Pošlartna plaćena u golovu
Cena Din 2
SOKOLSKI
GLASILO S A V EZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »SokolsKa Prosveta«
God. ra. - Broj 43
Ljubljana, 27 oktobra
Матј svakog četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177, uprava u Narodnom domu, telefon broj 2543 - Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaj u
0 danu slobode bratskog češkoslovačkog naroda
Povodom 28 oktobra
■
	
ggf
■ms
p'5'. -
Ki....f
mm «»:
Bra< T. G. Masarik
Četrnaesta godina navršava se, otkako je bratski češkoslovački narod izvojevao svoju slobodu i udario temelje svojoj nacionalnoj i državnoj samostalnosti. Bilo je to 28 oktobra 1918 godine, kada je na starodrevnim praškim Hradčanima zalepršala pobe-donosna zastava slobodne Češkoslo-vačke Republike. A kako su nacionalne težnje Slovenskoga Severa i Slovenskoga Juga bile podjednake i imale jedan te isti cilj, sudbina je htela da njihovo ispunjenje i nacionalno uskrs-nuče padne u isto doba, da bi zajcd-nički podelili svu radost i veselje, kao Što su zajednički, bratski snosili bolo-ve i patnje, koje je donosilo ropstvo pod jednim te istim gospodskim igom. Dan kasnije naime, 29 oktobra, dan je oslobodenja i našeg jugoslovenskog naroda, onog našeg dela, koji je čamio pod austro-madžarskim ropstvom. Beli lavovi Severa i Beli orlova Juga srušili su u prah tih dana meseca oktobra simbol carske moči, emblem Črnog dvoglavog orla, 'koji je pod svojim kandžama držao stolečima sputanu slovensku braču.
pr„,;.od konac oktobra 1918 večna ппчтЛ povukla je napokon konopac
EZS f™« ‘ n‘vesti!a k™“ '
stva. Do?ka„B™ biloCL.T"'',“C f‘I'
hteo da svojim obecanjiiria kniib ie bilo toliko kroz vekove, pruži s{ove^ skim narodima u izgled carske darove-»najšire sloboštine i prava« — dakako
— samo u »okviru«, a koji su darovi uvek bili — danajski. »Non possumus! Dockan je!« — bio je odgovor, koji je teda slušalo Njegovo Apostolsko Veličanstvo i svi njegovi ministri i do-filavnici na »Balplacu«. Slovenski narodi: Čehoslovaci, Jugosloveni i Polja-ci nisu se više zadovoljavali s earskom milošču i ponešto zadocnjelim »razumevanjem« gospode u Beču i Pešti, več su sami oštricom mača uzeli sebi slobodu i proglasili svoju potpunu ne-zavisnost od stare i kao mozaik narodima išarane monarhije, nad 'kojima se kroz stoleča dizao ugnjetački skiptar Habsburgovaca. Apel »Mojim narodima«, taj poslednji krik da sc spasi earski tron, izgubio se je zamiruči u dvoranama earskog dvorca Šenbruna
— krik, koga je zaglušio pad jednog do juč- svemočnog imoeriia, a koii se
danas rušio kad je probudena svest slovenskih naroda rekla: Svršeno je! Narod je progovorio. Samoodredenje je izvršeno. Načela demokracije pobe-dila su. Slovenski narodi doživeli su obistinjenje svog vekovnog sna.
Kada danas gledamo iz istorijske perspektive na te velike dogadaje, koji obeležavaju najznačajniji datum u životu slovenskih naroda — njihovo nacionalno uskrsnuče — pričinja nam se ponešto, kao da bi ti dogadaji malko izbledeli i izgubili od svoje veličine i značaja. Da, naš duševni vidik zastire omaglica teškog doba još neuravnoteženih prilika današnjice, koje su na-stupile prvenstveno kao posledica ve-likog svetskog rata, kod svih naroda na svim područjima života. 1 borba za krutu svakidašnjicu ispreseca nam po-dosta vezu s tom velikom i slavnom prošlošču, koja nam mora da bude večno živa u našem sečanju, da bi' znali ispravno ceniti ono što smo stekli tolikim mukama i žrtvama, da bi znali pravilno ravnati svojim radom u sa-dašnjosti, kako bi' udarali čvrste i solidne puteve lcpšoj i srečnijoj bu-dučnosti.
Dan 28 oktobra — praznik oslobodenja bratskog češkoslovačkog naroda — praznik je ujedno i našeg naroda, j er je bratski češkoslovački narod u toj protekloj velikoj borbi pru-žio i našem narodu svoju ruku po-močnicu, da bi zajedničkim naporima d osli zajednickome cilju. Njegova radost danas, ujedno je i radost svcga iugoslovenkog naroda. Nikada jugo-slovenski narod neče zaboraviti onu iskrenu i bratsku toplu ljubav češkoslovačkog naroda, koja sc očitovala u tolikim deliipa, kojima je on pomagao svoju jugoslovensku braču u njihovim nacionalnim težnjama. U svim tim plemenitim činima ispoljavao se je onaj unutarnji — krvni vez slovenskog bratstva i uzajamnosti. Taj krvni vez velikog slovenskog plemena dobija u odnosima braćc Cchoslovaka i nas Ju-goslovena još puniji značaj, što je produbljen punom tisučgodišnjom duhovnom vezom — vezom na kultur-nom, literarnom i političkom polju. Te veze propliču se kroz sva tri plemena našeg jugoslovenskog naroda; njima su sa b rac o m Čehoslovacima povezani bodiednako i Srbi, i Hrvati kao i Slo-
venci. Tamo več od doba sv. Ćirila i Metodija, koji su s hriščanskom ve-rom, crkvenoslovenskim jezikom i pismom doneli s našeg Juga brači na Slovcnskom Severu vrlo važne elemente opče kulture, shvatljivo je, da je to ostavilo i svojih veoma vidnih tragova i u jezičnim a takoder i u literarnim medusobnim produktima toga a i kasnijega doba. I več u tim prvim počecima duhovnih veza ovih dvaju slovenskih naroda naziru sc, pored ja-kog kulturnog momenta, u toj crkve-noj vezi i izvesni obrisi, doduše ma-kar i časovitog, političkog karaktera. Od tada, od te davne prošlosti, pa kroz tolike vekove, istorija ne preostaje da belež i ove duhovne veze, koje su se naročito u novije doba stalno pojačavale i izražavale sve snažnije i vidnije. Pregaoci nauke mogu o tome da nam pruže nebrojeno dokumenata; pogled na nje u'kazao bi nam o tim davnašnjim kulturnim vezama Čeho-slovaka i nas Jugosloveha jedno bogato i široko polje, koje je uzorala duga istorija. Da preskočimo medutim sve to i da od novijega doba osobito spomenemo prelaz XVIII u XIX vek pa dalje, u doba, koje je bratskom češkoslovačkom narodu a i ostalom Slovenstvu dalo velikane Dobrovsko-ga, Kolara, Palackoga i tolike druge, koji su svojim slovenskim i kulturno-političkim programom stvorili nerazo-rive temelje slovenske - bratske uzajamnosti i ukazivali put k ostvarenju nacionalnih težnja. Zadojeni tim idejama naročito Jugosloveni su iz žari-šta slovenske kulture, drevnog Praga, pored plodova nauke i umetnosti odnosih u svoju otadžbinu i plodove češko-jugoslovenskog i sveslovenskog bratstva i ljubavi i presadivali ih po svim krajevima u srce našeg naroda zajedno sa dubok in klicama, nacionalne svesti i ideje nacionalne slobode. I od tada te veze propfiču sc jednim ustaljenim i snažnijim in-tenzitetom, u prvom redu kulturno i politički. A nešto docnije eto, pre se-damdesetih godina, nadolazi i još jedan faktor, pored mnogih drugih, možda jedan izmedu najsnažnijih i najuticajnijih od svih, koji najtesnije povezuje oba naroda u jedan večito živi vez, koji ga sakiva u najčvršču i nesalomljivu kopču bratstva — to je Tirševo Sokolstvo. Koliko je ono samo kroz ovih minulih sedamdeset godina pridonelo zbliženju obaju bratskih naroda! O tome nisu potrebne reči kada toliko jasno govore same činjenice. A kad bi, pri koncu da spomenemo, letimice preleteli i preko onog poslednjeg decenija, koji je pret-hodio našem zajedničkom oslobode-nju, koliko bi nam i to doba burnih i teških političkih borba dalo dokaza
0 bratskoj saradnji Čehoslovaka i Ju-goslovena. Tu bi i bečki parlamenat zauzeo po koju svetlu stranicu.
Ako spojimo sve te komponente, koje se slevaju u to uzajamno, toliko pročučeno bratstvo češkoslovačkog i Jugoslovenskog naroda, onda se nad svim tim diže jedan toliko svetao lik, podjednako velik i uznosit za nas Ju-goslovene kao i za braču Čehoslovake, a to je lik sedog prezidenta bratske Češkoslovačke Republike, našeg brata Sokola T. G. Masarika. Jugoslovenski narod njemu poglavito ima i radšta da bude toliko iskreno i duboko bla-godaran, jer on je baš lično pomagao svim svojim autoritetom i prestižom stvaranje današnje slobode našega naroda i stvaranje samostalnosti naše velike nacionalne jugoslovenske države
Tako nam danas proleču naše misli putevima prošlosti, na kojima pogdegde časak pozastajemo, da bi te časove duboko upili u našu dušu, kako bi nam oni i dalje u još tešnjem bratskom uzajamnom slovenskom i sokol-skom radu razbijali svojom svetlošču mrak, kojiin nam svakako prolazne tegobe današnjice, i jednima i drugima zastiru pokatkada očinji vid. Veliki dan oslobodenja bratskog češkoslovačkog naroda, u koji podjednako takorekuč pada i oslobodenje našeg jugoslovenkog naroda, neka nam ponovno u srcima rasplamti stari plamen ljubavi i oduševljenja na zajedničke največe narodne svetinje i tekovine, onaj plamen, koji nimalo i ni za čas neče dopustiti da išta, iko i ikada uba-ci u nas više i senku sumnje na njihov život, napredak i lepu budučnost. A mi Sokoli imajmo pri tome uvek na umu značajne reči prezidenta brata Masarika, koji je rekao: »Svaki pravi
1 u istinu svesni Soko mora da bude stražar, pa i politički i socijalni pobor-nik svoje države, naše demokracije!«
Deleči iskreno na današnji dan radost, kojom bratski češkoslovački narod slavi svoj praznik slobode, pridružujemo se ujedno s najtoplijim željama za dug život njegovom prezidentu, našem sokolskom bratu T. G. iMasa-
riku, za sreču i napredak bratskog češkoslovačkog naroda i bratske Ce-škoslovačke Republike. Vernost za vernost neka za uvek bude zalog češko-slovačko-jugoslovenskog bratstva.
Nazdar!	S.	Č.
Savremena pitanja u Sokolstvu
Saradnja sa sportskim organizacijama — Otklanjanje fašizma
U našem listu bilo je več više puta govora o pitanju saradnjc Sokolstva sa sportskim organizacijama, kao i o gledištu koje Sokolstvo zauzima prema političkim pitanjima uopče, prema raznim političkim pokretima pa i prema fašizmu. Naše sokolske redove za-stalno če stoga zanimati da o tim pitahjima čuje mišljenje, svakako autoritativnO, i jednog izmedu najpoznatijih .sokolskih radnika češkoslovačkog Sokolstva br. Jana Pelikana, poslovodečeg tajnika ČOS, eiju je izjavu o tome objavila ovih dana »Prager Presse«. — lako se sama izjava odnosi na prilike u češkoslovačkoj, ona če po svojim opčim i načelnim gledi-štima imati vrednosti i za naše redove te je prenosimo u celini.
Soko i šport. — Razlika izmedu Sokolstva i športa izražena je najbolje u izjavama zastupnika obiju grana pri-likom Tirševih igara, olimpijskog po-bednika Skoble i sokolskOg pobednika Gajdoša: »Cilj športa je najbolj! individualni uspeh, pobeda pojedinea, dok je cilj Sokolstva zdrav, svestrani i harmoničan srazmer.«
Obim granama pak zajedničko je naštojanje za usavršavanjem. Čak i u nastojanju za pobcdom Sokolstvo se ne oj^raduje 6d takmijČepja j deje talentiranim pojedmeimit prilike i mogućnor st i da se razviju. Iiiealno .stanje bilo bi, kad bi sc iz ao'kolskog milijea (na-stojanjem za harmoničnim vaspitanjem tela i plemenitim muškim karakterom) pronašli istaknuti individui u svrhu postignuea najboljih uspeha. Zašto sc ovo idealno stanje ne može postiči, uzrok je u tome, što je šport specializiran u svojim organizacijama nacionalno, državno i internacionalno. Svaka grana športa ima nadalje svoja posebna udruženja i saveze, i svaki od tih opet ima svoju tradiciju i svoju po-sebnu životnu opravdanost.
Stanovište Sokolstva prema češkoslovačkom športu i prema njihovoj uzajamnoj saradnji sledeče je: Sokolstvo priznaje suvercnitet specijalnih sportskih udruženja, ali na drugoj strani ono zahteva, da se i njemu priznaje suvercnitet. Ovo u glavnome ne rada kao posledicu nikakve poteško-če, ali ove nastaju tek onda, kada pojedinci, koji su u Sokolstvu postigli 'zvesnu visinu u telesnim sposobnosti-ma, žele da se takmiče u priredbama organizovanim od strane sportskih organizacija. U dosadašnjoj praksi ra-dilo se tako, da se morao Soko-tak-iničar, koji je hteo takmičiti se sa sportistima nesokolima, upisati u sve one odnosne sportske organizacije, u čijim je granama hteo da se takmiči.
Tako bi se moglo desiti, da bi se morao član Sokola upisati čak i u deset :li još više tih organizacija i podredivati se njihovim pravilima. To naravski Sokolstvo ne bi moglo dopustiti, jer bi time trpela njegova organizacija. Zbog toga je Sokolstvo nastojalo da Soko-lima omoguči učešče na sportkim tak-mičenjima, a da ne moraju biti oba-vezno učlanjeni u raznim sportskim udruženjima. Ovi takmičari za vreme sportskih priredaba'podredu ju se pravilima Saveza sportskih saveza u pogledu ocenjivanja, kažnjavanja preštu-pa i t. d.	-.	^
Na tom temelju i principu došlo se več do sporazuma izmedu GOS i Ša-veza češkoslovaških lakoatletičara i Udruženja hazene. Samo kod meduna-rodnih sportskih priredaba može zbog učestvovahja Sokola doči do nekih po-teškoča, ali je u tim slučajevima ČOS spremna da raspravlja o izvesnim uve-tima, koji bi omogučili učešče Sokola i u tim slučajevima. Da se to može postiči, vidimo u primeru nemaČkih tur-nera i športa. Oni su na sličen način našli izlaza iz ove dileme, i medusobna saradnja donela je velikih koristi i njima i športu, koji je time ujedno dobio znatan priliv vežbača.
Da i u finansijskom pogledu šport ne bi iiruM ^tetc, Sokolstvo je spremni da za svakog ew»g takmlčara plača ,odgovarajuči prinos.
; i Sokolstvo i fašizam. — Sokolstvo je več odaviia preciziralo svoje stano-vište prema fašizmu. To je bilo 12 dc-ccmbra 1926 godine, kada je izvršni odbor ĆOS izdao okružhicu, u kojoj je izrazio svoje ubedenje, da je faši-zam politički "pOkret i da se spram njega mora Sokolstvo držati principa, koje je usvojila sedma glavna skupština. U koliko je češkoslovački fašizam — bilo svojim ciljevima bilo svojim sred-stvima za postignuče tih ciljeva — u suprotstvu s vodečim principima Sokolstva, pre svega s demokratijom, naprednošču i socijalnom pravdom, ne smeju članovi Sokola biti pripadnici tog pokreta. Društvima o župama naredilo se, da s iskrenim, toplim i bratskim rečima o tome poduče zavedene članove i tek, kada bi se iserpela sva sredstva i mogučnosti te kada več ne bi bilo nade na ikakav drugi izlaz, onda treba da se posluže i disciplinskim merama.
Jednako je Sokolstvo i spram komunizma preciziralo otvoreno i na pregnantan način svoje stanovište. Pristaše komunizma ne mogu biti članovi Sokola, jer komunizam stoji u potpu-nom suprotstvu s osnovnim načelima Sokolstva, s principima demokratije i napretka.«
Iz uspomena na 28 oktobar 1918
u Pragu
Dan je bio krasan, obasjan toplim jesenjim suncem. Na Vaclavskem Namesti, pred »Narodnom Poliitikom«, okupljena masa naroda. Čita prvu vest
0 propasti vekovnog ugnjetača. Čita
1 hita da je raznese. — I ako je sav češki narod, pa i sav slovenski narod, s nekom sigurnošču očekivao taj mo-menat, uveren da on mora jednom doči, ipak je ta prva i radosna i istorijska vest, posle toliko vekova čekanja, pat-nji muke i žrtava, pala medu Slovenstvo kao grom iz vedra neba. Mnogi nisu mogli da veruju i odmah da se snadu u toj svojoj prevelikoj sreči.
Ali snašli su se jedni: — Sokoli! — Oni su taj momenat več spremni čekali.
Sve što je moglo da se miče, odmah je počelo da manifestuje svoju neopisivu radost, i odmah je pristupilo i k delu. Bez ičije naredbe ilii nckog uputstva, češki narod, i mlado i staro, i muško i žensko, pohitao je na glavne ulice Praga i odmah počeo s uklanjanjem vidnih znakova netom propale crno-žute aždaje: gdegod je susretnut
oficir i vojnik uopče, zaustavljen je, i od njega je zatraženo da odmah skine s kape ružicu i s pobočnog oružja ki-čanku.
Mnogi su se ustručavali i predo-mišljali, ne znajuči u čemu je zapravo stvar, ali dok su došli sebi, znacii su im več bili poskidani i bačeni uz po-klike: »Živela slobodna Slavij a!«
Od mnogih, jedan madžarski »oberlajtnant«, baš kod Narodnog Di-vadla, tik same obale Vltave, zaustavljen je od razdragane omladine i pozvat da i on te znakove poskida, jer nikoga više ne pretstavljaju.
Ovaj, razume se, da bi sc pokazao i opravdao tvrdnju o borbenosti njegove rase, počeo je ne samo da se pro-tivi tom poz'ivu, več i da grdi i psuje na njegovom »plemenitom« jeziku, Sta više, pokušao je i sablju da upotrebi protiv goloruke, ali silnim poletom i entuziazmom naoružanc omladine. Ah, »gospodin oberlajtnant« nije imao vremena da izvrši svoju »plcmenitu« na-meru, jer, dok je okom trenuo, sablja mv je bila oduzeta i zajedno s kapom
Rosifa-Pomier ♦ društvo za oslguranfe 1 reoslguranfe ♦ Beograd
MoVEK/lKo
'/oKoLSTVo
t Bral inž. Vaclav Vorel
-	i
> ' ■" ',s
■	■	fi	'	'■
§0
X./	.
(K članku u 42 broju našeg lista)
Raspis načelništva ČOS za proste vežbe
U zadnjem broju »Sokolskog Ves-nika« raspisalo je načelništvo članova
1 članica natečaj za proste vežbe sviju kategorija Sokolstva za narednu go-dinu. Iz natečaja se vidi , da je načelništvo zaključilo, da če i u buduče zadržati za najmladu decu od 6 do 9 godina posebne proste vežbe u obliku igara. Pored prostih vežbi za decu od 9 do 14 godina, mušku i žensku decu te članstvo i članice raspisane su ovog puta posebne vežbe za oblikovne na-stupe članova i članica. Istovremeno je obrazovana kod načelništva i naročita komisija za ocenjivanje sviju prispelih načrta vežbi, a sestavljena je iz najboljih stručnjaka češkoslovačkog Sokolstva, Za sve ove vežbe odreden je razmerno kratak rok t. j. do 18 novembra mota načelništvo imati sve radove u rukama. Najbolj i osnutci no-siee naziv zajedničke vežbe ČOS za članove i t. d.
lilakmice Sokolica Prag-Brno
U nedelj u je održana м Brnu na sokolskom stadionu utakmica medu re-prezentancijom praških i brnskih Sokolica. Natecanja sama obuhvatala su takmičenja u petoboju vrsta, štafeti 4X75 m, dalje petoboj pojedinki. U petoboju vrsta pobedile su sestre iz Praga, čija je vrsta postigla svega 808 bodova, a vrsta iz Brna 734 boda. Isto tako pobedile su Praškinje i u štafeti 4X75 m u vremenu 39.3 sekundi spram Brnasa41sek. Kod petoboja pojcdinih članica prva je s. Hajkova iz Praga, druga s. Hržebržikova isto tako iz Praga, dok treče mesto dele Prag i Brno, četvr-to i peto drže opet Praškinje i t. d. S. Hajkova postigla je u pojedinim disciplinama sledeče rezultate: trčanje na 60 m 8.4 sek., skok u vis 135 cm, u daljinu 476 cm, bacanje kugle 7-98 m i bacanje kopija 2173 m. Najbolje rezultate ovog dana post igle su: kod tr-čanja na 60 m s. Krausova iz Praga za 8 sekundi, skok u vis 137 cm, u daljinu 4-76, bacanje kugle 10-21m i bacanje kopija 26’15 m.
Praktično provadanje bratske pomoči
U prošlom broju »Sokolskog Glasnika« javili smo da namerava ČOS osnovati posebni fond »Bratske pomoči«. U poslednjom pak broju »Vesnika Sokolskog« čitamo, da je u ovom listu osnovana i posebna rubrika »Sokolski trg rada«, kojom se pruža članstvu prilika, da traži rad bilo sam, ili da dode do uposlenja putem oglasa delodavaca, koji traže radnike za bilo koju struku.
Sitne vesti iz češkoslovačkog Sokolstva
Dosadašnji komandant 28 pešadij-skog puka »Tirša i Fignera« br. Bera nek, bio je povodom svojeg preme-š ten j a u Slovačku unapreden, a opro-stio se je od praške brače veoma sr-dačno. Novi komandant puka BujI, pretstavio se je starešinstvu ČOS na poslednjoj sodnici, izražavajuči srdač-• nu žel ju, da votli puk i nadalje u duhu Tirša i Fignera. — U Pragu je održana
2 oktobra prva sodnica sokolskih lutkarskih poverenika i/ 35 župa. Pošto jc lutkarstvo medu češkoslovačkim Sokolstvom veoma rašireno, to je več sastavi jen i točan katastar sviju lutkarskih pozornica, te se je na pome-nutom sastanku raspravljalo i o tome.
Pored raznih izveštaja sastavljenih po iskustvima lutkara u pojedinim žu-pama, izdata su takoder nova uputstva za delovanje pojedinih pozornica. Daljo je zaključeno, da če i pozornice u Češkoj, Moravskoj i Šleziji igrati slo-vačke komade, a one u Slovačkoj tako-der komade u češkom narečju. Istovremeno pala je odluka, da sve bolje situirane pozornice treba da pomažu novo nastale pozornice u Slovačkoj, da se i medu tamošnjim Sokolstvom pro-širi lutkarstvo. — U Plznju na Kar-lovom otvorona jc nova sokolana naj-mladeg plzenjskog društva, čiji su članovi večinom radnici Škodinih tvor-njca. Isto tako i u Kopidlnu, u bližini Jičina, otvorilo jc tamošnje društvo vrata svojeg sokolskog doma. — U Pragu, u lutkovnoj pozornici Praškog Sokola, održana jo 22 i 23 oktobra druga savezna lutkarska šola ČOS za početnikc. Tečaj je pohadalo 102 slu-šaoca iz 35 župa. — Pod okriljem ČOS sprema se organizacija Sokola-klizača. U tu svrhu sazvan jc sastanak u Tir-ševom domu, na kojem če se povesti razgovori o radu i utaknicama i ovc grane telesnog vaspitanja.
Nove slovenske sokolske novine
Savez Slovensko Sokolstvo odlu-čio je da počne s izdavanjem četvrt-godišnjeg svojeg glasila »Vesnik Sa-veza Slovensko Sokolstvo«. Koliko nam je poznato, prvi broj novog sokolskog lista več je spremljen i pripravljen. U ovom slovenskom listu biče objavljeni članci na ruskom, poljskom, jugoslo-venskom i češkoslovačkom jeziku, a donašače sitne i važne vesti iz delovanja spomenutog saveza i njegovih članova Češkoslovačke obce sokolske, Zvionzka poljskih Sokola, Sojuza rir-skago Sokolstva i Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Za prvi broj spremljen je opširan izveštaj o utiscima i iskustvima stečeniim na poslednjem svesokolskom sletu, dalje vesti iz saveza i t. d. — Svakako treba ovaj novi list sa šireg slovenskog vidika srdačno pozdraviti. On če biti ogledalo rada čitavog slovenskog Sokolstva. — Sa-vezni izvršni odbor imenovao je braču Gangla i Švajgara za izvestioce o radu jugoslovenskog Sokolstva u pomenu-tom listu.
Svesokolski slet i Slovenstvo
Emigrantski ruski list »Rupor« u Harbinu doneo je opširan članak o sokolskom sletu. Opisujuči sam slet i njegove krasne priredbe, prelazi na značenjc Sokolstva, koje je daleko od grubog militarizma, ali je opet jedna od najjačih garancija za slobodu naroda i za zdrav nacionalizam. Sokolstvom postao je Prag središte i matuška Slovenstva, otkada je u majci Moskvi zavladao erveni komunizam. Ne treba onda da se čudimo, što se je štampa ervene Moskve nabacivala o slet samo s psovkama i grdnjama.
Poljsko Sokolstvo u Francuskoj
U Francuskoj postoje dosta jake kolonije poljskih emigranata, a naro-čito u pokrajinama gde se nalaze veliki rudnici ugljena. Poljski emigranti osnovali su tokom godina pojedina sokolska društva, a danas se može govoriti o jednom dosta jakom poljskom Sokolstvu u Francukoj, koje broji 112 društava, udruženih u 14 župa. Savez poljskih Sokola, koji sačinjavaju spo-menute župe, obuhvata istovremeno i po jedno sokolsko društvo u susednoj Belgiji i Nizozcmskoj, te broji svega 3337 članova i 266 članica, od kojih je 1440 vežbača i 246 vcžbačica, pored 1200 naraštaja, muškog i ženskog. Savez pokazuje dosta jaku delatnost, što se vidi naroč:to iz podataka o župskim sletovima. Na tim sletovima vežbalo je svega oko 640 članova, 100 članica i 460 naraštajaca, odnosno naraštaki, a na saveznom sletu nastupilo jc 660 članova, 120 članica, 370 naraštaja. Savez je održao svoju glavnu skupšti-nu u avgustu u Lensu, gde je i sedište saveza, koji postojii več devet godina, te če u idučoj godini svečano proslaviti desetgodišnjiou svog opstanka saveznom sletom.
Uspesi islrajnog rada medu Lužičanima
Koliko nam je bilo moguče, oba-vestili smo naše čitače i o mladom sokolskom pokretu medu Lužičkim Srbi-ma. Njihov sokolski savez razvio je, i porod velike pr vredne krize te veli-kog nemačkog pritiska na sokolka društva, dosta jaku delatnost posle praškog svesokolskog sleta. Ne samo da su održani savezni tečaji od nekoliko dana za načelnike i prednjakc, nego
su i u pojedinim župama priredeni okružni sletovi, dečje svečanoeti, utak-mice i t. d. Sav taj veliki napor neko-licine sokolskih radnika okrunjen je velikim uspesima. U zapadnom okru-žju, na primer, porastao je broj naraštaja posle okružnog sleta za više od sto po sto; u jednom drugom okružju neko društvo bilo je primorano, da posle dečje sokolske svečanosti osnuje još jedno dečje odeljenje zbog velikog broja prijavljene dece. Na okružnim načelničkim sednicama, pa isto tako i u savezu samom te u pojedinim večim društvima, mnogo se je govorilo o uva-danju pojedinih grana lake atletike, dalje plivanje, trčanja preko polja, što je u praksi dalo veoma lepih rezultata. Iz nacionalnih razloga uvelo se je po društvima i nogomet, pa je rezultat i ove odluke dosta vidan: broj vežbača uvečao se, društva su sagradila svoja sokolsko-sportska igrališta i t. d. Jednom rečju, u čitavom lužičkom Sokolstvu struji danas zdrav i vedar vazduh, a velika volja za rad se jača. A to je glavno!
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja održavju se:
dne 28 o. m. predaje br. Svetislav Marič o temi: »Uloga Sokolstva pri vaspitanju omladine«;
dne 4 novembra predaje br. Ste-van Zakula o temi: »Sokoli u balkan-skom ratu«.
Predavanja održavaju se svakoga petka od 20 do 20.30 časova.
(Nastavak sa 1. str.)
bačena u Vltavu. »Gospodin lajtnant«, u onoj gužvi, valjda nekim nezgodnim pokretom, ili bogzna kako, tek, za ka-pom i sabljom, — obreo se i sam u Vltavi.
U tren oka naidoše Sokoli, koji su bili svuda i svagde, koji su prvi preu-zeli svu vlast u svoje ruke, izvukoše nesrečnika iz vode i spasoše ga. — Ovaj, mesto blagodarnosti, onako mokar, bez kape, s praznom koricom bez sablje o bedru, prilepljenih mokrih črnih pantalona, uz pratnju veselih po-klika razdragane omladine, počeo je da trči preko mosta ka kasarni svoga puka, psujuči i preteči:«... sad ču vama pokazati...«, misleči, verovatno, na »svoju vojsku«, neznajuči siromah, da je Soko i tamo več učinio svoje: ra-zoružao i ispraznio kasarne od te »njegove vojske«. — Ni j e znao, da je od toga momenta jednom za svagda Slovenstvo oslobodeno, da su toga dana svi lanci ropstva za sva vremena poki-dani, da je toga dana sunce pravde i slobodc obasjalo sve Slovenstvo.
Na Pfikopi, u masi oduševljenih i punih sreče čeških sinova i kčen koji su po svim praškim ulicama davali oduška svojoj preveliko) sreči, ispolja-vali i manifestovali svoju tako žudno očekivanu slobodu, kličuči i pevajuči, od nekud sc pojavi i jedan madžarski »lajtnant« s psom, koga jc vodio na trači sa srpskom trobojkom.
Revoltirana omlatkma dograbila ga je i počela linčovati. zbog ovolike doze drskosti. Ali, Sokoli se i ovde ubrzo stvoriše, i, da bi ga spasli od ozbiljni-jih batina, opkoliše ga, poskidaše svoje surke i baciše mu na glavu, kako bi se udarci pesnica i štapova ublažili, pri čemu su i sami primiji poneki udarac, namenjen drzniku, -— i spasoše i ovoga.
I tako je Soko svuda, na svakom mestu i u svakoj zgodi intervenirao, stvarao i održavao primoran red. Sve je to učinio bez huke i buke, dostojanstveno i s puno takta i prema samim ovakvim izgredn eima — svojim nepri-jateljima.
Soko je spasavao i svog neprijate-lja tada, kada ga jc ovaj drsko vredao u več oslobodcnoj domovini. Toliku plemenitost može da ispolji samo Slo-ven — Soko.
Soko je toga dana izvrš-o jedno grandiozno, istorijsko delo: izvršio je unutrašnjc svoje oslobodenje od vekov-nog neprijatelja bez ijedne ljudske žrtve, bez kapi krvi.
Sokolu je tih dana bila postavljena jedna velika i teška zadača: Soko je tih dana imao, prod celim svojim narodom, pred celokupnim Slovenstvom, pa i pred celim svetom da položi svoj »ispit zrelosti«. — I Soko ga je položio: odlično!
Kada je dom več bio očiščen od neprijatelja, kada su uklonjeni i skoro sv? njegovi tragovi, kada je Zlatni Prag dobio svoju pravu sliku, sliku slovenskog velegrada, tada je pod vodstvom Sokola celokupni češki narod. Spontano i s neopisivim entuziazmom doče-kao svoga »Tatička«, dušu češkog na-r.oda, češkog Karadorda, budučeg šefa oslobodeno i srečne otadžbine, brata Tomu Masarika, koji je sa svojim vernim saradnicima tada stigao u svoju preporodenu prestonicu, sa svog trno-vitog, ali i punim uspehom i slavom ovenčanog puta — iz izbeglištva.
Ovog istorijskog dana Soko je do-prineo ogroman svoj udeo na stvara-nju uverenia u celom svetu, da je slovenski narod več odavno sazreo za svoju samostalnost, i da je u kultur-nom, socijalnom, ekonomskom i uopee u svakom pogledu daleko sposobniji od dojučerašnjog svog ugnjetača, da sobom sam upravlja. — l to mu jc ko-načno morao, iako nerado, ali nema-juči kuda pred očiglednom stvarnošeu, i sam neprijatelj da prizna.
Ovo nekoliko sličica iz uspomena na prve dane slovenskog oslobođcnja iznesosmo povodom 14 obletnice oslo-bodenja bratskog češkoslovačkog naroda, sličice, koje če ostati u trajnom pamčenju svima onima, koji su žudno očekivaH veliki dan slovenskog preporoda, koji su ga doživel-’ i za njega ra-dili i ginuli. Što je Sokolstvo tome pri-donelo svima nam je poznato. Stvorilo je slobodu Slovena, a ono če ju znati i očuvati.
Pavle Kvaič — St. Vrbas.
/AVE2ipK|
Proslava 20 godlšnjice balkanskog rala — Ofvorenje Sokolske izložbe u Beogradu
Uprava Sav^eza Sokola kraljevine Jugoslavije odlučila je da celokupno naše Sokolstvo proslavi uspomenu 20-godišnjice balkanskog rata, koji je bio početak oslobodenja i ujedinjenja Ju-goslovena.
Povodom ove proslave Savez SkJ prireduje u Beogradu Sokolsku izlož-bu. Izložba biče smeštena u prostori-jama Oficirskoga doma u Beogradu i trajače od 13 do 25 novembra t. g. Svečano otvaranje izložbe izvršiče se na dan 13 novembra tačno u 10K' časova pre podne.
Osim ove Sokolske izložbe u Beogradu, a povodom sokolske proslave
20-godišnjice balkanskog rata, Savez SKJ odlučio je da se na dan 13 novembra u svima sokolskim društvima i svima sokolskim četama održe specijalni sokolski sastanci, na kojima če se oda-ti čast i hvala svima žrtvama i heroji-ma, koji su u balkanskom ratu podi-zali temelje današnjoj Jugoslaviji. Na ovim sokolskim priredbama biče istak-nuto sokolsko shvatanje o balkanskom ratu i sokolski pogledi na narodnu i državnu misao Jugoslavije.
Ministarstvo saobračaja svojim rešenjem odobrilo je, da svi posetioci Sokolske izložbe uživaju povlastice na državnim željeznicama od 50%.
Ix načelništvo i tef>ničlcog odbora Saveza SKJ
Iz seditice saveznog TO
održane dne 25 oktobra 1932 god.
Savezni načelnik brat Miroslav Ambrožič izvestio je o zboru župskih načelnika, koji je održan 16 t. m. u Beogradu. Iz izveštaja se razabire, da je savezno načelništvo ovlaščeno da sastavi i objavi sve vežbe za među-sletska takmičenja, nadalje, da je za takmičenja višeg odeljenja određen sastav vrsta po župama, ne vezano na društvo, da se odustaje od namerava-nog takmičenja u trčanju na 1500 m
i	da takmičenj« u bacanju kopija važi samo za viša edeljenja, dok se kod drugih odeljenja nadomeštava s ku-glom. Odustaje se također i od takmičenja naraštaja, koje se je imalo oba-viti za vreme medusletskih takmičenja. — Glede prostih vežaba za pokrajinski slet u Ljubljani utvrđeno je, da su do sada primljene proste vežbe: za članove {sastav br. Gregorke), za članice (sastav s. Barlove), za ženski naraštaj (sastav s. Slapničarjeve) i za
muški naraštaj (sastav br. Vrhovca). Sve nabrojene vežbe biče postepeno i doskora objavljene. Za decu je odre-deno, da če nastupiti ženska deca, kao i muška deca, podeljeni u dve kategorije. Za nižu kategoriju dece preuzeo je sastav vežbe brat Lavrenčič, a za višu kategoriju brat Stanič. Za sastav vežaba za žensku decu naknadno če se odrediti ko če ih sastaviti. — Ruskim Sokolima se dozvoljava učestvo-vanje na medusletskim takmičenjima Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije u takmičenjima vrsta po istom takmičar-skom redu i jednakopravno s nama.
—	Bio je predložen načrt sletišta s letnjeg vežbališta Ljubljanskog Sokola. Taj načrt predvida prostor za 4050 vežbača s rastupom od 1'30 m. Za pregled tog prostora i za konačnu od-luku gde treba da se podigne’ sletište za pokrajinski slet, odreden je sastanak za subotu 29. t. m. u 4 sata posle podne na licu mesta. — Glede pitanja
o	priredivanju saveznih prednjačkih škola, preuzima s. Trdinova dužnost da sastavi odgovarajuči predlog. — Prema zaključku sednice saveznog TO sastavilo se jc i upotpunilo listu šireg saveznog TO i njegovih pojedinih otseka obzirom na pretstoječi pokrajinski slet u Ljubljani.
/s telovežbačlcog sveža
mmmm
NEKOLIKO REZULTATA BALKANSKIH IGARA U ATENI
Medu sportskim reprezentacijama balkanskih država Grčke, Jugoslavije, Bugarske, Rumunjske i Turske održane su i ove godine tako zvane balkanske igre. Iz lake atletike postignuti su ovi najbolji rezultati: u trčanju na 100 m vreme 11,1 sek.; na 200 m 22,9 sek.; na 400 m 51,4 sek.; na 800 m 2 min.
02	6 sek.; na 1500 m 4 min., 13,4 sek.; na 5000 m 16 min., 07,8 sek.; na 10.000 m 34 min., 25,4 sek.; a u maratonskom trčanju na 43 km i to na historijskom putu izmedu Maratona i Atene, postig-nut jc rezultat Rumunca Gala u 3 časa, 20 min i 41 sekundi. U ostalim disciplinama navada izveštaj sledeče: trčanje preko prepreka na 110 m 14,) sek.'; na 400 m s preprekama 3»,2 sek.; Kod štafete 4 X 400 m pobcdiU su Grči u minimalnom vremenu 3,35,6 sek. Skok u vis doneo jc rezultat 180 cm, skok u vis s motkom 381 cm, troskok 13 67 m. Kod bacanja diska postigao je Salas iz Grčke 42,08 m, kod bacanja kopija pobedeli su isto Grči sa 57,47 m, a kod bacanja buzdovana Jugosloven Kojič sa 46,86 m. Balkanska štafeta provedena je na 100, 200, 400 i 800 m u vremenu od 3 mm. 28 sekundi.
VISOKA ŠKOLA ZA TELESNO VASPITANJE U BERLINU
Visoka škola za telesno vaspita-nje, koju uzdržava Državni odbor za telesno vaspitanje, prešla jc sada u sastav sveučilišta u Berlinu. Iako ovu školu podržava i dalje spomenuti odbor, ipak ima u sastavu berlmskog univerziteta prednost, t. j. da važe is-piti položeni na njoj u punoj nieri, tc su i priznati od sviju vlasti. Nadzorstvo nad njom vodi pored sveučilista^ !■ nemačko ministarstvo za unutrasnje poslove, te dva pruska ministaistva, prosvetno i vojno; ova ministar-
stva imaju u kuratoriju škole svoje za-stupnike, a svi ispiti održavaju se po novoj uredbi pod pretsedstvom pru-skog državnog komesara. Rektor visoke škole jc dr. Bir, prorektor dr. Fim, generalni tajnik Državnog odbora za telesno vaspitanje. Študij traje po novoj uredbi šest semestara.
REORGANIZACIJA DRŽ. UREDA ZA TELESNO VASPITANJE U FRANCUSKOJ
Svojevremno osnovan je u Francuskoj kod ministarstva prosvete potse-kretarijat za telesni uzgoj. Posle nekoliko godina rada, taj sekretarijat od-vojcn jc od spomenutog ministarstva, prelazno podreden najpre ministarstvu vojske, a onda ministarskom pretsod-ništvu. Kako se je predvidalo ova organizacija nijc bila definitivna, nego samo prelaznog značaja. Sada, kad su svršeni svi pripremni studijski radovi, bivši sekretarijat, odnosno sadašnji državni ured za fizičko vaspitanje, dobiče mnogo širu kompetenciju u tom prav-cu, da bi moglo svojom snagom i sred-Stvima ujediniti celokupno fizičko vaspitanje u zemlji.
MEDUDRŽAVNE UTAKMICE SOCIJALISTIČKIH GIMNASTA
Na sednicama Medunarodnog soci-jalostičkog saveza za telesno vaspitanje! koje su održane pre nekoliko vremena u Pragu, zaključeno je, da se priredi naredne godine u Pragu medu-državne utakmice u gimnastici i to medu reprezentacijama Švicarske, Nema-čke, češkoslovačkih radničkih telovež-bačkih društava i nemačkih radničkih gimnasta u Češkoslovačkoj.
Kako jc več poznato, imače naredne godine i Medunarodnii telovežba-čki savez, kojeg jc član i Sokolstvo, svoje medunarodne gimnastične utak-micc u Budapešti. Koje če države biti zastupanc na pomenutoj utakmici. još nijc poznato, ali je sugurno, da če ih biti više nego u Pragu na socijalisti-čkim natecanjima.
"Џ
Smrt dvojice slovenačkih pisaca.
24	oktobra umro je u Ljubljani najbo-lji slovenački humorist i satiričar Fran Milčinski. Rodom je bio iz Loža kod Cerknice, gde se je rodio 3 decembra 1867. Njegov 'humor bio je zdrav, njegova satira ne ostra, nego blaga i dobronamerna. Po zvan.ju bio je savetnik Stola sedmorice u penziji. Kao pravnik ima osobitih zasluga za omladinsko sud-stvo. Mnogo je pisao i za decu, pa je i na ovom polju bio medu najboljima. Kao pisac bio je vanredno plodan, a njegovi mnogobrojni podlisci i članci razasuti su po raznim novinarna i revijama. Pisao je pod imenom Fridolin Žolna. — 21 okt. umro je u Ljubljani u 70 godini života prof. Anton Funtek, pesnik i pisac. Prof. Funtek bio je rodom iz Ljubljane. Po zanimanju bio je najpre učitelj, a po svršenim visim naukama postao je profesor Učiteljske škole u Ljubljani. Kao pesnik bio je više umetnik, formalist, pa su s tog gledišta njegove pesme savršcne, dok sam sadržaj cesto hramlje ili nije do-bio svog pravog izražaja. Uz pesme napisao je i dramu »Tekma«, koja je postigla lep uspeh. Bio je duže vremena urednik »Ljubljanskog zvona«, a posle rata »Uradnog lista«. Mnogo je prevadao iz stranih literatura.
25 godišnjica zagrebačkog pučkog sveučilišta. Prošle nedelje, 23 oktobra, proslavljena je u Zagrebu na svečan način 25 godišnjica zagrebačkog pučkog sveučilišta. Proslavi su prisustvo-vali zastupnici gradanskih i vojnih vla-
sti, kao i istaknuti pretstavnici nauč-nih, literarnih i privrednih krugova. Ova institucija bila je prva svoje vrsti na teritoriju naše države. Svečanost je otvorio dužirn govorom rektor zagrebačkog univerziteta dr. Albert Bazala, koii je u svom govoru prikazao histerija: i važnost ovc institucije.
Otkriče spomenika novinaru i publicisti Martinu Dragoliću. U nedelju dne
23	oktobra otkriven je u Osijeku na svečan način spomenik pokojnom M. Dragoliču, koji je umro prc godinu da na, a bio je jedan od najstarijih naših novinara.
Kongres Medunarodne žurnalistič-ke federacije. Ove godine održava se kongres Medunarodne žurnalističke federacije u Londonu. Zasedanje kongresa počelo je 12 oktobra, a otvorio ga je dužim govorom pretsednik zasedanja Rihardson. U svom govoru oso-bito je naglasio važnost novinarskog rada u borbi i propagiranju ideje mira medu narodima.
197 poljskih pisaca i znanje slovenskih jezika. Anketa »Zvjazka zavodovi literatov poljskih« raspisao je anketu o znanju slovenskih jezika medu poljskim književnicima. Anketa je dala ove rezultate: samo jedan književnik, od njih 197, koji su odgovorili na pitanja ne zna nijedan strani je zik. Ruski znadu 122, maloruskim jezikom vlada 24, to su največma oni iz istočne Galicije, češkim jezikom vlada 20, srpskohrvatskim i bugarskim po dvojica, slovenački i lužičkosrpski ne zna nijedan književnik. Od stranih jezika najjače je zastupan nemački jezik, 'kojim vlada 180, i francuski, kojim vlada 179 književnika, dakle jače nego svi slovenski jezici ukupno.
MA i m
Župa Cetinfe
SOKOLSKA ČETA GLAVATIČIĆ
U nedelju 9 o. m. predali smo materi zemlji prosvetarku Sokolske čete Glavatičič, vrednu i agilnu učiteljicu sestru Mariču Mikijelj. U naponu sna-.Ge> u 47 godini, shrvala je ljuta bolje-tica ko joj je podlegla. I kao narodna učiteljica i kao prosvetarka vršila je revno svoje dužnosti, pa je bila opla-капа od celoga kraja, što se najbolje videlo na sprovodu. Ona je u najtežim Ranima borbe sokolila narod da ustraši podizala mu je nacionalnu svest, Pa je radi toga i stradala u austrijskim tamnicama. Ogromna masa naroda okupila se sa školskom decom i velikim brojem njenih kolega i kolegica da ie otprate na večni počinak. Žalost je bila velika. Održano je nekoliko govora, a medu ostalim oprostio se u ime Sokola h'r. Bučin dirljivim govorom. Sestro Marice, večna Ti slava! —
I. B.
t-upa Karlovac
SOKOLSKO DRUŠTVO ČRNOMELJ Odlikovanje staroste br. Špira Vran-koviča.
V	našem Sokolskem domu se je vršila 6. t. m. redka svečanost. V navzočnosti celotnega upravnega odbora in skoraj vsega članstva je sreski načelnik dr. Trstenjak izročil starosti našega društva bratu mr. ph. Špiru Vran-koviču, visoko in zasluženo odlikovanje: red Jugoslovenske krone IV. reda. Bratu starosti, ki vodi naše društvo že 16 let, so vsi prisotni najprisrčneje ča-stitali, nakar se je razvila prijetna domača zabava.
Vsakdo, ki pozna brata Špira Vrankoviča, mora ceniti njegove številne zasluge pri narodnem, kulturnem, zlasti pa še sokolskem delu. Ponosni ookolski dom v Črnomlju jc njegovo snlnšr. i na.r°dne ali pa kake druge kjer nc hi°riSitnie naPredne prireditve, kovič Velik^6- kr' starosta Vran-
S pVi	ГГ
borec v prvih vrstah še v л oclllcen ko jc bila jugoslovenska ;n c^C,alU’ ideja pod budno pažnjo avstrijski kr* volokov. Njegova velika in Klavna sluga je, da se po svetovni vojni ni pozabil spomin na narodnega mučenika Ivana Kromarja. Akcija za prenos kosti s Suhega bajerja pri Ljubljani na domače pokopališče se je vršila pod njegovim predsedstvom. Veliko so mu hvaležni tudi naši kmečki ljudje, zlasti pri pomoči v letošnji zimi. ko so v mnogih vaseh gladovali. On je vodil akcijo za prehrano Črnomeljskega sreza in marsikateri korak je storil, da je bilo revnemu ljudstvu pomagano.
Pri vsem tem svojem lepem nacionalnem delu je ostal vedno skromen in v zatišju, ravnajoč se po besedah: »Niti slave, niti dobička!« — Tudi ta svečanost ob priliki odlikovanja je bila zanj samega dogodek, ki si ga je želel Proslaviti tiho in skromno. Nedavno je zamolčal tudi svojo petdesetletnico. Sokolsko društvo v Črnomlju se čuti
z njegovim odlikovanjem počaščeno in je priredilo skromno slavje v vzpodbudo drugim in za dokaz, da idealno in narodno požrtvovalno delo vendarle ne sme ostati neopaženo. Zanašajoč se, da bo naše društvo vodil vztrajno in požrtvovalno kakor do sedaj ter stal vedno na braniku kot borcc za jugoslovensko idejo, kličemo svojemu starosti bratu Špiro Vrankoviču: Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO PLAŠKI
Da se što više pobudi interes u najširim slojevima za Sokolstvo počelo je ovdašnje društvo priredivanjem diletantskih zabavnih večeri, na kojima se pored komada, koji služe za bude-nje nacionalne svesti i širenje sokolske misli prikazuju i čisto zabavni komadi. Time se jasno prikazuje pripad-nicima, kao i prijateljima, da Sokolstvo osim telesnog i duševnog obrazovanja neguje i društvenost t. j. da su sokolska društva i etičko-kulturna. Tako je ovdašnje Sokolsko društvo priredilo u nedelju 9 oktobra o. g. u prostorijama brata Rada Uzelca »Zabavno večc«. Na programu su bile ove točke: deklamacija, solo-scena i dva pozorišna igrokaza. Sve su točke programa pot-puno uspele. Na vedrim licima poset-nika i u naravnom smehu njihovom odrazivalo se veselje i raspoloženje za vreme zabave.
Kao diletanti su se istakli vrlo dobro i pokazali mnogo smisla i volje u izvadanju pozorišnih komada.
Moralni i materijalni uspeh bio je zadovoljavajuči.
Župa Kranj
POROČILO ŽUPNEGA SMUČARSKEGA ODSEKA NA JESENICAH
Zopet je pred nami zima, doba, ko bodo zasnežene poljane in gorski vrhovi vabili našo mladino, naše smu-čarje-Sokole v svoje okrilje, da se nav-žijejo krasot in zdravja zimske narave. Ni še dolgo tega, ko se je smatrala zima še kot nekak simbol starosti, onemoglosti, ko je s prirodo vred tudi človek to letno dobo nekako prespal, ne da bi opazil njene krasote. Toda časi so se izpremenili; sneg in mraz nas več nc plašita, spoznali smo, da je tudi zima velika dobrotnica narave pa tudi velika prijateljica on;h, ki znajo njene dobrote in njene krasote pravilno cepiti- Postala je priljubljena tudi iz telesno vzgojnega stališča.
Med ljubitelji zime pa stoji, v prvi v-t. številna četa smučarjev. Oni so bili, ki so si prvi upali v njeno kraljestvo, ki so prvi gledali njene krasote, na do tedaj nedostopnih vrhovih, lam na vrhovih šele spoznamo, kako velika umetnica je zima, kaj more storiti iz snega in ledu, spoznamo pa tudi vso grozo zimske burje, o kateri, prebivalci nižin nimajo niti pojma. In kdor jc to poizkusil, postane njen navdušeni občudovalec; to je tudi vzrok, da njeni občudovalci, da vrste smučarjev stalno naraščajo.
Za gojitev smučanja pa niso neob-hodno potrebni težko dostopni gorski
vrhovi. Vsaka zasnežena poljana ima svojo privlačnost, na vsakem terenu lahko pokaže smučar svojo umetnost, odločnost. Ker pri vsem tem ne zahteva niti prevelikih denarnih žrtev, je postalo smučanje pravi narodni šport.
Tudi sokolstvo je uvedlo to lepo in zdravo' panogo telesne vzgoje v svoj program. Osobito mnogo pripadnikov je našla med pripadniki sokolstva na Gorenjskem, število pa z vsako novo zimo, pa naj bo tudi hladnejša kakor pretečena, stalno narašča. Skoro vsa društva; župe so ga že uvedle v svoj program ter ga gojijo z veseljem in navdušenjem, kar priča kako velika je bila potreba te novotarije. Saj smo s tem prenesli del telesne vzgoje iz zaprtih prostorov, na katere smo vezani osobito v zimi, v prosto naravo, kjer se pljuča navžijejo svežega zraka, telo pa se izpostavi blagodejnim žarkom zimskega sonca.
Tehnično vodstvo župe Kranj je storilo vse, da se smučarstvo v društvih razvija v pravem sokolskem duhu ter je priredilo v ta namen pod vodstvom župnega smučarskega odseka, ki ima svoj sedež na Jesenicah, v mesecu januarju 1932. dva smučarska tečaja in sicer: 7 dnevnega za začetnike (vodnike društvenih srn. odsekov), katerega je posečalo 9 članov in 3 članice ter 4 dnevnega za izvežbanje dobrih tekmovalcev, katerega je obiskovalo 12 bratov. O poteku tečajev, ki sta sc vršila v Mojstrani, se je vodil dnevnik, iz katerega je razvidno, da sta tečaja v vsakem pogledu dobro uspela.
Dne 24. januarja 1932. so se vršile
IV.	župne smučarske tekme in sicer za člane, članice, moški in ženski naraščaj. Člani so tekmovali v štafetnem teku na 24 km (3X8 km), članice in ženski naraščaj v smuškem teku na
4 km, moški naraščaj v tekmi moštev na 6 km ter elani in moški naraščaj v smuških skokih. Nastopilo je 81 član (273 članskih štafet), 78 moškega naraščaja (26 tričlanskih patrulj), 13 članic,
5 naraščainic ter 29 članov in 16 naraščajnikov v smuških skokih. Skupaj sta nastopila 222 tekmovalca. Tekmo je vodil župni smučar, odsek. Tekmovalo se je na 3 popolnoma ločenih progah z ločenimi nastopnimi mesti na Bledu ter njegovi okolici. Pri vodstvu tekme ter v sodniškem zboru je sodelovalo okoli 30 bratov. Tekmi je prisostvoval tudi savezni načelnik br. Bajželj.
Prvo mesto pri tekmi članov je dosegla štafeta društva Mojstrana v čau 2 uri 9 min. 18 sek.; pri moškem naraščaju društvo Bohinjska Bistrica v času 39 minut 25 sek., pri članicah s. Ažmanova Zdenka iz Kranja v času
24 min. 44 sek., pri ženskem naraščaju pa Družnikova Pavla iz Gor ji v času
25 min. 18 sek. V smuških skokih članov je dosegel I. mesto br. Černe iz Gorji; od naraščaja pa Vidic Alojzij iz Bleda.
Tekma se je izvršila kljub velikemu številu tekmovalcev v najlepši disciplini ter v pravem sokolskem duhu. Z zadoščenjem smo ugotovili, da se število tekmovalcev pri župnih tekmah od leta do leta veča, osobito razveseljiv je napredek mladine. V bodoče bo treba skrbeti, da sc priredi skupna tekma tudi za oddelke dece, med katerimi je že lepo število navdušenih smučarjev.
Pri saveznih smučarskih tekmah v Bohinjski Bistrici dne 13. in 14. februarja 1932. je nastopilo preko 90 članov in članic naše župe, ki so dosegli vsa prva mesta. Predpriprave za izvedbo teh tekem, prvih našega Savcza, so bile poverjene našemu župnemu sm. odseku, ki je to nalogo izvršil v polno zadovoljstvo saveznega načelništva.
Pri smučarskih tekmah S. S. S. v Strbskem Plesu na Češkem, katerih se je naš Savez letos prvikrat udeležil, so nastopili samo tekmovalci naše župe ter so tudi pri tej hudi konkurenci dosegli prav lepe uspehe.
V	župi ima sedaj 19 društev svoje smučarske odseke, ki vsi prav marljivo delujejo kar je razvidno iz sledečih podatkov: Priredilo se je 40 društvenih tekem v smuškem teku, 4 tekme v slalomu, 6 v smuku ter 6 v smuških skokih, skupaj toraj 56 tekem pri katerih je nastopilo vsega 725 tekmovalcev. Smučarskih izletov se je priredilo 52, tečaji pa so se vršili 4. Poleg tega je bilo po društvih tudi veliko predavanj
o	smučarstvu.
Konec sezone 1931/32 je bilo v župi smučarjev in sicer: članov 452, članic 85. moškega naraščaja 190, žen-kega naraščaja 42, moške dece 251 in ženske dece 38, skupaj 1058 smučarjev. Od tega tekmovalcev: članov 191, članic 28, m. naraščaja 158, ž. naraščaja 17, moške dece 152 in ženske dece 11; za smuške skoke članov 40, moškega naraščaja 33, skupaj vsega 630 tekmovalcev. Navedeni podatki sc nanašajo na vse društvene smučarske odseke v župi izvzemši društva Bled, ki podatkov vkljub ponovnemu pozivu ni poslal.
Bratje vodniki društvenih smučarskih odsekov! Z delom v tej smeri telesne vzgoje smo bili v pretečenem letu lahko zadovoljni; pred nami pa je zopet zima. Pripravimo se, da nas ne prehiti, da nas dobi pripravljene; določite delovni program pravočasno, ne šele zadnji trenutek; zberite smučarje na sestanke ter jih s poljudnimi predavanji pripravite na prvi sneg, vadite v
telovadnicah gibe, ki jih smučar kot predvaje neobhodno potrebuje, ker le s sistematičnim delom bomo dosegli res lepe uspehe.
Načelništvo Saveza je izdalo knjižico »Tekmovalni red za smučarske tekme«, katero si morajo nabaviti ter proučiti vsi odseki ter njihovi, funkcionarji, ker v bodoče se bodo morale vršiti vse tekme strogo v smislu predpisov tega tekmovalnega reda.
Bratje, ki ste dosedaj sodelovali pri smučarskih tekmah v sodn škern zboru, prijavite se k saveznim sodniškim izpitom, ki se bodo vrš’ii od 31. oktobra 1932. dalje, v smislu mobilnega reda za smučarske te':r .. < ia bomo imeli na razpolago za tekme, ki so z vsakim letom obširneje in številnejše, dovolj sposobnih sodnikov. —
B. A.
SOKOLSKO DRUŠTVO TRŽIČ
Tržiško sokolsko društvo je vpreglo vse svoje prosvetno delo v trd sistem, letos si je napravilo že drugič točen načrt vsega prosvetnega dela v zimski sezoni. Lanske skušnje so pokale, da je uspeh prosvetnega dela za-visen naravnost od načrta, kjer ima vsak brat in vsaka sestra svoje delo natančno določeno in se na to delo lahko pripravi.
Letošnja prosvetna sezona se je začela malo pozneje kot lanska in sicer skoro za mesec dni. Otvorjla jo je sestra Jelica Žagarjeva s pripovedovanjem pravljic mladini. Kako željni so otroci poslušati lepe pravljice, je pokazal oromen obisk. Skoro sto otrok se je zbralo še pred tretjo uro v telovadnici meščanske šole, ki so s. Žagarjevo navdušeno pozdravili kot staro znanko od lanskega leta. Prosvetar br. Lajovic je nagovoril zbrano mladino in navzoče starše, pozivajoč jih, da naj pridno hodijo poslušat ne samo pravljice, temveč kasneje tudi pravega Gašperčka, ki jih bo popeljal v bajni svet lepote in poštenosti. Mladina je njegove besede navdušeno sprejela in se popolnoma predala pravljičnemu svetu.
Zvečer pa je bila sokolnica nabito polna in sokolska družina je pod vodstvom br. Baltazarja iz Križev odigrala z velikim uspehom in s pravim razumevanjem igrokaz: Revolucijska svatba. Junak dejanja Mark Arron, jakobinski podpolkovnik, je našel v osebi br. Baltazarja pravega interpreta, ki je učinkoval z naravno igro tako resnično, da so srca utripala strahu za njegovo usodo. Sokolski oder si lahko čestita, da je dobil v svojo sredo odličnega igralca. Konventov komisar br. Štera je bil podan prav dostojno in učinkovito. Šter živi s svojimi vlogami tudi takrat, ko bi človek mislil, da pretirava, pa ne, to je živa vloga čuvstve-nega igralca. Alaino, poscstnico gradu na Tionville je podala s. Mala prav prisrčno in ljubeznivo. Take vloge so ji prav posebno pri srcu. Pohvaliti moramo mlado igralko s. Ziblarjevo Jožico, ki kaže naravnost resničen teater-ski talent. Skoda, da jc njen organ malo prešibak. Ostale vloge so bile v rokah starih, preizkušenih igralcev, kot so br. Stopar, Dobrin, Sajovic i. t. d. Spremstvo in vojaki so bili na svojih mestih, obleke pa je posodilo gledališče iz Ljubljane.
Pred predstavo jc nagovoril zbrano občinstvo prosvetar br. LajoTic, ki je v kratkih besedah očrtal prosvetni program za 1. 1932./33., prosil naklonjenosti sokolskemu delu in pozival v vznesenih besedah navzoče, da vstopijo v sokolske vrste in primejo za delo, da bomo z združenimi močmi takrat, ko pride čas, ohranili svojo svobodo in jo prinesli tudi onim bratom, ki po njej še danes zastonj hrepene. H koncu je nazdravil svobodi, Jugoslaviji in N j. V. kralju Aleksandru I. in krepak: Zdravo! je stresel nabito polno dvorano.
A. L.
Župa Cfublfana
SOKOLSKO DRUŠTVO PREZID
Naše je društvo otpočelo s intenzivnim prosvetnim radom. Več na pro-leče o. g. prosvetni odbor priredio je veoma kor;sna pučka predavanja, koja su bila primljena s velikim interesom kako od Sokola tako i od ostalog gra-dantva. Pa i u zimskoj seziji biče glavna pažnja posrečena predavanjima, zato je program istih izabran i veoma po-pularan, tako da če biti predavanja pristupačna i najširim slojevima.
Osim sokolske ideologije, povesti, telovežbe i organ, administracije, program če biti ispopunjen i sa stručnim predavanjima, kao: gospodarstvo, pče-iarstvo, povrčarstvo, vočarstvo, pera-darstvo, o bolestima i prvoj pomoči prigodom nesreče, te socijalnim pita-njima.
Na listi predavatelja su braća: Ma-taič, Keber, Vilhar, Komel i sestre Vr-linič, Cindrič i Šepak.
Pored predavanja prosvetni odbor ima u programu još drugi prosvetni rad, pa se nadamo, da če biti ovogo-dišnja bilanca prosvetnog rada razve-seljivija, nego što je bila lanjska.
-KI.
Kupujte zastave kod I. NeSkudla, Ljubljana
Župa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO VUZENICA
Kot zaključek Tyrševega leta je priredila 18. 9. Sokolska župa Maribor zvezdni štafetni tek. Naše društvo jc sodelovalo s 15 člani in prevzelo progo od mutskega dravskega riiostu do Marcnberga, odcepa ceste v Vuhred. To progo, dolgo 6 km, so tekači pretekli v 18 minutah, kar jc brez dvoma zelo lepo; pripomnili pa bi, da ni bilo lepo, da se je pustilo čakati tekače nad eno uro skoroda nage v onem naravnost mrzlem jutru. Istega dne popoldne se je priredila šc domača štafeta na progi 1570 m; tekmovali so člani (5 po številu) z m. naraščajem (8). Progo so pretekli prvi člani v 4 minutah 14 sekundah, naraščaj pa v 4 minutah 34 sekundah. — Naslednjo nedeljo (25. 9.) se jć praznovalo pri nas slovesno Slomškovo 70-letnico smrti. Tudi Sokol se je odzval povabilu cerkvene oblasti in poslal deputacijo štirih članov k slovesni maši. — Preteklo nedeljo (2. 10.) pa smo priredili tombolo, ki jc za današnje slabe čase šc dosti dobro uspela. Siecr ni bilo več kakor polovica kart prodanih, vendar je bil uspeh povoljen, ker so bili tudi dobitki, nekateri prav lepi, vsi darovani.
S tem je bil letošnji program dovršen. — sedaj pa zopet na priprave za ,prihodnje leto.
SOKOLSKO DRUŠTVO BELTINCI
Dne 2 o. m. Sokolsko društvo Beltinci priredilo je veselu igru »Berite novice« i šalu «Botra Nerga«. Poset je bio prilično velik, pa je pokraj moral-noga postignut i materijalni uSpeh.
Vredno je pohvaliti, da su našu pretstavu posetili gosti iz Goričkog Prekmurja i drugih udaljcnih mesta, dok medu publikom medutim nismo opazili mnogog našeg brata i sestru. Kako možemo onda očekivati od drugih ljudi, da če se oduševljavati za sokolsku stvar?! U buduče neka se brača i sestre sete reči velikog Tirša, koji kaže: »Čim manji je naš broj, tim više se računa sa svakim od nas«.
Župa Novi Sađ
SOKOLSKO DRUŠTVO SIRIG Kako smo osnovali naše društvo?
Naše je selo podignuto pre 5 go-dina na jednom pustom otvorenom zemljištu bačke ravnice — na raskršču puteva Novi Sad - Srbobran - Temerin-Pašičevo.
Pred pet godina nije na ovom mestu bilo ni jedne kuče, a danas brojl naše selo 330 domova s proko hiljadu Stanovnika. Stanovnici su dosc-ljenici iz raznih krajeva naše države t. j. ratni dobrovoljci sa solunskog fronta, Dobrudže i sa italijanskog fronta, t. j. iz t. zv. Pivkovog bataljona. Odmah po osnivanju ove dobrovolja-čke kolonije osetila se potreba da se uredi i društveni život i da mu se da odredeni pravac, koji bi koristio i celome društvu kao celini, ali su materi-jalne prilike bile vrlo nepovoljne da bi se moglo preduzeti nešto zamašno-ga. —
Na sreču naša je omladina pokazi-vala više aktivnosti, te je i pored uč-malosti, koja je zavladala ljudima, pri-premila sebe za jedan pothvat, koji bi imao da izmeni ceo oblik dosadašnjeg društvenoga života u našemu novom selu, a ujedno i u novom zavičaju. U tom cilju pripremila je nekoliko zabavnih večeri na kojima su se kupili dobrovoljni priloži za omladinski fond.
S	ovim se htela osigurati materij alna strana buduče omladinske akcije. Ovo prikupljanje dobrovoljnih priloga, i ako je dalo skromne rezultate, ipak je dalo potstreka omladini da produži ak-ciju. Taj trud naše omladine urodio je plodom.
Prošle 1931 godine nikla je misao da u mestu treba stvoriti neku organi-zaciju u kojoj bi sc mogla okupiti sva naša omladina, i koja bi bila kadra da omladini dade pravac u životu, kako bi njeni članovi mogli da korisno po-služe svojoj državi, svome selu i domu-Zaključeno je bilo da se osnuje Sokolsko društvo, pa su odmah zatražena uputstva od bratske Sokolske župe iz Novog Sada. Prešlo se na upis članova, a sazvana je i osnivačka skupština i osnovano Sokolsko društvo.
Na prvoj sednici privremenog odbora zaključeno je, da je potrebno ot-početi radom u nekoliko raznih pra-vaca, tako da bude potpuno u skladu sa sokolskom ideologijom t. j. rad na fizičkom, duhovnom i nacionalnom vaspitanju naroda i omladine.
Da bi se ovo upotpunilo utvrdeno je kao neophodno potrebno osnivanje sokolske čitaonice i knjižnice, gde če Sokoli moči da provode svoje slobodno vreme i na jevtin način doči do dobre i korisne knjige. , .
Iz skromnih sredstava, koje jc omladina ranijih godina prikupila, moglo je da se otpočne rad i u ovom prav-cu odmah se pristupilo nabavci name-štaja za knjižnicu i čitaonicu, zatražena je od raznih ustanova pomoč u knjigama, te se u kratko vreme naku-pio priličan broj knjiga i časopisa, a naknadno i knjige koje su pisane o Sokolstvu i za Sokolstvo. Prostorije za smeštaj knjižnice i čitaonice ustupio je
God. III.
br. 43.
jedan brat Soko za godinu dana bes-platno.
Maja meseca ove godine otpočeo je i tehnički rad.
Počelo se s prostim vežbama i ako su članovi našeg Sokola večinom zem-ljoradnici t. j. ljudi koji rade naporan posao. Ipak dobrom voljom savladane su prve poteškoče, te je i u tehničkom pogledu učinjen jedan korak napred.
Na Vidovdan bio je prvi javni nastup naših Sokola i to s uspehom, kakav se nije mogao očekivati.
Danas naše Sokolsko društvo broji oko 80 redovnih članova od kojih 35 vežbača i 45 podupirajučih članova, 42 člana muškog podmladka i 40 članica ženskog podmladka.
Drugi javni nastup našega društva bio je 11 septembra 1932 kada je na svečan način proslavljen rodendan Nj.
V.	Prestolonaslednika Petra.
Na ovoj svečanosti okupilo se sve stanovništvo našega sela kao i veliki broj gostiju.
Pored vežba, koje su izvedene s odraslim članovima i članovima muškog i ženskog podmladka, održana je
i	sokolska akademija.
Sve što smo do sada postigli, po-stignuto je najviše požrtvovanjem samih Sokola i osečamo se srečnim, što smo i pored velike privredne krize, ko-ja je baš nas nemilosrdno pogodila, uspeli da se stavimo u redove jugoslo-venskih Sokola, a kroz to u službu Kralju i miloj nam državi Jugoslaviji.
M. R. Sbtč.
tupa Vej. Bečkerek
SOKOLSKO DRUŠTVO MOKRIN Prednjački tečaj
Dne 9 oktobra t. g. završen je ovde društveni prednjački tečaj sa zaključ-nom akademijom, koja je održana u prostorijama opčinske gostione gde se nalazi i sokolska dvorana. Prednjački tečaj vodio je župski prednjak brat Stevan Bukač iz Vel. Bečkereka; uz njega bili su još predavači brat Uroš Badrljica, načelnik društva dr. Martin Vajs, Dušan Adamov, prosvetar društva, te brat Miloš Stanojevič, prosvetar župe. Tečaj je bio večernji, te se je ovog puta polagalo najviše važnosti gimnastičkoj spremi vežbača, koji su za ovo vreme od mesec dana polučili vrlo lepe rezultate, tako da im je dat dobar temelj na kojem če se dalje usa-vršavati.
Tečaj je trajao mesec dana, tc je završen akademijom na koju je tako-der prispeo i načelnk župe brat Alojz Pogačnik. Program akademije pojačan je još nastupom domačeg podmladka, te muškog podmladka iz Vel. Kikindc, koji je pripomogao da je ista akademija vrlo lepo uspela. Akademiju je otvorio lepim govorom br. Stevan Vukan, a zatim je izveden sledeči program: 1 Župske proste vežbe — muški podmladak; 2 Župske proste vežbe — ženski podmladak; 3 Vežbe na razboju
—	članovi polaznici prednjačkog tečaja; 4 Skupine — muški podmladak V.
Kikinda; 5 Skupine na lestvama — muški podmladak; 6 Vežbe na vratilu — članovi polaznici prednjačkog tečaja; 7 Skokovi preko konja — muški podmladak V. Kikinda; 8 Devetka od Fran-te Erbena — članovi polaznici prednjačkog tečaja. Šteta što je Ioše vreme pokvarilo da se ova akademija nije mogla održati pod vedrim nebom, kako je to bilo predvideno, več se je morala održati u dvorani, u dosta tesnom prostoru. Unatoč torne sve su točke vrlo dobro uspele, tako osobito one dece, kako domače tako i iz V. Kikinde, koji su posetioce svojim spremnim vežbanjem upravo zadivili. Domači podmadak bio je spremljen po bratu Milivoju Stepa-novu, koji je takoder uložio u tu svrhu mnogo truda. Polaznici prednjačkog tečaja dobro su vežbali na spravama, a naročito je bila dobro izvedena devetka, koja je osobito podesna za ova-kove prednjačke tečajeve.
Poset akademije bio je dobar.
Župa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAGREB II Naraštajski dan
Naraštajski otsek Sokolskog društva Zagreb II priredio je u nedelju dne 16 o. m. svoj naraštajski dan s na-tecanjima u atletiei, utakmicama u od-bojci, nastupom na spravama i igran-k°m. Pravo nastupa su imali svi nara-štajci i naraštajke, koji su rodeni god. 1914, 1915, 1916, 1917. — Usled nevre-mena i kiše, morala su se natecanja u atletiei odgoditi, te čitava priredba prenesti u dvoranu.
Pre podne održane su utakmice u odbojci. Nastupile su 2 momčadi ženskog naraštaja i 2 momčadi muškog naraštaja.
Posle podne održano je u društve-noj sokolani naraštajsko poselo. Poselo je otvorio zamenik starešine brat Hr-voje Macanovič, koji je pozdravio sve prisutne, i lep'm rečima ocrtao plodan
i	koristan rad marljivog naraštajskog otseka i vrednih naraštajaca.
Kao prva točka, nastupilo je ode-ljenje mladeg naraštaja od 10—14 go-dina na niskom kozliču. Mladi Sokoliči su izveli lepe i teške preskoke vrlo dobro. — Posle njih nastupio je odeo sta-rijeg muškog naraštaja na visokom kozlicu. Svi preskoči su bili vrlo lepo izvedeni.
Uzorno odeljenje članova nastupilo je s teškim vežbama na ručama. Izvršni vežbači pokazuju od nastupa do nastupa sve veči napredak, Teške vežbe na karikama radili su vanrednom lako-čom i elegancijom.
Nakon uspelog programa razvila se ugodna i animirana zabava š igran-kom.
SOKOL. DRUŠTVO ZAGREB IV Lakoatletsko natecanje u Karlovcu
Drugi naš pohod u Karlovcu bio je mnogo uspešniji obzirom na rezultate, čemu je pogodovalo upravo krasno vreme. Ovog puta pridružile su nam
se i sestre članice, koje su imale po prvi put da se bore sa sestrama iz Karlovca, i mladi naraštajci, koji su imali da izvrše ulogu »navijača«. 4 ako smo bili svesni pobede, jer smo išli u najboljoj postavi, pokvario nam je račune naš dragi protivnik, koji je u br. Tomiču našao pretstavnika svoje snage, borbenosti i otpornosti. Br. Tomič doneo je sam svome društvu 16 bodo-va. Ravnog protivnika imao je u sestri Klokočovnik Silviji (Zagreb IV), koja je postigla za svoje društvo isti broj bodova, dakako sa kudikamo slabijim rczultatima.
Utakmice su se vršile na igralištu Sokolskog društva Karlovac uz sudelo-vanje oko 300 gledalaca, koji su živo učestvovali u napetoj i bratskoj borbi. Utakmice je vodio na opče zadovoljstvo brat Stanko Tončič iz Karlovca. Rezultat utakmica je: muški naraštaj 27 : 27; članice 34 : 14 za Zagreb IV. Dakle i opet su naše sestre bolje. Muski naraštaj je takmičio u trčanju na 60 i 100 m, u skoku u vis :j dalj sa zaletom te u bacanje kugle 5 kg i diska 1.50 kg. Članice su takmičile: trčanje na 60 i 100 m, u skoku u vis, u bacanju kugle 4 kg i diska 1 kg.
Time je naše društvo završilo ove godine svoju lakoatletsku sezonu, te se uz još neka manja natecanja izme-du pojedinih svojih kategorija sprema za pretstoječu sezonu skijanja.
Sokolski
glasnik"
Soko"
„Sokolič"
„N a š u
radost"
JOC. ХАФНЕР * ЉУБЉАНА
ПРИСОЈНА УЛИЦА 5 (Табор)
Соколске заставе no прописима CKJ, no оригиналним нацртима Умстнички рад — Дубоко снижене цене! I ражите неооавезне оферте и рсференце!
ш
ш
'i* ;-К.
* r ''iVr r '■
- ■ .H-"- v -
т
ф
n
*
JUGOSLOVENSKA
SOKOLSKA MATICA
‘U. svakoj je mapi 25 papira za pisma i 25 kuverata američkog formata sa sokolskim monogramom. Cena mapi 32 ZDin.- ZNarudžbe prima Jug o slovenska Sokolska ZMatica, JEjubljana, ZN orodni dom.
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno,cene zmerne
Oglašujte u »Sokolskom glasniku«!
KUiAMIAflDEU
MUBLlAMAftAlMAIlNOVAll
BBS
N
A
J
N
I
Ž
J
E
C
E
N
E
UCITIUIKA TISKARNA
V LJUBLJANI
ja najmodarneja ura Jana in izvršuja vaa tiskarska dala od najpraprostajiega do najmodamejiega.
Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige. — llustr.knjigeveno-barvnem In večbarvnem tisku. Brošure in knjige v malih In največjih nakladah.
— Časopise, revije In mladinske liste.
Okusna oprema ilustriranih kata-logov, cenikov in reklamnih listov.
LASTNA TVORNICA ŠOLSKIH ZVEZKOV
Šolski zvezki za osnovne, meŠČ. In srednje šole. Risanke, dnevniki in beležnice.
Vse tiskovine za društva in šolo (lepake, letake. Izpričevala itd.) dajte v tisk Učiteljski tiskarni!
UtlTElJIKA KNJIGARNA
Ima v zalogi „Galerijo naših mož" : 1. Trubar, 2. Vodnik. 3. Slomšek, 4. Prešeren, 5. Levstik, 6. Stritar, 7. Jurčič, 8. Gregorčič, 9. Aškerc, 10. Tavčar, 11 .Levec, 12. Erjavec, 13.Jenko, 14.Cankar, 16. Gangl, 16 Parma, 17. Kersnik, 18. Muister, 19. Župančič, 20. Stro8smaycr. Slika 10 Din.
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Izraduje sve sokolske veibočke sprave, opreme čitavih vežbaonica sokolskih domova, škola, vojske i mornarice, letnjih veibališta i kupaiiita, potrep-štine za laku atletiku, sprave za kučnu gimnastiku i bašče. Obnavlja stare sprave. Izradba solidna. Cene umerene.
Osnovana godine 1881
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
Branko Paliii Zagreb, Kraljice Marije 6
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Naslov za brzojavke: „Trikotaža* Zagreb ♦ Telefon interarban štev. 26-77
Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop vseh oddelkov našega članstva in to točno po predpisih Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Slike v originalnih barvah predpisanih krojev se nahajajo v knjigi „Organizacija Saveza SKJ“. Zahtevajte cenike in prospekte — Cene jako ————— zmerne. — Za točno in solidno izdelavo 'amčim. ----
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJA
REGISTROVANA ZADRUGA S OGRANIČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu Člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje orograma i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. — POSTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
ZAHTEVAJTE CENIK
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni i odgovorni urednik Sijepan Čelar • Ureduje Redakcijski olsek • Za upravu oglase odgovara Mica Koščeva Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani