KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 15 februara 1933.
PATENTNI SPIS BR. 9650
Deutsche Gold- und Silber-Scheideanstalt vormals Roessler, Frankfurt a. Main, Nemačka.
Postupak za dobijanje ^idriranih proizvoda naftalina.
Prijava od 7 oktobra 1931.	Važi od 1 aprila 1932.
Traženo pravo prvenstva od 7 oktobra 1930 (Nemačka).

Poznato je da se naftalin može hidrira-ti tretirajući naftalin sa vodonikom ili gasovima, koji sadrže vodonika na visokim temperaturama i povećanom pritisku u prisustvu katalizatora, pri čemu se prema izabranim uslovima rada mogu dobiti pretežno primarni hidrirani proivodi, kao tetra-hidronaftalin i dekahidro-naftalin ili, usled raskidanja naftalinskog prstena, pretežno ugljovodonici kao benzol, toluol, ksilol.
Po predstojećem pronalasku izvedi se hidriranje naftalina u prisustvu gvožda ili nikla ili kobalta kao katalizatora ili u prisustvu međusobne smeše ovih katalizatora ili smeše sa drugim materijama kao metala, metalnih jedinjenja i tome sličnog, s tim da se stara o tome, da istovremeno bude prisutan vodonik sulfid ili supstance, koje ga grade, kao na pr. sumpor u takvim količinama, da time bude poboljšana dejstvo pomenutih katalizatora. Kao katalizatori dolaze u obzir jedinjenja metala gvozda, nikla i kobalta prvenstveno ki-seonična jedinjenja (oksidna jedinjenja pomenutih metala). Dalje se mogu upo-trebiti na pr. sumporna jedinjenja (sulfidi) ili i sami metali.
Upotreba ovakvih katalizatora za procese hidriranja, naročito za procese destruktivnog hidriranja poznata je. Ali, kao što je nađeno zauzimaju gvežđe-nikal-kobalt-katalizatori upotrebljen; shodno pronalasku u toliko jedno naročito mesto između na hiljade poznatih katalizatora za hidriranje, što imaju tu sposob-
nost, da sadejstvujući sa određenim količinama sumpor-vodonika daju kombinaciju katalizatora, koja ima naročite prednosti za hidriranje naftalina. Ova činjenica iznenađuje jer sumporna jedinjenja važe uopšte kao otrovi katalizatora i ima mnogo predloga, koji preporučuju uklanjanje sumpornih jedinjenja pre hidriranja (na pr. britanski patent 239688 i francuski patent 620632). Pri hidriranju naftalina do sada je naročito izbegavano prisustvo vo-donik-sulfida. Tako preporučuju na pr. a-merikanski patent 1733908 i britanski patent 147471 preradu prečišćenog naftalina. U britanskom patentu 283600 preporučuje se da se oslobode kontaktnih otrova kao što je sumpor kako ciklična jedinjenja, koja treba hidrirati tako i gasovi, koji vrše hidriranje.
Izloži li se naftalin sa viškom vodonika zagrevanju ped pritiskom u prisustvu katalizatora, onda kada se postigne jedna određena temperatura nastaje jedan nagli pad temperature, što odgovara primanju toplote naftalina od najmanje 3—4 kg. kal. po molu a koji izaziva endotermo kidanje hidriranog naftalinovog prstena.
Tačka, na kojoj nastaje pad temperature uopšte leži u relativno uskim granicama na pr. između 480 i 500, što zavisi od izabranih uslova rada na pr. od katalizatora, parcialnog napona vodonika itd.
Predstojeći pronalazak pruža dakle mogućnost podešavanjem temperature za spravljanje proivođa, koji se sastoji sko-
Din. 10.
ro isključivo iz primarnih hidriranih proizvoda. Ako se naime radi na relativno visokim temperaturama ali ispod tačke, na kojoj nastaje pad temperature, onda se do-bijaju kao reakcioni proizvodi praktično samo primarni hidrirani proizvodi. Leži h tačka, na koj j nastaje pad temperature u jednom određenom slučaju na pr. kod 490 onda se može proces hidriranja izvoditi između 450 i 480. Uopšte pokazalo se je kao korisno da se radi na temperaturama, koje ne leže daleko na pr. 20u ispod tačke, na kojoj nastaje pad temperature. Preporučljivo je pri tome da se vreme reakcije tako ograniči, da se izbegne razlaganje nagrađenih primarnih hidriranih proizvoda. Niži parcialni vodenični pritisak na pr. takvi koji iznose oko 75—80% od totalnog pritiska povoljnije utiču na postajanje tetrahidrcnaftalina; veći parcialni pritisci vodonika, na pr. takvi koji iznose 95—97% od ukupnog pritiska dejstvuju povoljnije na postajanje deka-hidronafta-lina.
Za postizavanje katalitičkog kombino-vanog dejstva nije dovoljno da vodonik-sulfid bude samo prisutan ili u proizvoljnim količinama; količina vodonik-sulfida treba da bude tako odmerena, da se poboljša dejstvo gvožđe-nikal-kobalt katalizatora. Uopšte je potrebno za postizavanje kombinovanog dejstva na 100 delova naftalina 1—15 delova, prvenstveno 2—10 dela vodonik-sulfida. Najpodesniji odnos količina za svaki pojedini slučaj može se lako odrediti jednim prethodnim ogledom. U ostalom je za uspeh predstojećeg pronalaska od značaja i dobro određivanje visine pritiska. Predstojeći pronalazak iziskuje uopšte visoke pritiske, prvenstveno takve, koji su veći od 109 atmosfera na pr. između 100 i 130 atmosfera. Ceh-shodno je uzeti vodonik u znatnom višku na pr. toliko, da je višestruka količina od one, koju reakcija stvarno utroši.
Proces može da se izvodi diskontinual-no i kontinualno sa strujećim gasovima. U zadnje pomenutom slučaju treba na to paziti da se srazmere količina naftalina, vodonika i sumpor-vodonika za vreme reakcije, tako i brzina strujanja smeše para i gasova kroz reakcioni prostor ostanu konstantni, odnosno da se količina vodonik sulfida održava u toku procesa u za reakciju povoljnim granicama.
Naročita prednost postupka sastoji se u tome, što dozvoljava neposrednu preradu sirovog naftalina, koji sadrži sumpora. Količina sumpora, koju sadržava sirovina uračunava se u količine vodonik-sulfida, koje su potrebne za poboljšanje dejstva.
Primeri:
I.	Ogledi bez dodatka sumpora:
1.	300 g. naftalina zagrevaju se u jednom autoklavu sa 15 p\ hidroksida nikla pod p-četnim pritiskom vodonika od 110 atm. 1 sat na 450°. Prinos na hidriranim proizvodima (tetra i deka-hidro-naftalina) iznosi oko 10%.
2.	300 g naftalina zagrevati sa 15 g hidroksida kobalta pod istim uslovima kao gore. Prinos u hidriranim proizvodima iznosi 5%.
II. Ogledi uz dodatak sumpora:
3.	300 g naftalina zagrevati sa 15 g hidroksida nikla i 23 g sumpora (6% više od niklu ekvivalentne količine) u autoklavu jedan sat na 450° sa početnim vodo-ničnim pritiskom od 110 atm. Dobiveno je 62% hidriraneg proizvoda, čija je spec. tež. 0.977 a ključa ispod 205°.
4.	300 g naftalina zagrevati sa 15 g hi-droks da nikla i 29 g sumpora (6% više od niklu ekvivalentne količine) u autoklavu pod istim uslovima kao u primeru 1. Do-bijaju se samo 27% hidriranog naftalina sa spec. težinom 0.974. Izilazi, da je u o-vom slučaju upotrebljena količina sumpora iznad optimalne količine.
5.	300 g naftalina zagrevati u autoklavu pod istim uslovima kao u primeru 1 sa 15 g hidroksida gvožđa i 23 g sumpora (6% više od gvežđu ekvivalentne količine). Prinos iznosi 76% hidronaftalina spec. težine 0.973.
6.	300 g naftalina zagrevati sa 15 g ko-balthidroksida i 29 g sumpora (8% više od ■kobaltu odgovarajuće ekvivalentne količine) u autoklavu pod istim uslovima kao u primeru 1. Princs u hidronaftalinima iznosi 92%,. Tečan proizvod ima spec. težinu od 0.960. Nepromenjenog naftalina ima samo u tragovima.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za spravljanje hidriranog proizvoda naftalina, naznačen time, što se hidriranje izvodi uz višak u vodoniku pri upotrebi visokih pritisaka, prvenstveno takvih, koji su veći od 100 atm. u prisustvu gvožđa-nikl- ili kobalt-katalizatora ili smeše ovakvih između sebe ili sa drugim materijama i takvih količina vodonik-sulfida ih materija, koje ga grade, kao na pr. sumpora, da prisustvo vodonik-sulfida prouzrokuje povećano dejstvo katalizatora, koji sadrži metale, pri čemu se radi, radi debijanja primarnih hidriranih proizvoda ispod, celishodno ne mnogo ispod tačke, na kojoj nastaje pad temperature.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen ti-
me, što se za katalizatore upotrebljavaju kiseonična jedinjenja gvožđa, kobalta ili nikla.
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se reakcionom sudu prisutne količine vodonik-sulfida održavaju u grani-
cama od 1-15% u odnosu na količinu naftalina, koji treba hidrirati, a u ovim granicama podešavaju se svagda povoljno za povećanje dejstva katalizatora koji sadrže metale na svagda povoljni iznos.