Pravila o gradjenju škola i nameštaju školskom. ODELJAK PRVI. Izbor mesta. Čl. 1. Školska zgrada mora biti u sredini školske opštine. Zemljište za školu mora biti dovoljno prostrano, suho (ocedito), sa svih strana vaz* duhu i svetlosti pristupno. A ne može biti škola na zemljištu vlaž* nom, podvodnom i na prostoru uzanom. Isto tako ne dopušta se, da bude školska zgrada blizu bare, bunjišta, mehane, groblja, trgova i radionica koje bi smetale školskom radu. U gradovima biraju se za školske zgrade ulice, u kojima je tišina. Školska zgrada mo< ra od ulice biti udaljena najmanje sedam metara. Na prostoru izmedu zgrade i ulice treba da je gradina. Čl. 2. Pored prostora za školsku zgradu i dvorište svaka škola po selima mora imati najmanje pola hektara zemlje za školsku gradinu. Ako blizu skole ncma dobre pijače vode, onda če se svaka škola snabdeti studen= cem u svome dvorištu ili gradini; no isti mo< ra biti dalcko od nužnika i više ovoga ogra' den i pokriven. Čl. 3. Mesta za školu bira odbor sastavs ljen od jednog policiskog činovnika, okruž= nog ili sreskog lekara, okružnog inžinjera, školskog nadzornika, jednog učitelja,. pred= sednika opštine i dva odbornika. Odbor če napismcno izjaviti, da izabra* no mcsto odgovara odredbama ovih pravila. Inžinjer če izabrano mesto brižljivo sondi= rati i opisati podrobno sve, što je potrebno radl projcktovanja i proračutiavanja. U slučaju nesaglasnosti rešava po pribranim podacima ministar prosvete i crkve= nih poslova gde če se škola zidati. ODELJAK DRUGI. Zidanje i raspored. Čl. 4. Školska zgrada trcba da je od tvr* da gradiva. No u siromašnim opštinama mo« gju se graditi školske zgrade po uobičajenom mesnom načinu (§ 43. zakona o podizanju javnih gradevina). Čl. 5. Učionice treba da su okrenute jugo* istoku ili severo^zapadu. A dopušteno je da budu okrenute i na drugu strami sveta, sa? mo ne jugo-zapadu. Čl. 6. Zidovi izmedu učionica moraju biti; tako debeli (najmanje jednu opeku), da se z.vuk u drugoj -učionici ne euje. Sa istog; uzroka — ako je zgrada od više katova — moraju imati i tavanice potrebnu debljinu i. biti ispunjene peskom ili drugim gradivom, koje rdavo pronosi zvuk.. Pod mora biti najmanje 0"5 metara- nad ravninom zemljišta. Čl. 7. Ulazak u učionicu ne sme bttt odrnah spolja, nego iz hodnika. Hodnici ne treba da su uži od 2^25, ni širi od 3 metra; moraju biti pokriverti, dobro osvetljeni i za provetravanje udešeni. S toga oni treba da imaju jednostruke prozore, kao kuhinje, čileri i nužiMČki lokali. Stepenice ne smeju biti uže odi 1"5 metra, ni prave, ni zavijasto uvijene, več na dva do tri kolena prelomljene i moraju imati odmo> rišta. Stepenice na slobodnoj ivici moraju im.a? ti ogradu. Ta ograda mora biti visoka 1"1Q metra i česta, ako nije zidana, kada možc biti i niža zbog debljine zida, i na njoj u rastoja« nju od 0'5 metra pritvrdena puca, da decane bi ogradu upotrebila za puzanje. Svaki stepen — stupanj — da ima ivicu oštro zarubljenu, a ne okrugljakom zaokrug= ljenu. Visina stepena treba da je prema uz= rastu dece 13 do 16 santimetara, a širina ude= šava se prema visini, po usvojenim obras* cima za izračunavanje mera stupnjeva: k =; .š -|- 26, š = k — 26 i v = , u koji* ma znače: k = prosečna veličina koraka, š = širina stupnja (stopala). v = visina stup* nja, sve u santimetrima. Veličina koraka = k i visina stupnja = v uzima sc prosečno. 1. za decu osn., škola: k = 54, v = 13—14 2. za decu ^sred. škola: k = 58, v := 14—15; 3. za dake vclikih škola i ljude u opšte, k — 62, v = 15—16. Tako, na primcr, kod stepenica za ljude i dake velikih škola, kad je visina 15 sm. onda širina treba da bude 32 sm. a kad je visina 16 sm., širina mora biti 30 sm.; za srednje škole, kad se uzme v = 14 sm. širina je 30 sm. v=14^sm. širina je 29 sm. v = 15 sm.. širina je 28 sm. a za osnovne škole kad je v = 13 sm. širina je 28 sm v=13X>sm. širina je 27 sm. i v = 14 sm. širina je 26 sm. Čl. 8. U jednoj učionici sa higijenskog i pedagoškog gledišta želeti je, da ne bude vi= še od 45 daka. Zakonom je dopušteno da največi broj daka bude 70. Kad broj daka dostigne ovu meru, treba se starati, da se otvori nova učionica. Veličina učionice odreduje se po mestu potrebnom: za dake, učitelja, prolaze, učila i pcč. Klupa (sedište i sto) namenjena pojedi* nom daku zauzima u osnovnim školama pro« sečno 0"37 a u gimnazijama 0'48 kvadratnih metra površine poda. Učiteljev sto, školska tabla i učila zauzimaju 1"9 do 2 metra široko mesto ispred klupa. Na krajevima klupa prema vratima tre; ba da je prolaz 'najmanje 1 metar širok, ^a se tu može smestiti i peč. Na drugom kraju klupa prema prozoii* ma potreban je prolaz s obzirom na uložinc prozorske 0"4 metra širok. Prolaz izmedu klupa u pravcu k stolu učiteljevom treba da je širok 0"5 metra. Ovaj prolaz potreban je samo onda, kad je učio* nica široka, da sede više od 6 daka jedan ;uz dirugoga. Prolaz iza stražnje klupe takode je ši* rok 0"5 metra. Kad se opštim mestima i prolazima osta= vi tolika mera, onda če doči na daka u osnov* nim školama 0"75 do 0"85, a u gimnazijama '0"95 do l"10 kvadratnih metara površine poda. Prema ovome i najmanjih učionica po; vršina ne sme biti manja od 40 do 50 kvadratnih metara. U srednjih treba da iznosi od 50 do 60, a u največih 60 do 70 kvadrat« nih metara. Visina učionice ne može biti manja od 3"5 ni veča od 4 metra. Prema tome doči če na daka u osnovnim školama 2"8 do 3"2 a u gimnazijama 3"58 do 4 kubna metra prostora. Čl. 9. Prozori učionice treba da su uvek prema levoj strani dačkih sedišta. Po nevolji mogu biti prozori i iza leda; ali svetlost s ove strane ne sme biti jača od one s leve strane. Po večim gradovima valja raditi na tome, da barem u dvornicama svetlost dolazi ozgo. Površina koju zauzimaju prozori u učio nici, treba da iznosi V« površine poda, ako je školska zgrada usamljena na sasvim slo= bodnom mestu, a K te površine, ako na bli* zu ima predmeta, koji je zasenjuje. U siro* mašnim opštinama može se svesti površina prozora na V? površine poda, ako je škola usamljena, inače na */» te površine. Prozori moraju biti jedan od drugoga podjcdnako udaljeni. Donja ivica prozora tre* ba da je u visini klupa, ili viša od njih, a gornja da dopire što bliže tavanici. Zid izmedu prozora ne sme biti širi od 1"3 metra. Prozori u učionici moraju biti četvero ugli i dvostruki, sastavljeni iz četiri krila. Gornja su krila manja, a donja veča. Gornja krila — od najmanje dva prozora u svakoj učionici — treba da su radi provctravanja za vreme učenja tako udešena, da se na niže spuštaju sa šarkama na donju ivicu. (Gledaj na kraju stava 2. člana 7. o jednostrukim prozorima.) Ivice zida iznutra pored prozora moraju biti uzete, kako bi se svetlost po učionici bolje rasipala. Čl. 10. Pod mora biti stolarski i po mo= gučstvu od tvrdog materijala. Ako je od me= kog, valja ga natopiti vrelim lanenim uljem. Ispod poda, gde nema podruma, treba prvo nasuti dovoljno suhe zemlje, za tim 0"3 me= tra suha peska, ili kovačke zgure (šlake). Zidovi učionice, gde se god može, treba 'da su za 1 do (1"5) obloženi daskom (aplata lambrija), a ova da je premazana masnom bojom. Ipače treba da su zidovi u visini od 1*5 metara premazani masnom bojom. No u sasvim siromašnim opštinama može i ovo premazivanje otpasti. Vrata u učionici treba da su jednokrilna, široka najmanje 1 — a visoka 2 — metra. Vrata se otvaraju svagda u hodnik, a naj= bolje im je mesto izmedu stola učiteljevog i prednjih klupa. 01. 11. i;cci moraju biti dovoljno veiikc, da mogu stainu odrzavati toplotu od 15° R i ioziti se iznutra. bvaka peč mora imati gvuzdcni štit. Visina štita treba da iznosi prcrvO 1 metar. Kadi provetravanja ticba ispod poda sprovesti do peči (.ispod štita) cev, koja mora imati u prečniku 0"15 do U'25 metra. Cev moze biti ud gvozdenog lima ili od dasaka ili od ilovačc, iii od tako zvane »kamene smese« (Stcinzeug). Cev ova prolazi kroz spoljni zid, te dovodi s polja svež vazduh. Ona je <?tvo= rena s obe strane. U zidu treba takode provesti drugu cev sa dna poda do iznad krova. Ta cev odvodi pokvaren vazduh i ima dvoja vrataoca; jedna su blizu poda, a druga su ispod tavanice. Zi< mi otvore se donja vrataoea na toj cevi, a gornj_a se blizu tavanice zatvore. Leti se otvo* re vrataoca blizu tavanice, a donja se za* tvore. U velikim školskim zgradama, gde sre= stva dopuštaju, dobro je podiči zajcdničko centralno grejanje kombinovano sa ventila* cijom (provetravanjem). U manjim pak seoskim dopuštaju se i obični ventilatori blizu tavana. Čl. 12. Porcd učionica i soba za kancelariju, kabinete, knjižnicu i radionicu za ručni rad u scoskim zgradama školskim mora biti još i stana za učitclja ili upravitelja i za dakc, ako ih ima iz daljnih mesta. Učiteljev stan mora imati: a) Jednu sobu od najmanje 20 kvadratnih metara; b) jednu sobu od najmanje 10 kvadrat* nih mctara; v) jednu kuhinjii od najmanje 10 kva-dratnih metara; g) podrum i šupu za drva. Pored stana učiteljeva mora biti još soba i kuhinja za poslužitelja. Cl. 13. Stan sa dake sastoji se iz: a) sobe za spavanje; b) trpezarije; v) kuhinje od 10 kvad. metara. Soba za spavanje mora biti udešena za provetravanje i toliko velika, da na svakog daka dode 5 kubnih metara prostora. Čl. 14. Za stanove učitelja i daka, može se podiči odvojena zgrada. A ako je škola mala (ima najviše dve učionice) mogu da bw du i s učionicama, pod jednim krovom; ali u tom slučaju ulasci u stanove moraju biti odvojeni, tako, da učionice ne budu u nepo= srednoj vezi sa stanovima. Čl. 15. Pri svakoj manjoj školi mora se ostaviti naročito prazno mesto za dozidiva= nje, ako se takva potreba docnije pokažč. A u svakoj večoj školi mora biti i po jedna zališna soba za učionicu. U gimnazijskim pak zgradama mora biti više takvih zališnih soba. U gimnazijama i realkama moraju biti još odvojene sobe za zbirke, knjižnicu, crta= nja, fizički i hemiski kabinet, kancelarija za direktora, soba za skup profesora i soba za poslužitelje. Ako je zgrada od više katova, učionice za mlade dake treba da budu pri zemlji, a za starije u gornjim katovima. Pri zgradama, u kojim* su učionice odeljene za mušku i žensku decu, trcba izvesti i zasebne ulaske, hodnike i nužnike. Čl. 16. Veče škole naročito u gradovima treba da imaju i dvornicu za gimnastiku i svečanosti, koja se može i ugrejati. Visina te dvornice da iznosi najmanje 5 metara. Čl. 17. Nužnici školski treba da su van zgrade. A ako moraju biti u zgradi, onda ne= ka su izvan temelja i od zgrade što više u stranu. Pred ovirh nužnicima treba da ima hodnik, 4:e da budu odeljeni od ostalih pros storija dvojim vratima, i ova da se sama za» tvaraju. Nužnike treba popoditi s nagibom sa oticanje vode. Svaki nužnik treba da ima se« dište, a na svaku učionicu da dode po jedan nužnik. Ako su muška i ženska deca zajedno, onda za žensku decu treba napraviti odvojen nužnik. Nužnike, kad su u zgradi, valja olepiti cementom. Iz svih nužnika da vodi cev do iznad krova radi provetravanja. Ni u kojem slučaju nužničke jame ne smeju biti izradene neposredno ispod samih zgrada, več odvojeno u dvorištu najmanje 1 metar od zgrade udaljeno, a sedišta imaju biti vezana sa njima cevima od tuča ili kamenc smese, ili zasvodenim — kosim — jar= kovima (kanalima). ODELJAK TREČI. Nameštaj. Čl. 18. Nameštaj školski za sve srednje i osnovne škole nabaviče se po odredbama ovih pravila. Čl. 19. Klupe školske moraju biti prema dečjem uzrastu i udešene ovako: a) Za dva ili najviše za četiri daka. Sve ivice na klupama treba da su glatke i zaokru^ žene, prednja polov.ina klupe i daska za se? denje stoje u nepomičnoj vezi. b) Svaka klupa mora imati naslon, a za ovo se može udesiti i prednja strana zadnje klupc. Samo poslednja klupa mora imati svoj zaseban naslon. Naslon ne sme biti prav, več dole i gore savijen, prema krstima i kičmi koju treba da podupire. v) Sedište (daska za sedenje) na zadnjoj polovini da je izdubljeno. Sedište mora biti tako visoko, da butine potpuno na dasci leže, cvolike (cevanice) vert.kalno da stoje, a stos pala da sa čvim dodiruju pod, ili, kod mla= dih daka, dasku za držanje nogu. g) Stona daska mora biti nagnuta, ali to nagnuče ne sme biti veliko. Gornji deo ove daske treba da jc u širini od 01 metra hori* zontalan sa žlebom za pisaljke i mastionice. Odstojanjc daske za sedenje od stone daske (diferencija) treba da je tolika, da kad dak uspravo sedi sa skrštenim rukama, lakto* vima dodiruje donju ivicu stone daske. d) Ispod stone daske mora biti daska za knjige; ova da je ncšto uža od prve i toliko visoka, da je dak kolenima ne dodiruje. d) Odstojanje od stone daske do sedi* šta (distancija) ne treba da je veča od 0-05 metra, ako klupe nemaju stone daske sa iz* vlačenje. e) Ivice na oba kraja stone daske a tako i pragovi koji vezuju prednji deo klupe sa sedištem radi postojanosti valja da su okcM vani šinama (a ove utvrdene zavrtnjima). U siromašnim opštinama valja nabaviti klupe od tri nuraere, a u gimnazijama do osam numera. Čl. 20. U svakoj učionici treba da bude sto ili katedra za nastavnika. Pod stolom ili katedrom mora biti postolje najmanje 2 mc= tra dugačko i l"50 m. široko a 25 do 30 santi* metra visoko, od debljih dasaka. Čl. 21. Svaka učionica mora imati i or* man sa zatvorom za ostavu učila i dačkih potreba. Čl. 22. Tabla treba da je ravna, crna, i da ne odbija svetlost. Mesto na nogarima mnogo je bolje, da stoji na zidu više učiteljeva stola i da je ude= šcna za spuštanje i podizanje, a još je bolje, da budu dve, tako, da kad se jedna spušta druga da se podiže. U prva dva razreda jedna od njih treba da je išpartana, kao pisanke, a druga istač* kana, kao crtanke. U višim razredima jedna treba da je istačkana, a druga čista, bez li* nija i tačaka. Čl. 23. Na prozorima moraju biti za= vese od sive materije. One mogu biti ude* šene tako, da se spuštaju i podižu sa zako* vanom gornjom stranom. Ali je bolje, da gornja strana ne bude zakovana, utvrdena, nego slobodna na uzicama (kanapima), te da se ona može po potrebi spuštati, kako bi svetlost više dolazila ozgo, a nc sa strane, koso. Najposle može biti i s alkama na ši= pci, kako bi se po pctrcbi uklanjala u stranu. Čl. 24. U svakoj školi valja da ima toplo* mer, i da se namesti u sobi 1"2 do 1"5 metra nad podom i na mestu gde je srednja toplo« ta. Dete najudaljenije od peči treba da ima toplotu od 15° R (18—20° C). Kad je toplota ispod 12° R, onda valja grejati sobu ma koje doba godine bilo. Leti pak, kad je toplota u učionici posle podne preko 20° R, ne treba raditi u njoj več na polju, u hladu. Čl. 25. U, nameštaj dolazi još i ikona Sv. Save i slika vladareva, koje svaka učionica treba da ima. ČI. 26. Pred svakom učionicom treba da irna vešal ca (čiviluk) za gornje haljine dečje sa što više klinova (čivija) za vešanje. Cl. 27. Školska gradina mora biti udeše* na tako, da može služiti i za nastavu a i za radove u njoj. Čl. 28. Školsko dvorište tfeba da je za= sadeno drvečem, koje daje dobar hlad, kao što su: lipa, orah, divlji kesten itd. Dvorište mora biti dobro kaldrmisano ili dobro nasuto šljunkom i peskom i nagnu* to, tako, kako bi voda mogla da otiče. U dvorištu pred gimnazijskim zgradama valja namcstiti sprave za gimnastiku. ODELJAK CETVRTI. Prelazno naredenje. Sadanje školske zgrade u koliko ne bi odgovarale zahtevima ovih pravila, imaju se po mogučstvu popraviti tako, da se što više približe njima. Druge pak po zdravlje uče= ničko škodljive, imaju se zatvoriti, čim se potpuno dokažc, da ne odgovaraju potrebi za koju su upotrebljene. Ovim se zamenjuju dosadanja pravila o gradenju škola od 18. marta 1881. godine PBr. 1360. PBr. 7.609. 19. jula 1899. god. u Beogradu. Ministar prosvete i crkvcnih poslova: Andra Dordevič, s. r.