KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA. 42 (8)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1 OKTOBRA 1924.
PATENTNI SPIS BR. 2178.
Alfred Theodor Hespe, New-York.
Termometar.
Prijava od 13. decembra 1922.	Važi od 1. jula 1923.
Pravo prvenstva od 10. januara 1922. (U. S. A.).
Kao što je poznato vrlo je teško brzo i lačno citati obične termometre. Posle dugogodišnjih pokušaja pronašli su fabrikanti termometara, da jedini materijal, koji se može zadovoljavajući upotrebiti u termometrima, jeste živa, i da se termometar mora izraditi od vrlo jasnog stakla.
Živa mora dalje biti vrlo čista, usled čega je njena površina naročito sjajna; pošto se nalazi u jednom čistom staklenom telu tako je veliko odbijanje ili upijanje svetlosnih zra-kova, da je sasvim teško raspoznati mesto žive u staklenoj cevi. Uz to dolazi, tako da se njegov položaj može čitati često samo kroz jedno uveličavajuće staklo. Uzaludno je pokušavanje, da se oboji živa, ista je dalje zamenjivana i alkoholom. Upotreba alkohola nije ipak tako tačna i ne može se upotrebiti za krajnje temperature Mnogi drugi ogledi bili su učinjeni, da bi se termometar mogao lakše čitati, ali bez uspeha.
Prema pronalasku nameštena je iza stuba žive odn. izmedju sjajnog zadnjeg zida i izmedju umetka živinog stuba jedm obojena površina, da bi se bolje istakao živni srub.
Fig. 1. pokazuje izgled takvog termometra.
Fig. 2. je presek kroz okrugao termometar.
Fig. 3., 4., 5 i 6 su preseči kroz prizna-tičan termometar.
Fig. 7. pokazuje drugi oblik izvodjenja termometra.
Fig. 8. pokazuje u izgledu termometar za groznicu.
Fig. 9. pokazuje presek kroz termometar sa malom kapilarnom cevi.
Poprečno šrafiranje označava obojeni deo u različitim nacrtima
U fig. 1. obrazuje jedan deo lopta 10 termometra sa staklenom cevi 11. Cev 12 pred-vidjena je za živu. Presek kroz termometar pokazan je u uvećanoj razmeri u fig. 2 i 4. Široko koso šrafiranje označava umetak (14), koji predstavlja sjajnu površinu ili zid. Svakako nije uobičajeno, načiniti ovaj umetak potpun i prozračan, nego samo približno, tako da su ograničeni svetlosni zraci koji skroz prolaze,
Upotreba takvog dela (14), koji ima i različite boje, nije ništa novo. Daljina pruge 15 u prizmatičnim oblicima, može biti različita, i može se raširiti do bočnih zidova 16, 17 prizme, fig 6. Da bi se kraj živinog stuba mogao načiniti da se bolje raspoznaje, tako da se može tačnije i brže pročitati, predvidjena je blizu cevi 12, u kojoj se nalazi živa ili izmedju ove i ogledala ili zida 14, jedna obojena površina, pruga od obojenog stakla ili drugog pogodnog materijala 18, 19, 20, 21 i 22.
Ovaj dopunski obojeni deo 18 u fig. 1 srazmerno je uzan, nije tako širok kao prečnik cevi 12.
Ako se upotrebi obično čisto stak'o za izradu termometra, onda ima staklo obično osnovno ili srebrnasto bojenje. Sjajna pruga 14 obično je bela; da bi se postiglo dobro dejstvo, mogla bi se pruga 18 obojiti ružičasto ili nerandžasto. Kao što je pokazano na fig. 1., pokriva živa koja se penja u šupljini 12 obojenu prugu 18 i stoga je potrebno, predvideti drugo sredstvo za čitanje. Može
Din. 3.—
se pročitati ili gornja ivica živinog stuba ili donja ivica obojene pruge 19, i ma da je ovaj položaj isti čitanje je znatno olakšano različitim bojama. Termometri prema pronalasku mogu biti čak čitani od lica koja rdjavo vide i koja delimično ne raspoznaju boje. Boje delova 14 i 18 mogu prirodno biti izabrane proizvoljno, da bi se prilagodile naročitim okolnostima, napr. mogu se, za lica koja rdjavo vide, primeniti naročite boje.
U fig. 7. pokazan je dopunski obojeni deo 20, koje je potpuno pokriven živom koja se penje.
Drugi oblik izvodjenja pokazan je u fig. 6. Tamo je nameštena obojena pruga izmedju umetka 14 i živinog stuba 21 Pruga je dalja nego prečnik šupljine 21 i, kao što izlazi iz fig. 8, vidi se na obema stranama živinog stuba. Ovaj oblik izvodjenja pokazan je u vezi sa automatskim registrujućim termometrom 23, ali se prirodno može upotrebiti kod makakvog drugog termometra.
U fig. 9. predstavljen je termometar, čija je šupljina ovalnog oblika. Obojeni deo obra-
zuje jedan deo zida cevi 25, što je važno, pošto se pokazalo opitima, da su ovim položajem obojenog dela blizu žive izbegnuti zraci izmedju žive i obojenog dela, čime je pojačana linija žive.
Patentni zahtevi:
1.	Termometar, naročito sa sjajnim umetkom ili zidom, naznačen time, što je iza živinog stuba ili izmedju sjajnog umetka i živinog stuba predvidjen obojen deo.
2.	Termometar prema zahtevu 1, naznačen time, što je obojeni deo uži od sjajnog umetka, ali pri tome može ipak biti uži ili širi od živinog stuba.
3.	Termometar prema zahtevu 1, naznačen time, što se obojeni deo sastoji iz jedne umetnute obojene staklene pruge.
4.	Termometar prema zahtevu 1, naznačen time, što obojeni deo obrazuje jedan deo zida živine cevi.
Ad'parenf brcp 2778.
fig r

-11 j- /3
i
Fig. 9.
Fig. F. FF 7-
F/f/. 8.