PoStarina plaćena u gotovu
OKOLvJ M
П:„ 1 —
Drž.licejska knjižnica Ljubljana btrosmajerova 1.
CLA7NIR
GLAvDILO DAVElZA DOKOLA KRALJtVINt . JUG06LAVIJS		
Čuvajte Jugoslaviju!	Izlazi svake subote ♦ Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 ♦ Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku Rukopisi se ne vračaju	Beograd, 19 juni 1937 God. VIII ^ Broj 19
f Brat Momčilo Evg. Branovački
član uprave Sama Sokola Kraljevine Jugoslavije
Povodom sl c ta Sokolske župe Beograd
Nekoliko momenata su od posebne važnosti koji čine da ovogodišnji slet Sokolske župe Beograd premašuje gra-ftice i značaj jednog običnog župskog sleta. Ipak dva su momenta u tonie najvažnija, naime, osvečenje župske zastave i dolazak na ovaj slet brače bugarskih junaka.
Razvijanje župske zastave je jedan veoma krupan dogadaj za beogradsku župu. On je u toliko veči i značaj-niji što je ta zastava dar Nj. Vel. Kralja Petra II, starešine Sokola. Osvečenje i razvijanje zastave pružiče So-kolima priliku da i ovoga puta izraze svu svoju ljubav prema našem mladom Kralju i Njegovom Domu. Ali pored osvečenja župske zastave, dara Nj. Vel. Kralja Petra II, šesti slet beogradske župe ima i jedan drugi veliki značaj, naime, što če na njemu po prvi put u istoriji prestoničke župe uzeti učeš-ča u večem broju i brača bugarski Junači iz Sofije, koji dolaze da vrate posetu beogradskoj župi i da još jed-nom zajedno sa svojom sokolskom bra-čom manifestuju jedinstvo misli i ose-čaja.
Samo ta dva momenta dovoljna su pa Ua ovogodišnji slet beogradske župe prevazide po svom značaju sve ra-nije njene sletove i da bude zapisan krupnim slovima ne samo u istoriji prestoničke župe, več i celokupnog ju-goslovenskog Sokolstva.
Pakt prijateljstva, koji je nedavno potpisan u Beogradu izmedu Bugarske i Jugoslavije, stvorio je atmosferu prijateljske saradnje između naših dveju zemalja. Taj pakt je sankcionisao mi-sao koju su naša dva bratska naroda, pored svih teških iskušenja u prošlo-sti, decenijama uporno gajili u du-bini svoje duše i koja je lebdela na usnama mnogih koji padoše u krvavim borbama na bojnim poljima.
Zaključenim paktom učinjen je kraj ovom krvavom trvenju između naša dva naroda. Njime je svečano izražena želja da se pode novim putem, putem iskrene i bratske saradnje.
Predavši zaboravu sve naše nesporazume i trvenja u prošlosti, naša dva naroda žele u buduče da žive u miru i bratskoj slozi. Jugoslovenski Sokoli zajedno s bračom bugarskim Junacima prvi su prihvatili i radosno pozdravili ideju zbliženja i buduče bratske saradnje. I oni če ostati verni sve do kraja dok ta ideja ne postane delo.
Dolazak brače bugarskih Junaka iz Sofije u Beograd za nas je dvostruko značajan dogadaj. Oni dolaze da vrate posetu beogradskoj župi, koju im je ona učinila pre tri meseca. Ali oni dolaze i da potvrde zavet, koji su dali jedni drugima prilikom njihovog bratimljenja u Sofiji. Beogradski Sokoli su se tada zavetovali, da če umesto mržnje i o-svete negovati ljubav i prijateljstvo, a mesto razdora bratsku saradnju. O-vaj zavet Sokoli če i sada ponoviti i Ponavljače sve dotle dok se ne uklone > poslednji tragovi nesporazuma medu narma i dok jedna ista misao, ista ideja bratstva ne zavlada od plavoga Jadrana do Črnoga Mora.
Neka se ove naše uzajamne posete pretvore u hadžiluk našem večnom prijateljstvu i večnom miru, koji otsada treba da vlada medu nama, i neka hudu vidno oličenje našeg istinskog bratstva i iskrenih zajedničkih bratskih težnja.
Prclsfavntci Saveza SKJ kod predsednika triade g. dra Milana Sfojadmovica
Pretsednik Ministarskog Saveta i mi-nistar inostranih poslova g. dr. Milan Stojadinović primio je u utorak dne
15	o. m. u svome kabinetu u pretsed-ništvu Ministarskog saveta pretstavnike Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije: zamenika saveznog starešine brata Milivoja Smiljani;a, saveznog sekretara brata d-га Mihaila Gradojeviča i članove savezne uprave brata Staju Stajica i brata Vojislava Todoroviča.
Pretstavnici Saveza SKJ izložili su pretsedniku vlade g. d-ru Stoja dinoviču izvesne dogadaje, koji su se poslednjih dana odigrali na teritoriji Sokolskih župa Maribor, Celje i Ljubljana.
Pretsednik vlade g. dr. Stojadino-vič pazljivo je saslušao ova izlaganja i obečao, da če se Sokolstvu dati puna zakonska zaštita.
Zlonamerna paljevina sokol« skog glazbenog paviljona u Ljubljani
Izmedu 12 i 13 o. m. oko 1 sata u noči zlonamerno je zapaljen u Ljubljani na letnjem vežbaliStu Ljubljan-skog Sokola u Tivoliju glazbeni paviljon, koji je potpuno izgoreo.
Ova zlonamerna paljevina izazvala je u celokupnom jugoslovenskom Sokolstvu opravdano uzbudenje.
Pored istrage koja se vodi od strane nadležnih vlasti o ovome zločinu, uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije obratila se je i sama najmerodavnijim faktorima za punu zakonsku zaštitu so-kolskog rada i sokolske imovine. ■ Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Godišnja skupština Saveza SKJ
Na sednici izvršnog odbora Saveza
S.K.J., održanoj dne 12 o. m., na ko-joj su pored ostalog bili podnešeni iz-veštaji svih saveznih funkcionera za sa-veznu godišnju skupštinu, zaključeno je da se godišnja savezna skupština o-drži dne 18 jula.
Pre same skupštine održače se dne
16	jula plenarna sednica savezne u-prave, a sutradan, 17 jula, skupštinska pretkonferencija.
Tih dana uoči same skupštine održače se i zbor župskih načelnika i načelnica te zbor župskih prosvetara.
Naredna seđnica saveznog izvršnog odbora održače se dne 29 o. m. u Skoplju.
Ne dopustimo u buduče da budemo ma čije orude. Na Balkanu ima dvolj-no mesta za oba bratska naroda i do-voljno sunca i vazduha za sve nas. Krajnje je vreme da oba naša bratska naroda budu zaista kovači svoje sreče i da u zajednici i slozi iskuju zajedničku sreču za sebe.
Dolazak brače bugarskih Junaka na slet Sokolske župe Beograd posvedo-čiče još jednom želju za uzajamnom saradnjom na izgradnji zajedničke lepše budučnosti, a čiji preteče imaju da budu Junači i Sokoli. U to ime naše Sokolstvo srdačno upučuje bratsku do-brodošlicu brači bugarskim Junacima na slet beogradske župe.
Zdravejte! Zdravo!
U nedelju dne 13 o. m. u zoru pre-minuo je nenadavio u Beogradu brat Momčilo Evg. Branovački, član uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i savezni blagajnik, šef odeljenja Državne hipotekarne banke.
Brat Branovački bio se podvrgao jed-noj operaciji, koja je i uspela, i on se zatim nalazio na putu potpunog ozdravljenja. Iznenada pak, kada se torne nije niko nadao, bratu Brano-vačkom je pozlilo i on je u nedelju u zorui, u 2 i po časa, izdahnuo svoju plemenitu sokolsku dušu.
*
Smrt brata Momčila Branovačkog znači osetljiv gubitak za celo naše jugo-slovensko Sokolstvo kao i posebice za upravu i izvršni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, u kome je pokojni brat Branovački dugo godina vr-šio vidnu i odgovornu sokolsku funk-ciju. Noseči u svojoj ličnosti udružene osobine savršene skromnosti, mirnog i tihog istupanja, savesnosti i pedantnosti u radu, pokojni brat Momčilo Branovački, više možda nego mnogi drugi, mogao je da ima umirenu sokolsku savest, da je ostao u punoj meri veran sokolskom geslu: Ni koristi ni slave!
Tih, miran i povučen, vanredno pri-jazan i pažljiv prema svakome, a ipak duboko i kritički zainteresovan za po-stupke pojedinaca i za vrednost tih postupaka prema interesima zajednice naročito prema interesima Sokolstva, pok. brat Branovački taložio je u sebi svoje poglede, shvatanja i sudbve. I u koliko su se ovi pogledi odnosili na Sokolstvo, a i na opšte moralne prilike u našoj društvenoj sredini, oni su se uvek pokazivali kao objektivni i i-spravni, ispunjeni ozbiljnim i trezve-nim posmatranjem. Takav je uvek bio pokojni brat Momčilo Branovački. Ove osobine udružile su se sa radnim oso-binama čoveka, koji svoj rad ne daje samo na mahove, u momentima podig-nutog raspoloženja, več stalno i istraj-no. Sve ove osobine činile su osnovu psihološke ličnosti brata Momčila Branovačkog!' i te pozitivne osobine on je u punoj meri priložio iskreno i bratski našoj sokolskoj organizaciji.
U dugom dobrovoljnom radu na Sokolstvu, pokojni brat Momčilo Brano-
vački ulagao je primeran trud i sve svoje osečanje ljubavi prema Sokolstvu i sokolskoj misli. Svoj rad u Sokolstvu pokojni brat Branovački davao je najpre kao istrajan vežbač, a zatim kao član vodstva i sokolski funkcioner, bilo kao član uprave, tajnik i blagajnik Sokol-skog društva Beograd Matice i Sokolske župe Beograd, kao revizor i član suda časti, kao blagajnik i duša pokreta za podizanje Sokolskog doma Beograd-Matice i najzad kao član u-prave i izvršnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Radeči sistematski, dugo i bez prekida, pokojni brat Branovački znao je da oseti i u-oči glavne momente za koje treba ulo-žiti naročiti trud i sve rezerve energije. I kada su nastupali takvi važni momenti, tihi i mirni brat Branovački razvijao je svoju akciju svom dubinom svoje volje! i u takvim momentima bio je ne samo aktivan sokolski radnik, več je postajao i pokretač i borbeni vod akcije. Duboko iskreni i predani sokolski rad, koji je pretstavljao sastav-ni deo života pokojnog brata Branovačkog, korisno je poslužio ne samo beo-gradskom več i celokupnom našem Sokolstvu.
I zato celokupno naše Sokolstvo s najdubljim pijetetom klanja se pred svežim grobom svog odličnog brata, koga če zadržati u svetloj i večnoj uspomeni.
Neka je hvala i večna slava pok. bratu Momčilu Branovačkom!
*
Brat Momčilo Branovački umro je u naponu svoje snage i svoje aktivnosti, u 46 godini života. Roden 1892 u Beogradu, u staroj i uglednoj beogradskoj porodici, od oca sanitetskog pukovnika pok. dr. Evgenija i nedavno preminule majke Julije, kčeri pok. ministra Nikole Hrističa, brat Momčilo Branovački nakon svršenog školovanja posvetio se bankarskoj štruci, u kojoj je poslednjih godina bio šef odeljenja Državne hipotekarne banke. U sokolske redove pokojni brat Branovački stupio je več u svojim najranijim godinama, u redove „Dušana Silnog”, i to u doba kada se je Austro-Ugarska spremala na aneksiju Bosne i Hercegovine. U to doba vežbao je u maloj i tada jedinoj sokolani u Beogradu, u Bosanskoj ulici u kojoj se okupljala brojna omladina, naročito srednjoškolska, nošena poletnim kulturnim i nacionalnim težnjama. Nakon spajanja Dušana Sil-nog sa Sokolom i pokojni brat Branovački postao je član nove sokolske organizacije, ostajuči joj veran sve do svoje prerane smrti. Pored mnogih sokolskih funkcija, koje je uvek najpre-danije i najsavesnije vršio u svome društvu kao, i u župi, brat Branovački je godine 1930, po osnivanju Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, bio bi-ran za člana savezne uprave i izvršnog odbora, vršeči dužnost saveznog blagajnika. U tim funkcijama našeg vr-hovnog sokolskog vodstva ostao je brat Branovački sve do konca svoga života iskreno voljen i poštovan od sve brače i sestara.
Za svoj savesni, plodni i zaslužni rad, kako u svojoj zvaničnoj dužnosti takot i u našem Sokolstvu, pokojni brat Momčilo bio je odlikovan i vidnim priznanjem, i to ordenom Sv. Save i Belog Orla.
Narašiajsko~dečfi dan V pokrajinsko# slcfa u Skoplju dne 13 o« m.
U okviru velikog nacionalnog slavlja našega Juga — proslave 25 godišnjice oslobođenja Južne Srbije — sa nara-štajsko dečjim danima otpočele su svečanosti V pokrajinskog sleta Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Dušanovo j prestonici — u carskom Skoplju.
Dolazak naraštaja i dece
Učesnici sleta stizali su u Skoplje još u toku petka i subote 11 i 12 o. m., tako da je grad poprimio naro-čito živ izgled. Največe grupe stizale su u subotu naveče, a deca iz bliže okoline i u nedelju rano ujutro. Stan-beni otsek postarao se je za nastan-bu naraštaja i dece, da je sve bilo smešteno i samo čekalo da svane nedelja, dan slavlja naše sokolske uzdanice.
U subotu naveče u 20 časova odr-žana je u Sokolskom domu društva Skoplje-Matica sednica zbora društvenih načelnika i načelnica, na kojoj je načelnik župe, brat Aleksa Jovanovič, posle pozdrava podelio rad za sutrašnje pokuse, povorku i javan čas. U ime načelništva Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije prisutne je pozdravio brat Franjo Žic, član stručnog odbora Saveza, pozivajuči svu braču i sestre na savesno vršenje dužnosti, poželevši svima uspeh u radu.
U nedelju dne 13 juna več rano u-jutro hitali su naraštajci i deca u sokolskom krojil i divnim narodnim nošnjama ka sletištu. Tačno u zakazano vreme, u 5 časova, otpočeli su pokusi dece po grupama, a naraštaja po žu-pama. Članovi stručnog odbora Saveza, brača: Žic, Pavič, Spemjak i Se-dlaček, kao i članice, sestre Poljšak i Pavič, pregledali su vežbe naraštaja i konstatovali, da su iste dobro uvež-bane. U 6.15 časova otpočeli su pokusi dece u sokolskom kroju, dece četa u narodnoj nošnji, posebnih tačaka naraštaja i vežbi muškog i ženskog naraštaja. Ovde se ukazao veliki nedostatak megafona, tako da je bilo teško održa-vati vezu izmedu načelnika i glazbe.
Svečana povorka
U 9.30 časova otpočelo je svrstavanje za povorku. Na čelu povorke bila je sokolska naraštajska konjiča (9), zatim glad>a Sokolskog društva Skoplje, zastava Sokolske župe i zastava Sokolskog društva Skoplje, načelnik i načelnica župe, članovi stručnog odbora Saveza i stručnog odbora župe, sletski odbor (30), dve naraštajske zastave, muški naraštaj (208), vojna glazba, dve naraštajske zastave, ženski naraštaj, (192), muška deca društava (632), ženska deca društava (728), železničarska glazba, jedna dečja zastava, muška deca sokolskih četa (312) i ženska deca sokolskih četa (164). Ukupno u povorci bilo je 2.369 učesnika.
Prolazeči kroz grad povorka je bila mestimično srdačno pozdravljena, dok
frad sam baš nije bio naročito okičen. 'ek pred trgom Kralja Petra okupljeno gradanstvo počelo je da se oduševlja-va, i naročito da pozdravlja sokolsku decu sa sela u narodnoj nošnji, tako da je završetak povorke bio impozantan i lepa i oduševljeno pozdravljen. Ispred Oficirskog doma povorka se svrstala u zbor. Na balkonu doma bili su več okupljeni brojni pretstavnici civilnih, vojnih i crkvenih vlasti te sletski odbor. Sokolsku omladinu pozdravio je tada pretsednik sletskog odbora brat Velja Popovič, starešina župe Skoplje, sledečim govorom:
—	Mili naši Sokoli, draga omladino, pomisao da čete jednoga dana i vi biti odrasli ljudi, da čete iz vaših redova dati veliki broj vaspitača, veliki broj državnika, vojskovoda i drozgih velikih ličnosti — ta pomisao raduje nas i veseli, jer smo duboko uvereni da če ceo taj kadar ljudi biti na višini svoga poziva i da če toplim srcem, čistim mislima, trezvenom voljom' i žarkom ljubavlju prigrliti svoj narod, vo-leti ga i neumorno raditi na njegovom prosvečivanju, sreči i blagostanju.
Danas, kada su vaše purpurne ko-šulje ispunile sve ulice lepog i na-prednog Skoplja, kada ste došli u carski grad da pokažete svoju mladičsku snagu, svoje malo ali toplo i puno života srce, kada ste doleteli iz svih krajeva naše otadžbine da pokažete ko-
liko volite svoje Sokolstvo, ne zabora-vite da je, pre 25 godina, to slavno carsko Skoplje, bilo u ropstvu, da je tudin po njemu šetao, da je tudin bio gospodar našeg življa i svih svetinja naših mnogih slavnih vladara. Ali, naši heroji, Sokoli i junači pre 25 godnia zbaciše junački poniženje i sramotu, o-dagnaše tudinca sa naših svetinja i vra-tiše nam slobodu, sjaj i slavu izgub-ljenu pre toliko vekova. Carsko Dušanovo Skoplje sada je slobodno. Ono je napredno* i veliko, ono je lepo, i veselo, jer se u njemu naša pesma čuje, našim se jezikom govori, naš učitelj decu uči, naš vojnik stražu čuva.
Tim herojima koji sa pesmoml i pu-škom ostvariše največi i najlepši san naše nacije, ali koji za tu slavu svoje živote dadoše, neka je slava i hvala! (Burni uzvici: Slava im!) Kao goro-stase u toj epopeji vidimo i dva naša največa čoveka od kada Srbin za sebe zna, a to su neumrli, sedi, legendarni Kralj Petar I Oslobodilac i Njegov Sin, vojnik i državnik, neumrli Kralj Aleksandar 1 Ujedinitelj. Kliknimo još jednom: Živeo naš mladi Kralj Nj. Vel. Petar II! Živeo naš zaštitnik Nj. Kr. Vis. Knez Namesnik Pavle! Ži-veo Dom Karadordeviča! Živela Jugoslavija! Živeli Sokoli! Zdravo! —
Na kraju govora otsvirane su državna i sokolska himna, nakon ko j ih je nastalo burno i oduševljeno klicanje Nj. Vel. Kralju, Kraljevskom domu i Sokolstvu.
Zatim na dani znak trube naraštaj i deca razišli su se u pravcu svojih nastanba da se odmore i spreme za popodnevni javni čas.
Javna vežba
Več oko 13 časova nebo se natmu-rilo pretskazivajuči kišu. i zaista oko 14 časova počela je da pada velika kiša, koja je trajala čitav sad i po, što je prouzrokovalo da je javna vežba bila veoma slabo posečena.
Disciplinovana sokolska omladina i-pak bila je u zakazano vreme sva na sabiralištu i oekala na znak kada če da nastupi. Tribine na sletištu medutim bile su skoro prazne, tako da je poče-tak javne vežbe usledio pola sata ka-snije nego što je bilo predvideno.
Na tribinama nalazili su se več pre početka javne vežbe: komandant ar-mije general g. Ječmenič, komandant konjičke divizije general g. Jeftovič, vladika g. Josif, pretsed. opštine grada Skoplja, g. Jovanovič, načelnik Kr. banske uprave g. čemerikič, češkoslovački konzul g. dr. Mahač, turski konzul g. Sefkija Ardagan, rumunski g. Kurto-vič, upravnik grada g. Boškovič i drugi brojni pretstavnici, a u ime uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije savezni načelnik brat dr. Alfred Pihler te sletski odbor na čelu sa pretsedni-kom bratom Veljom Popovičem, starešinom župe Skoplje.
Uz zvuke sokolskih koračnica najpre su nastupila na sletište, prekriveno ze-lenom travicom poput saga, sokolska deca, vesela i razdragana. Ono malo gledalaca što se bilo iskupilo toplo je pozdravilo naše najmanje sokolske pripadnike.
Vežbe muške i ženske dece (1.326) izvedene su dobro s neznatnim greška-ma u pokrivanju. Posle njih nastupila su deca sokolskih četa (601) u živopisnim narodnim nošnjama. I naši Sokoliči sa sela odvežbali su dobro svoje vežbe. Kao treča tačka nastupila su muška i ženska deca iz Skoplja (207) sa telovežbenim igrama. Muška deca nastupila su sa štafetnim igrama i to u obaranju čunjeva, prenosu lopti izmedu kolena i provlačenju kroz noge, s preskocima preko vežbača i obilaže-nju; ženska deca izvela su narodna kola. Najlepša tačka javne vežbe bili su „Mali Vardarci”, muška i ženska deca čete Dračevo (80). Oni su svojim narodnim nošnjama, s lepim nastupom i rastupom te odličnom izvedbom vežbi i narodnih kola oduševili sve prisutne te su ih gledaoci burno pozdravili. Muška deca iz Skoplja (77) izvela su „Vesele dečije igre”: trku u džakovima, trku natraške, loptanje konjanika, trk preko grede i nošenje jabuke iz la-ivora i prenošenje piramide od papirnatih velikih kocki. Ova poslednja igra
mnogo se svidela publici. Time je bio završen prvi deo javne vežbe.
U drugom delu nastupio je muški i ženski naraštaj. Muški naraštaj (340) ostrim korakom' i lepim nastupom nastupio je na sletište. Sletske vežbe naraštajci su izveli dobro, ali sa slabim pokrivanjem u drugoj vežbi. Kao sledeča tačka bile su propagandne takmi-čarske igre i sprave. Pod vodstvom članova stručnog odbora Saveza brata Zd. Paviča nastupile su vrste iz Beograda i Štipa u košarci (10) i iz Beograda u odbojci (12). Igra košarkom, živa, borbena, koja potpuno odgovara uzrastu naraštaja, zainteresovala je sve nara-štajce i nadamo se da če ju naraštaj zavoleti i trajno primiti, a što je i bio cilj ove tačke. Vežbe na spravama nisu zadovoljile oko stručnjaka. Muški naraštaj nastupio je sa dve vrste u preskoku preko konja (10f) i s jednom vr-stom na vratilu (6) i na razboju (6), a ženski naraštaj sa dve vrste na gredi (14) i dve na dvovisinskom razboju. (16).
Isto tako ni tačka prostih grana — lake atletike nije zadovoljila. Muški naraštaj skakao je u daljinu, a ženski u visinu, zatim je bilo trčanje i trčanje s vijačom. Sokolsko društvo Prizren izvelo je sa muškim) i ženskim na-raštajem (48) u narodnoj nošnji, u o-bradi Pedia, vežbe uz pestmi i muziku „Pošla mi Milka na vodu". Bojna tak-mičenja — ova tačka nije bila ranije spremljena pa stoga i nije postignut željen rezultat. Muški naraštaj imao je nošen)e i bacanje bureta, hodanje preko kosih lestvi i preskok kroz razboj; ženski naraštaj skok u daljinu, nošenje lopte i trčanje po gredi. U sledečoj tački nastupio je ženski naraštaj (236) sa sletskim vežbama, koje su naraštajke izvele dobro i na gledaoce uticale bo-gatstvom i lepotom prelaza. Kao poslednja tačka bile su proste vežbe muškog i ženskog naraštaja (280—236); u drugom delu ova je tačka potpuno zadovoljila, ali je trebala da dode na po-četku, jer je na kraju izgubila mnogo od interesa gledalaca. U skladnom ritmu raznovrsnih pokreta sa lepim pre-livima i prestrujavanjima učinjen je snažan utisak na publiku.
Akademija u NaTodnom pozorištu
U impozantnoj zgradi Narodnog po-zorišta „Kralja Aleksandra I” i uzl tople i bratske reči prosvetara župe brata Mirka Jovanoviča, otvoreno je nara-štajsko veče i akademija. Publike opel bilo je malo, ali u toku akademije na-punila se skoro cela kuča decom' i na-raštajemj. Posle govora prva su nastupila ženska deca iz Kumanova (8) i izvela „Mačkice”. Ženska deca iz Velesa (12) vežbala su „Mome odit na voda”. Muška deca čete Bojane (30) dala su „Jedan čas dečijeg života” uz pesmu, igru i kola, a što su izvela dobro. Muška deca iz Kumanova vežbala su „Devetku”. Sastav je bio dobro uvežbani i izveden, ali je bilo i teških momenata za decu; kolo na kraju moglo je potpuno da izostane. Drugi deo akademije izveo je naraštaj. Ženski naraštaj društva Kumanovo (6) izveo je „Novo pokolenje” uz recitaciju Alekse Santiča. Naraštaj društva Prizren (24) vežbao je simboličku ritmičku vežbu „Šah”. Ženski naraštaj društva Skop-lje-Matica (7) izveo je sastav sestre Dopude „Budenje cveta” na opšte zadovoljstvo. Muška deca (9) iz Kumanova vežbala su sastav „Stražari Jadrana”. Zamisao je bila dobra, a izvedba zadovoljavajuča. Muški naraštaj (8)
—	župska vrsta — izveo je vežbe na razboju. Tu se videlo lepih kombinacija, što je publika oduševljeno i pozdravila. Kao poslednja tačka bio je nastup ženskog naraštaja iz Kumanova (67) sa sastavom „Naše pesme”, naime s vežbama uz pesmu i narodna kola. Cela akademija nije zadovoljila, jer se videlo da su pojedine tačke pripremljene na brzu ruku, a bilo je i takvih koje nisu odgovarale ni mestu ni prilici gde su se izvodile.
U toku ponedeonika 14 o. m. odlazili su gosti i učesnici po grupama svojim kučama. Opet veseli i razdragani pro-lazili su ulicama drevnog grada Skoplja da pohitaju svojim domovima i ra-dosno ispričaju svima utiske sa ovog njihovog slavlja.
B. S.
Raspored glavnih slefskih dana X pokrajinskog sleta u Skoplju
Subota 26 juna:
1) Preko celog dana dolazak i sineštaj Sokola i gostiju.
2) U 20 časova sednica župskih načelnika u Sokol, domu Matice.
3) U 21.30 čas. zbor društvenih i četnih načelnika po župama.
4) U 21.30 bakljada.
5) U 22 časa završetak bakljade i povečerja sa terase Oficir, doma.
Nedelja 27 juna:
pre podne:
1) Od 5—6 čas. pregled vežbi po župama.
2) U 6.16 čas. generalna proba z» javni nastup.
3) U 9.so čas. probe za akademiju u Nar. pozorištu i Sokol. domu.
Po podne:
1) Donošen je buktinje sa kumanov-skog bojišta — otvaranje sleta.
2) Javna vežba na sletištu.
3) Istoriska scena: Krunisanje cara Dušana, Kosovska tragedija i Oslobo-denje Južne Srbije.
U veče:
Akademije u Nar. pozorištu i Sokolskom domu Matice.
Ponedeljak 28 juna:
pre podne:
U 10 časova svečana povorka.
Po podne:
1) Javna vežba na sletištu.
2) Istorisko-ritmička scena „Ropstvo i oslobodenje”.
Pažnja pri narudžbi značaka
Sva bratska društva i čete, koji žele učestvovati na V pokrajinskom sletu S.S.K.J. u Skoplju, neka se pri narudžbi značaka pridržavaju sledečeg:
1) Značke naručivati tačno onim redom kako je u narudžbenici naznačeno.
2) Troškove pakovanja i poštarine uzeti u obračun bez obzira koja se količina trebuje, i ovaj iznos uplatiti sa
novcem na značke.
3) Za svakog učesnika t. j. koliko se trebuje značaka uplatiti po dva dinara za železničku legitimaciju bez koje se ne može putovati.
Napominje se, da sletski odbor neče ni jednom društvu ni četi poslati značke sve dok nema izveštaja Poštanske štedionice, da je za ove a po napred označenim tačkama uplačen odgovara-juči iznos.
Sletska značka
Slet Sokolske župe Maribor održaće se 27 o. m.
Slet Sokolske župe Maribor s prosla-vom 30-godišnjice Sokolskog društva Maribor-Matice, koji se je imao održati dne 12 i 13 o. m., ali koji je interven-cijom vlasti morao da bude odgoden, održače se u subotu i nedelju dne 26 i 27 o. m.
Bugarske rukotvorine na sokolskoj izložbi u Beogradu
Na sokolskoj izložbi ručnih radova, koja če se održati prilikom župskog sleta u Beogradu, biče izloženi i bugarski vezovi, šajak, platno, raznovrsna grn-čarija kaa i izrade od drveta i kostreta.
Na ovoj izložbi narodnih rukotvo-rina uzeče učešča i Beogradsko žensko društvo kao i sve beogradske zanatske škole saglasno odobrenju Ministarstva trgovine i industrije.
S NARAŠTAJSKO~DEČJEG DANA V POKRA) INSKOG SLETA U SKOPLJll DNE IS o, m.
•/ ■'
X slef Sokolske lupe Novi Sad
održan je 13 juna u prisustvu Kraljevsko# namesnika
g. dra Ive Peroviča
Jubilarni, X slet Sokolske župe Novi Sad održan je u Novom Sadu u nedelju 13 juna o. g. Slet je održan na igra-lištu Muske gimnazije kraj Dunava. Ovo igralište po svom modemom ure-denju spada medu najlepše ove vrste u Kraljevini. Na njemu je ovoga puta priredena, prvi put od njegove izgradnje, jedna veča sokolska priredba. Za ovu svrhu igralište je pokazalo svu svoju podesnost kako za vežbače tako i za publiku.
Posle prepodnevne probe na igrali-5tu, formirana je sokolska povorka, koja je pošla oko 11 časova pre podne sa vežbališta u pravcu varoši. Sve sokolske jedinice sa muzikama i odredom vojske krenule su u uzornom redu uz zvuke sokolskih i nacionalnih marševa. Na čelu povorke bila je sokolska konjiča, a zatim, redom zastavnici, članovi, članice i t. d. U povorci su naročite zapažene seoske sokolske čete u živopisnoj narodnoj nošnji, koje su svojom slikovitošču ostavile kod gra-danstva Novoga Sada vanredno lep u-tisak. Povorka je oko 11.30 časova stala pred Sokolskim narodnim spomen-domom Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, gde je izvršen pozdrav Sokola.
U prisustvu izaslanika g. Ministra prosvete, inspektora g. Đorđa Vezmara, g. Ministra vojske, generala g. Cede Jovanoviča, g. Ministra za fizičko vas-pitanje naroda, zastupanog po zame-nlku Bana g. Rajiču,, i ostalih pretstav-nika vlasti i uglednog gradanstva, sa balkona doma pozdravio je prisutne starešina Sokolske župe Novi Sad brat dr. Ignjat Pavlas, koji je u svom govoru izneo smerove Sokola oko po-stizanja ciljeva obeleženih u planu Petrove petoljetke. U ime Opštine i gradanstva Novoga Sada otpozdravio je potpretsednik Gradskog poglavarstva g. dr. Miloš Petrovič.
Po podne, na igralištu Muške gimnazije održana je sletska javna vežba. Vežbi su prisustvovali g. dr. Ivo Perovič, Kraljevski namesnik, g. Stevan Giric, pretsednik Narodne skupštine, za-menik Bana Dunavske banovine g. Svet. S. Rajič i ostala g. g. i zašla-
Dne 13 o. m. održan je u Banjoj Luci odlično uspeli župski slet, a ujedno na veoma svečan način osvečen je toga dana i novi Sokolski dom, posvečen blaženopočivšem Kralju Aleksandru I Ujedinitelju.
Ovo veliko sokolsko slavlje u Banjoj Luci održano je u prisustvu izasla-nika Nj. V. Kralja, bana g. Bogoljuba Kujundžiča, delegata Saveza S.K.J. i delegata više sokolskih župa i mno-gobrojnih Sokola. Posle velikog sokol-skog sleta, koji je održan u Banjoj Luci 1914 godine, u ovim krajevima nije bilo večeg sokolskog slavlja.
Orad je bio sav svečano iskičen ju-goslovenskim zastavamja i zelenilom. U-oči kao i na sam dan svečanosti dopu-fcovalo je u Banja Luku iz bliže okoline kao i iz udaljenijih krajeva nekoliko hiljada Sokola i ostalih učesnika sleta. Pored Sokola i sokolske konjiče sletu su učestvovale i innogobrojne seoske sokolske čete i sokolska omladina.
U nedelju dne 13 o. m. u sedam časova, na stadionu bana g. Bogoljuba Kujundžiča, održane su probne vežbe, a u 10 sati krenula je sa stadiona velika sokolska povorka kroz grad i natrag do Sokolskog doma. Na čelu povorke išli su sokolski konjanici, oficiri i te-žaci, zatim sokolska muzika župe Sibe-nik-Zadar, izaslanstvo Saveza, uprava župe Banja Luka, izaslanstvo zagrebač-ike i beogradske župe, zatim vojna i va-trogasna muzika, Sokolice u narodnim nošnjama, jedna četa ruskih Sokola iz Zagreba, mnogobrojni Sokoli, gradani, seljaci i dači.
Svečanost je otpočela u velikoj sali Sokolskog doma, u prisustvu izaslanika Nj. V. Kralja generala g. Vojislava Kostiča, zatim bana g. Bogoljuba Kujundžiča, izaslanika Narodne skupštine g. dr. Todora Lazareviča, narod-
nici g. g. ministara. Dolazak Kraljev-skog namesnika g. d-ra Peroviča na sletište bio je pozdravljen od Strane prisutnih burnim klicanjem. Pre po-četka javne vežbe Kraljevskog namesnika g. d-ra Peroviča i ostale ugledne zvanice pozdravio je lepim govorom starešina Sokolskog društva Novi Sad brat dr. Toma Jovanovič, koji je kao prvi zamenik starešine župe u ime na-šeg Sokolstva izrazio zahvalnost za ovu visoku pažnju prema Sokolstvu i izrazio nadu, da če naše Sokolstvo ima-ti u svom nesebičnom radu i u bu-duče potporu visokih faktora, da bi potpuno izvršilo svoj zadatak za dobro Kralja! i otadžbine. Pri pomenu Kralje-vog imena muzika je intonirala himnu uz burno klicanje prisutnog naroda: Ži-veo Kralj!
Potom su održane vežbe prema programu], i to: članovi i članice — proste vežbe; mušk;a i ženska deca — proste vežbe; muška deca iz Starog Be-čeja — vežbe s puškom; ženski nara-štaj — vežbe s venčičima; — muški na-^faštajl i članovi — štafetno trčanje (po-bednik Subotica); muška i ženska deca — igre; članovi četa — proste vežbe; muški naraštaj — proste vežbe; zatim vežbe na spravama; članice — gim-nastički čas i, naposletku, vojska — vežbe s puškom. Sve vežbe bile su vrlo lepo izvedene, a naročito su bile uspele vežbe muškog naraštaja, članova seo-skih sokolskih četa, vežbe na spravama i „Gimnastički čas” članica. Vojska je, razume se, svojim skladnim, vežbama s puškom pobrala poseban, buran aplauz. Sletska javna vežba bila je u svakom pogledu uspela.
Uveče, u Sokolskom domu, bila je zabava sa igrankom. Na zabavi pre programa govorio je prosvetar Sokolske župe Novi Sad brat Svetislav Marič, a zatim su izvedene sve tačke za-bavnog, vežbačkog i muzičkog programa na opšte zadovoljstvo. U izvodenju programa uzeli su učešča pored članica Sokolskog društva Novi Sad i članovi, članice, odnosnno deca iz Sokolskih društava Petrovaradina, Bačkog Petrovca i St. Sivca.
nog poslanika grada Banje Luke, izaslanika ministra vojske i mornarice, pu-kovnika g. Mirka Grgiča, mitropolita banjalučkog g. Vasilija, generala g. Milivoja Alimpiča, komandanta Vrbaske divizije, zatim izaslanika Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije brata dr. Milivoja Stefanoviča, više narodnih poslanika, pretstavnika vojnih i civilnih vlasti i raznih društava.
Svečanost je otvorio brat dr. Peren-čevič, starešina Sokolske župe Banja Luka, koji je, posle pozdrava i odu-ševljenog govora, zamolio izaslanika Nj. V. Kralja da otvori dom. U najve-čoj tišini izaslanik Nj. V. Kralja g. Ko-stič primio se ove dužnosti. Tom pri-likom general g. Kostič je izmedu o-stalog rekao:
— U ime Nj. V. Kralja Petra H, o-tvairam ovaj Sokolski dom, koji je posvečen neumrlom Kralju Ujedinitelju. Neka ovaj dom bude rasadnik velike sokolske misli! U ovom domu plamteče večni oganj nacionalne svesti na slavu Viteškog Kralja Ujedinitelja. —
Posle trokratnog „Slava Mu”, sokolska muzika otsvirala je državnu himnu.
Posle toga uzeo je reč ban g. Bogoljub Kujundžič, koji je, izmedu osta-log, kazao:
— Bračo i sestre, pozdravljam vas iskrenom domačinskem dobrodjšlicom u srcu Krajine Petra Mrkonjiča čija je prošlost protkana najdivnijim prhnerima Rojstva i junaštva.
Iz te prošlosti, pune stradanja neu-strašivog Jugoslovenstva, nikla je ju-goslovenska misao, bezkompromisna 1 večna — da smo jedno. Ne zato što moramo, nego zato što jesmo i što hočemo i osečamo da smo jedno.
To j misli siužio je naš prvi Soko, kome je ovaj dom posvečen.
Recite svimla i svakome, da je jugo-slovenska misao jača od istoriskih gra-nica i podvojene prošlosti. — To je ona zavetna misao i Neznanog Aval-skog Junaka. Toj misli peva himnu i bratska Bugarskla. Bez nje če i dalje naši neprijatelji oštriti zube, a s njom mi čemo biti snažni, hrabri i čvrsti S tom mišlju i idejam ja vas pozdravljam sa sokolskim Zdravo! —
Govor g. b|ana pozdravljen je dugo-trajnim aplauzom: i klicanjem.
Potom je, u ime ministra prosvete govorio g. Derviš Tafro, u ime Ru-skog sokolskog saveza brat Vjetkin, u ime Narodne skupštine g. Todor Lazarevič, u ime Sokolske župe Zagreb
Dn;e' 5 i 6 o. m. održan je u Vršcu XII slet Sokolske župe Petrovgrad, kome su učestvovala sa veoma lepim bro-jem svoga članstva sviju kategorija sko-ro sva društva i veliki broj sokolskih četa.
Svoje sokolske goste, i grad Vršac i tamošnje Sokolsko društvo dočekali su toplo, srdačno, bratski.
Slet je počeo takmičenjem u lakoj at-letici u subotu 5 o. m. pre podne. Naj-veči deo Sokola, naročito iz severnog i srednjeg Banata, stigli su u Vršac u subotu u 4 časa po podne pod vodstvom župskog starešine brata dr. Miše Matiča. Na stanici pridošlie Sokole do-čekalo je Sokolsko društvo Vršac na čelu sa starešinom bratom Bogdanom Dimitrijevičem. U ime grada i gradanstva Vršca goste je pozdravio pretsednik opštine dr. Velimir Juga. Dočeku su prisustvovali i komandant konjič-kog puka, sreski načelnik i mnogobroj-no gradanstvo. Na stanici je dočekao braču i brat Miroslav Vojinovič, zamenik saveznog načelnika. Nakon dola-ska Sokoli su u velikoj povorci, na čelu sa glazbom krenuli u grad, odu-ševljeno pozdravljeni.
Te večeri održana je u parku prva sokolska akademija, koju su uglavnom izvela Sokolska društva Petrovgrad i Velika Kikinda. Naročito je bio lep na-stup muškog podmlatka iz Petrovgra-da, koji je odlično izveo vežbu sa puškama. „Devetka” muškog naraštaja i? Velike Kikinde, koju je spremio pred-njak brat Francuski Boško, pokazala je skoro savršenu preciznost izvedbe.
U nedelju pre podne priredena je velika sokolska povorka. Kada je ista stigla pred gradsku kuču, na balkonu dočekali su je pretstavnici vlasti i gradanstva sa izaslanikom Kralj, vlade, ministrom za fizičko vaspitanje, g. dr. Josipom Rogičem. Kada je starešinstvo župe sa izaslanikom Saveza bratom Smiljaničem došlo na balkon, okupljeno Sokolstvo prvi je pozdravio starešina
Na poziv Sokolske župe Mostar dne 13 o. m. pre podne održan je u sali Oficirskog doma širi sastanak pretstavnika skoro svih kulturnih, prosvetnih, nacionalnih i viteških organizacija iz Mostara, kome su prisustvovali svi članovi uprave Sokolske župe Mostar, komandant Jadranske diviziske oblasti general g. Marko Mihajlovič, potpretsednik mostarske opštine g. Đorđe La-balo, načelnik sreza mostarskog g. Stalila i veliki broj gradana. Ovaj sastanak sazvan je na predlog Sokolske župe Mostar u cilju polaganja zaveta Sokol-skoj Petrovoj petoljetki, koju Sokolska župa Mostar konstruktivnim nacionalnim radorn hoče da prenese i na ostale organizacije i ustanove, da bi, s njima u saradnji, tiajefikasnije sprovela svoj petogodišnji plan napornog i plodono-snog sokolskog nacionalnnog posla.
O	ideji i cilju Sokolske Petrove petoljetke govorio je starešina Sokolske župe Mostar brat Čeda Milič i članovi uprave župe brača dr. Milan Dokič i Jovan Radulovič. Sva trojica govornika istakli su velik značaj ideje sokolske Petrove petoljetke u današnjem vremenu opšte društvene pomete-nosti i dezorijentacije. Na samrtnu po-ruku velikog Kralja „čuvajte Jugosla-viju” jugoslovensko Sokolstvo, kao naj-veča narodna i nacionalna organizacija,
brat Hajmer, u ime Sokolske župe Beo-gilad brat Sava Surutka i konačno, u ime Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije brat dr. Miodrag Stefanovič, koji je izneo ideju jugoslovenske sokolske misli.
Sokolska muzika otsvirala je zatim državnu himnu i Hej Sloveni.
Posle podne na stadionu je održan odlično uspeli javni čas, na kome je nastupio veliki broj vežbača i vežba-čica svih kategorija, članstvo sokolskih četa i vojska.
Navečer priredena je na letnjem vež-balištu kod Sokolskog doma sokolska veselica.
župe brat dr. Matič, pozdravivši naj-pre ministra d-ra Rogiča i pretstav-nike vlasti, a zatim sve prisutne Sokole. Zatim je brat starešina ukratko izložio program Sokolstva, koji je uvek ostao isti, a osniva se na učenju neu-mrlog Miroslava Tirša, a koje se svodi na tri osnovna principa: sloboda, bratstvo i jednakost. Biranim rečima na-glasio je brat starešina, da za Sokole o-staje uvek van diskusije pitanje jugo-slovenskog narodnog jedinstva i demokratska načela jednakosti i bratstva.
Zatim su govorili zamenik starešine Saveza S.K.J. brat Smiljanič, ministar dr. Josip Roglič i pretstavnici grada i vlasti.
Nakon povorke prireden je u hotelu ,Srbija” svečani banket za oko 150 uzvanika. Na banketu je nazdravio Nj. Vel. Kralju pretsednik gradske opšti-ne Juga, izaslaniku Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije starešina župe br. dr. Miša Matič, izaslaniku Bana dunavske banovine starešina Sokolskog društva Vršac brat Bogdan Dimitrije-vič, izaslaniku g. Ministra vojske i frior-narice zamenik župskog starešine, brat Petar Bojanič.
Popodne u 16 časova održan je na sletištu javni čas, na kome je nastupilo oko 2.000 Sokola i Sokolica svih kategorija. Javni čas posetio je veliki broj gradanstva.
Medu ostalim tačkama naročito se svidela Sokolska četa Izbište, koja je u svojoj lepoj narodnoj nošnji odlično izvela proste vežbe. Takoder veoma lepo izvedena je i devetka muzieke ško-le iz Vršca. U pogledu vežbi na spravama treba istači članove i članice društva Vel. Kikinda. Kao poslednja tačka bio je nastup konjiče s oficirima iz Vršca.
Naveče priredena je druga akademija u gradskom parku, na kojoj je nastupilo sa svojim tačkama Sokolsko društvo Vršac. Time je ujedno slet bio završen.
hoče da odgovori svojom sokolskom Petrovom petoljetkom, koja pretstavlja jednu grandioznu sokolsku i narodnu akciju u cilju nacionalnog prosvetnog, ekonomskog i privrednog podizanja.
Sokolska župa Mostar, koja je svoj petogodišnji plan rada otpočela več pre godinu dana i intenzivno ga razvija, rešila je da zajedno sa svojih 145 se-oskih sokolskih četa i 28 sokolskih društava, u preostalom periodu sokolske Petrove petoljetke izvrši velik broj ra-dova. Izmedu ostalih Sokolska župa Mostar ima da izvrši ove radove: da pošumi 32 dvorišta raznih bogomolja, da domačini zasade u svojim selima 69 „Kraljevih drveta”, da se pošume 634 groblja, da se zasade 34 Petrova gaja, da se podigne 13 raznih spomenika, 15 spomen-ploča, 115 javnih česainta i bu-nara, 77 ulica če se zasaditi raznim drvečem, da se načine 92 odmarali-šta, da se urede 22 narodna dvorišta, da se napravi 406 privatnih čatrnja, da se zasade 494 vočnjaka svaki sa najin an je 50 vočaka, da se nabavi 388 preslica za predenje vune, da se nabavi 2.400 košnica koje če se naseliti pče-lama, da se uredi 409 dubrišta i da se podigne 828 nužnika, da se u 425 seo-skih domova nabave pljuvaonice i o-tirači za noge, da se podigne 18 voč-nih rasadnika, 8 zadružnih hambara, da
D. N.
Župski slcf u Banjoj Luci i osvećenje novog Sokolskog doma
Slcf Sokolske šupe Pefrovgrad
održan je u Vršcu S i 6 o. m,
Kulfurna i privredna akcija Sokolske
župe Mostar
mm*
se osnuje 38 seoskih zadruga, da se po-dignu 53 sokolska doma, da se urede 33 letnja sokolska vežbališta i na kraju da se nabave 24 sokolske zastave.
Sokolska župa Mostar smatrala je za potrebno da pozove i ostale narodne i nacionalne organizacije i ustanove da i one, pored Sokola, pristupe sokolskoj Petrovoj petoljetki i da svojim radom i prilozima pomognu, svak na svoj način, opšti narodni posao u preostalom periodu petoljetke. Na sastanku su pro-čitane odluke i saopštenja skoro svih mostarskih društava i ustanova koje su rado prihvatile poziv za saradnju sa Sokolskom župoin na ovom dosada je-dinstvenom opštem narodnom poslu.
30-godišnjica Sokolskog društva Murter
Dne 27 o. m. Sokolsko društvo Murter proslaviče svoju 30-godišnjicu. Povodom ove proslave biče prireden u Murteru okružni slet, na kome če u-čestvovati Sokoli i gosti iz Šibenika i iz drugih obližnjih mesta. Slet če početi svečanom sokolskom povorkom,ko-ja če ujutro toga dana proči glavnim ulicama mesta. Pre podne ujedno o-držače se i takmičenje svih sokolskih jedinica okružja na društvenom letnjem vežbalištu, a posle podne prirediče se javna vežba, na kojoj če nastupiti sve kategorije.
Osvečenje zastave konjičkog otseka Sokolske lupe Beograd
Naši sokolski veterani
Sa opšteg saveznog tečaja za članice
kaslanik Nj. Vel. Kralja potp. g. Sondermajer ukucava u zastavu konjičkog otseka župe Beograd spomen-čavliče
U okviru opšteg saveznog tečaja za članice izvedeno je i taborovanje
izvršeno je veoma svečano dne 13 o. m. u prisustvu izaslanika Nj. Vel. Kralja
U nedelju dne 13 o. m. u 11 časova pre podne, izvršeno je u prostorijama Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, svečano razvijanje i osvečenje zastave konjičkog otseka Sokolske župe Beograd. Ovu novu sokolsku zastavu, veoma ukusno izradenu u teškoj svili, po-klonio je župskom konjičkom otseku brat Aleksandar T. Tadič, direktor Tr-govačko-industriske banke u Beogradu.
Kao izaslanik Nj. V. Kralja svečanosti je prisustvovao g. Vladimir Sonder-majer, ppukovnik. Nj. Sv. Patrijarh Var-nava poslao je svog izaslanika g. Milivoja Petroviča, arhijerejskog name-snika. Narodnu skupštinu na svečanosti pretstavljali su g. Mihailo Lukarevič i g. Sekula Zečevič, narodni poslanici, a Poglavarstvo grada Beograda g. Spa-soje Tajsič, večnik. Osim toga svečanosti su prisustvovali mnogi članovi u-prave Saveza S.K.J. sa zamenikom starešine bratom inž. Smiljaničem i članovima Sokolske župe Beograd, pretstav-nici beogradskih sokolskih društava, pretstavnik ratnih dobrovoljaca g. Krej-čik i mnogi gradani. Na počasnoj tri-bini, medu gostima, nalazio se i starešina Sokolske župe Maribor, brat dr. flAilan. GorišekJ i zamenik župskog starešine brat dr. Franjo Šalamun, advokat iz Ptuja. Pretstavnici Sokolske župe Maribor došli su u Beograd pošto je njihov župski slet, koji se imao odr-žati u Mariboru takoder u nedelju dne 13 o. m., morao po naredenju vlasti da se odloži za drugi datum, pa su zato i došli u Beograd te prisustvovali sed-nici Sokolskog saveza i sokolskim sve-čanostima u Beogradu. Od strane sve-Štenstva prisustvovali su i dali blagoslov sokolskoj zastavi pravoslavni prota g. Velimir Markovič, starokatolički sve-štenik, g. dr. Niko Kalodera i muslimanski vojni imam Komande Beograda g. Husein Talič.
Posle osvečenja zastave i govora prote g. Markoviča, darodavac i kum zastave brat Aleksandar Tadič održao je kratak i lep govor, u kome je iz-medu ostalog rekao:
—	Dajem ovu zastavu Sokolstvu, koje pnetstavlja simbol snažne nacije i ne-
deljive Jugoslavije, Sokolstvu koje čuva amanet Kralja Mučenika. —
Svoj govor završio je brat Tadič poklicima Nj. V. Kralju Petru II, Kra-ijevskom Domu, Jugoslaviji i Sokolstvu. Ove poklike prihvatili su svi pri-sutni, a muzika Kraljeve garde otsvi-rala je državnu himnu.
U ime Sokolske župe Beograd zastavu je prihvatio župski potstarešina, inž. brat S. Matič, koji je sa prigodnim rečima predao zastavu bratu Vojislavu Todoroviču, pročelniku župskog konjičkog otseka. Brat Todorovič odušev-ljenim rečima predao je zastavu zastav-niku, zahvaljujuči svima prisutnima koji oda ju poštovanje Sokolstvu i njegovom radu za dobro Nj. V. Kralja Petra II i Jugoslavije.
Izaslanik Nj. V. Kralja Petra II g. Vlad. Sondermajer, pukovnik, ukucao je u zastavu devet srebrnih klinaca sa izgraviranim imenima Nj. V. Kralja Petra II i svih članova Kraljevskog Doma.
Na kraju je muzika Kraljeve garde otsvirali „Hej Sloveni” i uz ponovne poklike Nj. V. Kralju Petru II, Jugoslaviji i Sokolstvu svečanost je zavr-šena.
Kao nastavak prepodnevnih svečanosti po podne u 16 časova održana je prva javna vežba konjičkog otseka Sokolske župe Beograd. Ova vežbanja o-držana su na terenu Jahačkog kluba „Sveti Đorđe” kod Careve Čuprije.
Pre početka javne vežbe pozdravljena je aklamacijom Sokolska župa Maribor, čiji su se pretstavnici nalazili tada u Beogradu. Zatim je konjički otsek Sokolske župe Beograd izveo svoj program, koji se sastojao iz sedam tača-ka. Prvo je izveden karusel, zatim gim-nastičke vežbe na konjima, voltižova-nje sa naraštajem' i preponske utakmice članova sokolskih društava iz Beograda. Na kraju je izveden karusel u četvoro i sokolska konjiča izvela je monogram Nj. V. Kralja Petra II.
Time je završena ova prva javna vežba sokolske konjiče, koja je po struč-nom mišljenju savršeno izvedena i koja je pretstavljala uvod u župski slet.
Sa sletom Sokolske župe Novo Mesto, koji je održan dne 5 i 6 o. m., bila je združena i proslava 50-godišnji-ce Sokolskog društva Novo Mesto. Toj svečanosti učestvovalo je i sedmero brače, koje prikazuje naša slika, a koja su počela redovito vežbati u onda-
šnjem Dolenjskom Sokolu.
Na slici su, spreda s leva na desno: Viljem Tomič (sada star 84 god.), E. L. Gangl (64), Viktor Rorman (78); otraga stoje: Anton Mejač (70), Otmar Skale (75), Ljudevit Mlakar (71) i Igt-nacij Klinc (78).
Opšti savczni tečaj za članice
Od 15 do 30 maja o. g. održan je u Beogradu, u Sokolskom domu „Matice”, savezni prednjački tečaj za članice. Tečaj, koji je bio na internatskoj osnovi, pohadalo je i završilo 18 sestara, i to iz župa: Beograd 2, Bjelovar 1, Karlovac 2, Ljubljana 2, Mostar 1, Niš 1, Novi Sad 1, Petrovgrad 2, Sarajevo 1, Sušak-Rijeka 2, Užice 1, Varaždin 1, Zagreb 1.
Na tečaju predavalo se praktične ča-sove vežbanja, hazenu, plivanje, proste grane, košarku, sokolsko vaspita-nje, dužnosti načelnice te pevanje i narodna kola.
Tečaj je vodila sestra Agata Žic, a predavale su sestre: Milica Šepa. Olga Kedanko, Vera Pavič, Zorka Voj-hovič i Agata Žic uz pripomoč sestara O. Sedlaček! i V. Veljkovič.
Uspeh tečaja bio je vrlo dobar, a disciplina uzorna. šest sestara ovim su zavr-šile oba dela saveznog tečaja i stekle pravo na svedodžbu o svršenom savez-nom tečaju, i to sestre: Danica Živ-kovič (ž. Sušak-Rijeka), Marija Kotla-rič (Mostar), Darinka Mamula (Karlovac), Ivana Markovič (Zagreb), Danica Jovančevič i Dušica Radivojevič (obe ž. Beograd).
Za vreme tečaja održano je i tro-dnevno taborenje u okolini Beograda. Na taborenju pokazano je tečajnicama kako treba da se organizuje i provodi jedno sokolsko taborenje i kako se postavljaju šatori. Život u taboru bio je veseo. Pored predavanja priredivali su se svakog dana i izleti. Inače sve potrebno na jednom ovakvom taborenju obavljale su sestre same.
Veličastna proslava 50~lefnice braslovčkega Sokola
Sokolsko društvo Braslovče je proslavilo svoj jubilej z vso svečanostjo in mogočnostjo. Že na predvečer so zaplapolale državne trobojnice v najmočnejši sokolski trdnjavi vse Savinjske doline in oznanile pričetek proslave, ki je bila v dneh 5. in 6. junija.
Slavnostni občni zbor, ki ga je društvo sklicalo v telovadnici, je bil od vseh dosedanjih najmočnejši. Zbor je otvo-ril starosta društva br. Omladič Pepi s pozdravnim govorom, ter prečital pozdravne brzojavke. Br. Lušin Lojze je v začetku svojega govora pozval vse navzoče k vdanosti in zvestobi prvemu starosti Nj. Vel. kralju Petru II., nadalje prvemu podstarosti br. Ganglnu. Vsklikanje ni ponehalo. V svojem nadaljnjem govoru je orisal borbe bra-slovčkega Sokola in Sokolstva v splošnem. Zborovalci so ga večkrat prekinili z navdušenim pritrjevanjem. Spominjal se je bratov borcev, ki počivajo večen sen. Vsi navzoči so počastili njih spomin. Ob koncu govora je br. govornik izročil br. starosti spominsko listino, ki jo je izdelal br. pro-svetar Ressner Edvard. V kratkom govoru o ideji, cilju in nalogi Sokola, je spregovoril društveni prosvetar br. Res-ner Edo. Ob koncu svojega govora se je spominjal prvega Sokola in ustanovitelja Sokolstva dr. Miroslava Tyr-ša. Vsi navzoči so počastili spomin borca za skupnost Slovanov. Izročene so bile častne diplome vstrajnega dela in zvestobe ustanovnim članom bratom Antonu Plaskanu, Karlu Maršiču, Josipu Omladiču, Viktorju Riesnerju in Ferdu Ludviku. Članstvo je navdušeno za
Sokolstvo zapustilo dvorano v svesti si, da je v njih skupnost in prava bratska ljubezen.
V nedeljo od i/2 8 uri je bilo zba-ranb vse članstvo pred Sokolskim domom in skupno odkorakalo z dečjiin praporom na čelu v cerkev, kjer so prisostvovali maši zadušnici. Maši za-dušnici je prisostvovala vsa tekmujoča deca v krojih, ki je po maši odšla na tekmovanje. Ostalo članstvo pa je odšlo na pokopališče, da se pokloni bratom, ki snivajo večen sen. Ob govoru br. Lušina se je orosilo vsako oko, nakar so obšli vse grobove, položili cvetje in prižgali sveče.
Okrožne tekme so se izvršile v najlepšem redu in. v vzorni disciplini, kar gre zasluga požrtvovalnemu in neumornemu sokolskemu delavcu br. Juru Toplaku. Tekmovalo je 16 vrst moške in ženske dece vseh okrožnih društev. Prvo mesto je zasedla moška deca Šoštanj, a zenska deca iz Velenja pa prvo mesto.
Popoldne, po izvršeni izkušnji vseh telovadečih oddelkov, se je formirala povorka od Sokolskoga doma v trg Braslovče. Trg Braslovče še ni doživel tako močnega in veličastnega pohoda sokolskih vrst. Na čelo je korakala godba, a za njo 6 praporov sokolskih edinic iz Sav. doline. Nato so sledila zastopstva Saveza S.K.J. in župe Celje. Po vrstnem redu so korakali člani v krojih, članice, ženski naraščaj, Sokoli v civilu, moška in ženska deca, moški naraščaj in kot zadnji člani v telovadnih krojih. Ves trg je bil poln in povorka navdušeno pozdravljena se je pomikala dalje s petjem pesmi ,-,Hej Sloveni” in „Pesem Sokolskih Legij”. Skušali so nekoliko motiti veličastni sprevod, toda sila donečih glasov „Zdravo” je preplavila ves trg, da se je mala kopica umaknila brez uspeha, ob britki prevari, da so navdušenje še povečali v veličastnem in zmagoslavnem pohodu.
Po povratku se je združila vsa povorka na letnem telovadišču. Med dviganjem državne zastave, je godba odigrala državno himno, nakar je bil izvršen po-pozdrav državni zastavi. Br. Lušin Lojze je prečital vse pozdravne brzojavke in čestitke k jubileju, nadalje je v govoru omenjal delo Sokola Braslovče. Počastil je spomin blagopokoj-nega Viteškega kralja Ujedinitelja, izrekel zvestobo in vdanost Nj. Vel. kralju Petru II., Kraljevskemu domu ter prečital poslane udanostne brzojavke, kar so navzoči sprejeli z navdušenim
odobravanjem. Savezni in župnni delegat br. Tone Kurnik 'je česti!al druš-vu in v lepom govoru povdarjal delo in moč braslovčega Sokola, ki je najmočnejša sokolska trdnjava v Sav. dolini. Br. Juro Toplak je nato razglasil izid dopoldanskih okrožnih tekem moške in ženske dece.
Sledil je telovadni nastop, ki je pokazal veličino in višek sokolske volje in vgtrajnosti. Telovadni prostor s svojim ogromnim obsegom je jedva zadovoljil masi nastopajočih oddelkov. Ob navdušenem pozdravljanju je prikorakala ženska deca in pokazala skupnost in lepoto prostih vaj. Na mah je zajela vsa srca gledalcev, ki so navduševali najmlajše Sokolice. Njim je sledila moška deca, ženski naraščaj in moški naraščaj, ki je zadivil vse gledalce v izvajanju, saj so nastopili vsi v izvajanju kot en naraščajnnik. Krivico bi delali, ako bi ločili posamezne oddelke, saj so vsi brezhibno izvajali telovadne točke. Sledila je orodna telovadba na vseh orodjih, nato so nastopile še članice in člani. Članice s palicami so izvajale vaje v najlepši skladnosti in vsaka pripomba bi bila krivična za nastopajoče. Isto velja za člane, ki so nastop zaklučili s številom 96 nastopajočih članov. Tehnična izvedba je bila vzorna, saj je vodil ves telovadni nastop okrožni načelnik br. Juro Toplak in mu pomagal br. Resner Edo. Vsi nastopajoči oddelki so s tem nastopom pokazali moč in razmah Sokolstva v Sav. dolini ter pravilno pojmovanje Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Po telovadbi se je razvila prijetna zabava, ki je nudila pravo sliko bratstva in prijateljstva Sokolstva v Savinjski dolini.
Iz naših župa
Javna vežba Sokolskog društva Beograd II. Sokolsko društvo Beograd II priredilo je u nedelju 6 ov. mes. javnu vežbu na svom letnjem vežbalištu u Gornjem gradu sa uspehom koji valja zabeležiti. Disciplina i red za sve vreme održavani su na zavidnoj višini, a vežbe svih odelenja izvodene su sa tačnošču koja se retko postiže. To sve skupa udruženo i vidljivo izraženo pružalo je zaista jednu divnu sliku sokolske manifestacije.
U vežbama su uzele učešče sve kategorije članstva u velikom broju, a na-ročito je padao u oči broj muške (122) i ženske (110) dece, U rasporedu su bile zastupljene sve sletske vežbe i još neke druge sastavljene od strane tehni-čara-prednjaka ovog društva. Sve vežbe bile su vrlo dobro uvežbane a pojedina odelenja pokazala su odlične rezultate u preciznom radu.
Treba istači i podvuči zajedničku vežbu muškog' i ženskog naraštaja mla-deg, koja se izdvajala od ostalih i svo-jom kompozicijom, lspotom i živahno-šču. Uvežbanost ove lepe - vežbe bila je na najvišem stepenu. Vežbači su radili lakoi i temperamentno. Isto tako odlikovale se i vežbe ženskog naraštaja preciznim izvođenjem i lakočom. Interesantna je bila po svom sastavu zajednička vežba članova, članica, muškog i ženskog naraštaja. Več i samo nastupanje ovako velikog broja vežbača u jednoj vežbi jeste impozantno i i-zaziva prijatno uzbudenje. A zatim to uzbudenje raste kada otpočne ono originalno razvijanje — nastup za vežbu — i razvrstavanje vežbača u jednom ži-vom! i brzom tempu kao vihor. Posle tog razvrstavanja, koje je bilo kao neki uvod, vežbači zauziinaju svoja mesta i čekaju muziku pa da počnu sa radom. Vežba je sva u živim pokretima i hitrim prelazima. Redovi se protkivaju, menjaju položaje brzo i jpdnovremeno, vrste se spajaju i> razdvajaju i slika se svakog trenutka menja i dobija nove oblike u bogatim kombinacijama. Svi vežbači ne vežbaju istu vežbu, več svaka grupa ima svoju naročitu a sve skupa čini jednu harmouičnu celinu. I ovaj
sastav brata Kovača osvojio je gle-daoce. U vežbi članica ogledala se velika vežbačka rutina, izradenost po-kreta i lako i spontano kretanje u svima delovima vežbe. One su vežbale tako reči igrajuči se i postigle vidan uspeh. Treba napomenuti, da su dečje tačke izazvale opštu veselost i raz-draganost i pračene sa uživanjem. Vežbe na spravama pokazale su da društvo raspolaže sa vrlo spremnim i odličnim vežbačima. Videli smo i olimpijske vežbe, koje su za nas nešto novo i strano. Sestre su pokazale jednu tehniku na visokom nivou. Vežbe su te-škte i u njima se vidi nešto, više-manje profesionalno. Na kraju pokazana je i vrlo lepa igra u „odbojci”, koju su odigrali s uspehom članovi ovog društva i Beograd I.
Tehničko vočstvo koje je vršilo pri-premje i svesrdno se zalagalo da izvede ovu divnu priredbu raspolaže odličnom spremom i istrajnošču te zaslužuje javno priznanje. Obil.ia poseta i potpun uspeh ove javne vežbe dače još veči potstrek za dalja napredovanja.
Đ. B.
Prednjački ispit u župi Split. Dne
6,	7 i 8 maja o. g. održalo je na-čelništvo župe Split župske ispite. I-spitnu komisiju sačinjavali su načelnik župe brat Franjo Lotski, kao pretsed-nik, te brača: Čeda Mileusnič, Milivoj Sredojevič, Zvonimir Murat i dr. Ilija Rančič kao članovi komisije. Na ovim ispitima ispitna komisija proglasila je s ocenom „odlično sposobna” sestru Blanku Lotski iz Splita, a s ocenom „sposoban” za prednjake braču Nika Mladiniča iz Milne, Miču Rubešu iz Makarske i Stjepana Miloša iz Stari-grada.
Pred istom komisijom održan je i društveni prednjački ispit, koji su položili: s ocenom „odlično sposoban” brat Lovro Popovič iz Supetra i sestra Danila Šafranko iz Splita, a s ocenom „sposoban” za prednjačkog pomočnika brača: Duje Buj, Kruno Grčič, te sestra Nada Kačič, svi iz Splita, brat Jure Miličič iz Hvara i sestra Draga Antunovič iz Makarske.
Sokolsko logorovanje na Ivančiči. I-
nicijatviom tehničkog odbora Sokolske župe Varaždin prireden je na Duhove izlet članstva i naraštaja na goru Ivančiču (1.060 m). Več nekoliko dana pre pošle su prve dve grupe članova, članica i naraštajaca preko Ivanca sa ša-torima naraštajskog otseka društva Varaždin. Na Duhove ujutro došle su i treča i četvrta grupa, jedna preko I-vanca, a druga preko Zajezde. Ukup-no se je sakupilo 46 članova, članica i naraštajaca društva Varaždin i Čakovec te čete Budinščina. Tada su pri-redena dva manja izleta na Legesečine i Belige, odakle se pružaju divni vidici na celo Zagorje, dravsku dolinu i su-sednu Sloveniju. Prekrasno vreme, sun-ce, čisti šumski zrak, život pod šato-rima uz logorsku vatru, sve je to uti-calo na odlično raspoloženje i zadovoljstvo braće i sestara. U redu, bez i-kakvih nezgoda, vratili su se zatim iz-letnici na duhovski ponedeljak naveče zadovoljni svojim kučama.
Sokolska četa Vratišinec priredila je dne 30 maja o. g. svoj ovogo'dišnji javni nastup na lepom letnjem vežbalištu kraj Sokolskog doma, koji je četa sagradila prošle godine. Pre nastupa prošla je mestom sokolska povorka, predvodena sokolskoin glazbom iz Varaždina. U selu pozdravila je Sokole seljanka Marija Žganec, okitivši sokol-
ski barjak kitom cveča. Na vežbalištu sakupilo se je mnogo seljaka, koji su s oduševljenjem pratili vežbe. Nastupila su muška i ženska deca (76), muški naraštaj (49), članovi (20) te dve vrste na spravama. Pred sakupljenim članstvom pozdravio je prisutne starešina čete Vratišinec brat Ivan Novak, a zatim je govorio starešina župe brat Belčič, istaknuvši važnost Sokolstva za naš narod. Nakon uspele javne vežbe, kojoj je osim društava Varaždin i Čakovec te četa Šenkovec i Sivica prisu-stvovalo i članstvo društva Donja Lendava, razvila se lepa narodna zabava.
Sokolska četa Pribislavec. Naraštaj ove čete (ž. Varaždin) priredio je na Duhove izTet u Lepoglavu, Bednju, Tra-koščan i na Ravnu Goru. Izlet je bio dobro organizovan pa je sve prošlo u najboljem redu. Bratska Sokolska četa Bednja primila je izletnike na pravi sokolski, bratski način. Osobito su se za izletnike brinuli načelnik bednjanske čete brat Ivo Soš i bednjanski naraštaj-ci. Posle upoznavanja bio je prireden zajednički ručak pod slovenskom lipom. U Trakoščanu izletnici su razgledali sve što ih je zanimalo, da se nakon toga vrate brači u Bednju na spava-nje. Drugog dana pošlo se na Ravnu Goru. Na stanici u Lepoglavi izletnici su se oprostili s bračom iz Zagorja i zadovoljni vratili se u Medimurje.
S. T.
Okrožni sokohki nastop v Vojniku.
Celjsko sokolsko okrožje priredi 20. junija ob 3. uri popoldne javni telovadni nastop vseh oddelkov na letnem telovadišču Sokolskega društva v Vojniku. Dopoldne, ob 8 uri okrožne tekme moške in ženske dece iz vseh društev celjskega okrožja. Po telovadnem nastopu bo prosta zabava na vrtu br. Špesa. Čisti dobiček je namenjen izključno za zgraditev sokolskega doma v Vojniku, katerega začne graditi društvo že naslednji mesec. — Bratje in sestre iskreno in bratsko vabljeni! Zdravo!
Sokolsko društvo Indija održalo je dana 30 maja o. g. na igralištu „Ka-radorde” svoj redovni godišnji javni
čas. Kao gosti su učestvovala bratska Sokolska društva: Stara Paz:ava i Ruma i čete Putinci i Golubinci. U porovci je učestvovalo oko 350 Sokola, a vež-balo je oko 260 pripadnika svih kategorija. Sve su kategorije izvele svoje vežbe vrlo dobro, pa je izaslanik tehničkog odbora župe Beograd, brat Maksimovič, bio potpuno zadovoljan. Odziv jugoslovenskog dela gradanstva bio je dobar, što svedoči, da Sokolstvo u torne delu gradana uživa simpatije. Uveče je u sokolani priredeno sokolsko veče, koje je bilo dobro posečeno
i	koje je uspelo. — P. L.
Osnivanje nove čete Zlatna Greda.
Na poljoprivrednom okružju državnog dobra Belje, zvanom „Zlatna Greda” kod Kneževih Vinograda, vodi se živa akcija za osnivanje sokolske čete. Sokolski rad je več otpočeo, te se vežba s decom: i članovima. Osnivačka i kon-stuisajuča skupština održače se 20 juna ove godine.
Mali oglasi
Učitelja limene glazbe, koji sv’ra kornetu, violinu i glasovir potrebuje Sokolsko društvo u Hvaru. Plata i nastup prema dogovoru. Ponude slati na upravu Sokolskog društva Hvar.
Sokoli i
Poslužujte se sa sofiolsftim odocama, vežbovnim fiao i ostalim softolsfiim potrepstinama fiod btatstie tadnje
BRANKO PALČIC
ZAGREB, Kr. Marije 6	BEOGRAD,	Balkanska	22
jer dobijete propisnu i solidnu izradbu, dobru i jeftinu robu.
Tražite besplatni ceniki
zdaje za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunković, Rumunska56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 6^ Uredjuje redakcioni odbo
Štamparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograd