KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 SEPTEMBRA 1940
BR. 15943
Telefunken Gesellschaft ftir drahtlose Telegraphie m. b. H., Berlin, Nemačka.
Direktno pokazujući uređaj za određivanje pravca bez oslobađanja ođ zamućenosti. Prijava od 23 juna 1938.	Važi od 1 oktobra 1939
Naznačeno pravo prvenstva od 26 juna 1937 (Nemačka).
Pronalazak se odnosi na direktno pokazujući uređaj za određivanje pravca, kod kojeg je kakav obrtani prijemni sistem koji je osetljiv prema pravcu, n. pr. kakav okvir, priključen na kakav prijemnik, čiji izlazni napon upravlja kakvim sinhrono o-brćućim se svetlečim organom, na primer elektronskim zrakom kakve Braunove cevi ili svetlO'snim zrakom kakvog oscilogra-fa, čime se čini vidljivim polarni diagram kakvog primljenog otpremnika. Predmet pronalaska je naročito izvođenje svetlećeg organa, koje omogućuje, da se vrši oštro određivanje pravca i u takvim slučajevima u kojima se do sada mogao postići samo neoštar polarni diagram.
Poznati uređaji za automatski pokazu-juće uređaje za određivanje pravca, koji rade sa kakvim obrtnim prijemnim sistemom koji je osetljiv prema pravcu, svi su u glavnom građeni približno tako, kao što pokazuje sl. 1 Sa a je označen obrtni o-kvir, koji takode može biti zamenjen o-brtnim kalemom kakvog goniometra, i koji se obrće oko vertikalne ose. Okvir je priključen na prijemnik e ili preko kliznih prstenova ili bolje preko kakvog rotacio-no simetričnog induktivnog spojnika, koji se sastoji iz zajednički sa okvirom obrću-ceg se kalema b i iz nepomičnog kalema c. Prijemnikov izlaz je vezan .sa sinhrono obrćućim se magnetnim ogledalnim instrumentom d, koji n. pr. može biti postavljen na istoj osovini kao i okvir. Od lampe f pada preko optičke naprave g kakav snop svetlosnih zrakova na ogledalo instrumenta, koje se u instrumentu može
obrtali oko kakve horizontalne ose i tako je udcšeno, da refldktovani svetloisni zrak pri instrumentu bez struje obrazuje sa rotacionom osom izvestan određeni ugao i na matiranoj ploči h proizvodi jako svet-leću taoku. Pri obrtanju postaje tada na matiranoj ploči kakav svetleči krug. Ako kroz ogledalo! instrumenat teče struja, tada se ovaj ugao menja, svetleča tačka se kreće uvek prema pravcu struje radijalno prema unutra ili prema upolje. Ako se dakle okvir obrće u magnetnom naizmeni-čnom polju proizvoljnog otpremnika, to se svetleča tačka nalazi na oba položaja minimuma okvira na nultom krugu, a u ostalim položajima radijalno pomereno proporcionalno naponu koji je iindukovain u okviru. Dakle se kod unutrašnjeg skretanja na matiranoj ploči dobija slika odgovarajući si. 2. A i B su oba nulta mesta okvira, koja karakterišu pravac otpremnika. Ovaj pravac može tada biti direktno očitan na pokaznom uređaju postavljenom u nultom krugu. Ova slika koja ima oblik dvostrukog oštrog lista, odgovara poznatom dvostrukom kružnom diagramu, kod kojeg su amplitude umesto od nultog kruga nanošene od središta.
Odstupanja poznatih uređaja za određivanje pravca sa automatskim pokazivanjem pravca u odnosu prema na sl. 1 pokazanom principijelnom uređaju ograničuju se na neznatne stvari. N. pr. može umesto okvira da se obrće proizvoljan drugi prijemni organ (Adcockantene) koji je o-setljiv prema pravcu, ili kalem tražilac kakvog goniometra. Obrtni ogledalni instru-
Din 15.—
menat ne mora biti postavljen ma istoj rotacionoj osi (osovini) kao i okvir; on može biti pogonjen i odvojeno. Može takođe umesto kakvog obrtnog ogledalnog instrumenta biti upotrebljena kakva Braunova cev, čiji se elektronski mlaz obrće sinhrono i radijalno se skreće izlaznim naponom prijemnika.
Polani diagrami, kao što su pokazani na si. 2, doibijaju se samo u malo slučajeva tako oštro. Obično su minimumi prilično nejasni (mutni) (vidi si. 3). Razlog za ovo može biti u tako zvanom mućenju, kako ga n. pr. proizvodi kakav antenski efekat okvira ili proizvoljni povratni zračnik u okolini okvira. U ovim slučajevima može se istina jedan od minimuma na poznat način „osloboditi od mutnoće“ pomoću kakve pomoćne antene, ali je tada potrebno još jedno dugme za rukovanje. Drugi jedan uzrok za neoštar minimum može biti i unutrašnji ili sp oljni pegel smetnje, koji se naravno vidi upravo tada, kad korisna amplituda koja treba da se primi prolazi kroz nulu. U ovom se slučaju minimumi principijelno ne daju pooštriti, šta više ova pojava sačinjava granicu dejstva pri određivanju pravca. Najzad su i minimumi uvek i tada neoštri, kad se ogledalnom instrumentu dovodi jednosmislena struja, jer svaki usmerivač radi pri veoma malim amplitudama kvadratno. U svakom slučaju se tačnost određivanja pravca smanjuje neo-štrim minimumom.
Po pronalasku su sad predviđena sredstva, koja omogućuju, da se vrši tačno određivanje pravca i u takvim slučajevima, u kojima su minimumi neoštri, i to nezavisno od toga, koji razlozi postoje za ovu neoštrinu. Pronalazak polazi od činjenice, da je sinusoidalno penjanje iz minimuma ometano samo u njegovom neposrednom susedstvu, dok se veće strujne vrednosti skoro nikako ne utiču smetajućim strujama, pošto se mrežna struja i smetajuća struja kvadratno sabiraju. Ako n. pr. mućenje iznosi 10% maksimalne amplitude, to je struja pri 20 stepeni skretanja iz mi-nimumskog položaja K(35)2 + (10)2=36% amplitude umesto 35%, dakle samo za 3% veća no vrednost, koja bi postojala bez mućenja (sin 20 stepeni = 0,35).
Po pronalasku se sad umesto ometanog minimuma ovi malo ometani bokovi penjanja iz minimuma upotrebljUju za određivanje pravca, i to time, što se od jednog te istog otpremnika čine vidljivim jedno-vremeno dva ista polarna diagrama, odnosno od jednog te istog polarnog diagrama čine se vidljivim dve iste slike, koje su međusobno pomerene za izvestan određeni ugao, i što se za karakterisanje pravca ot-
premnika upotrebljuju tačke preseka dia-gramskih delova koji se nalaze simetrično prema simetrali ugla.
Pronalazak je bliže objašnjen pomoću primera izvođenja iz si. 4. Neka je najpre pretpostavljen polarni diagram prema si. 2. Ovaj diagram može za ugao « biti pome-ren u smeru kretanja skazaljke na satu. Drugi jedan, isti diagram koji je u odnosu prema ovome obrtno pomeren za ugao 2 a u suprotnom smeru, čini se jednovre-meno vidljivim. Tada pokazuju tačke P preseka pravac otpremnika. Ako sad minimumi iz proizvoljnog razloga nisu o-štri, kao što je na si. 4 pokazano' črtasto, to ovo ništa ne menja na oštrini tačke P preseka; ova najviše da se pometa u radijalnom pravcu za izvestan mali iznos. Određivanje pravca je dakle oštro, ma da minimumi nisu oštri. Ako neoštrina minimuma potiče od kakvog mućenja, to uređaj po pronalasku znači izostavljanje jednog dugmeta za rukovanje, ako potiče od pegela smetnje, to je sada uređaj tačniji odnosno osetljiviji no ranije, t. j. mogu se vršiti određivanja pravca i slabijih otpremnika. Nezgoda kakvog kvadratnog usme-rivanja, koje je u dosadašnjim uređajima činilo netačnim određivanje pravca, ne čini se primetnim u uređaju po pronalasku. Po sebi se razume da se može i zrak skretati iznutra prema upolje; tada se dobija kakav diagram prema si. 5 i mogu se za karakterisanje pravca otpremnika upotrebiti ili tačke Pi, P2 preseka ili tačke Pa, P4 preseka (uređaji za određivanje pravca po maksimumu). Najzad može se pomoću u-ređaja po pronalasku resiti i problem jednoznačnog oštrog određivanja pravca. Samo je potrebno, umesto dva diagrama sa dvostrukim krugom, dodavanjem okvirnom napornu kakvog od pravca nezavisnog napona (vertikalna antena) da se u-potrebe dve pomerene kardioide (vidi si. 6); tako se kroz tačku P’ preseka dobija jedan jednoznačni oštro određeni pravac, ma da svaka kardioida sama ima samo neoštar minimum.
Za dobijanje dva pomerena polarna diagrama odnosno dve pomerene slike kakvog polarnog diagrama mogu biti upo-trebljeni sledeći putevi: Ako indikator ima kakvu Braunovu cev, to mogu prijemnikom umesto jednog elektronskog zraka na po sebi poznat način biti upravljana dva zraka, od kojih svaki daje jedan polarni diagram. Ako se upotrebi kakav zajednički obrćući se ogleđalni instrumenat sa matiranom pločom, to može aparat za osvet-Ijavanje biti tako udešen, da se ovim instrumentom jednovremeno utiču dva sve-tlosna zraka, koji međusobno obrazuju iz-
vestan određeni ugao. Oba ova svetlosna zraka mogu n. pr. biti proizvedena time, što dva svetlosna izvora osvetljavaju ogledalo instrumenta simetrično iz različitih pravaca, pri čemu drugi izvor za osvetlja-vanje može biti zamenjen i kakvim ogledalom postavljenim u osi simetrije; ili se ogledalo instrumenta može sastojati iz dva dela, koji međusobno obrazuju izvestan u-gao (si. 7), usled čega se odlazni zrak cepa u dva divergujuća zraka, ili može neposredno ispred ogledala instrumenta biti postavljena kakva dvojna prizma, koja već upadajući svetlosni zrak cepa u dva dela, koji pogađaju ogledalo pod različitim u-glovima i po odbijanju i ponovnom prodiranju kroz prizmu se pretvaraju u dva di-vergujuća zraka (si. 8). Eventualni optički uređaji (sočiva), kroz koje još prolaze oba divergujuća zraka na putu ka matiranoj ploči, moraju naravno postojati p dvostnukom broju.
Uređaj po pronalasku je naročito podesan za sprovođenje tako zvanog pokri-vajućeg određivanja pravca, t. j. utvrđivanja razlike u pravcima dvaju (ili više) otpremnika različitih po mestu. Dok se kod upotrebe kakvog običnog uređaja za određivanje pravca potrebuje za svaki otpremnik naročiti talas ili bar naročita modula-ciona frekvenca, da bi se otpremnici mogli razlikovati jedan od drugoga, dovoljno je, da se jednim jedinim otpremnikom pogone različite antene na istom talasu; treba jedino da se antene nadražuju po jednom naročitom ritmu, i da se svakoj anteni podredi po jedan znak, koji se po položaju i trajanju jasno razlikuju od drugog. Kod dve antene n. pr. dovoljno je, da se naiz-menično daje tačka i crta, kod tri antene n. pr. crta — tačka — crta — pauza.
Da bi se pri tome uopšte veoma male razlike pravca učinile jasnije vidljivim, bira se rotaciona brzina pokaznog uređaja dva ili više puta veća no što je brzina obrtanja okvira; pri desetostrukoj brzini n. pr. bi se 1 stepen razlike u pravcu pojavio kao 10 stepeni na matiranoj ploči.
Patentni zahtevi:
1. Direktno pokazujući uređaj za određivanje pravca, kod kojeg je kakav obrtni prijemni sistem koji je osetljiv na pravac, n. pr. kakav okvir, priključen na kakav prijemnik, čiji izlazni napon upravlja kakav sinhrono obrtni svetleči organ (elektronski zrak kakve Braunove cevi, svetlosni zrak kakvog oscilografa), koji potpuno ili delimično čini vidljivim polarni diagram
kakvog primljenog otpremnika, naznačen time, što je svetlosni organ tako izveden, da jednovremeno postaju dve iste slike polarnog diagrama, koje su međusobno po-merene za izvestan određeni ugao, i što su za označavanje otpremnikovog pravca upotrebljene tačke preseka điagramskih delova koji se nalaze simetrično prema simetrali ugla.
2.	Direktno pokazujući uređaj za određivanje pravca po zahtevu 1, kod kojeg se prijemnikov izlazni napon dovodi kakvom odbijajućem, prvenstveno magnetnom ogledalnom instrumentu, naznačen time, što se ovim ogledalnim instrumentom upravljaju dva svetlosna zraka^ koji međusobno obrazuju izvestan određeni ugao.
3.	Direktno pokazujući uređaj za određivanje pravca po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se oba svetlosna zraka obrazuju pomoću dva odvojena odbijajuća se svetlosna izvora, koji zajedničko ogledalo instrumenta simetrično osvetljavaju u odnosu prema upravnoj na ogledalo, pri čemu je jedan svetlosni izvor u datom slučaju zamenjen kakvim ogledalom u simetrij-skoj ravni svetlosnih zrakova.
4.	Direktno pokazujući uređaj za određivanje pravca po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što se kakvim svetlosnim izvorom proizvedeni upravljajući zrak cepa u dva divergujuća zraka, n. pr. pomoću kakve dvojne prizme ili pomoću kakvog podelje-nog instrumentovog ogledala, pri čume su delovi po sebi ravni, ali međusobno obrazuju izvestan određeni ugao.
5.	Direktno pokazujući uređaj za određivanje pravca po zahtevu 1 do 4, naznačen time, što je predviđena kakva linearna pomoćna antena, čiji se napon radi jednoznačnog oštrog određivanja pravca dodaje ka naponu okvira.
6.	Uređaj za određivanje razlike pravca uz upotrebu kakvog direktno pokazuju-ćeg uređaja za određivanje pravca, naročito po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što se upotrebljuje samo jedan otpremnik, koji napaja dve ili više pO' mestu različite antene sa istim talasom, ali sa različitim znacima (tačke, crte).
7.	Uređaj za određivanje razlike pravca uz upotrebu kakvog direktno pokazujućeg uređaja za određivanje smera, naročito po zahtevu 1 do 6, naznačen time, što su predviđene mere, da se razlika u pravcu pojavljuje na pokazanom uređaju uvećano, n. pr. pomoću višestruko veće rotacione brzine pokaznog uređaja (ogledalnog instrumenta) u sravnjenju sa brzinom okvira.

.
■
'

■	L	I





Ad pat. br. 159 43
yic?.i