KRALJEVINA SRBA, HRVATA I S LOVEN AC A
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (5)
INDU8TRISKE SVOJINE
Izdan 1. Januara 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5345
Dr. Wilhelm Bachmann, hemičar, Seelze kod Hannovera, Nemačka.
Postupak za izradu raslvorljivih organskih melalnih jedinjenja.
Prijava od 18. decembra 1926.	Važi od 1. juna 1927.
Traženo pravo prvenstva od 18. decembra 1925. (Austrija).
Pronalazak se odnosi na izradu rastvor-Ijivih organskih metalnih jedinjenja. U glav-nom sastoji se u torne, što se organske materije prevode u nerastvorno jedinjenje, koje se zalim zamenjuje fluoridima. Pri tom se najbolje postupa na taj način, što se iz zamene fluorida taloži nerastvoran metalan fluorid.
Za izvođenje postupka može se uzeti ma koji fluorid, napr. soli fluorovodonične ki-seline ili kompleksne fluorovodonične ki-seline.
Svejedno je, u kakvom se obliku nalaze organske materije. One mogu predstavljati več melalna jedinjenja ili mogu biti esteri ili torne sl. Prema poznatim metodama iz ovih se dobija nerastvorno metalno jedinjenje, ako takvo ne stoji neposredno na ras-položenju. Nerastvorno jedinjenje pretvara se zalim pomoču fluorida u rastvorno organsko jedinjenje. Ovaj postupak zgodno se udešava kao kružni proces, pri čem se iz taloženog metalnog fluorida obrazuje fluorid, uvek potreban za proizvođenje ras-tvornog organskog jedinjenja. Ovo se može na taj način izvesti, što se iz metalnog fluorida obrazuje kompleksni fluorid i ovaj zagrevanjem cepa u metalni fluorid i fluorid kompleksnog elementa. Na primer zamenjuje se taloženi metalni fluorid sa flu-oridom elementa, koji obrazuje komplekse, u prisustvu soli, koja sadrži bazu, koja spaja organska jedinjenja. Pri tom se najbolje radi sa kiselinom kao kontaktnom
materijom. Obrazovani kompleksni fluorid cepa se potom zagrevanjem i daje takav metalni fluorid koji sa nerastvornim organskim metalnim jedinjenjem obrazuje rastvorno organsko jedinjenje. Pri toplotnem rastavljanju kompleksnog fluorida obnavlja se fluorid kompleksnog elementa, da bi se upotrebio za ponovno obrazovanje kompleksnih soli fluorovodonične kiseline.
Takav ciklus može se predstavili slede-dečim formulama:
1.	2 R.COOH+Me (OH), =
= Me (RCOO)z 2H, O
2.	Me (RCOO), + 2Na F— R. COO Na 4- Me F,
3.	Me F, -j- Si Ft -j- Na C! (kiselina) =
= Na, Si F0 -\- Me Cl, (kiselina)
4.	Na, Si Fn-\-toplota = 2 Na F j S/ F±. Po novom postupku mogu se na primer
izrađivati sapuni. Glicerini ili slobodne masne kiseline prevode se u krečni, magen-ziumov, olovni, cinkov sapun itd. Pomoču alkalnih fluorida mogu se iz ovih spraviti rastvorni sapuni. Pri spravljanju nerastvor-nih sapuna odvaja se na uobičajen način glicerin, ako se polazi od glicerina, dakle destilacijom ili ekstrakcijom.
Pri zamenjivanju sa fluoridom, kao i pri zamenama, koje služe za obnavljanje po-trebnog fluorida, radi se na torne, da se omoguči, ako je moguče, odvajanje reak-cionih proizvoda filtriranjem i ispiranjem ili lome sl., kao rastvorno sredstvo uzimaju se takve tečnosti, 'koje neposredno votle
Din. 10.
jednom čvrsiom i jednom rastvornom re-akcionom proizvodu.
Prema novom posiupku ponovo se dobi-jaju ne samo fiuoridi, več i metalno jedi-njenje potrebno za obrazovanje nerastvornog organskog jedinjenja. Takav tok rada može se predstaviti primera radi sledečim formulama.
1.	2R.COOH+Ca Co,=
= Ca (R. COO), + CO., + H, O
2.	Ca (R. COO)o + Na F=
= 2R. COO Na -f Ca K
3.	Ca Fo + Si Fi 2Na Ce (kiselina) —
= Na« Si Fg + Ca C!« (kiselina)
4.	Na« Si F0 -[- toplota = 2Na F-j- Si F,
5.	Ca Ch + CO„ 2NH, + H., O =
= CaCOi + 2NHi Cl.
Alkalni fluorid po formuli 2 ponovo se dobija dakle preko kompleksnog alkainog fluorida iz kalcium fluorida, koji se taloži po formuli 2, i koji pri obrezovanju kompleksnog fluorida pretvara taloženi kalcium-hlorid u kalcium karbonat i amonium-hlo-rid. Sa kalcium-karbonatom može se zatim dobiti nerastvorno organsko jedinjenje, npr. krečni sapun.
Ako se želi imati na raspoloženju slo-bodna organska kiselina, odn. organsko jedinjenje sa kiselom karakieristikom za dalje prerađivanje, onda se može ista obrazovati u samom postupku, ako se organska iz-lazna materija tretira sa jednom fluorovo-doničnom kiselinom. Napred navedeni ciklusi mogu se i u ovom slučaju sačuvati. Oni se u nekoliko proširuju, ako se udese za obrazovanje slobodnih fluorovodoničnih kiselina, prostih fluorovodoničnih kiselina ili kompleksnih fluorovodoničnih kiselina. Kompleksne fluorovodonične kiseline mogu se pri tom upotrebiti u obrazovanom stanju ili u obliku njihovih elemenata ili njihovih hemiskih sastojaka. Prema sledečem primeru formule omogučava se dobijanje slobodnih organskih kiselina ili jedinjenja sa kiselom oznakom:
1.	Na Si F,- -f- toplota = 2 Na F ; Si Ft
2.	2 Na F F Ca CN, + 3H., 0 = Na« C03-|-
■- 2NIl-.	Ca F
3.	Ca F« + Si F, + /F SO, = Ca ŠO, + + H , Si Fk
4.	Me (R. COO)., + H, SiFe = Me Si F, + + /?. COOH.
Po jednačini 4 dobija se dakle ponovo kompleksan fluorid koji se može pretvoriti u kompleksan izlazan fluorid, po primeru u natrium-siliko-fluorid. Ako to nije moguče proštom zamenom, rasiavlja se zagrevanjem i dobija se iz zaostalag fluorida, iz fluorida kompleksnog elemenata, koji se oslobađa pri zagrevanju i jedne soli, koja sadrži bazu, koja spaja fluorovodoničnu kiselinu, željeni kompleksni fluorid.
Prema formuli taloži se iz zamene po jednačini 2 soda i amonijak. Amonijak se može upotrebiti sa kalcium-hloridom i uglje-nom kiselinom za dobijanje kalcium-karbo-nata, koji se može upotrebiti za spravljanje nerastvornog organskog jedinjenja. Ciklus se dakle harmonično prilagođava drugom ciklusu, tako da se prema prilikama izvode jedno pored drugog dva kružna toka i na taj način može se iskoristiti taloženi spo-redan produkt kao reagens u drugom ciklusu. Kao što je pomenuto, na mesto kompleksnih fluorovodoničnih kiselina može se radifi i sa njihovim elementima, dakle sa fluorovodoničnom kiselinom i fluoridom komplcsnog elementa. Ako se tiče ponov-nog obrazovanja komplesnog fluorida, onda to nije moguče samo sa njegovim oksidom. Na pr. može se siliko-fluorid dobiti iz ta-loženog meialnog fluorida, siliciumove kiseline, jedne soli i kiseline, koja rastavlja.
Na mesto oksida elemenata koji obrazuju komplekse, mogu se tretirati i druga po-godna jedinjenja kompleksnih elemenata. Za spravljanje siliko-fluorida može se uzeti na pr. jedan silikat, te je prema prilikama suvišna primena naročite materije, koja stvara bazu, primena slobodne baze ili soli ili torne sl.
Kao primer za rad sa drugim kompleksnim fluoridima osim dosada pomenuiih siliko-fluorida, navodimo borna, titanova cirkonova itd. jedinjenja fluorovodonične kiseline.
Za sprovođenje pojedinih zamena prepo-ručuje se prema prilikama rad pri pove-čanoj temperaturi, u danom slučaju i primena nadpritiska. Rastvorna sredstva pri-menjuju se zgodno u malim količinama, koja nisu dovoljna za rastvaranje, ponekad mogu se raditi i bez rastvornog sredstva. Dalje se preporučuje, da reakcione materije, koje se nalaze u čvrstom obliku, rea-giraju u nerastvorenom stanju. Uvek se mogu metalni fiuoridi dobiti u obliku, koji se lako pere i filtrira.
Patentni zahtevi:
4. Postupak za izradu rastvorljivih organskih metalnih jedinjenja, naznačen time, što se obrazuju nerastvorna jedinjenja po-menutih organskih materija, a ove zamenjuje sa fluoridima.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se najpre dobija nerastvorno organsko jedinjenie takve baze, koja može da obrezuje nerastvoran fluorid.
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se nerastvoran metalan fluorid, koji se taloži pri obrezovanju rastvornog organskog jedinjenja, sa jednim fluoridom
kompieksnog elementa i materijom, koja daje bazu, uzima u prisustvu kiseline kao kontaktna materija za stvaranje kompleksnih fluorida, koji zagrejavanjem daje metalni fluorid, i fluorid kompieksnog elementa, koji se oba vračaju u proces.
4.	Postupak po zahteva 1 do 3, naznačen time, šfo se iz organskih izlaznih materija zamenom sa fluorovodoničnim kise-linama u obrazovanom stanju ili u oblika njenih elemenata, odn. hemiskih sastojaka, najpre spravljaju organska jedinjenja sa kiselim obeležjem, koja se prevode u neras-tvorna metalna jedinjenja, koja se potom zamenjuju fluoridom, i iz taloženog fluorida posle njegove upotrebljivosti za izradu metalnih jedinjenja ponovo obrazuje napred potrebna fluorovodonična kiselina.
5.	Postupak po zahtevu 4 do 4, naznačen time, što se pri radu sa kompleksnim fluorovodoničnini kiselinama, odn. njihovim solima, njihovo spajanje vrši zamenom taloženog meialnog fluorida sa jednim oksidom kompieksnog elementa i kiseline a uz to pri izradi kompieksnog fluorida dolazi još materija, koja daje bazu za spajanje kompleksnih fluorovodoničnih kiselina.
6.	Postupak po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što se metalno jedinjenje, potrebno za obrazovanje nerastvornog organskog jedinjenja, ponovo dobija u ciklusu, sa istovremenom izradom drugih metalnih jedinjenja.
7.	Postupak po zahtevu 1—6, naznačen time, šfo se kompleksni fluoridi neposredno uzimaju za zamene.