine u jedan sud nameš-ten za ovu svrhu i koji je predstavljen na crtežu. Toboš 1 može da bude okružen jednim zupčastim čvrstim omotom koji iz-begava razbacivanja, održa\an na pristojnom ostojanju od rečenog toboša i oblika zgodnog za odvadjanje produkata u sud odredjen da ih primi.
Kada su ovi produkti gusti ili testasti
može da se namesti na cilindru 1 s polja kao što je prestavljeno na sl. 4. jedna lopatica 14 dejstvuiući celom dužinom rečenog cilindra ili podelama u sekcije u osobenom slučaju gde produkti treba da se izdele na produkte prvog cedjenja, drugog cedjenja i t. d, kao što če to biti objašnjeno ovde dole. Ova lopatica iz jednog ili nekoliko delova može da se montira na ručicama 15 koje su naglavljene oko osovina l6i koja je držana prislonjena na spoljnu površinu toboša 1 pomoću opruga 17. sa zgodno rasporedjenim naponom i pritiskom.
Kada izvučeni produkti kroz cilindar 1 treba da se podvrgnu jednoj ili više do-punjujućih operacija mehaničke, fizičke ili hemiske prirode, odvojene ili kombinovane, može da se uzme u obzir prilagodjavajne istoj mašini naknadnih mehanizma i dispozitiva uredjenja koja ostvaruju rezultat koji ima da se dobije. Može da se izmisli na primer da se sud, odredjen da prima ove produkte zameni jednim gnječionikom jednim mehaničkim naćvama, jednom me-šalicom kojoj mogu da se dodaju drugi elementi tako kao jedan aparat za pod-grevanje ili za kuvanje i t. d., dolazak produkta u ovaj dopunski mehanizam vrši se mehanički ili gravitacijom, Isto tako može da se smisli u slučaju dodavanja jednog stranog elementa sejanjem, filtriranom ili cedjenom produktu, jedan zgodan raz-deonik koji reguliše dodavanje ovog elementa u odredjenoj proporciji i koji funk-cioniše istovremeno sa efektom mašine. Pošto je na taj način opšti princip funkci-onisanja utvrdjen, može da se predpostavi da je probitačno pri radjenju izves-nih produkata da se dobiju odvajanja po redu kvaliteta sejanih, cedjenih ili filtro-ce-djenih materija kao što se to praktikuje u izvlačenjima ulja iz masnih tela, sokova iz groždja, jabuka ili drugih plodova. Kako ovo klasiranje može da je korisno ili potrebno za druge produkte, probitačno je u trgovinskom pogledu, da se ista Masiranja dobiju aparatom koji je predmet ovog pronalaska koji je u ovom cilju snabdeven nepokretnim i pokretnim odvajalicama koje mogu da se regulišu ili ne u razmicanju i koje na primer kao što predstavlja si. 3. mogu da su sastavljene od punih koturova 18 okrižujući doboš 1. i pričvrščeni zanj tako da se okreću s onim poslednjim, ili pak su nepokretni, ovi koturovi u prikladnom broju, dopuštajući odvajanje različitih kvaliteta i koii će se odrediti, s jedne strane regulisanjem mašina, s druge strane relativnim položajem kotura ili koturova za odvajanje 18.
Valjci pritiskači 12 mogu kao što je re-
čeno gore da su slobodni ili upravljeni. U prvom slučaju ovi valjci mogu da se montiraju izmedju klinova 19 kao što je predstavljeno na slikama 5, 11 i 11. ili na jedan gladak deo 19 kao si. 6, ili na loptasto ležižte 20, kao na slici 7, i 8, ovo montiranje na loptastom ležištu može na primer da obuhvata jednu osovinu 21 kruto pričvršćenu u paralelne flanše ili u radijalne ručice kao što predstavlja si. 8. U ostalom očevidno je da su ovi oblaci montiranja dati samo kao primer. Slike 11 i 12 pokazuju montiranje koje dopušta da se reguliše razmak valjaka 12 i da se prema tome menja vrednost pritiska koji se vrši od ovih poslednjih; rečeni valci na primer nošeni su žljebićima 12a čiji položaj na ručicama može da se reguliše zavrtnjima 10a a osiguran klincima 10b.
Može tako isto a naročito u slučaju kad su valjci slobodni, da se uzme da pritisak koji oni treba da vrše mesto da se reguliše na čvrst način to bude automutično pomoću opruga 22 da naponom koji može da se raguliše, kao što predstavlja si. 9. Ove opruge dejstvuju na jastučiće koje nose valjci 23 koji vode u žljebove 24 načinjene u radijalnim ručicama iii u flašama 10.
Najzad pritisak koji ima da se vrši valj-cima može da se reguliše menjajući brzinu okretanja radijalnih ručica 10 t. j. vratila 11 i težinu valjaka 12.
Što se tiče izvesnih produkata vrlo gustih ili lepljivih, trenje koje treba da vuče valjkove, može da ne bude dovoljno. Može da bude potrebno osigurati njihovo okretanje nekim zgodnim mehaničkim sredstvom, zupčastim točkovima na primer.
Slika 13 pokazuje raspored u kome se valjci 12 okreću u istom smislu kao i vratilo 11 i koji obuhvata jedan zupčast točak 25 postavljen oko vratila 11 ali koji održavan nekretan u metcima 26 u vezi sa nepokretnom gradjom 9, zupčaste točkice
27	zahvataju zupčastu krunu 25 i osiguravaju okretanje valjaka 12 u istom smislu kao vratilo 11.
Slika 14 predstavlja drugi raspored u kome se valjci okreću u protivnom smislu od vratila 11. U ovom slučaju je jedna kruna sa unutrašnjim zupcima 28 pričvršćena na okviru i koncentrično za vratilo 11 ili u izvesnim slučajevima, za krunu 3 u vezi sa dobošem 1. Zupčasti točkići 27 pričvršćeni za valjke 12 zakačinju krunu
28	i okreću ove valjkove u obrnutom smislu od vratila 11. Očevidno je da ova uredjenja za upravljanje mogu da se me-njaju u primljenom obliku i da se mogu predvideti na svaki kraj valjaka.
Prirodno je da je potrebno zbog zavo-
jastog rasporeda valjaka da se dotičnim zupcima daju zgodni nagibi.
Očevidno da je odnos brojeva zubaca različit i odredjen tako da ostvaruje bilo obimne brzine valjaka saobrazne predje-nom putu u unutrašnjosti valjka, bilo različne brzine kombinujući na taj način pritisak sa jednim diferancijalnim kretanjem na materije koje se rade, što može da predstavlja u izvesnim slučajevima jednu dobit.
Isto tako može da bube potrebno kom-binovati valjke 12 sa helikoidalnim krilcima prema prirodi produkata koji ima da se rade i rezultatu koji treba da se dobije. Ova helikoidalna krilca koja mogu da su bilo od drveta bilo od metala, obložena gumom ili ne ili od makakvog sastava, mogu tako isto da su sagradjena od metalnih četaka ili drugo šta.
St. 15. pokazuje valjke 12, noseći samo s jedne strane ulaz ili izlaz, jedan eleme-nat helikoidalnog krilca. Ovaj elemenat 29, kada je namešten na ulazu, ima za cilj, da olakša zahvatanje produkta od valjka 12, a kad je namešten na izlazu on olakšava evakuaciju delova koje treba odbaciti i može tako isto da se upotrebi da da ovim produktima jedan višak za cedjenje.
SI. 16 pokazuje valjke 12 kombinirane s dva elementa helikoidalnih krilca 29, jedan na ulazu, drugi na izlazu.
SI. 17. pokazuje kombinaciju valjaka 12 sa helikoidalnim krilcima 30 umetnutim medju njih. Na produkte — vrlo guste — i teškog napredovanja, valjci vrše njihov rad pritiska a helikoidalna krilca 30 pomažu napredovanju.
SI. 18 do 20. su varijatne. Na si. 18, valjci 12. vrše svoj rad pritiskivanja i upućivanja produkata; krilca 30a su paralelna sa proizvodjačima cilindra 1. i igraju ulogu otirača unutrašnje površine rečenog cilindra. Pri svem tom, na si. 20. ova krilca istog rasporeda su zubčasta i rade samo delovima njihove dužine, budući da su korisni delovi umetnuti. Ovaj raspored koji ima za cilj da podeli materiju još više može da se upotrebi u ostvarenjima predstavljenim na si. 17.. 18 i 19,
Na si. 21. valjci 12. nose celom dužinom ili delimice helikoidalne proreze 31, zgodnog profila, hoda i (smisla) pravca, odredjene da pomognu upućivanje produkata.
U obliku ostvarenja predstavljenom si. 24., lopatice su 30b u dovoljnom broju umetnute izmedju valjaka i u vezi kao ovi poslednji sa prečnim ručicama 10 tako da su one privučene u okretanju vratila 11.
Obim i nagib ovih lopatica su različiti
prema materijama koje ima da se rade i imaju za cilj, u slučaju kada se rečene materije teško pomeraju. da ih guraju postepeno napredovanjem deleči ih. Kada se rade čvrste materije valjci 12 se isprljaju; u radu pak kompaktnih materija nije isti slučaj. Da bi se izbegla nezgoda koja proizilazi od ovog prljanja predvidjene su si. 15. strugaiice 32 koje su, u vezi sa flanšama lO ili radialnim ručicama koje ih zamenjuju, zgodno nameštene i raspo-redjene da čiste neprestano valjke 12 od sviju elemenata koji bi mogli da se za njih prilepe. Na si. 13. i 14. vratilo 11 je šuplje uzduž, skroz ili delimice, u vezi sa serijom poprečnih cevi 32 koje mogu ili da rasporedjuju na dohvat valjaka 12 ili da rasporedjuju u unutrašnjost mazivo rečenih valjaka, koji se za ovu priliku predpostavljaju šupljim, jednu tečnost iii makakav fluid topao ili hladan u od’redje-nom cilju, Pri izvlačenju ulja iz izvesnih masnih tela na primer često je probitačno da se radi u jednoj sredini sa odredje-nom temperatarom da bi se povećala fluidnost ulja i olakšalo cedjenje radjenih materijala. U ovom slučaju može da se vrši gornjim sredstvima cirkuliranje u unutrašnjost valjaka, bilo pare, tople vode ili toplog vazduha, sa puštanjem s jedne strane mašine a otpuštanjem s druge strane. Isto tako moža da se dobije istim sredstvima uduhivanje toplog ili hladnog vazduha, tople ili hladne vode. pare ili druge kakve tečnosti u unutrašnjost cilindra 1. nepokretnim koturom 4.
Prikazani raspored na si. 22. dopušta još da se realizira rasporedjivanje ma-kakve tečnosti u masu produkata koji se rade, izbušenim cevima 32 umetnutim izmedju valjaka 12. ili helikoidalnih krilaca.
Razume se da gore opisana uredjenja mogu da se upotrebe odvojeno ili kombi-novana medjusobno na svaki usvojeni način sa naročitim rasporedom neprekidnog pritiska pomoću slododnih ili upravljanih valjaka ili nameštenih na okretnu pologu; ova razna uredjenja dopuštaju da se dobije bilo jedan horizontalan aparat kao ovaj opisan, bilo jedan vertikalni aparat kao onaj predstavljen na si. 23.
U ovom poslednjem sadržaju aparat sadrži:
Jedan koš A1 koji može da bude isto tako automatični razdeonik zgodnog oblika i mehanizma, za uvodjenje produkta u unutrašnjost izbušenog cilindra 1.
Flanše 10 su sastavljene od radijalnih ručica, bar u gornjem delu, da bi dopustile produktima koji ima da se rade da sidju u cilindar 1 koji može da se okreće oko vratila 11 u istom ili obrnutom pravcu
kao valjci 12, pošto su relativne brzine odrodjene prema potrebama.
Orudja za upravljanje cilindra 1 i ručice 10 koje nose valjkove 12 mogu da budu ona koja su predstavljena ili svaka druga, pošto cilinder 1 nosi, na gornjem delu, zgodna izbušenja za prolaz produkata za odbacivanje olukom 13.
Produkti sejani i cedjeni ili filtr-cedjeni su vodjeni nagnutim dnom 33 okvira 9, kružnog prošeka u svom gornjem delu prema oluku 34. Cilindar 1 bi mogao isto tako da je nepokretan. Lopatice 14 mogu da se predvide kao na horizontalnom rasporedu na vertikalnom rasporedu, produkti padaju gravitacijom na dno cilindra 1, su izbušeni prema izbušenom ili filtrirajućem delu usled okretanja zahvaćeni su valjcima 12 koji vrše svoj rad pritiska. Usled rasporeda valjaka na helisu i eventualno krilaca (kao što je opisano na horizontalnom rasporedu) produkti se ponova penju prema gornjem delu srazmerno njihovom cedjenju, pošto su oni delovi koji ne mogu da prodju kroz cilindar 1 evakuisani olukom 13.
Vertikalni raspored opisan gore dopušta još da se kombinuje neprekidni pritisak valjaka 12 sa dejstvom centri-fugalne sile a da se dobije na taj način efikasnije iz\ lačenje. Okvir 9 je pokazan sa nagnu tim dnom idući prema oluku 34 ili ovo dno može da bude normalno na vertikalnu osovinu i strugano krutim ili savitljivim ručicama upravljanim vertikalom 11 ili cilindrom 1 i raporedjeni tako da eva-kuišu produkte otvorom 34. Kakva bila forma primenjenog rastvaranja pronadjeni aparat može da se primeni kao na primer:
1.	za filtro-cedjenja raznih produkata upotrebljavajući sejuća ili filtrirajuća platna zgodnog sastava.
2.	za izvlačenje sokova iz groždja, jabuka ili raznih plodova.
3.	za izvlačenje masnih tela koja lebde u raznim produktima koji sadržavaju ova masna tela.
4.	za izvlačenje mesnatih ili testastih materija iz plodova, zrnevlja, zrna i raznih cereala, ovi produkti se rade prema njihovoj prirodi i rezultatu koji ima da se dobije u njihovoj prirodnom stanju ili pošto pretrpe predhodno jednu ili više operacija ili transformacija koje proizilaze iz mehaničkih fizičkih ili hemiskih radnji, odvojenih ili kombinovanih a na primer: gnječenje, istucavanje, totalno ili delimično varenje i t. d. i u svakom slučaju, sa ili bez dodavanja stranih tela, predhodnog odvajanja ili ne, jednog dela njegovih sastavnih elemenata.
Gornja nabrajanja što se tiče mogućih primena kao i operacija, transformacija ili dodavanja koja produkti za rad mogu da pretrpe bilo pre njihovog prolaza, bilo u toku prolaza kroz mašinu, prikazana su sama ali ne ograničavaju, pošto opisani aparat može da radi kao sejalica, cedilica filtr-presa ili presa, na automatski i neprekidan način, sa mogućnošću da se reguliše pritisak i stepen cedjenja partije izupčenih produkata izbušenih delom koji seje ili filtrira; rečeni aparat dopušta isto tako da se sejani, cedjeni, filt-cedjeni produkti izdele na razne vrste prema njihovoj prodajnoj vrednosti, ove razne vrste odgovaraju produktima prvog cedjenja, drugog cedjenja i t. d. — dobijenim već drugim načinima. Kada produkti koji ima da se rade sadrže sem sastojaka koji treba da se izvuku još samo ljuske, peteljke, omote, repušine, semke, male koštice i u opšte sirana tela malih dimenzija, tvrda ili ne,može da se puste direktno u pronadjeni aparat. Ako pak sem sastojaka koje treba izvući ima i tvrdih tela velikih dimenzija bolje je da se ova poslednja predhodno izbace.
Konstruktivni rasporedi gore opisani dati su razume se samo kao primer, jer oblici materije i dimenzija raznih sastavnih de-lova mogu da se modificiraju a da se prolazak ne menja.
Patentni zahtevi:
1.	Aparat koji neprekidno radi za izvlačenje pod pritiskom, naznačen time, što se isti sastoji iz jednog cilindričnog doboša, horizontalnog ili vertikalnog ili rotacionog, koji je na svojoj površini izbušen sasvim ili delimice, a u čijoj se unu-trašnjpsti sipa materija, koja treba da se radi.
2,	Aparat po zahtevu 1., naznačen time, što se sastoji iz valjaka, koji se nošeni u ma kom broju na jednu polugu koja prima, u unutrašnjost izbušenog cilindra sa seju-ćjm ili filtrirajućim duvarom, jedno obrtanje ma kakvog pravca i brzine, dodiruju sa produktima koji ima da se rade i primaju obrtanje jedan sam od sebe bilo prostim primanjem sa produktima, bilo jednim zgodnim mehaničkim upravljačem; što su ovi valjci, odredjeni da pritiskuju produkte koji se rade uz izbušeni duvar cilindra na neprekidan način koji se menja i može regulisati a uz to koji obrazuje ili ne jedan ugao sa proizvodjačima rečenog izbušenog cilindra, udešeni tako, da izazivaju sami ili u kombinaciji sa lopaticama, premeštanje produkata koji ima da se rade u unutrašnjost rečenog doboša i s jednog kraja na drugi ovog poslednjeg.







•	.	t	n . i
Dto,1 ijS 'i>iubotq fitoi bin:-.v; •	•:nBiIvBiqu ss B(bmO
j« . ::.-.SBjlhq .urtiesrn \otjI uq u>!o!
• i<>; oianfj ; .Bv»5inM30 ori.- iif) anriBH fjDiliDoo .fiDiltna* oB?i ibai r:b ošom jpiam
: ■ -t
- b tiSlonSugrtm a* ,ni5 •r;«W>ifnq'
- :hi q ir olivo n‘> /v- , }\t	,, 0žHVim
v nohb ri; loš-udri elažlubo-ui' Hifw5ausf
Jautogsn or eb oifei
b' ,	1:1	i
C
err
68 rn98 ssibfig sbfcn - :.b stn i)ol;'-U a>l8iinq OBI iovs aživ ib?! Sl '
. ■ r
v,* i i	j
ul
■
i '	'	Vjr;:-;; rfJO	;	„or;v:	,
i I ' bniin M u>lulo Bmotu
■ i


TSirimio difrirnv.b-	o:!iqo u $$



' m ■' ii" ■	o uh oh hi ,ujfi [bo
'h’	■,n'	' m "	'	- f -!•>	tabrolb So-:>i uibo.v >
JOB..)-/ b< lig ■ lžuqbb oiqg ib sigo brnogeai inleiiii^V •d< BIO-, u-rM. ..v - Am! ■ h,A 4e8ifiy iKbol-.gon šii.nidmoil -^	!:iK1	'	-	■'	.	. .......	..:.. v;
.
Bin i- i -.... .
• ,. . v .	i • i	'	, d -ftiiives lii miiui?! ontiRuiJ« i univoso uni
.
<
' . . v ‘H H: in -■ ..... ;i	: 11 ■ x, ^:	;
it« ainsvabob sod aJenamala riinvataBa
- !n--i	• '■ 'vo igutb. fin r^ijl ■ or; i
Fig .12-
'Ssr/?ss/f?/ S /sr/?%
rn


i)
:
t
Fig .19.
.


/Idpatent broj377f.
Fig . 24.







■