KRAJLEV1NA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 26 (1)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN L AVGUSTA 192-3.
PATENTNI SPIS BR. 1124.
Union Apparatebaugesellschaft m. b. H., Karlsruhe.
Postupak i aparat za besprekidno ispitivanje gasnih mešavina.
Prijava od 25. marta 192E	Važi od 1. oktobra 1922.
Pravo prvenstva od 24. februara 1919. (Nemačka)
Predmet ovog pronalaska je postupak i aparat za besprekidno ispitivanje gasnih me-šavina.
Cilj ovog pronalaska leži u torne da se omogući besprekidno pokazivanje sastava mešavine i to na dinamičnoj osnovi, tako, da se može raditi sa ma kako velikom potrošnjom gasne mešavine za ispitivanje i samo vrlo brzo, a da se ne moraju više ili manje često obavljati tečnosti za apsorpciju ili tome slično kao što je moralo biti kod starijih aparata.
Od poznatih takođe na dinamičnoj bazi zasnovanih postupaka, razlikuje se ovaj novi postupak time, što se gas za ispitivanje sprovodi kroz dva različita propusna organa jedno iza drugo (kapilara i pisak), tako da se istovremeno iskoriste za merenje dve osobine gasa, naime žilavost (kapilara) i specifična težina (pisak).
Diferencijalni pritisak, koji se uspostavlja između kapilare i piska, može se meriti jednim običnim otvorenim manometrom na čijoj se otvorenoj strani a pomoću jednog prostog plovka, može staviti pisaljka to je naprotiv kod obostrano zatvorenih inanome-tara, koji služe sličnim celima, skopčano sa kompliciranim pomoćnim organima.
Na osnovu ovo: novog principa za ispitivanje pružaju se sasvim proste mogućnosti koje će se još dalje opisati u nastavku za automatsku kompenzaciju probnog pritiska, kao i promenljive temperature i pro-menljivog radnog pritiska.
Na crtežu je šematski naznačen jedan aparat, koji je pogodan za izvođenje ovog novo ; postupka.
Slika 1 pokazuje princip ovog novog postupka.
Slika 2 opšti raspored aparata.
1.	princip.
Ako se jednim aparatom sl. 1, koji se sastoji iz jednog piska (a) i jedne kapilare, (b) izisava gas n. pr. atmosferski vazduh, onda kod (c) postaje jedna razlika kao funkcija otpora kod (a) i kod (b), pri tom važi odnos: C = f (a, b)
Ako se med inače istini uslovima, zatim promeni gašni sastav, t. j. ako se n. pr. vazduhu primeša više ili manje ugljene kiseline, to se takođe menjaju više ili manje otpori na pisku kao funkcija gustine na ka-pilaru, pak, kao funkcija žilavosti. Diferencijalni pritisak C menjaće se pri tom sa: d C = đ f (a, b)
Promena pritiska C + d C može se pomoću jednog kod D nameštenog manometra očitati ili besprekidno beležiti.
Oblik izvođenja.
Gas za ispitivanje, pošto je prethodno protekao kroz jedan grub filter, ko i u crtežu nije naznačen, izlazi kod X u fini filter F, i napušta ga kod —y. Tako protiče kapilaram K, i piskom D, i biva isisivan prema C pod pritiskom pi, koji proizvodi aparat sa potpritiskom U. Dejstvo ovog poslednjeg
Din. 3'—
aparata vrlo prostog i sigurnog daje se vrlo lako poznati iz crteža.
Jednim manometrom Mi Ni meri se di-» ferencijalni pritisak p2, koji postaje između Ki i Di. Promene pritiska donosi plovak Si na doboš za pisanje na čiju ćemo se konstrukciju vratiti.
Kod uvodnih izvođenja prećutno je pretpostavljeno da se ne menjaju temperatura gasa za ispitivanje, ni pritisak, pod kojim se on nalazi, niti pak, radni pritisak. Ali pritisak pod kojim se nalazi gas za ispitivanje, retko je konstantan, kod zagrevnih gasova n. primamo stalno promenljivu promaju u dimnjaku. Ovaj pritisak obeležimo sa Ps, još se povećava usled otpora filtera za čišćenje. U agregatu Ki Di dijerencira se on na pritisak d p5, tako da se dobija opšti diferencijalni pritisak:
Pa + d p3.
Da bi se ovaj pritisak d p3 kompenzirao postavlja se kod Y jedan izravnjavajući aparat, koji se sastoji iz dva otpora Wi W2, koji su tako dimenzirani, da se diferencija takođe na pritisak d p8 i usisani vazduh kod f. Sprovod g vodi dakle ka izravnjavajućem manometru h koji radi na taj način što svaki pritisak d ps koji dejstvuje na nivoski sud Ni, biva kompenziran protiv pritiskom d p, u izravnavajučem manometru h Ovaj manometar je zgodno umetnut u plovak Si. Način dejstva se vidi lako iz crteža. Ovaj diferencijalni pritisak dejstvuje kroz sprovod g na izravnavajući manometar h, koji je u oglavku Si. Otpori V/, W2 tako su razme-reni da proizvedeni diferencijalni pritisak uz pomoć izravnjavajućeg manometra dovede do tonjenja, plovak S2 i to za isti iznos, kao i pritisak d p3 plovak Si. Dalje kompenzacija biva sastavljanjem pokazaja, a što je dalje opisano kod temperaturske kompenzacije. Izravnjavajući otpori Wi i Wj vrlo su uski, a prirodni pritisak p3 nikad veliki (kod zagrevnih gasova n. pr. = —2 do —8 cm.) tako da je količina vazduha, koja pridolazi probnom gasu kod Y, neprimerno mala, da se može zanemarili, naročito s obzirom na to, što je radni pritisak pi višestruko veći.
Aparat, kapilara-pisak je pod vrlo jakim uticajem temperature, pošto je drugi tempe-raturski koeficijent za žilavost, no što je za gustinu. Ovaj se uticaj otklanja kad se kroz neki drugi agregat propušta upoređujući gas n. pr. atmosferski vazduh, koji mora imati istu temperaturu kao i gas za ispitivanje. Vazduh dolazi kod i u filter F* koji je umetnut u filter Fi da bi se temperature izjednačile.
Vazduh dolasi za tim kroz aparat K, D2
i biva isisan od radnog pritiska pi. Proizvedeni diferencijalni pritisak p4 meri se manometrom Nj Mj.
Manometri Mi i Ma omogućavaju slaganjem svojih pokazaja, da se uticaj temperature otkloni. Prvo se daje tehnički izvesti n. pr. na sledeči način:
Plovak Sj pričvršćen je za tačku n kotura m. Plovak Si stoji u ravnoteži sa tegovima liti visi o koturu p; odatle ide lanac jed nim delorn preko kotura o i s ka tegu 1 i s je čvrsto vezano sa koturom m. Ako se usled temperaturske promene digne plovak S, to će teg 1 pasti za dvngubi iznos; ali će istovremeno lanac, na kome visi S-2, biti povučen samo za polovinu, pošto je Sa samo obično okačeno. Kod ovog izjednačavanja pokreću se samo koturovi o i s. Pisaljkina poluga ne menja svoj položaj, pošto su tegovi 1 i t odgovarajuće izjednačeni.
Na taj način je potpuno kompenziran i gore opisani uticaj probnog pritiska, tako da se pojavljuju istina samo još male promene pritiska, kad se menja vazdušna količina usisana pomoću cevi e aparata, sa podpritiskom U- Na taj se način kompenzira svaki pokret, plovaka Si i S2 koji bi bio u istom smislu upravljen i u istom vremenu izvršen. Prema tome može se radni pritisak pi menjati u granicama, koje su date konstrukcijom manometra. Stub tečnosti ne može da se održava konstantno pomoću neke pre-livne konstrukcije.
Prema većini do sad upotrebljavanih postupaka ima ovaj opisani postupak to prei-mućstvo, da je omogućeno karakterisavanje gasne mešavine za ispitivanje, a bez prethodnih promena (apsorcija, sagrevanje). Prema tome mogu se ispitivati i t’asne mešavine koje ne sadrže nikakav hemijski ili fizikalni lako promenljiv sastavni deo.
Osim toga ovaj postupak omogućava besprekidno pokazivanje na suprot dosadanjim aparatima, pri čemu dozvoljava vrlo brzo pokazivanje; jer se može uzeti ma kakva velika količina, na suprot postupcima sa apsor-cijom. Ovi poslednji su vezani za relativnu malu količinu, da se nebi moralo često obnavljati apsorciono sredstvo.
Kod gasno analitičkih postupaka poznato je, da se raspored ispitivanja na taj način udvostruči, kad se jedan deo stavi pod uticaj gasa za ispitivanje, a drugi deo pod uticaj nekog gasa za upotrebljavanje n. pr. vazduha, i da su oba dela opkoljena atmosferskim vazduhom, tako da se temperaturske razlike otklanjaju. Kod starijih predlaganja to se dešavalo na drugi način, za dru«u svrhu i upotrebom drugih gasnih konstanta no kod ovog novog postupka. Kod ovog
novog rasporeda prema ovom pronalasku, sa agregatom sastavljenim iz kapilare piske i manometra, dobija se konstrukcija daleko prostija i sigurnija no što je to kod starijih aparata, a što je vrlo bitno kod besprekidne kontrole u radu.
PATENTNI ZAHTEVI:
1.	Postupak i aparat za besprekidno ispitivanje uasnih mešavina na dinamičnoj osnovi sprovođenjem gasa kroz organe za proti-canje, kao piskove ili kapilare, naznačeno time, što se gas za ispitivanje, pomera uzastopce jedno za drugo posredstvom diferencije pritiska, kroz jedan agregat sastavljen iz kapilare Ki i piska Di i što se stalno obe-ležava diferencijalni pritisak, koji se ismeđu njih stvara.
2.	Aparat po zahtevu 1, naznačen time, što se probni pritisak, pod kojim stoji gas, kompenzira automatski i to pomoću jednog aparata za izjednačenje, koji se sastoji iz
dva otpora (Wi i Wi>) i jednog manometra (h), koji je postavljen u plovku jednog tečnog manometra.
3.	Aparat po zahtevu, naznačen time, što se promenljivi radni pritisak, kao i temperatura sami od sebe izjednačavaju, kad se sa gasnom strujom dovede za izjednačava-juću toplotnu razmenu i jedan vazdušan mlaz i sa tim provede kroz jedan agregat sastavljen takođe iz kapilare (K-i) i piska (De) čiji je manometar (M-i, i S2) tako vezan sa manometrom za ispitivanje gasa (Ni Mi Si) pomoću kan'apskih veza, tako, da naprava za pisanje (S) koja je zavisna od oba manometra, stoji samo pod uticajem samostalnih prornena, gasnog manometra, ali ne stoji i pod uticajem promene oba manometra, koji bi bili istovremeni i u istom smislu.
4.	Aparat po zahtevu 3, naznačen time, što su vazdušni i gasni filter (F, Fa) jedan u drugom smešteni i to u cilju izjednačavanja toplote.
'
-
'
.
■
. '
• ■ - . ,
■
./'Vj
.
■
■ •
■









.





nniiniimrniiiimiuiniiif
Adpatent broj 7724-,
FitT.l.
T
1
Fig.2. Đ
B

'J