MOSTOVI 1/1990/XXV 33
Jelica Alaburič
Teoretski pristup problemu ocenjivanja
kvaliteta prevoda*
Ocenjivanje kvaliteta prevoda je jedan od
najaktuelnijih problema savremene nauke o
prevodenju. U procesu ocenjivanja kvaliteta
prevoda proverava se stepen podudaranja pre¬
voda sa originalom na planu sadržaja. Kao pre-
duslov za kvalitetan prevod služe zahtevi u
skladu sa kojima se obavlja proces prevodenja,
a prema kojima se utvrduju kriterijumi i metodi
ocenjivanja.
Zahteve kojih se mora pridržavati svaki pre-
vodilac formulisao je J.I.Recker u knjiži Meto¬
dika tehničkog prevodenja: »Punovredni pre¬
vod mora biti tačan, jasan, sažet i književno
pismen.«
Recker, dakle, na prvo mesto stavlja zahtev
tačnosti, ističuči da tačan prevod nije i bukvalni
prevod. Zahtev tačnosti podrazumeva tačno
prenošenje sadržaja originalnog teksta. Čita-
oca malo interesuje umetnička vrednost teksta;
njemu su potrebni naučno-tehnički podaci,
informacija.
Informacija u prevodu mora biti data krajnje
precizno i jasno. Jasnoča u prevodu je drugi
zahtev po Reckeru: »Jasnoča i preciznost teh¬
ničkog teksta u prevodu moraju biti bezuslovni
zahtev, bez obzira na stepen jasnoče originala«
/Recker J. I. 1934, str. 45/.
Odredujuči treči zahtev — sažetost — Rec¬
ker ističe da je ovaj zahtev neosporan koliko i
štednja energije. Sažetost u pogledu tehničkog
jezika je neophodna, jer se u dugim iskazima
zamagljuje smisao izlaganja.
Najzad, četvrti zahtev je književna pisme¬
nost, tj. slaganje sa normama književnog jezika;
u jeziku prevoda nema mesta obrtima koji su
specifični za jezik originala.
Zahtevi koje je formulisao J.I.Recker na
samom početku razvoja teorije i metodike pre¬
vodenja ni do danas nisu izgubili svoju aktuel-
nost. Oni su polazna osnova za razmatranje or-
ganizacionih problema, posebno za izradu
kriterijuma kontrole kvaliteta prevoda. Teoreti-
čari se slažu da se svi zahtevi prema prevodu
moraju poštovati, jer se u protivnom znatno
smanjuje vrednost prevoda.
Problem ocenjivanja kvaliteta prevoda raz-
raduje široki krug naučnika u celom svetu. U
SSSR su najznačajnije razrade dali, pored
Reckera, V. N. Komisarov, M.J.Cviling, u NDR
O. Nade i R. Šole. Svi oni smatraju da je ocenji¬
vanje kvaliteta prevoda najsloženije pitanje u
savremenoj teoriji i praksi prevodenja, jer koli¬
ko god da su velike teškoče prevodenja, teško-
če ocenjivanja nisu ništa manje. Medutim, bez
obzira na sve težkoče, vode se mnoga istraži-
vanja i svako od njih daje svoj doprinos reša-
vanju postavljenog problema.
Ovaj problem se rešava na dva plana: teorij-
skom i praktičnom. Razmotričemo kako teorij¬
ska istraživanja u ovoj oblasti, tako i metode i
kriterijume koji se koriste u praksi ocenjivanja
kvaliteta prevoda.
Teorijski kriterijumi su vrlo raznovrsni, te se
ne može izdvojiti nijedan opšteprihvatljiv koji bi
se kao univerzalni mogao koristiti u praksi. Kri¬
terijumi i mišljenja o torne kakav mora biti pre¬
vod da bi bio kvalitetan svedoče o različitom
shvatanju pojma »kvalitet prevoda«. U svojoj
knjiži Osnovi opšte teorije prevodenja' A. V.
Fjodorov konkretizuje relaciju koja služi kao
osnova ocenjivanja: »Kriterijum za ocenjivanje
stepena podudarnosti prevoda i originala je u
podudaranju ili nepodudaranju sadržaja«
(s. 30). Medutim, činjenica je da se, u nedostat-
ku zadovoljavajučih metoda za analizu plana
sadržaja, problem ocenjivanja sadržaja rešava
još uvek »empirijski i intuitivno«. U nedostatku
*Zaradi tehničnih razlogov ne objavljamo sezna¬
ma uporabljene literature; to je na razpolago v ured¬
ništvu. (op. ured.)
34 MOSTOVI 1 /1990/XXV
jedinstvenog naučno zasnovanog kriterijuma
za ocenjivanje kvaliteta, jedino se empirijski i
intuitivno može ustanoviti koja od nekoliko po-
nudenih varijanti prevoda preciznije i potpunije
prenosi informativni sadržaj originala; mogu se
navesti argumenti u korist jedne ili druge vari-
jante, ali objektivno dokazati da je jedna od njih
dostigla najviši stepen ekvivalentnosti za sada
nije moguče.
I V. N. Romisarov u svojim radovima predla-
že da se za ocenjivanje kvaliteta prevoda utvrdi
stepen ekvivalentnosti prevoda u odnosu na
original. Suština metoda je u torne da se utvrde
netačnosti na svakom nivou sadržaja i da se
one, uvodenjem uslovnih koeficijenata, svedu
na jednu jedinicu. Najpre se vrši uporedna ana¬
liza prevoda i originala, izdvajaju se netačnosti,
sastavlja se uslovna optimalna varijanta prevo¬
da, a zatim se po uslovnoj skali ocenjuje stvar¬
no odstupanje na svim nivoima (po sistemu po-
ena). Ukupni zbir poena može se koristiti za
poredenje sa drugim prevodima tog istog origi¬
nala. Mada ovaj metod još ne daje potpunu sli-
ku kvaliteta, on znatno olakšava analizu naj-
važnije komponente teksta — plana sadržaja.
Problemima odredivanja teškoča prevode-
nja na osnovu kojih se može ocenjivati kvalitet,
svoje radove posvečuju mnogi naučnici: J. I.
Recker razraduje šemu gradacije teškoča pre-
vodenja po aspektima /leksika, frazeologija,
sintaksa, stil/. V. N. Krupnov sastavlja tabelu ka¬
tegorija složenosti prevoda. R. K. Minjar-Belo-
ručev precizira metodiku odredivanja stepena
teškoča teksta: izdvajanje specifičnih pojava
koje izazivaju teškoče u procesu prevodenja;
pronalaženje formalnih pokazatelja koji omo-
gučuju da se utvrdi srednja (normalna, optimal¬
na) teškoča; izvodenje koeficijenta teškoče tek¬
sta. Ovaj koeficijent je izražen kao odnos broja
tekoča prema broju rečenica u tekstu.
R. R. Minjar-Beloručev predlaže poredbenu
analizu tekstova prevoda i originala na osnovu
izdvajanja »jedinica nepodudaranja«. Autor da¬
je njihovu definiciju: »Jedinice nepodudaranja
su neprevedeni, nepravilno prevedeni ili dodati
segmenti govornog lanca koji u smisaonom
pogledu predstavlja jednu celinu, a izdvajaju se
samo pri poredenju prevedenog teksta sa ori¬
ginalom.« Analiza sadržaja ovih jedinica može
dati kako podatke o kvantitativnim odstupanji-
ma od teksta originala, tako i o kvalitativnim raz¬
likama u tekstovima prevoda i originala.
Metod ocenjivanja kvaliteta prevoda na
osnovu kvantiteta i kvaliteta dopuštenih greša-
ka veoma je rasprostranjen. Prema Reckeru,
kvalitet se može normirati samo evidentiranjem
grešaka u prevodu. Zbog toga predlaže da se, u
zavisnosti od stepena težine originala, utvrdi
dozvoljena količina grešaka na jednoj kucanoj
stranici uz koju se prevod može smatrati pu-
novrednim i obračunati kao 100% norme. Za
svaku grešku preko dozvoljene norme uvodi se
odredeni procenat odbitka od stranice, na pri¬
mer: po 5% za grešku prve kategorije, po 3% za
grešku druge kategorije itd. Ako je količina gre¬
šaka na jednoj strani preko dozvoljene, može
se škartirati prevod u celini.
lako se kod Reckera proces uočavanja gre¬
šaka vrši subjektivno, ipak je svodenje rezultata
tog subjektivnog uočavanja grešaka na kvanti¬
tativni (procentni) izraz pozitivni momenat koji
ocenjivanje čini konkretnijim.
Statistički metod u ocenjivanju kvaliteta
prevoda predmet je radova mnogih svetskih te-
oretičara. Tako, na primer, R. Vol (R.VVall) vidi
mogučnost merenja stepena punoče informaci¬
je u prevodu u primeni logaritamskih operacija.
Jednačine koje autor navodi mogu se progra¬
mirati i ubaciti u računar, a ovaj če regulisati
svoj sopstveni izlaz.
Statistički metod privlači i sovjetske teoreti-
čare. I.Carik je 1964. u svojoj knjiži Statistički
metod i ocenjivanje kvaliteta prevoda predsta-
vio rezultate prvog pokušaja primene statistič-
kog metoda u ocenjivanju kvaliteta prevoda.
Metod se sastojao u odredivanju statističke
strukture ruskog originala i nemačkog prevoda,
a težište je bilo na leksičkim jedinicama i sin-
taksičkim strukturama. Autor je izvršio analizu i
poredenje rečnika originala i prevoda. Rezultati
su pokazali da je rečnik prevoda u poredenju
sa tekstom originala osiromašen, a mestimično
je narušen sklad kazivanja.
Večina autora se slaže sa činjenicom da je
ovaj metod daleko od sveobuhvatnog kriteriju¬
ma merenja kvaliteta prevoda, ali ga prihvataju
kao pomočno sredstvo koje omogučuje da se,
ako ne potpuno, onda bar objektivno ocenjuje
kvalitet.
Psihološkom metodu ocenjivanja kvali eta
prevoda takode se pridaje dosta pažnje. Sov-
MOSTOVI 1 /1990/XXV 35
jetski teoretičar V. N. Krupnov u svom radu O
psihološkom pristupu rešavanju pitanja oce-
njivanja kvaliteta prevoda, predstavljajuči psi¬
hološki! koncepciju ocenjivanja, ističe da se ne
mogu svi problemi ocenjivanja kvaliteta prevo¬
da rešiti samo u okvirima čisto lingvističkog
pristupa.
Mnogi autori u svojim radovima s početka
80-tih godina nastavljaju sa preciziranjem krite-
rijuma koji bi mogli biti osnova za ocenjivanje
kvaliteta prevoda. M.J.Cviling ističe sasvim
pravilne pretjDostavke da prevazilaženje indivi-
dualnog subjektivizma u ocenjivanju ne sme iči
linijom zamene subjektivnih kriterijuma objek¬
tivnim, več linijom objektivizacije onih zakoni¬
tosti koje leže u osnovi subjektivnih zaključaka.
U tom smislu autor predlaže niz eksperimenata
čiji prvi korači mogu biti: 1. istovremeno i neza-
visno ocenjivanje jednog istog prevoda od
Strane nekoliko profesora; 2. uporedivanje nji¬
hovih ocena sa ocenama koje su dali profesio¬
nalni prevodioci, redaktori, stručnjaci i dr.; 3.
poredenje povratnog (sekundarnog) prevoda
sa originalom radi odredivanja »nivoa buke« u
prevodu i sl. Dati eksperimenti se moraju pod-
vrgnuti statističkoj obradi, a rezultati istraživa-
nja bi se mogli prikazati u vidu skale u kojoj se
svakom tipu prevodilačke greške daje odrede-
na brojna vrednost, tj. broj »kaznenih poena«.
Na ovaj način autor predlaže spajanje empirij-
skog i objektivnog pristupa, što, svakako, vodi
efikasnijem ocenjivanju kvaliteta prevoda.
U svom drugom radu Ocenjivanje prevoda
od Strane prevodioca i mogučnost optimizacije
prevoda (1976) M.J.Cviling posmatra problem
ocenjivanja kvaliteta prevoda sa dva aspekta: s
jedne Strane vidi neophodnost znanja i uvaža-
vanja kriterijuma na osnovu kojih se prevod
priznaje adekvatnim; s druge Strane, neophod-
no je kod prevodioca razviti sposobnost da ob¬
jektivno ocenjuje svoj sopstveni prevod u pro¬
cesu njegovog nastajanja, tj. sposobnost da
postiže optimalne efekte u svom radu sa stano-
višta njegovih kvalitativnih pokazatelja. Prevo-
dilac mora težiti optimalnim rezultatima svog
rada, a to če postiči neprekidnom samokontro-
lom u toku prevodenja.
U ovom referatu date su opšte predstave o
stanju i tendencijama razvoja jednog od naj-
važnijih pitanja u teoriji i praksi prevodenja —
ocenjivanja kvaliteta.
Predstavljeni materijal nam omogučuje da
zaključimo da se ovo pitanje nalazi u fazi istra-
živanja, isticanja prihvatljivih rešenja, traženja
najracionalnijih i najefikasnijih postupaka i me¬
toda. Metodi su raznovrsni, ali pojedinačno ni
jedan od njih ne omogučuje objektivno i sves-
trano ocenjivanje. Zbog toga su neophodna da¬
lja istraživanja koja če omogučiti razradu uni¬
verzalnih kompleksnih objektivnih metoda
ocenjivanja kvaliteta prevoda.
Branko Tošovič
Sovjetski metodi ocjene
0.0. Sovjetska teorija prevodenja polazi od
stava da je ocjena kvaliteta prevodenja jedan
od najaktuelnijih problema nauke o prevode-
nju. Smatra se da je to najsloženije pitanje u
savremenoj teoriji i praksi prevodenja.
Ovim problemom bavi se širok krug sovjet¬
skih stručnjaka. Problem se rješava na teoret-
skom i praktičnom planu. Na teoretskom planu
razmatra se pojam kvaliteta prevoda, ističu za-
htjevi u odnosu na naučno-tehnički prevod,
navode kriteriji po kojima se daje ocjena pre¬
kvaliteta prevoda*
voda (v. Tošovič Branko Bibliografija sovjetske
teorije prevodenja, 23).
1.0. Teoretske osnove sovjetskim metoda¬
ma ocjene kvaliteta prevodenja udarilo je neko¬
liko teoretičara, od kojih, prije svega, treba
spomenuti Barhudarova. Jedan od problema
koje je on razmatrao, a koji je neposredno u ve¬
zi sa ovom problematikom, jeste odnos nivoa
*Zaradi tehničnih razlogov ne objavljamo sezna¬
ma uporabljene literature; ta je na razpolago v ured¬
ništvu. (op. ured.)