rostan
83i*Dr;5«i»lj r«o
Dl?« raJso'TO- “/ " -1, JI Bl'JASA
Ivan Mamilovii iz Golca umro je u Regina Coeli, a njegov otac je o tome obavješlen poslije godinu dana... U Golcu je ovih dana izgonilo pet kuća naših ljudi... U Zagreb je ovih dana dobježalo preko 60 mladića iz Julijske Krajine ...
odina VII. Broj 33.
U Zagrebu, 16. augusta 1935.
^ TRT
Pojedini broj stoji dinara 1.5«
Jugoslavenski senator Frangeš dao je ovih dana izjavu talijanskom listu »Lavoro fascista«. Senator Frangeš je oduševljen sporazumom izmedju Italije i Jugoslavije. Govoreći o zaprekama koje postoje za taj sporazum nije spomenuo stanje našega naroda u Julijskoj Krajini...

GUŠILO SAVEZA JUGOSLOVENSKIH EMIGRANATA »Z JULIJSKE KRAJINE

ISTARSKI UGLJEN I IMPERIJALIZAM
Ovih dana je Istra naroćilo akluelna i važna s obzirom na talijanski ratni program u Africi. Istra ispunjava jedan važan dio Mussolinijevog plana Ne daje samo najbolje ljude za taj rat, nego je Istra i direktno svojim prirodnim bogatstvom postala jedna od najvažnijih pokrajina Italije s obzirom na rat.
Dogadja se naime ono što se je moglo i Očekivati. Italiju je počeo ostali svijet izolirati. onemogućavati joj dobavljanje najvažnijih materija, koje su joj neophodno potrebne želi li voditi rat. Talijanska valuta stoji sve slabije, lira pada, i strana se tržišta pomalo zatvaraju za talijanske nabavke, haračilo engleska tržišta, na koja djeluje ne samo slaba platežna snaga Italije, nego i politički momenat.
Engleska je snabdjevala Italiju u prvom redu ugljenom. Italija je strahovito zadužena. Engleskoj za ugljen i već su engleski dobavljači obustavili daljnje ekspedicije ugljena za Italiju. Kad pak jednog dana bukne atrički rat, Engleska će pogotovo zabraniti svojim ugljenokopima, da Italiji daju ugljen.
Ugljen je, dakle, ona točka, koja je za Italiju u slučaju rata najteža. To je jedno od kapitalnih pitanja. Bez ugljena se danas nikako ne može zamisliti ni ratna, ni trgovačka mornarica, a niti željeznice u Italiji nišu elektrificirane. U posljednje vrijeme, pomišljajući na skori rat, Italija je doduše innogo činila na polju elektrifikacije i žurila se da svoju električnu mrežu usavrši, ali rat je pred vratima, a ta je električna mrčih još daleko od toga da, podmiruje potrebe. Mornàrica je pak sva upućena na ugljen ili naftu.
Tako je Italija još lanjske godine morala da uveze oko 13 milijuna tona ugljena iz inbstranstva, čak za 3 milijuna više nego
1933.	U talijanskim granicama nema velikih ugljenokopa. U staroj Italiji kopa se nešto lignita, koji ne dolazi u obzir za pogon na željeznicama, na brodovima i inače. Jedino je nešto ugljena bolje kvalitete na Sardiniji. U novim provincijama je medjutim Istra bogatu ugljenom.. I ona sada dolazi da spašava Italiju u jednom teškom momentu. Italiju doduše nabavlja nešto ugljena u Njemačkoj. pa u Poljskoj i Rusiji. Ali moglo bi se dogoditi da u slučaju rata i sa tih strana bude óneThòguééno snabdjevanje. U tom slučaju će Italija biti upućena isključivo na Istru i Sardiniju, zapravo najprije na Istru.
Zato je pred nekoliko dana na inicijativu Mussolinija dekretom uspostavljeno jedno novo parastatalno poduzeće s imenom »Azienda Carboni Italiani« za iskorištavanje i koordiniranje rada u rudnicima na Raši u Istri (poduzeća »Arsa«) i u rudnicima »Bani Abis« na Sardiniji. Ta su dva poduzeća i ranije bila pod jednom upravom, ali se sada to stavlja pod državnu kontrolu, i vjero-iatno to znači da će država dati veću pot-Poru poduzeću, da bi se mogla povećati produkcija tih rudnika u ovom kritičnom mo-tuentu. Na Raši se, na primjer, nije nikako r"nglo proširiti rad zbog pomanjkanja kapitala i radnici su se otpuštali, ma da je mogućnost iskopavanja bila velika, zato, jer se država nije mnogo interesovala do sada za istarski ugljen, kad je u inostranstvu mogla da ga dobije na nekim mjestima čak i jeftinije nego u Istri. Ali sad treba drugačije računali. Treba misliti na to, da mogu prestati čak i sasvim dobave iz vana. Zato je država osnovala to novo poduzeće.
Ugljenokopi na Labinštini oko Raše pro-izvadjali su prošlih godina do 300 hiljada tona. Lanjske godine dosegli su upravo tu cifru. To je vrijednost od 20 milijuna lira i to je već za državnu kasu važna cifra. Ali to nije puni potencijal tih rudnika. Računa sčf da se već ove godine može proizvodnja povisiti na 500 hiljada do milijun tona, a s vremenom i više. Ti rudnici na Labinštini nisu maleni. Svake godine snabdjeva se u onom kanalu oko 1300 ladja ugljenom,. To je poslije Genove (gdje brodovi dobivaju strani ugljen) najvažnija točka za brodski ugljen i jedina gdje se dobiva neuvezeni ugljen. U Um rudnicima radilo je ranije oko 2000 radnika, pa i više, a prošle godine broj radnika bio je tek 150Ó. Svakog radnog dana izvuče se 1300 tona ugljena. U rudnicima ima 17 km. električne željeznice. Puljski »Corriere Istriano« kaže, da će doskora biti zaposleno svena oko 2500 radnika i činovnika. Daljnjih godina produkcija ugljena u Istri imala bi još više porasli.
Za labinske rudnike znade se, da imaju ugljena za 150 milijuna tona i rapidno^se niože povisiti proizvodnja na, jedan milijun tona godišnje. Poduzeće ima sada posjed od preko hiljadu hektara, ali u posljednje vrijeme vrše se istraživanja na raznim, stranama Istre, u Ćićariji, pa na zapadnoj obuli Istre i u okolici Trsta i traži se ugljen. Javljaju nam s raznih strana Istre o velikim bušenjima misterijozne naravi. To je zapravo potraga za ugljenom. 1 same talijanske novine Trsta i Pule javljaju, da, je već kon-statovaho, da se ugljena žila proteže od Ra-
IVAN MAMILOVIĆ IZ GOLCA UMRO U RIMSKOJ TAMNICI
Još jedna žetva Sašističkoga nasilja
Golac, augusta 1935. Prošle godine javili smo, kako su bili u našem selu uapšeni trojica naših mladića zbog svoje nacionalne svijesti. Među ovima bio je 19 godišnji Mamilović Ivan zvan Šimljov, on je bio osudjen na 3 godine robije, a ostala dvojica po 7 mjeseci. Mamilovića su bili poslali iz riječkih zatvora u Rim u zloglasni Regina Coeli. Svi smo mi mislili da se on još nalazi u tom zatvoru, ali dne 27 jula došli su
u naše selo karabinjeri iz Materije i javili njegovom ocu da mu je sin umro, i to još prošle godine u mjesecu augustr u zatvoru u Rimu. Kada je njegov otac čuo ovu vijest pao je u nesvijest, jer je u kući imao njega jedinog sina. Dakle 11 mjeseci što se nalazi u grobu, ili bog zna gdje, javljaju vlasti roditeljima o njegovoj smrti. Ova je vijest odjeknula bolno u čitavom našem kraju. Narod je ogorčen.
JUGOSLAVENSKA ZASTAVA NA LIPI USRED GOLCA
U selu je pežar uništio pet kuća
Golac, augusta 1935. Ovdje je bilo uapšeno oko 80 osoba, što muških što ženskih, a i djece, i to zbog slijedećeg:
Dne 29 juna na dan Petrova osvanula je usred našeg sela na jednoj velikoj lipi jugoslavenska zastava. Zbog ovog do-godjaja bili su mnogi uapšeni i pridržani u zatvoru u Bistrici 8 dana, te nakon toga pušteni svi na slobodu, osim dra. Juriševića Franje, koji je bio zadržan 14 dana. Istraga je bila bez rezultata.
Ali ovime nije svršila tortura našeg sela. Nastale su još veće muke. U noći izmedju 16 i 17 jula planule su kuće petorici naših seljaka, te te im je izgorjelo do temelja sve. Izgorjele su kuće seljacima Grdeviću Blažu, Grdeviću Ivanu, Grdeviću Antonu, Juriševiću Urbanu
i Maglici Adamu. Za požar naših kuća sumnjamo na jednog našeg izroda, i na nekoliko njegovih fašističkih kolega iz Podgrada, jer su oni tu noć bili kod spomenutog našeg izroda, te pijani cijelu noć galamili po našem selu. Ali mi ne smijemo da na njih bacamo krivnju, jer bi nam se dogodilo da bi, i kod opravdane sumnje, nevini morali da u zatvoru još više stradamo. Sumnja na ovog našeg izroda je tim veća, što se je on već više puta nama seljacima grozio, da će nam zapaliti kuće. Zbog toga čitavo selo bojkotira njegovu gostionu. Od petorice, kojima je izgorjela kuća nijedan nije bio osiguran, tako da je ovim paležem ovih pet familija za uvijek upropašteno. O ovom dogodjaju ne vodi se uopće nikakva istraga.
Dva dekreta o imenovanju fašističnih komisarjev
našim hranilnicam
Gorica, avgusta 1935. — (Agis). — Zadnja številka našega lista je prinesla vest, da je imenovan za državnega komisarja Posojilnice in hranilnice v Št. Vidu nad Vipavo Stanislav Pertot. Danes pa prinašamo prevod dekreta, ki se nanaša na to imenovanje. Poleg tega prinašamo tudi dekret s katerim je dobila hranilnica v Šmarjah (Gorica) posebnega likvidatorja namesto od članov izvoljenega likvidacijskega odbora. Ta dva dekreta je prinesla »Gazzetta Ufficiale« z dne 27. julija tl., katera prinašamo dobesedno: Minister za kmetijstvo. — Na podlagi zakona z dne 6. julija 1932 št. 656 o ustroju podeželskih hranilnic, spremenjen z zakonom z dne 25. januarja 1934. št. 186; na podlagi pisma z dne 1. januarja 1935, št. 8915, s katerim nj. ekscelenca prefekt v Gorici izraža nujnost razpustitve odbora Hranilnice in posojilnice v Št. Vidu nad Vipavo in imenovanje državnega komisarja: uvidevši, da sedanje stanje posojilnice zahteva ta ukrep, odreja, da je odbor
nislav Pertotti imenovan za državnega ko-mesarja iste z vsemi obveznostmi po členu 20. zakona z dne 6. januarja 1932. št. 656. spremenjenega z zakonom z dne 25. januarja 1934. št. 186. — Ta dekret bo objavljen v »Gazzetta Ufficiale«. — V Rimu, 13. julija 1935. Leto XIII Minister Rossoni.
Minister za kmetijstvo. — Na podlagi zakona z dne 6. januarja 1932. št. 656. spremenjen z zakonom dne 25. januarja
1934.	št. 186. o ustroju podeželskih hranilnic; na podlagi pisma z dne 19. junija
1935.	št. 9659 nj. ekscelence prefekta iz Gorice; uvidevajoč nujnost, da se likvidacija Posojilnice v Šmarjah (Gorica) izvrši hitro in v redu, odreja substitucijo likvidacijskega odbora, imenovanega od članov hranilnice v Šmarjah, in imenovanje likvidatorja iste v osebi cav. Giorgia Caio-li Carrara z vsemi obveznostmi po imenovanih zakonih z dne 6. junija 1932. št. 656 in 25. januarja 1934. št. 186 — Ta dekret
Hranilnice in posojilnice v Št. Vidu nad I bo objavljen v »Gazzetta Ufficiale«. — Vipavo (Gorica) razpuščen in da je g. Sta-Rim 13. julija 1935. — Minister Rossoni
BIJEG VOJNIH OBVEZANIKA IZ JULIJSKE KRAJINE IZ STRAHA PRED RATOM
Samo u Zagreb je do sada došao 61 emigrant
15. augusta 1935.
Zagreb,
svakog dana dodje po kojj naš mladić iz Julijske Krajine u Zagreb, koji je utekao iz straha pred ratom. Tako je do sada samo u Zagreb došao 6t emigrant, a od tih su skoro svi izmedju 20 i 30 godina, dakle vojni obvezanici. koji su svakoga časa mogli biti pozvani u vojsku j poslati u Abcsi-niju. Mnogi izmedju njih su prešli granicu uz velike poteškoće, a za nekima je čak pogranična milicija i pucala.
Svi oni pričaju da u Julijskoj Krajini vlada velika nevolja i velik strah od rata i od posljedica koje se već sada osjećaju.
— Skoro Živežne namirnice su poskupile, a vlast kupj žito po selima za vojsku i za oduzeto žito daje bonove. Naši ljudi, koji su i malo istaknuti kao svijesni narodnjaci, pod stalnom su policijskom paskom, a onj mladji su odmah u početku povučeni u vojsku, sasvim tim da njihova klasa nije još bila pozvana. Svj su oni bili odmah upućeni u logore za Abisiniju. a mnogi su već i prevezeni u Afriku.
Sve te naše izbjeglice prihvata društvo »Istra« u Zagrebu, koje se brine da ih privremeno smjesti, tako da nisu barem prvih dana na ulici.
.	V i'U v-: •
še sve do tršćanskog Krasa i da je otkriven na više strana odličan ugljen sa cirka 7300 kalorija.
Fašistička štampa veseli se na svoj način i likuje što je Istra postala tako važan faktor upravo sada, kad se Italija mora zbog »važnog historijskog momenta« emancipovati od inostranstvu. To u neku ruku znači revalorizacija Istre u fašističkom smislu, i fašistička štampa misli, da će to djelovati i na dizanje klonulih i razočaranih duhova u Isiri. Možda i jeste to sve u neku ruku u prilog, fašističkoj Italiji u ovom momentu, kad je očaj Istre na vrhuncu. Dodje li do većih iskopavanja istarskog ugljena, pa makar i u ratne svrhe, smanjit će se donekle velik glad, koji u toj našoj zemlji sada vla-
da. I zbog toga nas mora ta stvar s istarskim ugljenom interesovati.
Ali ne samo zbog toga. Nas stvar interc-suje i politički i zato je u prvom redu bilježimo. U talijanskom imperijalističkom planu do sada je Istra važila prvenstveno geografski, strategijski i prestižno. Privredno je bila teret i muka za Italiju, a ovim momentom ona dolazi, da u talijanskom imperijalističkom planu ispunjava jednu privrednu prazninu i zato je važnija i vrijednija.
Smatramo za potrebno da to zabilježimo, makar bez upuštanja u šira razmatra-nja, jer to nije sporednog značenja. Naročito ne sada kad se govori i o nekim skorim obračunavanjima na sektoru Brenner—Trst izmedju Italije i Njemačk*	(im)
SOČA-MATICA PROSLAVLJA 15-LETNICO OBSTOJA
Ljubljana, 11. avgusta 1835. (Agis).
Soča-matica v Ljubljani obhaja 14. t. m. petnajstletnico svojega obstoja. Pred tolikimi leti so ustanovili društvo »Soča« prvi emigranti, ki so prišli hitro po vojni v Jugoslavijo. Z nepretrganim delom in vztrajnostjo se je društvo širilo in postalo središče — matica, ki je potem ustanavljalo podružnice. V tem skromnem prostoru, ki jo tako skopo omejen, ne moremo — navesti vsega plodonosnega dela, podati vsaj površno bilanco tega našega odličnega društva.
To svojo obletnico je »Soča« proslavila z lep9 vrtno prireditvijo v nedeljo 11. t. m. na obsežnem in senčnatem vrtu Narodnega doma. Prostor so Sočani in člani ostalih emigrantskih kakor tudi nacionalnih organizacij povsem napolnili, kar jo najlepši dokaz o velikem ugledu, ki ga uživa »Soča« v Ljubljani.
Prireditev je otvoril prihod narodnih nos iz Istre in tržaške okolice na lepo okrašen oder, nakar je podpredsednik g. dr J o a h i m Kažem povzel pozdravno besedo. Pozdravil je zastopnike številnih emigrantskih kot tudi domačih organizacij in sicer direktorija Zveze emigrantskih društev, »Istre« iz Zagreba« »Istra, Trst, Gorica« iz Beograda, iz Novoga Sada, »Nanosa« iz Maribora, »Soče« iz Celja, »Edinosti« iz Škofje Loke, »Kluba Primork iz Ljubljane, nadalje zastopnike Šentjakobskega pevskega društva, oblastnega in krajevnega odbora Jadranske Straže, društva »Tabor« ter pevskega društva »Krako-vo Trnovo«. Pismene čestitke pa so poslali Ljubljanski župan dr. Vladimir Ravnikar, Hubadova župa, Ljubljanski Zvon, in pevovodja Zorko Pre-lovec.
Govornik je nadalje v nekaj besedah opisal petnajstletno delovanje »Soče« njene cilje in namere ter zaključil z željo, da bi so ti čimpreje dosegli. Za svoj govor je žel priznanje in odobravanje. V imenu Zveze emigrantskih društev je govoril član direktorija g. M o h o r o v i č i Ć, ki je v imenu Zveze »Soči« čestital. Nato je nastopila mala Majda z lepo priložnostno deklamacijo. Moški zbor »Krakovo-Trnovo«, ki se je »Sočinemu« povabilu odzval in spolnil četrto točko programa je nastupil z lepim izvajanjem treh pesmi: Na Adrijo, O večerni uri, Fantovska, Vse tri pesmi posebno pa druga so med občinstvom izazvale priznanje. Sledil je program pevskega zbora društva »Tabor« pod vodstvom g. Venturini-j a. Zapel je pet pesmi, ki jih je harmoniziral pevovodja sam in pi so občinstvo tako navdušilo, da je moral zbor zapeti še emigrartsko himno »Mi smo izgnanci« in Pozdrav«. Pevski zbor »Tabor« je spet pokazal da ne popusti prav nič od začrtanega programa in priznanje moramo izrečL zlasti požrtvovalnemu pevovodji g. Venturiniju. Nastopil je še pevski zbor »Soče« ki je lepo izvajal pet pesmi. »Sočin« pevovodja g. Rožanc je prejel v priznanje za svoj trud Tep šop rož, zbor pa buren aplavz. Kod sedma in zadnja točka sporeda je bilo izvajanje buzetskega narodnega kola, ki se go plesali člani in članice »Soče« ob zvekih pristne istarske godbe in v. pestrih narodnih nošah. Zbudili so veliko zanimanje, na koncu pa lepo priznanje. Po sporedu se je razvila prosta zabava s srečelovom in šaljivo pošto s godbo in plesom. Celotna prireditev je bila v vsakem pogledu dobro organizirana in je lepo izpadla, kar gre posebna hvala prireditvenemu odseku.
PRETPLATNICI
list mora đa izlazi na 4 stranice, j er mislimo da je bolje produžiti život listu makar i na četiri stranice, nego da list propadne sasvim. Kada bi medjutim svi pretplatnici vršili tačno svoju dužnost list bi mogao da izlazi kao i do sada. ali ako ovako potraje još nekoliko vremena bojimo se da će list nepovratno propasti. Ne treba da ističemo štetu koja bi time nastala, jer je ovaj list još jedini glas koji javlja svijetu očajno stanje našega naroda u Julijskoj Krajini.
Ako dozvolimo da ovaj naš list propa-ne. to će bit najveća sramota svib nas — cijele emigracije — a u prvom redu onih, koji su primali list. a nisu ga plaćali.
ČUDNO POSTOPANJE KARA-BINERSKEGA BRIGADIRJA
Ukazi sneti italijansko trikoloro!
Reka, avrgusta 1935. (Agis). — Kakor vsako leto so imeli tudi letos v Hrušici v Brkinih opasilo- Ob tej priliki so razobesili na cerkvenem stolpu italijansko zastavo, kakor zahteva fašistični bonton ob vsaki svečanosti. Tedaj pa je prihitel karabiner-ski brigadir in zahteval od prirediteljev da morajo nemudoma snetj s stoplja zastavo, češ, da niso vredni, da razobesijo italijansko zastavo, ker bežijo vsi fantje, ki bi morali v Abesinijo v Jugoslavijo! Ubogi naši ljudje, res ne morejo nikoli vedeti, kako pametno mislijo »ta višji!«
POTSEKRETAR FAŠISTIČKE STRANKE MARPICATI SJEĆA SE GORKO NA LEGIONARSKI PORAZ NA KRKU U milanskom listu »Corriere della sera« od 7 augusta izišao je na literarnoj stranici jedan feljton pod naslovom »Medea« od Artura Marpicatija, vicese-kretara fašističke stranke i tajnika kraljevske Akademije, koji je u svoje vrijeme bio s Danuncijem na Rijeci. On opisuje Med ve ju izmedju Rijeke i Opatije, tamo se je valjda kupao i iznosi što sve vidi odatle. On odatle vidi i »Krk, tu^gorku uspomenu legionara«... On zna što time hoće da kaže; sjeća se kako su Danuncijevi legionari žalosno prošli, kad su htjeli osvajati Krk. Bio je, valjda, i on medju njima.
KAKO BEČ GLEDA NA TALIJANSKO-JUGOSLAVENSKE ODNOSE U OVOM MOMENTU
Bečki list »Wiener Zeitung« od 10 avgusta, donosi članak, u kome se najprije ističe da je u svima evropskim prestolnicama Dunavski pakt postao ponovo predmet diskusije i da je inicijativa za ženevsko pretsedjanje ovog pitanja potekla vjerovat-no iz Pariza.
U članku se dalje kaže da je g- Mussolini uprkos velikoj zaposlenosti zbog abe-sinskog pitanja nedavno primio u audijenciju jugoslovenskog poslanika u Rimu. Ova audijencija pala je u oči i živo se komen-tariše, ma da je službeni Rim prikazuje kao jedan normalan diplomatski akt. Odnosi izmedju Italije i Jugoslavije poslije svršetka svjetskog rata pa sve do nedavno nisu bili najbolji, uprkos Neptunskoj konvenciji i raznim drugim ugovorima — kaže bečki list. — Plavi Jadran i ugovori o miru stvarali su stalnu nelagodnost. Medju-tim, otkako je prijateljstvo izmedju Italije i Francuske postalo iskrenije, povećani su i napori da se po mogućstvu izglade nesuglasice izmedju Italije i Jugoslavije.
Do italijansko-jugoslovenske diskusije, koja je bila predvidjena već prije dužeg vremena, nije došlo sve do danas zbog objektivnih teškoća, kao što to kaže poiu-zvanična Prager Presse. Interesi Italije, da se postigne sporazum sa Jugoslavijom, evidentni su s obzirom na sadašnju diplomatsku situaciju. »Objektivne teškoće« u tom pogledu nalaze se, prema našem mišljenju, svakako samo u unutrašnjem političkom razvoju Jugoslavije. Tamo je nastupio veliki politički preokret, koji je postavio na prvo mjesto pažnje probleme države.
Tako piše »Wiener Zeitung« pa zaključuje, da se čuje da su u posljednje vrijeme privredne veze izmedju Jugoslavije i Italije postale intenzivnije. Veća privredna saradnja u smislu Rimskih protokola stvarno bi doprinijela i političkom saniranju u Podunavlju. Izlišno je govoriti o tome da bi potpuni sporazum izmedju Rima i Beograda bio i garancija za brže zaključenje Dunavskog pakta — kaže »Wiener Zeitung«.
*
Bečki list »Reichspost«, od 10 avgusta, u dopisu svog suradnika iz Rima javlja da u talijanskoj prestolnici uvjeravaju da je posljednja audijencija jugoslovenskog poslanika u Rimu kod g. Mussolinija imala za predmet pitanje daljeg zbliženja izmedju Italije i Jugoslavije. Ova audijencija služila je naročito pripremama već odavno pro-jektovanog sastanka pretsjednika jugoslo-venske vlade g. dra Stojadinovića sa talijanskim potsekretarom g. Suvićem, odnosno sa g. Mussolinijem. Ovaj sastanak na talijanskoj teritoriji dobio bi i u očima rimskih političara ne samo simptomatičku važnost, već bi odmah poslužio i slobodnoj diskusiji o svima neregulisanim pitanjima Podunavlja i Jadrana.
*
Bečki list »Neues Wiener Tagblatt« od 11 avgusta javlja da će pretsjednik ju-goslovenske vlade g. dr. Stojadinović poslije konferencije Male antante, koja će se održati 29 avgusta na Bledu, otputovati u Pariz i London, gdje će voditi razgovore sa francuskim i engleskim državnicima.. Da li će g. dr. Stojadinović na svome povratku iz Pariza i Londona posjetiti i Rim, to se još ne zna.
ZAŠTO FRANCUZI ŽELE IZMIRENJE IZMEDJU JUGOSLAVIJE I ITALIJE
Veliki pariški list »Journal« od 10 augusta, pišući o odnosima izmedju Italije i Jugoslavije kaže da ne postoji više ratna opasnost izmedju ove dvije države. List je mišljenja da ovakav razvoj stvari treba pozdraviti. Minulih godina, suparništvo Jugoslavije i Italije dovodilo je stalno Francusku u težak položaj. Njena vjernost prema Jugoslaviji nije joj dozvoljavala da se približi Italiji. Velika je zasluga francuske diplomacije, što joj je uspjelo da ublaži neprijateljstvo izmedju Rima i Beograda. Samo je tako moglo da dodje do fran-cusko-talijanskog zbliženja. U svome govoru u Milanu, održanom 6 oktobra 1934 god., Mussolini je bio pružio ruku Jugoslaviji. Ali, još je bilo oblaka, koji su zamračivali horizont. Njih je nestalo tek 15 marta ove godine kada je novi talijanski ministar u Beogradu g. Viola di Campalto izjavio svečano Knezu Pavlu, predajući mu akreditivna pisma: »Italija nema namjere da ugrožava razvoj i teritorijalni integritet Jugoslavije«.
Ovo svakako treba podvući, jer bi suprotnosti izmedju Rima i Beograda ometale učvršćenje mira u Srednjoj Evropi. Pregovori, koji se već petnaest godina vode radi obezbjedjenja nezavisnosti Austrije samo zato nisu uspjeli što postoje razmirice izmedju država nasljednica Dvojne monarhije. Tako je na primjer došlo do nacističkog puča od 25 jula 1934. Dogodjaj je istina mnogima otvorio oči. Počelo se razmišljati o sklapanju jednog Dunavskog pakta, ali se je izgubno mnogo vremena. Medju* im. izgleda da se vode ozbiljni pregovori već nekoliko dana, što bi bio dokaz da se Duce ipak ne nalazi pod isključivom hipnozcftn Afrike. Treba poželjeti, da se stvari što prije privedu kraju. Inače, Njemačka će se koristiti odlaganjem, a mir će biti ugrožen.
ENATOR FRANGEŠ 0 PRIJATELJSTVU IZMEDJU JUGOSLAVIJE I ITALIJE
Jedna izj'ava jugoslavenskog senatora rimskom listu »Lavoro
»Fascista«
Jugoslavenski senator dr. Oton Frangeš već je i do sada davao izjave talijanskoj štampi, ako se ne varamo, upravo rimskom listu »Lavoro Fascista«. On je iznosio o Podunavskom pitanju mišljenja, koja su bila u Italiji primljena simpatično.
I sad pred nekoliko dana senator Frangeš dao je listu »Lavoro Fascista« jednu izjavu, koja je u glavnom privrednog karaktera, ali je uvod politički. Za to je ta izjava naišla na velik odjek u fašističkoj štampi. Svi talijanski listovi prenijeli su tu izjavu senatora Frangeša u cjelosti ili u izvatku, naglašujući naročito politički dio te izjave. 1 strana štampa je prenijela izvatke iz te izjave ističući, da je ta izjava navodno znak talijansko-jugosloven-skog zbliženja ... Jugosiovenska štampa nije se medjutim osvrtala na tu izjavu, nego je par listova (»Morgenblatt«, »Obzor«, »Primorske Novine«) donijelo vrio kratki izvadak iz privrednog dijela izjave.
»Lavoro Fascista« od 8 augusta donosi tu izjavu pod naslovom »Talijansko-jugo-slovenski odnosi. — Mogućnost sporazuma na političkom i ekonomskom polju«. — Rimski list piše:
»Senator Oton Frangeš, ugledna jugo-slovenska politička ličnost, bio je toliko ljubazan, da je našem listu dao ove važne izjave o talijansko-jugoslovenskim odnosima :
»Jugoslavija, zajedno sa državama, koje su s njome udružene u Maloj antanti i Balkanskom sporazumu, primila je sa velikom simpaijjom i zadovoljstvom izjave, koje je novi talijanski ministar dao 15. marta prilikom podnošenja akreditivnih pisama jugoslovenskom Knezu Namjesniku. Grof Viola izjavio je, da Italija ne gaji nikakve neprijateljske namjere prema Jugoslaviji i da nema namjeru da sprečava njen razvoj niti da stvara smetnje njenom teritorijalnom integritetu. Jedna takva izjava, zajedno sa komentarom koji je slijedio u beogradskoj »Pravdi« dovodi do onog objašnjenja odnosa izmedju dvije države, koje su ozbiljni jugoslovenski političari odavno željeli i koji će u budućnosti morati da budu osnov zajedničke spoljne politike. Uostalom za postignuće jednog takvog cilja niko, sa jugosiovenske strane nije bio toliko doprineo, koliko neprežaljeni
Kralj Aleksandar, čije namjere u pravcu prijateljskih odnosa prema Italiji prelažahu i samu, gore citiranu izjavu. Da podli mar-seilleski atentat nije presjekao planove Kralja Aleksandra, mi bi sigurno došli' do još značajnijeg zbliženja izmedju Jugoslavije i Italije. Ne smijemo zaboraviti i zasluge bivšeg talijanskog ministra u Beo-gragu g. Calia, kao ni zasluge bivšeg jugoslovenskog ministra spoljnih poslova g. Jevtića, koji ni u najtežim prilikama nije nikad izgubio iz vida zbliženje sa Italijom. Mi možemo pravilno da ocijenimo uspjeh, kojim je krunisana ova akcija samo onda, ako se sjetimo da su godinama i godinama, odgovorni ministri j diplomate od karijere bili uvjereni, da je oružje jedino sredstvo kojim se mogu likvidirati neriješena pitanja izmedju Italije i Jugoslavije. Mi dakle moramo da budemo naročito zahvalni onim političkim ljudima dviju zemalja, koji su otklonili opasnost jednog sukoba i prokrčili puteve prijateljskog razumijevanja u pitanju još otvorenih problema«.
Senator Frangeš zatim iznosi privredne odnose izmedju Italije i Jugoslavije.
KAKO JE »PRAGER PRESSE« SHVATIO IZJAVU SENATORA FRANGEŠA.
Osobitu pažnju posvećuje izjavi senatora Frangeša »Prager Presse«, Benešov organ, koji je donosi u većem izvodu sa posebnim komentarom.
U komentaru, datiranom iz Rima, ističe da su dugogodišnji odnosi izmedju Rima i Beograda u prvim mjesecima ove godine pokazali poboljšanje, koje je kod prijatelja sporazuma izmedju obadviju jadranskih susjednih država izazvalo dobro raspoloženje, tim veće, što su nastojanja odgovornih političara kako Italije, tako Jugoslavije jasno i nedvoumno uperena u pravcu smirenja i promicanja suradnje. Ta-lijansko-jugoslovenski pregovori, koji se već dugo vremena predvidjaju, nisu nažalost još mogli biti povedeni. Da Italija ipak radi na planu za konkretno zbliženje i trajni sporazum sa Jugoslavijom, razabire se iz nedavne izjave, koju je Mussolini dao o tom pitanju grčkom generalu Kondilisu. U toliko je simpatičniji glas, koji dolazi iz Beograda i jasno traži ubrzan rad na jugoslovensko-talijanskom približenju. Tako piše »Prager Presse«.
PRIJATELJSTVO I PITANJE JUGOSLAVENA POD ITALIJOM
REVIZIJA UGOVORA?
Poznata beogradska revija »Javnost«, koja izlazi u redakciji Nika Bartulovića, donosi u broju 29 od 3 augusta opširan članak iz pera dra Julija Mogana uglednog pravnika iz Zagreba. Dr. Mogan ovako započima svoj članak:
»U martu ove godine nastala je promjena na mjestu talijanskog poslanik poslanika na našem dvoru. G. Viola di Campalto nastupio je svoje novo mjesto, te je 15 marta o. g. pozdravljajući Kneza-Namjesnika rekao riječi, koje je sva jugosiovenska javnost saslušala velikim interesom.
Strana je štampa, osim talijanske i naše, u veliko komentirala taj pozdrav i odgovor Kneza-Namjesnika. Pariški »Temps« od 29 III o. g. govori o »un document d’une portee capitale« i dapače o »un fait d’une importance capitale.«
No još god. 1923 sklopljen je u Rimu, a 24 marta 1924 ratificiran je izmedju naše države i Italije pakt »prijateljstva i srdačne suradnje«, pa ipak su taj dogadjaj i taj pakt ostali bez ikakva odjeka i utjecaja kod nas, a razumije se, isto i u Italiji. A ipak u tom je paktu implicite u članu 1. priznat integritet naše države i ugovorena »srdačna suradnja u održavanju poretka utvrdjenoga ugovorima o miru, kao i u poštovanju i izvršavanju obaveza utvr-djenih u navedenim ugovorima.«
Zašto je onda taj pakt jedva odjeknuo u našoj javnosti, a zašto se i sada jedva zabilježila ponovna ponuda naše zapadne susjede. Ne treba naime zaboraviti, da je Mussolini u svom milanskom govoru prošlog oktobra jedamput već slično bio rekao. Zašto dakle? Bilo je za to više razloga.
Baš zato, jer želimo, da najnoviji stav g. Mussolinia ne ostane bez reperkusije, nego da srdačno prihvatimo pruženu nam desnicu, treba da jasno kažemo što mislimo i osjećamo, da zbilja^ dodje do prijateljstva izmedju nas i naše susjede, što će biti blagotvorno i za nas i za njih. A sve, što nas boli, ne samo da nije pravo, nego nije Italiji niti potrebno niti korisno. Naprotiv, sporazum i prijateljstvo donijet će i njoj i nama velike koristi.
Naši odnosi spram Italije osnivaju se u glavnom na rapalskom ugovoru od 12 novembra 1920, na konvencijama st. margeritskim od 23 oktobra 1922, kojima se zapravo izvršuje rapalski ugovor, i na netunskim konvencijama od 20 jula 1925.«
Dr Julije Mogan ovdje počinje da iznosi sve ono što se može uzeti kao razlog diferencija i razmimoilaženja izmedju Italije i Jugoslavije. Najprije iznosi nekoje važne momente iz diplomatskih odnosa Italije i Jugoslavije, a zatim opširno upor ed ju je, ono što je bitno, stanje Talijana u Dalmaciji i Ju-goslovena u Juhjskoj Krajini. Pisac iznosi detaljno privilegovan položaj Talijana u Dalmaciji, njihovo školstvo, njihov slobodan kulturan i politički život, citira paragrafe ugovora, koji im to omogućuju itd., a zatim iznosi ono što je najkarakterističnije iz situacije Jugoslavena pod Italijom. S mnogo razumijevanja i osjećaja pisac piše o tragičnom životu našega naroda u Julij-skoj Krajini, osvrće se naročito na školstvo, promjenu prezimena i ostale detalje. Na koncu kaže:
»Mi svi želimo što srdačni je odnose s Italijom. Upućeni smo jedni na druge. Velika korist očita je za obje stranke. No za srdačne odnose treba stvoriti i pretpostavke. PriUke stvorene uredbama, koje sam gore citirao, nesnosne su. Rapalski ugovor, poimence čl. 7, margaretske konvencije, i to naročito čl. 55 konvencije o općim sporazumima, te netunske konvencije, treba podvrći reviziji i pravično promijeniti, a našim brojnim sunarodnjacima u Italiji dati barem ona prava, što ih uživaju rijetki Talijani u našoj državi.
7 aprila o. g. izjavio je talijanski poslanik na našem dvoru u jednom in-tervju-u:
»Gosp. Mussolini želi da postigne trajan sporazum s Jugoslavijom. U tom cilju morat će se najprije urediti sporna pitanja, u koliko ih ima. Većinom su to zaključeni sporazumi, koji su sticajem okolnosti ostali.«
Citiram te riječi, da se vidi, da je i po mišljenju pretstavnika Kraljevine Italije u našoj državi za trajan sporazum nužno, da se najprije urede neka sporna pitanja. Gosp. grof Vio'a di Campalto nastavlja doduše tim, da su to većinom sporazumi, koji se sticajem prilika nijesu oživotvorili, no u toj je riječi sadržano i to, da to nijesu sva sporna pitanja. Imade tu i takvih pitanja, koja su na papiru doduše nesporna, no u životu su postala nesnosna i nemoguća. Svrha je ovim razlaganjima, da baš na ta pitanja skrenem pažnju u cilju polučenja onoga, što žele g. Mussolini i Italija, a želi i čitava Jugoslavija — sporazum, prijateljstvo i saradnja izmedju nas i Italije.«
POSREDOVANJE POSLANIKA DUČIĆA PRI MUSSOLINIJU ZARADI POSPEŠEVANJA TRGOVINSKIH POGAJANJ Z ITALIJO
»Jutro« poroča:
Rim, 13 avgusta. Obisk jugosloven-skega poslanika v Rimu Jovana Dučića pretekli teden pri Mussoliniju je dal povod za razne domneve in napačna tolmačenja, ki niso v nobeni zvezi z resnično vsebino razgovora. Kakor se doznava iz verodostojnega vira, je imel Du-čičev obisk pri Mussoliniju izključno namen doseči, da bi se za jesen določena italijansko-jugoslovenska gospodarska pogajanja pričela prej, morda še v tem mesecu ali pa v začetku septembra. Akcija poslanika Dučića za pospeševanje trgovinskih pogajanj je utemeljena predvsem zaradi kočljivega položaja jugoslovanskega izvoza, ki je bil močno prizadet zaradi italijanskega kontingentiranja ob pričetku leta, vsled česar je nujno potrebna primerna ureditev trgovinskih odnošajev med obema državama. Ker pa ne gre samo za revizijo posameznih postavk, temveč za radikalno obnovo celotne podlage italijan-sko-jugoslovenskih gospodarskih cdno-šajev, je težko verjeti, da bi se gospodarska pogajanja mogla pričeti prej, preden ne bodo povsem zaključena potrebna pripravljalna dela. Resnica pa je, da se kaže v obeh državah volja priti čimprej do zadovoljitve rešitve.
Ker bo poslanik Dučič v kratkem odpotoval v Beograd, se more smatrati, da ni razpravljal z Mussolinijem samo
0	gospodarskih zadevah, temveč tudi o političnih. V merodajnih krogih poudarjajo, da je bil razgovor med jugo-slovenskim poslanikom in italijanskim ministrskim predsednikom zelo prisrčen in da je trajal celo uro.
Forsira se prijateljstvo izmedju Italije i Jugoslavije na športskom polju.
Plivačke utakmice u Ljubljani i Trstu, a nogometne u Rimu.
Dnevni listovi javljaju: 14 i 15 o. inj. održava se u Ljubljani u plivalištu »Ilirije«., a u priredbi Jugoslovenskog plivačkog saveza iz Zagreba, prva mediudrža-vna plivačka utakmica Italija—Jugoslavija, ali samo za ženske.
Za medjudržavnu plivačku utakmicu Jugoslavije i Italije u Ljubljani J4-i 15 o. mj. osnovan je počasni odbor. Pokrovitelj priredbe je ministar fizičkog vaspitanja nareda g. Komnenović, članovi počasnog odbora si} izabrani odličnici, medju njima
1	talijanski poslanik u Beogradu g. De Viola, generalni konzul iz Zagreba g. Carlo Umiltà, ljubljanski konzul, pa ban Dravske banovine dr. Puc, gradonačelnik Ljubljane i generali.
Utakmica u Trstu.
Utakmica splitskog »Jadrana« i tršćanske »Unione Sportiva« u Trstu odgodjena je na 19 i 20 o. mj. radi ovog dvoboja u Ljubljani. Naime oba ta vodeća kluba daju svoje članice u reprezentaciju, pa žele da ih imaju i na važnom menjuklupskom dvoboju.
Nogometna utakmica u Rimu.
Fašistički listovi »II Piccolo«, »Lavoro »Fascista« i drugi listovi od 9 i 10 augusta prenose iz jugoslavenskih listova vijest, da je talijanski nogometni klub »Roma« pozvao Beogradsku »Jugoslaviju« na je-dnu nogometnu utakmicu, koja ima da se održi u Rimu 1 septembra.
Pisanje »Vremena«.
Ovom prilikom piše beogradsko »Vrijeme«. da je za »Jugoslaviju« velika čast, da je pozvana u goste od tako odličnog kluba. Tim više što ovaj poziv dolazi u ča.u, kad su uspostavljeni sportski odnosi izmedju Italije i Jugoslavije »Vreme« se raduje, što će sportisti obiju zemalja imati prilike, da i sa svoje strane doprinesu skromni udio na poboljšanju odnosa izmedju Italije i Jugoslavije.
DRUGA URBANIJEV A KNJIGA O JUGOSLAVENSKIM PISCIMA
Kod Schonfelda u Zadru Ima za koji dan da, izadje druga knjiga Umberta Urbanija »Scrittori jugoslavi«. Ta knjiga izlazi u kolekciji »Collezioni di studii slavi«. Poznato je, da je Urbani pred sedam osam godina štampao pod tim naslovom prvu knjigu svojih članaka o jugoslavenskim piscima. Ovoj je drugoj knjizi napisao predgovor prof. Umberto Cronia, i u tom predgovoru kaže, da bi se knjiga zapravo morala zvati »Refleksi, odjeci ili svijetla Italije u jugoslavenskim piscima«, jer je Urbani svoje napise tako udesio, da je u svakom obradi enom j’igoslavenskom piscu tražio talijanske utjecaje i to mu je uspjelo, pa je zato ta knjiga važna u smislu veličine i upliva talijanskog duha... Ako je tako, onda bi s jugoslavenskog stajališta ta knjiga bila prije neki minus nego dobitak. U toj je knjizi govora o Tre-siću-Pavičiću, Boži Lovriču, Prešernu, Subotiču, Angjelinoviču, Aškercu, Gradniku, Zupančiču, Cankaru, Crnjanskoir.e, Krleži, Glumcu itd.
Na koji način Zadrani demonstriraju protiv fašizma
BESPRIZORNI NA ZADARSKIM ULICAMA
Zadarski »San Marco« se na jednoj ieloj koloni pozabavio pitanjem zadarskih uličara, koji da su »bii ulice« (flagcllum viae). Do sada je uvijek taj »San Marco« I pisao o balilama, mladim Talijankama i\ dječjim kolonijama, i isticao je kako je u Zadru i lijepo i dobro, a, to lijepo i dobro da se najbolje opaža na djeci.
Medjutim, sada mora »San Marco« da I piše o zadarskoj djeci — koja da su raspuštena. Navadja kako ta djeca kradu\ vojnicima bicikle, kako zagadjuju ulice »poput mačaka«, vršeći sve tjelesne potrebe i u najprométnijim ulicama.
Još gore: ta djeca napadaju i straiare. I Tako, veli »San Marco« prošle srijede je jedan stražar htio uhapsiti jednoga od Uh \
ANTIJUGOSLAVENSKE DEMOSTRACIJE U BELOM HA CRESU SA LAVOM SV. MARKA
Demonstracije kao' od govor na Krčki dan
Cres, augusta 1935. — Selo Beli na Cresu, na Velim vratima prama Krku, doživjelo je veliku »čast«. Venecija mu je darovala lava sv. Marka. Odmah na početku treba napomenuti da Beli ima oko 200 kuća i oko 800 stanovnika, a od toga niti jednoga Talijana, dakle je to čisto naše selo (1910 bio je u selu 761 stanovnik, a od tih samo 1 Talijan-žan-dar). Da se vidi čisto slavenski karakter tog sela spominjemo i zaselke oko Belog koji se zovu: Crkveni, Dol, Ivanje, Jedro, Konec, Niska, Petričevi, Po-
ljane, Polje, Srednji, Stepići, Vazminec i t._ d. Ali budući da je to naše selo najbliže Krku, izabrano je za antijugoslo-venske demonstracije, koje su vršene u subotu, 3 o. mj. Taj dan je izabran radi toga što se sutradan na Krku priredji-vao Krčki dan sa narodnom pjesmom, narodnim nošnjama, sopilama i narodnim plesom.
Lava sv. Marka darovao je odbor »Dante Alighieri« iz Venecije, ali ne originalnog starog, već je taj odbor dao isklesati za Beli novoga lava. Toga dana došli su u Beli pretstavnici »Dante Ali-
Marco« zaključuje pozivom na gra-1 WgradoSnSà ^AzzmTdi Dzlmt nslvo da pomogne vlast u vršenju svoje \ zia<< itd Gradonačelnika Venecije zastupao je advokat Amedeo Massari, pretsjednik »Dante Alighieri« iz Vene-cije.potpretsjednik Max Rava, Italo Sauro, sin Nazaria Saura, Fanzini, član Akademije, Aivare Morosetti, pretstav-nik »Dalmatinskih plavih« itd., a svoje pretstavnike su poslali senatori Chersi, Dudan, Salata, Orsi, Messedaglia, Mor purgo; poslanici Gray, Cobolli-Gigli, Pelicioni, pretsjednik »Dante Alighieri«, comm. Garioni, pretsjednik pokrajine Venecije i drugi.
Selo je bilo okićeno zastavama i zelenilom, što su učinili fašisti. Na trgu sred mjesta postavljen je i otkriven spomenik, i tom prigodom su održani govori protiv »neprijatelja s istoka« i manifestiralo 'se za »talijansku Dalmaciju«.
Prvi je govorio pretstavnik »Dante Alighieri« i zastupnik gradonačelnika ^	^	m-»/! a	Venecije advokat Amedeo Massari, koji
L aPADaiJ NA NJEMAČKOG je, međju ostalim, rekao:
NA UČENJAKA JOSEF A MARZA ZBOG KNJIGE O S-LA-I VENSTVU JADRANA
U zadarskom »San Marco« od 7 o. mj. izišao je napadaj na njemačkog naučenjaka Josefa Marza, koji je napisao knjigu »Die Adria Frage«, o kojoj je »Istra« pisala. »San Marco« negira Maržu naučnu vrijednost, čak i svaku inteli-g: nei ju	Da je on inteligentna osoba,
kaže »San Marco«, ne bi se upustio u takvo naučno falsifikovanje. On je_ hi-pekrita, on manipulira s historijom, geografijom, ekonomijom tako kako njemu konvenira da bi izveo svoju apsurdnu
besprizornih, ali taj je utekao na jedno stablo, a njegovi drugovi su na p a l i k a-m en j em stražara i tako ga spriječili u vršenju svoje dužnosti. A gradjani su na strani djece. Jer »San Marco« se tuži »kako niti jedan prolaznik nije htio ni migom pokazati toj dječurliji da se to ne smije raditi, pa se dječurlija osjeća potpomognuta od gr a djanstva u opiranju zakonu.
»San
djanslvo da pomogne vlast u vršenju svoje dužnosti, pa veli: — Dobromislećim kukav-cima poručujemo da se otsuinost i neutralnost gradjanina pred uličarima koji zaga-đjuju, ruše, devastiraju nazivlje malodušnost (pusillanimità), a malodušnost nije sigurno fašistička krepost.«
Tako »San ■ Marco«, a iz toga proizlazi, log ički. siijMeće :
U Zadru je zlo. jer dječurlija preotimlje maha samo onda kada je država ili grad ti očajnom stanju i u rasulu (primjer: bes-Vvizorni u Rusiji iza rata; huligani u Či-kagu). Još nešto: u Zadru su Zadrani pro-t’v vlasti, jer jedino se na taj način može tumačiti pomoć koju gradjani pružaju djeci u borbi protiv vlasti. To je još jedini moguć ur 'in da se demonstrira protiv fašizma, pa Z drani na taj način, pomažući djecu s ul'ce u borbi protiv vlasti, iskazuju svoje zadovoljstvo, ako hoćemo i »malodušnost koja sigurno nije fašistička krepost«, kako je to nehotice izmaklo »San Marcu«.
»Lav svetog Marka je simbol snage i ideje jedne države ... Serenissima i narod istočne obale Jadrana su usko povezani. Tu vezu svjedoče grandiozna umjetnička djela koja je Venecija podigla tamo gdje je proširila svoje gospodstvo ... Ta duhovna dominacija nije propala, nju je nastavila Italija ponovljena snagom pod fašističnim režimom. Fašizam je probudio sve nacionalne energije i sve tradicije slave i veličine, pa hoće da preuzme onu ulogu u svijetu koju mu je sudbina i povijest dosudila. Ta misija ne smije da imade granica, jer granice te misije odredjuje naša vjera i naše pravo na sve ono što je nekada bilo naše ... Lav svetog Marka spojen sa liktorskim snopom, tim simbolom vjere i ljubavi (sic!) donijet će svuda progres civilizacije i ljudske pravde (!)« Iza njega je govorio pre-fekturni komesar Cresa, koji je rekao da je »Dante Alighieri« donijela na ovu obalu Kvarnera simbol nezaboravne mletačke slave, koja se nastavlja u fa šizmu, nasljedniku Venecije na ovim obalama...
Govori su bili prekidani sa poklicima Dalmaciji, Splitu, Dubrovniku, a naročito Krku! Narod se držao pasivno, ali su morali prisustvovati toj slavi svi oni koji u bilo čemu ovise od vlasti.
MANIFESTACIJE ZA DALMACIJU.
Trst, augusta 1935.	— Fašistička
djeca iz Šibenika, Trogira, Splita, Hvara, Korčule i Dubrovnika prošla su 3 o. mj. kroz Trst vraćajući se iz kolonije sa Komskog jezera, gdje su bila mjesec dana. I muška i ženska djeca bila su u uniformama predvodjena od svojih učitelja takodjer u uniformama. Na obali su ih dočekali članovi tršćanskog društva »Dalmatica«, pa se taj doček pretvorio u manifestacije »neoslo bod j enim« Dalmatincima. Iza toga je kapetan Bartulovich iz Staroga grada povezao svojim motornim čamcem djecu u Miramar, a iza toga su razgledali »Mostra del Mare«.
Motornim brodom su kasnije proslijedili za Zadar uz ispraćaj tršćanskih Dalmatinaca i klicanje »talijanskom« Splitu, Šibeniku, Trogiru, itd.
LJUDSKO GIBANJE U TRSTU IN PROVINCI
Stanje prebivalstva tržaškega mesta se je začelo s poletnimi meseci znatno po-| pravijati. Ni doseglo samo pozitivne raz-I Tike, ampak je v juliju celo prekašalo deželo samo, ki je bila v tem pogledu vedno aktivna, med tem ko je bi! Trst vedno pasiven. Za julij in junij veljajo sledeče tabele.
Junij
rojeni	Trst 296	Ostala provinca 147	Skupaj 443
umrli	235	65	300
rojeni	6i 321	82 Julij 141	143 462
umrli	231	84	315
90	57	147 (Agis) POŽAR POPOLNOMA UNIČIL			
POSLOPJE
Hotederšica, avrgustà 1935. (Agis). — V Novem svetu pri Godoviču je 16. jul. t. 1. zvečer izbruhnil požar v hiši posestnika Jožeta Brusa, po domače pri Joškovih. — Vnele so se saje in ker je bilo pod streho vse polno sena, se je ogenj hitro razširil, tako da ni bilo mogoče ničesar več rešiti iz plamenov. Uničeno je nad 80 q sena. ki so ga ravno pokosili in spravili pod streho, dalje vse pohištvo z obleko itd. Posrečilo se jim je rešiti le živino in prašiče- Družina je tembolj prizadeta ker je številna in stanuje zaenkrat pod domačim kozolcem, ki jim je še ostal, vse ostalo pa so uničili plameni.
KONKORDAT IJUGOSLAVENSKO-TALIJANSKI ODNOSI
Povodom zaključenja konkor-1 kivati da je za nju bolje i da če više data izmed ju Jugoslavije i Vati-1 koristi imati od ove serije sporazuma kana piše u praškoj političkoj re-i nego od predusretljivosti prema g. Hit-*	1 leru, koju je dosada pokazivala«.
viji na francuskom jeziku »L’Eu-rope centrale« g. Charles Loiseau i ovo:
»Zaključenje konkordata od važnosti je i zbog odnosa Jugoslavije prema Italiji. Za vrijeme kada je postojao latentan sukob izmedju Italije i Jugoslavije, moglo se smatrati da Sveta Stolica po-
zadaću. To i još mnoge druge pogrde, kazuje malo volje za potpisivanje služ-pune bijesa, baca zadarski list na Mar- benog sporazuma sa Beogradom iz razza. I na koncu prijeti njemačkom nau- loga, da ne bi učinila nešto protiv in-čenjaku, da se Italije ne tiče ni njego- tencija g. Mussolinija. Danas Italija ima va knjiga niti .knjige svih ostalih nau- važnije brige nego da ističe važnost čenjaka svijeta, jer je Italija danas na svoga ranijeg prava na Jadransko mo-Putu da zauzme snagu i da postane re i Primorje. Za Vatikan je važno na-lRlPerijski slavna.	ročito sada pri početku nove vlade u
. Svakako ovaj napadaj na Marza, čije Jugoslaviji, da ne izgleda kao da po-Je djelo naišlo na odobravanje i prizna- maže političko-religiozni separatizam, nje u objektivnim krugovima, pokazuje, koji odbija da iskreno prihvati princip kako je to djelo porazno za Italiju 1 nacionalnog jedinstva. Rimska Kurija kakva je vrijednost toga djela za nas. prestala je da sumnja na Malu antan-PROPAGANDNA FAŠISTIČKA PUTOVA- tu,	da je počela da pokazu-
NJA U JUGOSLAVENSKU DALMACIJU ^rdata sa^SsoslaVifomT^-16'^ k°n' U »Popolo di Trieste« opisuje jedan|k°lclata sa Jugosianjom. Može se oce-
turista put s ladjom Francesco Morosini iz Trsta u Dalmaciju i Grčku i naglasu je propagandni karakter takvih putovanja u »rimski Split« i »talijanski Dubrovnik«. Pisac govori o velikom artističkom bogatstvu, koje Talijani posjeduju u Istri i Dalmaciji...
Dalmatinski znak s leopardovim GLAVAMA ZA PUTOVANJE U
Već je organizovan peti veliki izlet I inostranstvu, to znaci izvan Njemačke i iz Trsta i Istre u Zadar velikim preko- Austrije, s naročitim obzirom na vjero oceanskim parobrodom Conte Verde. Ta | nauk i materinski jezik. (List se naru-Putovanja imaju propagandni karakter čuje kod »Bonifatiuswerk Wien, 8, Habs-s obzirom na »neoslobodjenu« Dalmaci- burgergasse 7). U tom listu izlaze često
“ • ' izvještaji o stanju Nijemaca u Jugoslaviji s obzirom na katehezu i jezik.
POŽAR UNIČIL DVE HIŠI V BARBANI
Gorica. 13. avgusta 1935. — (Agis). V Barbani pri Dobrovem v Brdih je kolonu Karlu Rebolici v kratkem času požar upepelil senik in hišo. V hipu se je ogenj razširil tudi na sosednjo hišo kolona Polončiča in mu tako uničil 300 q sena. 20 q žita, precejšnjo količino koruze. 2 voza in poljsko orodje. Škoda znaša 40.000 lir. Posestva kakor tudi poslopja so last Istituto bancario di Verona.
ZOPET GROZNA NESREČA Z GRANATO Gorica, 10 avgusta 1935. (Agis). — Dne_8. t. m. se je popoldne zgodila zopet strasna nesreča z vojnim strelivom. 25-letnj Franc Brezigar in Stanko Vidic sta pri delu na travniku našla še celo granato, katero sta skušala odpreti. Granata je pri tem eksplodirala, razmesarila Brezigarja in težje ranila Vidica, da je moral iskati pomoči v goriški bolnici.
Pariški list »La Liber tè« piše: Po-| zuato je da su Vatikan i Kvirinal veći
odavno imali izvjesna predubjedjenja sukoba i borbe'medjuVodećim'nuliskim Ppì1}3’ bivšoj troj edino j_ kraljevini. Iz- fašistima. Na putu su se sreli noslanik
BORBE MEDJU ISTARSKIM FAŠISTIMA.
Zabilježit ćemo jedan odjek stalnih
gleda da ie	i	^ lasistima. Na putu su se sreli poslanik
L ^ raspad svo- u parlamentu Giovanni Maracchi (Mrak nekof	S ? Jedno vrijeme o obični) i inž. Onorato Mazzaroli. Svaki
«EH ~ ~ ^
f ? HSh ^	zabranjen?’to^u
V1Se .Frlviacl- 3 dj'u-1slIi da će stvar riješiti časnim sudom. ^ ane, ona se uvjerila da susjedna I Izabrali su svaki po dva svjedoka koli
tom J Rp1^t.^er>aVladÌVU- željn za živo- su_ napravili neki zapisnik, kao da nije činičrnrnamatarSU^e 'S-e J6 Pokl01?10 Pre;d I ništa bilo, i sad je formalno stvar rije-nol tičkCpai?a;pi?driCUC1-S? -da ^Pomaže I šena, ali Pula je puna priča o tome i S ke * religiozne intrige, prestajuci ismijavaju svi naročito Mraka aa se poziva na staru venecijansku hi-1 poteku nad Dalmacijom i Jadranskim morem, on je bez oklijevanja priznao princip jugoslovenskog jedinstva.«
Jezična asimilacija stvara školovane analfabete
Vjera i materinski jezik
U Beču izlazi list »Werkblàtter des Bonifatiuswerkes in Oesterreich«, koji se bavi isključivo životom Nijemaca u
Ta putovanja organizuje »Società Dalmatica«, koju tvore »neoslobodjeni Dalmatinci«. Sad novine javljaju, da je 2a ta putovanja odredjen naročiti znak, koji se sastoji od triju leopardovih glava na plavom polju. Taj se znak mora Positi na vidnom mjestu i u znak propagande za Dalmaciju.
Det mjesta za »NEOSLOBODJENE« Dalmatince u konviktu u fanu.
»Piccolo« od 3 jula javlja, da je konvikt »Nolfi« u Fanu (Italija) raspisao
U jednom od posljednjih brojeva taj list donosi članak pod naslovom »Religija i materinski jezik«, koji je aktuelan naročito s obzirom na stanje Jugoslavena pod Italijom. U tom je članku rečeno medju ostalim i ovo:
»Crkva treba jezik, koji znade da zgrabi osjećaj, jezik kojim se može upli-visati na volju. Tim zahtjevima crkve može da udovolji samo materinski jezik.
Pa-tječaj za pet mjesta i to za dječake Nikada nije moguće to postići u tudjem istočne jadranske obale, koji kane jeziku, koji je nekome narodu narinut Polaziti srednju školu«. Dokumenti mo- protiv njegove volje. Vrlo vrijedno diraju sadržavati medju ostalim, ako dje- jete može u južnotirolskoj školi toliko cak nije optant za Italiju, jedno uvje-1 napredovati da razumije jednostavnu renje talijanskog konzula » o talijan-1 talijansku_ pripovijest, i ako pojedinih skom porjeklu porodice natjecatelja i o I riječi uopće ne razumije ili ih samo na pijanskim: osjećajima porodice«. Ova Polovicu razumije. Ali i najdarovitiji Je klauzula vrlo karakteristična, jer se ostaju samo na površini. Tudji jezik ne °vdje javno predaje talijanskom kon-1 ide od srca k srcu.
^«lu u Splitu, Krku ili Dubrovniku, je- i ako ima crkva u Južnom Tirolu još dha funkcija, koja je u protivnosti s di- njemačku službu božju i dva puta na PkHnatskim utanačenjima.	I tjedan njemački kršćanski nauk, njoj je
oduzeta mogućnost da bi duševno dublje uplivala, jer joj manjka ono bitno, posto djeca ne vladaju više njemačkim književnim jezikom. Sve riječi, koje su preko svakidanje domaće uporabe 9 jelu i piću, o livadi i staji i o dječjoj igri, svi ti pojmovi manjkaju djetetu.
Djeca su i po višegodišnjem polaženju škole još analfabeti. Tako je pouka vjere za katehete vrlo često mučeništvo.
Djeca ga ne razumiju. Ako svećenik poene govoriti o teškim pojmovima kršćanske nauke, ako govori o milosrđju milosti, providnosti, vjernosti, čežnji, po-zrtvovanju, nadahnuću itd., vidi samo produljena lica, koja ga ne razumiju.
Djeca ne love više pravog značenja Svetog Pisma, ne mogu shvatiti sadržaj | polagali so propovijedi, i ako su vrlo daroviti.
Položaj nije takav, dà bi gubitkom njemačkog materinskog jezika u njezinoj visokoj formi (to jest u književnoj formi) djeca mogla postati iz njemačkih protestanata i njemačkih katolika jednostavno talijanski, francuski ili madžarski katolici ili protestanti, nego i tada, kad se posreći orobiti djecu i uzeti im narodnost, povećava se samo armada talijanskih, francuskih ili madžarskih nevjernika.«
To mišljenje austrijskog lista vrlo je točno i mi ga prenosimo, jer se može pnmjeniti i na naše prilike u Julijskoj Krajini.
U FURLANIJI 34 HILJADE BESPOSLENIH.
Prema službenoj statistici, koju objavljuje fašistička štampa bilo je mjeseca juna ove godine u videmskoj pokrajini sasvim besposlenih 34.361. Broj je porasao prama maju za hiljadu, a prama junu lanjske godine za tri hilja-de. I to su samo oni, koji su vod jeni u službenom zapisniku nezaposlenih.
ANTIFAŠISTI V TIČINU POSKUŠALI VELIKO PROPAGANDNO AKCIJO Z BA, LONČKI
V Balenìi, v neposredni bližini italijansko švicarske meje, so antifašisti, ki so prispeli iz Francije in ki spadajo k italijanski protifašistični organizaciji »Giusti-zia e Libertà«, hoteli pripraviti veliko pro-pagandno akcijo z letaki. Hoteli so spraviti ta^ propagandni material, kjer opisujejo bodočo vojno fašistične Italije z Abesini-jo, na prav poseben način čez mejo. Ras-z tisoč majhnimi balončki, napolnjenimi z vodikom, na katere so nameravali privezati letake in jih spustiti ob ugodnem vetru čez mejo. Toda. na žalost, poizkus je preprečila švicarska policija, ki je pri tem aretirala dr. Alda Ga-roscia, Sanzi-ja Piatti-ja in Marija Duglia. Sekvestrirala je omenjenih tisoč balončkov sest bombol vodika in več kovčegov z letaki. V zvezi s tem so tudi aretirali avstrijskega državljana dr. Alfreda Zannelo. Aretirane so odvedli tak®j v zapore v Bel-linzono. Po zadnjih vesteh jih namerava švicarska vlada, ki je zelo strogo v takih ozirih, izgnati iz švicarskega teritorja. italijanski fašistični listi so objavili to vest z velikim veseljem.
FAŠISTIČNE MOLITVE
V februarju t. 1. je bila v Rimu svečanost, pri kateri so molili sledečo zelo zanimivo »molitev«, ki se imenuje »molitev vojaka«:
»Bog, polni puško s tvojo voljo. Stori bister moj pogled in bolj trden moj korak na svetih poljanah domovine, na cestah, na obalah, po gozdovih in po četrti obali (Afrika!), ki naj postane rimska. Gospod, naredi iz tvojega križa znamenje, ki naj bo pred zastavo moje vere in čuvaj duče-jevo Italijo vedno in ob uri naše lepe smrti. Amen!«
Tej prošnji vojaka 'je sledila molitev letalca. V Caserti je 19. jan. t. 1. blagoslovil škof zastavo aeronavtične akademije z napisom »S strelo uničujem« (»Fulminando io distruggo«). Najmlajši gojenec pa je prečital molitev:
»Bog moči in slave, ki daješ mavrico našemu nebu — dvigali se bomo proti tvoji svetlobi, da bomo peli z našimi motorji: Mi smo ljudje; toda dvignili se bomo nasproti tebi, pozabljajoč na težo našega mesa. Ti, o Bog, daj peroti kremplje in oči orla, da bomo nesli povsod luč, zastavo zmage Italije in Rima«. (Agis).
JAVNA DELA ČAKAJO BOLJŠIH ČASOV
Št. Peter na Krasu, avgusta 1935. (Agis). — Kot smo že poročali, so vsa javna delà, ki so bila obsežno zasnovana, prekinili. Tako so pustili nedovršeno strateško cesto pod Taborom, dalje prekinili, so postavljanje drogov za električno napeljavo. katere so postavili že do Bitenj; cesto, ki veže Reško dolino s Pivko, so speljali samo do stare ceste pod Taborom, dalje pa so pustili tako kot je. Pričeli so tudi s širjenjem te ceste, ki meri le 2.5 metra v 5 m, a so delo izvedli le v dolžini enega kilometra, potem pa tudi to opustili. Edino delo pri razširitvi na postaji v Kilovčah, bo popolnoma izvedeno in končano. Z ukinitvijo vseh teh del in tudi drugih, ki so bila napovedna a ne pričeta, pa je zelo prizadeto okoliško prebivalstvo, čeravno ni pri vseh teh obsežnih delih prišlo bogve koliko v poštev. Zdaj je izključen še vsakršen zaslužek in je ljudstvo primorano preživljati se le s tem, kar pridela.
KONFINACIJE ITALIJANSKIH INTELEKTUALCEV
Kot je naš list že prinesel poročila, so bile v maju letošnjega leta izvršene v italijanskih mestih severne Italije prav številne aretacije italijanskih intelektualcev. Zdaj prinaša «Giustizia e Libertà« vest, da so bili A. Levi, Garosci, Antonicelli, Pavese, Muggia, slikar C. Levi in mnogi drugi aretiranci iz Turina, kakor tudi B. Maffi iz Milana, konfinirani na tri leta. Znani pisatelj Luigi Savatorelìi je bil posvarjen (ammonizione). Brata Foà, glasbeni kritik Mila, odvetnik Zanetti, profesor Sina in drugi so bili baje postavljeni pred posebno sodišče.	(Agis).
KAKO SE OBNAŠAJO' NEKA TERI JUGOSLOVANI V OPATIJI IN LOVRANU
Ajdovščina, avgusta 35.
Neki domačin je zaprosil za potni list. Prošnja je bila zavrnjena brez vsake motivacije. Zaprosil je v novič, tokrat je priložil zdravniško spričevalo, ter je navedel v prošnji znano lečilišče v Jugoslaviji. Odgovorili so mu takole približno: »Tudi v Italiji imamo nebroj zdravilišč in nešteto izvrstnih zdravnikov in ni potreba, da iščete zdravje v Jugoslaviji, ko ga pa imamo na cente pod našim modrim nebom«. In dečko je moral molčati in še celo podpisati, menda zato, da je potrdil, da je res tako. Dobro.
Kaj pa, če bi tudi v Jugoslaviji tako rekli enemu in drugemu ki hodi v draga laška letovišča, ko vendar ima doma kakršna hoče. A ne samo to. Odkrito povedano, sram me je bilo, ko sem naletel v Opatiji na Jugoslovane, ki so govorili med seboj nemški. Na vprašanje čemu govorijo v nemščini, odgovorili so, da se bojijo govoriti slovenski!
Še lepša je ta: V Lovrani mi je pravil lastnik nekega večjega penziona, po rodu Nemec, da je bil lansko leto pri njemu na letovišču neki gospod višji uradnik iz Celja. Ta mož je udrihal po Jugoslaviji, besedičil o žalostnih razmerah v Jugoslaviji... Seveda dokler bo imela Jugoslavija take ljudi v državnih službah, bodo pač res žalostne razmere.
ARETIRANI DOLGAN KAREL IZPUŠČEN IZ ZAPORA.
Št. Peter na Krasu, avgusta 1935. (Agis). — V zadnji številki našega lista smo prinesli vest, da je bil Dolgan Karel iz Košane aretiran na poti k poljskemu delu. — Odveden je bil v težaške zapore, ker so ugotovili, da je nedolžen in ga kmalu izpustili. Vest popravljamo v toliko, da je aretirani Dolgan Matičkov iz Stare Sušice pri Košane in ne iz Košane.
KOMEMORACIJA »BALKANA« U OSIJEKU
Osij e k, augusta. — U nedjelju 4 o. mj. je društvo'»Istra« u Osijeku održalo dobro posjećeno predavanje i komemoraciju prigodom 15-godišnjice paleža Narodnog doma u Trstu. Predavanje je održao dr. Martin Klunič, potpretsjednik društva — sudija Okružnog suda u Osijeku.
PRED RATOM U AFRICI
Fašistički ministar Eazza poginuo je u avijonskoj katastrofi sa šest ljudi pratnje
ON JE ŽRTVA
Na putu za abesinsku granicu nedaleko Kaira u Egiptu srušio se avijon, kojim je letio talijanski ministar javnih radova Razza sa šest ljudi posade i pratnje. Svi su poginuli. Poginuo je i poznati istraživač Abesinije Franchetti. Talijanska štampa veliča žrtve za veličinu Italije, ali ne piše o pravim uzrocima katastrofe.
Nijedan talijanski list nije zabilježio prave uzroke katastrofe talijanskog avi-jona »S. 81« niti je donio i jednu od svih mogućih kombinacija i nagadjanja koje kruže po svoj Italiji o ovoj katastrofi. Ministarstvo za štampu i propagandu brani donašanje svake vijesti u vezi s ovom katastrofom i čak rezultat istrage generala Pellegrini ja. No preko sviju ra-dio-aparata Ministarstvo za poštu i propagandu izrazilo je protest protiv pisanja njemačke štampe, u kojoj su objav-
ATENTATA
Ijene vijesti koje možda Ipak otkrivaju pravi uzrok katastrofe. Te vijesti u njemačkoj štampi javljaju, da je na upropaštenom avijonu bilo sve u najboljem redu do dolaska u Kairo, što je i razumljivo, kad su tim avijonom doputovali jedan ministar i dvije istaknute ličnosti, kojima je bila povjerena važna misija u Istočnoj Africi. Tek u Kairu morala je nastati neka promjena, koja je prouzrokovala katastrofu na samih 15 milja od Kaira. Njemački listovi tumače to time. da je s neke strane izvršena sabotaža i da je u spremištu, u kojem je avijon prenoćio, netko stavio u benzin za avijon nekakav materijal koji je brzo doveo do eksplozije motora i do zapaljen ja čitavog avijona. U tom pravcu kreće se i istraga, koju vodi general Pellegrini, pa će se tom istragom utvrditi i pravi uzroci katastrofe.
Afrika zahteva vedno več žrtev!
Reka, avgusta 1935. (Agis). — Naš lista tem je bila odrejena mobilizacija divizij je že večkrat prinesel žalostne vesti o raz-S »Assietta«, ki ima svoj sedež v Astiju (Pie-merah v italijanskih kolonijah vzh. Afrike in s mont) in »Cosseria«, ki ima sedež v Im-o žrtvah, ki jih zahteva tamkajšnje pod-iperiji. Nadomeščale bodo novoustanovljeno nebje in razmere. Le malo kateri izmed na- [ divizijo »Cosseria II« in mesto »Assiette« ših mladeničev je toliko odporen, da bo | bo ustanovljena popolnoma motorizirana vzdržal. Večina bo podlegla ali smrti ali I divizija »Trento«. Sestavili bodo tudi še-kar je še hujše: neozdravljivim boleznim, I sto divizijo miličnikov iz prostovoljcev iz ki neusmiljeno razsajajo med našimi. To | inozemstva, bataljonov pohabljencev, biv-nam dokazuje veliko število mrtvih, zlastnših borcev, prostovoljcev in arditov. ki pa bolnih, ki se vračajo domov. Sicer je« se bo imenovala »Tevere«. Tudi akademi-vsem onim ki so se vrnuli. strogo prepo-i ke bodo spravili v te vojaške formacije.
vedano dati vsakošno, tudi najmajše pojasnilo o razmerah, dogodkih in življenju v kolonijah. Ni potrebno, da o tem govorijo,
I MEDJU ABESINCIMA NAŠLI SU VEC PRVE RENEGATE
Tršćanski list »Le Ultime Notizie«
kajti dovolj pove ze sam pogled na nji-1 ,j0I10Si siii^ koja, prikazuje jedan tečaj nove blede in izmučene obraze. Odšli so abesinskog jezika kakvi se održavaju po krepki, zdravi, kljub temu, da pri nas niso . svim talijanskim gradovima sada pred razmere rožnate in da se v naših kmečkih | početak rata u Africi. Ispod slike piše, družinah večji del v letu bojujejo z po- j da se na siici vide učitelji jezika Abe-man j kanj em. Vračajo se pa popolnoma str-	autentični urodjenici iz Abesini-
ti: duševno in telesno. Zato se ne smemo je) koji su »vjerni Italiji«. Drugim rije-nniin«rim	gima> to su oni Abeshici, koji su izdali
čuditi njihovim izjavam: »Če bi me še enkrat poklicali bi raje prijel za revolver in se ustrelil« drugi zopet »Dvajset Centezi-mov bom že dobil, da si kupim vrv, in se obesim« itd. Pred kratkim je prišla vest, da je neki mladenič iz Male Bukovice podlegel bolezni, dalje, da se je vrnil neki mladenič doma iz Topolca ves bolan in uničen ter neki drugi s Prema z močno srčno
svoju zemlju. Kao i u Julijskoj Krajini, gdje su mnogi renegati prodali svoju dušu i postali sluge fašizma.
OSEM TISOČ BOLNIKOV SE JE ŽE VRNILO IZ AFRIKE.
Po vesteh, ki jih prinašajo francoski in angleški listi, so v zadnjem času prispele
napako. To so tri žrtve iz bistriške okoli- iz italijanskih kolonij Vzhodne Afrike dve ce, zgleda pa da bodo tem sledili še šte- veliki ladji ki sta izkrcali 3.000 bolnikov v
vilni slučaji.
ZOPET MOBILIZACIJA DVEH NOVIH DIVIZIJ
Zaradi mrzličnega oboroževanja Abesinije, ki dela z vsemi silami za svojo lastno obrambo, je Italija odgovorila proti temu z novo mobilizacijo, kot da bi bila ogrožena od Abesinije .. Dne 6. t. m. je ministrstvo za propagando in tisk izdalo deveto obvestilo glede oboroževanja. S
Napoliju in Genovi. Pomembno, da se je to izkrcanje vršilo le ponoči. Vračajoči so povedali, da so predvidene stroge sankcije za nedisciplinirane delavce, zaradi tega od-tržejo delavcem včasih tudi polovico plače. Disciplina je v obeh kolonijah silno stroga. Do sedaj je obolelo zelo ve'iko število delavcev ir. vojakov, od teh so odpeljali, po porcčilin inozemskih listov, /e 3090 nazaj v Italijo.	(Agis).
Nadškof Margotti je delil birmo u Tolminu
Gorica, julija 1935. (Agis)- — V nedeljo dne 25. pret. meseca je goriški nadškof Margotti delil birmo u Tolminu. Pred županstvom so ga sprejeli zastopniki ob-lastev, pri cerkvi pa so ga pevci pozdravili z latinsko pesmijo. Nadškof je ob tej priliki bral tudi sv. mašo ter pridigal. Nagovor je začel v italijanščini ter ga zaključil s pripombo, da ker je v crkvi večina Slovencev jih mora pozdraviti tudi v njihovem materinem jeziku. V cerkvi je vladala napeta tišina, ko pa je nadškof izrekel pozdrav v slovenskem jeziku »Predragi v Kristusu!« so nenadoma vsi verniki v klopeh vstali in nadalje stoje poslušali nadškofov slovenski nagovor, ki ga je čital z listka. Dejal je med drugim, da mu
je žal, ker jih ne more še pozdraviti s prosto besedo, ker ne zna še toliko slovenščine, pač se je skrbno uči, tako da bo prihodnje leto to že lahko storil. Škofovo zagotovilo je naredilo na vernike globok in zadovojjiv utis, vendar so se zavedali, da je to še vedno samo — obljuba.
TOLMINSKO BOŽJEPOTNO CERKVICO NA MENGORAH POPRAVLJAJO.
Gorica, julija 1935. (Agis). — Znano božjepotno cerkvico na Mengorah že dalj časa popravljajo in širijo, tako bodo vsa dela v kratkem dokončana. Cerkev je sicer majhna, vendar prihaja na Mengore veliko romarjev, zlasti od večjih praznikih.
Prekrstitev priimkov
Kako so končali
Ajdovščina, avgusta.
Srečal sem na ulici starega upokojenca, čiger ime se glasi danes, kot da bi se rodil najmanje kje v Kalabriji. Iz »barbara« so napravili zopet »kulturnega« človeka. Nagovoril sem ga: »Vi ste se tudi prekrstil, kaj ne?« »Recite, so me prekrstili. Poklicali so me na občino, podali mi odlok od prefekture, na njem je stalo, da se od danes naprej imenujem tako. Zabolelo me je v srcu, a kaj sem hotel. Zabičali so mi, da bom, ako se tako ne podpisujem, kaznovan z deharno globo. Sicer pa veste, radi tega, »Janez resta sempre Janez«, se je nasmehnil.
Ves njih trud je zaman. Križe so nam risali po zidovih hiš, žive bi nas najraje pokopali. Zgodilo se je, da so našim zavednim ljudem v mnogih krajih Julijske Krajine, namazali čez noč križe na hiše.
Pred 15 leti je zaklical nek laški poslanec v parlamentu: Danas 15 let ne bo v Julijski Krajini nobenega Slovenca več. Zmotil se je. Njega menda res ni več, ker
nekateri izdajalci
je umrl, Slovenci v Julijski Krajini pa so še in bodo tudi ostali. Manj nas je, mnogi so odšli, a se nismo poitaljančili. Saj vidite, je tudi nekaj izmečkov med nami, Dokler ga Italiani rabijo, se ga poslužujejo, potem pa dobi brco in izogibajo se ga naši in Lahi.
Poglejte Bandella. Bivši »professore cavaliere Bandelli«. Ima oštarijo v Gorici.
^Tenente di Milizia, maestro signor Jerkič ponuja likerje po deželi. Comissario Lulik je tudi skočil iz fraka nazaj v caj-haste hlače in je danes navdušen — komunist. Bil je tudi že v zaporu in minula je njegova slava. Da tako daleč pridejo ti vzor-fašisti — Slovenci.
Ali hvala Bogu, večina našega naroda je še vedno zavedna. Sovraštvo naših ljudi do teh šarlatanov je danes večje, kod kdaj prej. Naj ne mislijo, da so bogzna kaj dosegli s tem, da so popačili naše imena, ali ne, naša srca so ostala ista, kod so bila.
Jako je govoril mož in teh misli so vsi ostali novokrščenci.
NAŠ PJEVAČKI ZBOR U ZAGREBU NASTAVLJA SVOJIM RABOM
Nakon praznika, koji su bili odredje* ni, pjevački zbor društva »Istra« u Zagrebu nastavlja ponovno svojim radom. Novom snagom i novim elanom pjevači će prionuti uz posao, da nastave gdje su stali, i da u ovoj godini postignu još veće uspjehe nego prošle godine. Zbor je već prilično izjednačen, ali još bi trebalo da dodju oni pjevači, koji nisu došli prošle godine, da ga povećaju, da zbor tako bude u svakom pogledu potpun i reprezentativan. Kroz dvije godine što postoji, zbor je prikupio priličan broj pjevača i već u drugoj godini svoga rada pokazao je svojim nastupima znatne uspjehe i mnogo vitalne snage za daljnji napredak. Vidjelo se, da je zbor već sposoban da interpretira našu istarsku narodnu i umjetnu muziku. Ne može se dovoljno naglasiti, koliko je u jednom umjetničkom centru kao što je Zagreb, potreban jedan ovakav emigrantski pjevački zbor, koji će i u širim krugovima popularizovati naše muzičko blago. Pogotovo kad znamo, da je našoj osebujnoj istarskoj muzici sa strane muzičara priznata naročita vrijednost. — Publika, naša emigrantska, a i ovdašnja, sa interesom i simpatijom prati nastojanje tog našeg zbora, pa ne bi mogli niti ostali pjevači, kojih med ju emigrantima u Zagrebu ima mnogo, da tom svojem zboru uskrate aktivnu suradnju. Zbor vodi i dalje mladi i talentirani istarski muzičar, g. Slavko Zla-tić, koji se je več istakao i svojim kompozicijama, a naročito obradbama istarske narodne muzike. Redoviti pjevački pokusi održavat će se ponedjeljkom i petkom od 8 do 10 sati na večer, počevši od ponedjeljka 19 o. mj. — Za buduće nastupe u vidu je vrlo ozbiljan program, pa se očekuje od svih pjevača, da će se pokazati disciplino vani kod dolaženja na pjevačke pokuse. — G.
Dir. Engelbert Besednjak se je vjenčao
. Dne 12 o. mj. vjenčao se je bivši gorički poslanik u rimskom parlamentu g. dr. Engelbert Besednjak s gdjom Zalom rodj. Vuk. Vjenčanje je obavljeno na Otoku kod^ Vrskog jezera. Odličnom borcu za naša nacionalna i čovječanska prava i njegovoj gospodji najsrdačnije čestitamo.
NOVI USPJESI TRBOVSKOG SLAVČKA
Prošlih dana nastupio je poznati dječji pjevački zbor iz Trbovlja na nekoliko mjesta u Sloveniji i svuda je požnjeo najveći uspjeh. Zbor vodi naš August Šuligoj, a na klaviru prati takodjer naš zemljak Milan Pertot. Iz vod jene su kompozicije raznih kompozitora, a od naših od Bravničara i glasovita »ćaće moj« od Ivana Matetića.
NOVO DRUŠTVO U BOSNI.
Dne 21 jula o. g. osnovano je u Kak-nju u Drinskoj banovini Udruženje emigranata »Gortan-Bazovica«. Članovi novog društva su svi rudarski radnici, koji osjetiše potrebu, da se udruže i da doprinesu našem zajedničkom uspjehu.
Pozdravljajući novo društvo želimo da ustraje u radu i da dostojno popuni naše redove. Veseli nas osnivanje ovoga društva tim više, jer se u njemu okupljaju oni, koji su pogodjeni dvostrukim zlom: našom zajedničkom nevoljom i teškim životom na najtežem radu, koji se dade zamisliti. Znači, da je u redovima tih naših radnika još mnogo idealizma i smisla za visoke ideale.
MONS. LEOPOLD CIGOJ UMRL.
Gorica, avgusta. (Agis). V zadnji številki^ našega lista smo poročali, da, je duhovni vodja Malega semenišča mons. Leopold. Cigoj na smrt bolan. Dolga bolezen, ki jo je prenašal z božjo potrpežljivo-stiO’ ga je seda rešila velikega, trpljenja. Naše ljudstvo je zgubilo zopet moža, ki ne bo nadomeščen iz njegovih vrst. S tihim delom si je pridobil naklonjenost vseh in cerkvene oblasti so videle v njem sposobnega moža, kateremu so zaupale vodstvo nad vzgojo bodočih duhovnih pastirjev. Kako je bil priljubljen med ljudstvom je pokazal zelo lep pogreb, ki se je vil r.a črniško pokopališče 9. t. m. To ie bila tudi njegova poslednja želja. Poleg političnih oblasti so prisostvovale vse ugledne cerkvene osebnosti z nadškofom Margot-tiiem na čelu, ki je osebno podelil pokojnikovim telesnim ostankom blagoslov. V torek 13. t. m. je bila v kapelici Malega semenišča slavnostna maša zadušnica za asistenco in papeževim blagoslovom.
*
UMRL JE AJDOVSKI »HRVAT«.
V Ajdovščini je umrl tamošnji prokurator registrskega urada Umberto Saio-Spini. V Ajdovčino je prišel leta 1929. Bil je doma iz Dubrovnika in se je kot dobrovoljce udeležil svetovne vojne v italijanski armadi. Bil je bersaljer. Zato so mu vojaške in civilne oblasti priredile svečan pogreb. Med našim ljudstvom je bil znan po tem, da se je v svojem uradnem občevanju ž njim posluževal hrvatskega jezika, vsaj s početka, in so mu zato rekli »Hrvat«. Bil ie pa obenem zaupnik fašja. Nepozabna ostane med našimi ljudmi njegova pretirana fiskalnost, ki je gnala ljudi v obup in dala povoda mnogim pritožbam-Pozneje je postal nekoliko uvidevne j si-
ju muoia; za (/o guumo
XX. Telef. br. 67-80. — Utednil Masarykova 28a, — Za tiskal