KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
X
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 38 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 SEPTEMBRA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 15523
Pfohl Felix, Reichenberg, Čehoslovačka.
Ploča za stolare sobnog nameštaja i za građevinske stolare i postupak za njeno izvođenje Prijava od 9 novembra lt’36.	Važi od 1 maja 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 28 novembra 1935 (Čehoslovačka).
Dosadašnje stolarske ploče iz špero-vanog drveta imaju nezgodu, da se usled nejednakosti drveta lako vitopere. Drvo ima u podužnom pravcu veliku otpornost i malo skupljanje, dok u pravcu po širini ima veliku otpornost i veoma se skupila. Ove nezgode drveta se kod dosadašnjih šperovanih ploča delimično otklanjaju time, što se podužno pruža-iuće se drvo nalepljuje na poprečno pru-žajuće se drvo. Alid pored ove veze postoji sklonost drveta da se poprečno skuplja, i ispoljava se pri promeni vlage i temperature vitoperenjem šperovane ploče i tankim naprslinama u spoljnim obložnim slojevima.
Ove se nezgode po pronalasku otklanjaju time, što se kod izrade drvene ploče upotrebljuje što je moguće manje poprečne pružajuće se drvo, a ovo se pak omogućuje time, što elementi, iz kojih se izra-djuje drvena ploča, koja treba da se upotrebi umesto dosadašnjih šperovanih ploča, u odnosu na njihovu dužinu dobi jaju veoma malu širinu pri sasvim maloj debljini. Time se postiže, da ploča bude, praktično uzev, gradjena skoro isključivo iz podužnog drveta. Ako se sad ovi elementi odgovarajući prisno vežu, to se dobija ploča, koja usled povoljnih osobina podužnog drveta ima naročito veliku otpornost i postojanost oblika, t.j. ona ostale ravna i ne skuplja se.
Postupak za izradu drvenih ploča po ovom pronalasku se sastoji u tome, što se dugački a uzani i tanki drveni štapići vla-že kakvim vezujućim sredstvom, posle čega se tanko nabacaju jedan preko drugo-
ga, da pojedini štapići leže u neredu uzduž i popreko, no ipak tako, da se njihova površina nalazi približno paralelno sa površinom ploče, koja treba da se obrazuje, posle čega se pod pritiskom presuju u jednu ploču Elementi drveta, koji se upotreb-Ijuju za izradu ploče, imaju na pr. dužinu od 50—200 mm pri širini od 4—8 mm i debl.iini od 0,5—2 mm. Kao vezujuće sredstvo mogu biti upotrebljene različite organske materije za lepljenje, dakle u naročitim slučajevima i kazeinski lepak, albu-minski lepak, lepak iz veštačke smole ili t. si. U cilju uštede u vezujućim sredstvima se po vlaženju drvenih štapića lepkom podesno izvodi delimično sušenje, na pr. centrifugalnim dejstvom, čime se i većinom postiže najbolje dejstvo slepljivanja. Elementi ploče se unose u okvir kakve prese, pri čemu se vodi računa o tome, da oni leže u neredu uzduž i popreko, no ipak tako, da njihova površina bude približno paralelna u odnosu prema površini ploče koia treba da se obrazuje. Time što elementi leže u neredu jedan preko drugoga, izvodi se sigurno šperovanje ploče, a time, što leže približno paralelno sa površinom ploče koja treba da se obrazuje obezbeđuie se velika otpornost ove. Nabacaj elemenata mora imati približno šest do osam puta veću debljinu od željene debljine ploču. Kad je dostignuta ova debljina, odn. visina sloja, to se elementi presuju u jednu ploču. Ovo se pre-sovanje može izvoditi pri običnoj temperaturi i uz zagrevanje. Presevanje pri običnoj temperaturi se obično primenjuje tada, kada se upotebliuju tako zvani hladni
Din. 10.—
lepkovi, na pr. kazeinski (epkovi. fUac|no presovanje ima korist, da je nabavka prese vezana sa malim troškovima i što su radni troškovi usled izostanka zegrevanja manji. Sušenje elemenata po vlaženju ve-zujućim sredstvima može pri tome biti samo sasvim kratko vreme izdvojeno, tako, da se drveni štapići Još u vlažom ili poluvlažnom stanju ubacuju u okvir prese i tamo se presuju.
Ova izrada drvenih ploča iz veoma malih elemenata pruža mogpćnpst, dq se bez naročitih teškoća i troškova sprovede potpuno tretiranje zaštitnim sredstvima protiv raznih razornih uticaja. Protiv rastvor-Ijivosti u vodi vezujućeg sredstva mogu biti upotrebljeni na pr.: rastvor formalina, paraformaldehid, heksametilentetramin, hromne soli ili stipse, a protiv zapaliivosti: vodeno staklo, silikati karbamid i t. si. soli, koje pri zagrevanju odaju amonijak, a-zot ili ugljenu kiselinu. Protiv bakterija koje izazivaju trulenie, gljiva, parazita i t. si. mogu doći u obzir živine soli, srebrne i bizmutove ( h, katranska ulja i t. si. destilacjoni produkti, kao karbchneum, kreozotno ulje, sirće iz drveta, karbolna kiselina, fenoli, lizol. Protiv insekata mogu biti upotrebljeni kondenzati formaldehidi, kao paraformaldehid, timol, salol, protiv raznih nagrizala arsenove soli, živine soli ili cianove soli. Tanki drveni štapići se daju ovim materijama lako impreg-nisati, tako, da zaštitno sredstvo prodire kroz sve deliće drveta, ili pak može sredstvo za impregnisanje biti dodato vezu-.iućem sredstvu. Takvo tertiranje ne bi bilo moguće kod šperovanih drvenih ploča, koje se obrazuju iz furnira ili drvenih štapova, pošto veće razmere delova otežavaju potpuno prodiranje tečnosti. Osim joga se ovi delovi vitopere, bubre, menjaju svoju boju i posta.iu rapavi.
Drvene ploče po pronalasku mogu celom svojom debljinom biti izvodjene iz približno jednake veličine odmerenih drvenih delova (delića), ili se mogu sastojati iz dva ili više slojeva, koji se izvode iz različito odmerenih štapića. Tako može na primer spolja biti izveden sloj, koji se sastoji iz sasvim tankih, odnosno malih drvenih štapića, a u unutrašnjosti ploče da se izvede iedan ili više slojeva iz debljih, odnosno većih drvenih štapića. Kod spolj-nih slojeva mogu na pr. biti upotrebljeni štapići, koji su dugački oko 50 mm, široki oko 4 mm i debeli oko 0,5 mm. Ovim se ima u rvici, da se po volji izabere različita srednja specifična težina ploča pošto je ova u toliko veća u koliko se upotrebl.iuju pločice manjih rezmera, jer se ove jače sabijaju pri presovanju. Pri tome se menja
i sposobnost za izolisanJe protiv toplote i zvuka. U koliko su veći upotrebljeni drveni delići, u tolika je veće ovo izolisanje. Jedovremeno se javlja i ušteda u lepku, pošto veći drveni štapići usled smanjenja površine potrpbuiu manje lepka za njihovo slepljivanje. Stoga se preporučuje, đa se drvene pločice svake upotrebi jene vrste po svome vlaženju lepkom zasebno suše cenitrifugalnim tretiranjem.
Ako treba površina ploče da bude naročito glatka, to će ploča koja je izvedena iz jednog ili više slojeva dobiti još jedan pokrivajući sloj, iz veoma malih štapića, ko.ii su približno. 25 mm dugački, 3 mm široki i 0,2 mm debeli. Presovanje svih slojeva se vrši odjednom. Ploča može tada bez dalje obrade biti snabdevena po-krivajućim furnirom iz kakvog plemenitog drveta.
Za naročite ciljeve upotrebe može ploča pri izvodjeniu dobiti po svojoj površini jednostrano ili obostrano nanos drvenog praha, drvenih vlakana, slame, harti-je, Ijepenke ili t. si., zatim nanos tekstilnih vlakana, tekstilnih konaca, tkanina, azbestnih vlakana, azbestnog cementa, staklenih vlakana, staklenih ploča, veštačke smole ili t. si., gume, metalnih ž.ica, žiča-nih mreža ili metalnog lima. Ovim površinskim tretiranjem mogu se postizati ili veća zbijenost površine ili pak ukrasno dejstvo. U svakom slučaju mogu pri tome biti postizana i tehnička dejstva. Kod jednog takvog površinskog tretiranja se po-menute materije, jednovremeno sa naba-ca.iem drvenih elemenata, koji obrazuju ploču, stavljaju odozgo ili posipaju, pošto su snabdevene kakvim vezujućim sredstvom.
Izrada ploča iz malih štapića pruža i mogućnost, da se u ploči preduzmu najraznovrsnija armiranja žicom, metalnim komadima, žičanim mrežama i t. si. Ovim se postiže naročita otpornost protiv mehaničkog naprezanja ili protiv zlonamernog oštećenja orudiima, kao testerama i t. si. Takve ploče mogu stoga korisno biti upo-trebljene za vrata na stanovima ili domovima, u bankama i t. si Takodje ovde ne mora armatura da se naročito umešta tek po izradi ploče, već se armiranje može jednovremeno pri izradi ploče izdvojiti ume-štanjem armaturnih delova u okvir prese.
Kod ploče po pronalasku se ima dalje mogućnost, da se mogu na površini ploče izvoditi lepe šare na taj način, što se pre-sovane ploče izvode sa odgovarajućim u-dubljenjima, odn. ispupčenjima. Tako se mogu lako dobiiati šare, oznake ili t. sl„ reljefno ili udubljeno. A takodje je moguće, da se umesto ravnih ploča izvode pro-
izvolino krive ploče na taj način, što se odgovarajući izvode kalupne ploče za pre-sovanje. Pri torne može drvena ploča odmah kod prvog presovania, koje služi za udruživanje elemenata drvene ploče, da dobije željenu krivinu, ili mogu biti prvo izvodjene ravne ploče, a zatim da se ove naknadno presuiu u kakvoj presi sa krivim pločama za presovanje.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za izradu drvenih ploča za stolare sobnog nomeštaja i za gradje-vinske stolare, koie se mogu upotrebiti umesto dosadašnjih šperovanih ploča ili t. si., nazačen time, što se tanki uzani i pljo-snati drveni štapići vlaže pomoću kakvog vezujućeg sredstva i po tome se tako nabacaju, da se pojedini štapići nalaze u neredu uzduž i popreko, no ipak tako, da se njihova površina nalazi približno paralelno sa površinom ploče koja treba da se obrazuje, posle čega se pod pritiskom presuju u jednu ploču.
2.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se štapići pre nabacaja osloba-djaju od suvišnog vezujućeg sredstva, na pr. centrifugisajnem.
3.	) Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se presovan.ie izvodi u toploti.
4.	) Postupak po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što se štapići ili vezujuće sredstvo, odnosno oba sastojka tretiraju zaštitnim sredstvima protiv smetaJućih u-ticaja, kao rsatvorljivosti u vodi vezujućeg sredstva, vatre, trelenja, insekata, raznih nagrizala i t. si.
5.	) Drvena ploča po postupku po zahtevu 1 do 4 naznačena time, što se obrazuje iz dva ili više sloieva koji se sastoje iz različito odmerenih štapića.
6.	) Drvena ploča po zahtevu 5, naznačena time, što se njene površine ili Jedna od njenih površina sastoie iz štapića koji su sitniji no štapići susednih slojeva.
7.	) Drvena ploča po zahtevu 5 i 6, naznačena time, što se na površini ploče nalazi nabacan, odnosno nanesen pokrivajući sloj iz drvenog praha, drvenih vlakana, slame, hartije, liepenke, tekstilnih vlakana, tekstilnih konaca, tkanine, azbestnih vlakana, staklenih konaca, staklenih ploča, veštačke smole, gume, žice, žičane mreže ili t. si.
8.	) Drvena ploča po zahtevu 5 do 7, naznačena time, što površina ploče ima ispupčene odnosno udubljene šare.
9.	) Drvena ploča po zahtevu 5 do 8, naznačena time, što je ploča iskrivljena.
10.	) Drvena ploča po zahtevu 5 do 9, naznačena time, što je ploča armirana u-meštenim žicama, metalnim delovima, ži-čanim mrežama i t. si.
*