KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZA
Klasa 46 (1)
PATENTNI SPIS BR. 5755
STTOI
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Aprila 1929.
Charles V. Keller, Ziirich.
Eksplozivna turbina.
Prijava od 7. februara 1297.	Važi od 1. februara 1928.
Traženo pravo prvenstva od 8. februara 1926. (Svajcarska).
Predmet ovog pronalaska je eksplozivna turbina, koja ima više kretnih točkova i najmanje po jednu pripadajuću eksplozivnu komoru, koje naizmenično rade u cilju, da se omogući u intervalima hlađenja iočkova i eksplozivnih komora.
Na nacrtu je predstavljen primer izvođenja jedne takve turbine.
Sl. 1 pokazuje uzdužan presek kroz jedan deo turbine, po liniji 1	1 si. 2.
SI. 2 poprečni presek.
SI. 3 šema rada.
Na vratilu a uglavljeni su kreini točkovi b sa po dva iopatična venca c,, c2 Izme đu točkova postavljeni su sektori vodećih točkova d sa po jednim vencem e vodećih lopatica; sektori su načinjeni sa omotom. Više kretnih iočkova s obe strane u šupljine omota f uglavljeni su obrtni zatvarači (slavine), koji se vratilom a na ma koji način stalno obrću, n. pr. zupčanicama. Ovi zatvarači imaju toliki broj eksplozivnih komora h, koji odgovara broju kretnih točkova, kao i šupljinu i, koja je priključena za crpku za komprimovano ulje, koja sisa ulje iz kartera preko voda k i neposredno na-leže na osovinu zatvarača g.
Svaki omot f zatvarača ima spoj m za dovod komprimovanog gasa iz karburatora n, jedan spoj o za svećicu za palenje, jedan spoj p za vazduh za pročišćavanje, jednu ulaznu cev c za gas u kretnom točku, prema svečici, i cev r za dovod vazdu-
ha do kreinog točka. Između oba omota f zatvarača postavljen je sud s za kompri-movan vazduh radi pripremanja gasne sme-še, i više ovog sud I za komprimovan vazduh za pročišćavanje.
Turbina radi na ovaj način:
Eksplozivne komore h različitih kretnih točkova postavljene su s obe strane omota turbine tako, da deluju jedna za drugom, dakle naizmenično, na pr. tako, da se strana omota i točak menjaju po cik-cak (točak 1 desno - točak 2 levo - točak 3 desno — točak 4 levo i i. d.). SI. 3 pokazuje ovu podelu na pr. kod turbina sa 6 točkova; posle pa-lenja kod točka 1 desno, vrši se isto kod točka 2 levo, zatim kod točka 3 desno, zatim kod točka 4 levo i t. d. SI. 2 pokazuje na desnoj strani položaj palenja, kod koga eksplozivna komora h s jedne strane stoji u vezi sa palenjem, s druge strane sa ulaznim kanalom q prema kretnom točku, tako da se ovde u predstavljenom trenutku vrši impuls preko zapaljene gasne smeše. Pri daljem obrtanju zatvarača g u pravcu nacrtane skazaljke najpre se zatvara eksplozivna komora, da bi zatim došla u vezu s jedne strane sa spojem p za vazduh za pročišćavanje, a s druge strane sa cevi r tako, da se sagoreli gasovi izbacuju pomoću komprimovanog vazduha za pročišćavanje, pri čem ovaj hladi eksplozivne komore i kretni točak i može dati točku još jedan impuls. Gasovi i vazduh za proćiš-
Din. 10.
ćavanje mogu izaći iz omota preko cevi za ispuštanje u. Po pročišćavanju eksplozivna komora zatvarača vezuje se sa gas-nim vodom m, preko koga se pomoću kom-primovanog vazduha iz suda s ponovo puni svezom gasnom smešom iz karburatora n. tako da se ponavlja opisani tok, čim eksplozivna komora ponovo dođe u vezu sa palenjem. U međuvremenu odigrao se je isti tok kod ostalih komora sviju točko-va, i to tako, da prvo počne da radi polovina komora sviju ostalih točkova, pre nego što počne proces na levoj strani predstavljenog točka, tako da se poslednji u međuvremenu može ohladiti. Takav je slučaj i sa samim eksplozivnim komorama. Ove se osim toga hlade uljem koje prolazi kroz šupljinu i, koje istovremeno može služiti i za mazanje. Na taj način izbegava se suvišno zagrevanje ovih delova i širenje istih.
Palenje može biti kontinualno ili prekidne.
U mesto dvostrukog venca sa vezanim vodećim točkom mogao bi kretan točak i-mati i prost lopatični venac.
U mesto pojedinih kretnih točkova može se staviti i kretni doboš.
Patentni zahtevi:
1.	Eksplozivna turbina naznačena time, što ima više kretnih točkova (b), uz koje ide najmanje po jedna eksplozivna komora (h), pri čemu se impulsiranje pojedinih točkova naizmenično vrši gasnom smešom u cilju, da se omogući u intervalima hlađenje točkova i eksplozivnih komora.
2.	Eksplozivna turbina po zahtevu 1, naznačena time, što jednom istom kretnom točku pripada više eksplozivnih komora, koje naizmenično deluju kako međusobno, tako i sa komorama ostalih kretnih točkova.
3.	Eksplozivn i turbina po zahtevu 1, naznačena time, što se eksplozivne komore (h) ispiraju komprimovanim vazduhom preko spoja (p) za vazduh za pročišćavanje i što se ovaj vazduh zatim sprovodi preko cevi (r) na lopatični deo kretnih točkova.
4.	Eksplozivna turbina po zahtevu 1, naznačena time, što su točkovi poredani na zajedničkom vratilu, pri čemu je paralelno vratilu namešten bar po jedan obrtni zatvarač koji ide preko celog reda točkova i ima: prvo: eksplozivne komore, čiji broj odgovara broju točkova i koje su komore pomerane jedna prema drugoj, da bi naizmenično delovale, i drugo: šupljinu, kroz koju se može sprovesti ulje pod pritiskom da bi se zatvarač hladio, pri čemu omot zatvarača ima kanale za dovod gasne sme-še i vazduha za pročišćavanje, i kanale za sprovođenje istih do točkova.
5.	Eksplozivna turbina po zahtevu 4, naznačena lime, što točkovi imaju više lopa-tičnih venaca, između kojih je namešten venac vodeće lopatice.
6.	Eksplozivna turbina po zahtevu 4, naznačena time, što ima na osovini zatvarača crpku, koja usisava ulje iz jednog kartera i tera ga kroz zatvarač.
7.	Eksplozivna turbina po zahtevu 4, naznačena time, što se zatvarač preko vratila kretnog točka prisilno stavlja u stalno obrtanje.
--^






v