K RA I,! EV INA ^RBA, HRVATA I SLOVENACA
IN D UST RUS K K SVOJINE IZDAN 15. FEBRUARA
PATENTNI SPIS BROJ 2512
Societe iinonyme „Carhurateur Rex,“ Pariš
Karburator za motore sa eksplozijom
Prijava od 13. januara 1923-	Važi od 1. novembra 1923.
UPRAVA 7 A ZAŠTITU KLASA 46 (2)
Kod većine od do sada poznatih karburatora, \ršilo se napajanje esencijom u raznim hodovima pomoću siskova čiji je ot vor prigodno iiamešten u odnosu na difu -zer. Iz ovog ras; oreda izlazi da se reguli sanje eksplozivne smege vrši, bilo prome-nom siska bilo difuzera ili još i istovremenom promenom ovih organa Na ovaj način dobiveno regulisanje je vrlo netačno iz ra • zloga što su rezervni nizovi siskova ili di • fuzera jako ograničeni usled izradaj, ili na-meštanja Otuda izlazi da su dosadanji karburatori udešeni za datu moć motora od kojih ne mogu odstupiti b z velikih izmena. Ova je nezgoda ravna onoj kod regulisanja gde se uvek nameće skidaipe manje ili više važnih organa.
Gvai se pronalazak odnosi na karburator za motore sa eksplozijom, bez gore nave denih eksplozija, t j koj se može podesiti za motore vrlo različite i koji se mogu tač no regulisati a da se ne skidaju nikakvi organi.
Ovaj se karburator odlikuje time što je difuzer izbačen i što se napajanje osigurava dvama siskovima koji su razporedjeni i s jedne, i s druge strane ventila za regulisa nje gasa i čiji je otvor za šikljanje reguli-san ventilom kretanim s polja; upustvazdu-ha biva pri vrhu oba siska kroz otvore čiji je početni presek regulisan jednim pokret Mini organom koji se može kretati za vreme hoda, da bi se uvećao, po potrebi upust vazdnha.
Priloženi nacrt prikazuje kao primer oblik izvodjenja karburatora koji je načinjen pre ma ovom pr nalasku
Slika 1 je vertikalni presek po ose karburatora.
Slika 2 je izgled u horizontali sa delimič-nim horizontalnim odgovarajućim presecima po karburatovoj osi
KarburTorsko telo sastavi eno je od jedne cilindrične cevi F, koja je rasporediena prema slučajevima horizontalno ili vertikal no a učvršćuje se pomoću svih usvo.enih spajajućih ured enja kod usti u za upust u 2
Ventil za regulisanje 3, i okretan poznatim načinom pomoću poluge 4, učvršćen na osi 5 kontroliše deo tela koji može potpuno zatvoriti Prvi sisak za velike hodove 6, ra-sporedjen je pri vrhu ventila 3 a drugi 7, za hodove usporavanja ili srednje raspore-djen je pri dnu ventila Oba ova siska imaju po jedan otvor za šikljanje 61 i V koji su kontrolisani ventilom 8 i 9 koji rukovo-djen na kraju vijkom 81 i 9', čija je glava 10 i 11 spolja pristuračna AJjak se može zakloniti svima poznatim sredstvima, naročito pomoću navrtke 12 i 13.
Oba siska nameštena na izvod na vodu 14 u vezi sa sudom konstantnog nivo a 15 svakog poznatog modela Nije teško uvideti da orema položaju ventila koji kontroliše, svaki otvor za davanje materije predstavlja deo koji je mcgućno po želji vrlo tačno od rediti, izmedju vrednosti nule i maksimuma koji omogućava isticaj materije za motore
Din. 10
Velike snage.
Dovod vazduha se vrši pri vrhu siskova kroz bočne otvora 16, ko;i su obično u pre • gćadi tela 1, presek ovih otvora 15 odre djuje se uzdužnim položajem klina 17 na-ineštenog u otvoru tela 1, a Čiji je štapić 171 centriran u središnom delu 18 zaklopca 19 uramljenog kod 20 na gornjem kraju tela 1 Orruga 21 dajstvuje izmed u zaklopca 19 i klina 17 da bi oval poslednji dovela u smisao u kome se otvori 16 zatva raju, Početni položaj klina regulisan je klinom 23, ušrafljenim na zavrtanj za zavidanj isečenom delu žtapića 171 i koji se oslanja na koturu 23 zaklopca 19. Ovaj je klin ko čen pomoću narravke 22l. Pošto se poč.-t ni presek otvara 16 opredi, onda se može po potrebi povući klin pozadi delajuči trug-lom ili kablom sistema za upravljanie, na kućici 24, da bi se upustila dopunska količina vazduha kao što se to lako izvodi pomoću štedača za materi.al
PATENTNI ZAHTEVI:
1. — Karburator za motore sa eksplozi jom, naznačen time što se difuzer izostavila a napajanje gorivnim materijalom osigu rava p reko dva siska ko i su rasporedjeni s jedne strane ventila za regulis-.vanje gasa a čiji se otvor regulige ventilom pokretnim s pol a, budući da se upust vazduha vrši
pri vrku oba siska krož otvore čiji se presek reguliše praveči na taj način ekonomi-zer zi materijal a celina ovih organa dopu-sta jedino regulisanje siskova i presekom za upust vazduha primenu aparata za motore sa vrlo različitom snagom.
2	— Oblik izvodjenja karburatora po
zahtevu 1, naznačen time, gto ie karbura-torsko telo sastavi eno iz cevi čiji je presek za propust gas v a regulisan ventilom pri čijem je vrhu raspored en hodni sisak, koji je snabdeven otvorom za izbacivan,e mate rijala u kome ulazi konični krajni deo vijka koji se reguliše spolja; otvor siska za uspo • ravanje završava se na unutrašnjoj ogradi čevlju ventil;v,-g dna, a ona ie isto tako upravljana ventilskim vijkom; oba su siska postavljena na izvod na istom sudu stalnoga nivoa.
3. — Oblik izvodjenja karburatora po zah • tevu 1, naznačen time, što se ulaz vazduha pri vrhu siskova kroz otvore koji se izvode na bočnoj pregradi karburatorskog tela a pred ko ima se kreče klin oprugom vraćen u smislu zatvaran a otvarania i či i se početni položaj reguliše klinom ušrafljenim na zavrtanjski izrezanom štapiću; budući da je pomenuti štapić kretan uredjen koji dela u smislu otvaranja otvora da bi ostvario za vreme hoda ulaz dopunskog v?zduha.
Ad patent broj 25tZ
7-r^rr/;////7f/77//Yj&77r77ZZ7j
%2ZZZZZZZZZZZ
%•ž
<	
A	
jr
*\ kt
IS ^n^:i