KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA
Klasa 10
PATENTNI SPIS BR. 11333
ZAŠTITU
(3).
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 februara 1935.
Low Temperature Carbonisation, Limited, London, Engleska. Poboljšanje na retortama za destilaciju uglja i sličnih ugljeničnih materija. Prijava od 17 januara 1934.	Važi od 1 maja 1934.
Ovaj se pronalazak odnosi na uredjaj za destilisanje uglja i sličnih ugljeničnih materija.
Pronalazak je naročito primenljiv za destilaciju uglja na niskoj i srednjoj temperaturi i za izradu bezdimnog goriva, koje ima visoku ili umereno visoku isparljivu sadržinu.
Po ovom pronalasku izvestan broj vertikalnih retorti izjedna je načinjen u jednom izlivku, pri čemu je poprečni presek retorti ili šupljina retorti pravougaoni ili kos. Retorte ili šupljine retorta imaju iste dimenzije i oblik i nešto su povećanih dimenzija prema svojim donjim krajevima. Odgovarajuće šupljine retorti ili komore leže u istoj liniji i paralelno, ali njihovi krajnji ili bočni zidovi ne nalaze se u istoj liniji. Svaka posebna retorta vezana je za susednu jednim delom svoga bočnog zida. Na taj način je deo svakog bočnog zida zajedničkim za obližnje retorte, na primer svaka posebna retorta ima jedan od svojih krajnjih zidova koji ide ispred krajnjeg zida retorte iza nje, tako da se na taj način obrazuju vertikalne šupljine spoljnim površinama obližnjih krajeva i delova bočnih zidova retorti. Na ovaj način jasno je, da desni bočni zid jedne retorte strči na-pred tako da ovaj produžetak može završavati levi bočni zid sledeče retorte, čiji se desni bočni zid na isti način produžuje, da bi obrazovao levi bočni zid sledeče retorte na drugoj strani. Na taj način na su-
protnim stranama izlivka obrazovan je niz vertikalno postavljenih uglastih udubljenja odgovarajućim bočnim zidovima svake retorte i delom obližnjih bočnih zidova iste, pa su na taj način dotične retorte povezane u suprotnim položajima mahom jednim delom bočnog zida, koji je zajednički za obližnje retorte. Na ovaj način jasno je, da se toplota može neposredno upo-trebiti za svaku šupljinu retorte sa četiri strane i da postoji samo jedan deo šupljine retorte na koju toplota neposredno ne dejstvuje, a to je deo bočnog zida, koji je zajednički ili spaja obližnje retorte ili šupljine retorte.
Jasno je, da su gornji i donji krajnji de-lovi metalnog izlivka izradjeni sa horizontalno postavljenim flanšama, na čije se gornje krajeve može postaviti kapa zajednička za sve retorte ili šupljine retorla u izlivku. Ova kapa može služiti za obrazovanje gornje komore iznad retorta ili šupljih retorta, u koju mogu gasovi i pare, proizvedene pri destilaciji, ulaziti i izlaziti kroz ispust u gornjem delu iste. Ova kapa može imati poklopac, koji se može uklanjati, da bi usta levka za punjenje mogla ući u otvor kape, da bi na taj način ugalj ili drugi ugljenični materijal pao u odgovarajuće retorte. Na donjem kraju metalnog izlivka može se predvideti zajednički pok'opac ili dno ili koje drugo sredstvo za zatvaranje donjih krajeva retorti ili šupljina retorti. Ako je predvidjen po-
Din. 10’—
klopac on se može šarnirski otvarati, tako da ako se podigne na jednu stranu onda punjenje ispada iz retorti.
Kao praktičan primer, retorte ili šupljine retorti u poprečnom preseku mogu imati pri vrhu oko 110 do 280 mm. a 140 do 300 m.m. pri dnu. Dužina retorti iznosi oko 290 cm. Bolje je dati onom delu zida koji je zajednički obližnjim retortama širinu, koja je za polovinu manja od celokupne širine bočnog zida.
Priloženi nacrti pokazuju kao primer konstrukciju izlivka retorte po pronalasku.
Sl. 1 je bočni vertikalni izgled izlivka.
SI. 2 je horizontalan izgled gornjeg dela.
SI. 3 je horizontalan izgled u preseku uzet po liniji A-A iz si. 1.
Izlivak retorte sastoji se iz komada od četiri retorti. Svaka šupljina a retorte ima kos poprečni presek, pri čemu su krajevi preseka polukružnog oblika. Šupljine re-t-orte postavljene su tako u izlivku, da veće ose njihovih poprečnih preseka stoje pod uglom od db0 prema većoj osi poprečnog preseka izlivka, i na taj način, dok leže paralelno, bočni zidovi obližnje retorte su zajednički samo do polovine širine, kao kod a1. Spoljne uglaste šupljine
a2 obrazovane su spoijnim površinama o-bližnjih krajeva i delova bočnih zidova o-bližnjih retorti ili izlivaka retorti. Takvim rasporedom šupljina retorti dotični izlivci retorti snabdeveni su velikim grejnim površinama za korisno delovanje.
Šupljine a retorti rastu po veličini prema donjim krajevima i na taj način poprečni presek izlivka je isto tako povećan u površini, tako da donja flanša c ima odgo varajuće veće dimenzije nego gornja ploča b. Izmedju ploča b, c i spoljnih bočnih zidova spoljnih retorti predvidjena su pojačanja b', c’. Gornja ploča b je izdu bijena, kao kod ba za prijem zavornja pomoću kojih se može utvrditi kapa. Donja ploča c može se na isti način udesiti za prijem zaklopca ili dna.
Patentni zahtevi:
Retorte za destilaciju uglja i sličnih uglje-ničnih materija naznačene time, što su ove obrazovane iz izvesnog broja vertikalno postavljenih retornih šupljina načinjenih u jednom zajedničkom izlivku, pri čemu je poprečni presek retorti trougaon ili kos i paralelan u izlivku.
Ad pat.br. 1133 3
C'
Fig;. 3 *

vf;


»:.. ■ \ •>
. "i '•

■ t::
1 x v,
■ ^r.:
'i.;!';
;
- v--,,
/ - ■
■
■■•	'-7
:
■
:,'i ,x


\

■ ■
*«

■ • \
■ ■


A
'
• ; •
•>