Poštarina plaćena u gotovom
God. VI. Broi 46.
U Zagrebu, 23. novembra 1934.
Poleđini bro! stoli 1.50 dinara
EMIGRANTI!
Naručujtc i širite naše kalendare, Jer time vršite svoju patriotsku emigrantsku dužnost.
EMIGRANTSKA DRUŠTVA!
Naručulte i raspačavajte naše kalendare. Time vršite svoju dužnost. Društva dobivaju proviziju.
GUŠILO SAVEZA JUGOSIOVENSKIH EMIGRANATA IZ JUUISliE KRAJINE
MILITARIZACIJA
talijanskog naroda ulazi sa XIII godinom fašističke ere u završnu fazu. Na koncu XII godine bilo je organizovanih (lanova — fašista. fašističke omladine i priključenih udruienja 6,453.356. Od toga otpada na prave članove i članove omladinskih organizacija 2,963.690 na školska udruienja (osnovne i srednje škole, profesori sveučilišta Ud.) 230.504 člana, a na priključene i staleške organizacije (činovnici. rezervni oficiri, »dopolavoro«, pomorska liga itd.)3,259.162 člana. To je broj članova koncem ove fašističke godine koja je započela 28 oktobra, ali nova godina po zamisli i riječima Mussolinijevim mora da bude potpuno u znaku vojničkom. Svi Talijani moraju da postanu »gradjani-vojnici«.
Prvi akt tog pojačanog vojničkog kursa je najnoviji dekret ministra prosvjete Kreola. Ako predjemo preko uobičajenih fašističkih fraza o pobjedi i bajunetama okiienim lovorom, i ako promotrimo samo fakta, dolazimo do konstatacije da fašizam pretvara Italiju u kasarnu, jer u škole ulazi novi nastavnik, rezervni oficir, da predaje nov predmet takozvani »vojnički odgoj« (cultura militare) Učitelji moraju da nose uniformu, i da budu ne samo učitelji, več komandanti bojovnik organizacija kao što to piše »G i o r na l e d’I t a l i a«.
Osnivanje »Sinova rimske vučice« (I figli della lupa) i Mussolinijeva dozvola da i novorodjenčad moie da bude upisana u stranku, karakteriše najbolje stremljenja fašističkog vodstva. Osnivanjem nove vojničke ustanove, koja ima da se brine za vojnički odgoj omladine prije i poslije otsluienja vojnog rolca (Is pettorato p r e- e postmilitare) povezana je omladina u neprekidni vojnički i disciplinovani lanac fašističkog odgoja. Povišenjem vojnog roka od 18 mjeseci na 3 godine i trajanjem pred-vojničkog odgoja kroz tri godine talijanska omladina zapravo služi vojni rok od šest godina. Ako se još ima na umu da su svi otpušteni vojnici dužni kroz 10 godina sudjelovati na vojnim vježbama milicije, bez obzira na to što mogu uvijek biti pozvani i na vojničke vježbe, tada se vidi da je Mussolini u trinaesto] godini svoje vladavine uspio da ispuni svoj program.
Mussolini je u jednom svom govoru bio kazao:	»Tako se stvara vojsku:	odozdo.
Tako se stvaraju ratničke generacije:	ne
samo od vojnika koji se bore, jer je to nji-
NOVI GORIŠKI NADŠKOF PROTI SLOVENCEM
Slovenska govorica prepovedana v goriškem semenišču - Dvojna mera rimske pravičnosti - Odgovornost jugoslovanskih škofov
Gorica, novembra 1934. Ko Je novi goriškl nadškof Carlo Margotti prišel v Gorico, Je v nastopnem govoru v stolnici poudaril, da bo deloval v duhu miru in pravičnosti. Na svoj grb Je napisal geslo: »Pax et justitia«.
Že prva njegova dejanja pa pričajo, da Je prišel z trdnim namenom in z izdelanimi načrti, da sistematično romanizira slovenski del gorlške nadškofije. Ponovno Je poudaril, da Je treba vse cerkveno življenje romanizirati.
V vodstvo centralnega bogoslovnega semenišča Jo imenoval same Italijane. Med vzgojitelji slovenskih in hrvatskih bogoslovcev iz gorlške, tržaške In poreške škofije ne bo odzdaj več niti enega slovanskega duhovnika. Fašlstovska vlada Je v Juniju s silo odstranila iz semenišča podvodio profesorja Antona Rutarja in ga internirala v Umbriji; druga dva slovenska bogoslovna profesorja Je konfinirala v mestu. Ko Je posvetna roka brutalno izvršila prvi del naloge, je nadškof na izpraznjena mesta postavil Lahe. To Je rimska pravičnost!
SLOVENSKA GOVORICA — PREPOVEDANA!
Dne 28. oktobra — na obletnico faši-stovskega pohoda na Rim — Je nadškof izdal nov pravilnik za bogoslovno semenišče. Pravilnik Je potrdila rimska kongregacija za semenišča — torej Je zanj odgovoren tudi Vatikan.
Pravilnik določa. d,a Je uradni^ jn občevalni Jezik v semenišču italijanski. Slovenski in hrvatski bogoslovci se torej ne bodo smeli med seboj razgovarjati v materinščini. Ta papeški odlok bile v obraz naravni pravici človeka in človeškemu dostojanstvu. Prepovedane só logično seveda tudi molitve, petje, predavanja v slovenščini ali hrvaščini.
Vsi bogoslovci se morajo oblačiti po laškem načinu. Predpisana Jim Je laška halja, pelerina do kolen, laški klobuk, ki mu nasi ljudje pravijo »gnezdo«. Tako naj že smešna obleka slovenske bogoslovce neprestano spominja, da so pod laškim cerkvenim jarmom. Kdor odloži to obleko med šolskim letom, ali o počitnicah, se iz bogoslovnice izključi!
Latinščina se mora izgovarjat! po laškem načinu.
Vsa korespondenca Je pod cenzuro ravnatelja.
Ta odlok »miroljubnega in pravičnega« nadškofa Je napravil na slovensko ljudstvo mučen in porazen vtis. V njem se očituje vatikanska namera, da slovenskemu duhov-skemu naraščaju zlomi hrbtenico in da stvori iz njega voljno orodje za poitalijančevanje lastnega naroda.
uvedbo laške noše. prepoved slovenskega jezika, popolno romanizacijo vsega življenja v zavodo. Nadškofov odlok vsebuje vse te zahteve. Torej moramo ugotoviti^ grenko resnico, da tega odloka ni papežu in kardinalom rimske kongregacije vdihnil sveti duh, ampak duh fašizma.
DVOJNA MERA RIMSKE PRAVIČNOSTI
Vse drugače postopa Vatikan z nemško manjšino na južnem Tirolskem. Bogoslovno semenišče v Briksnu je popolnoma nemško. Rektor, podvodja in vsi člani vodstva so zavedni Nemci, občevalni Jezik Je nemški, celo pouk se vrši v nemškem Jeziku! Bogoslovci imaju nemško petje, nemško knjižnico, nemška predavanja, nemško nošo!
ODGOVORNOST JUGOSLOVANSKIH ŠKOFOV
Ko Je bil nadškof Margotti prestavljen iz Carigrada v Gorico, je njegovo osebno glasilo »La Vie catholique« pisalo, da Je njegovo Imenovanje za gorlškega nadškofa z velikim zadovoljstvom pozdravil tudi Jugoslavenski episkopat.
Vemo, da se Je eden naših škofov, ki Je čutil vestno dolžnost posredovati v zadevi pri Vatikanu, vrnil v domovino z veselo novico, da pride na goriško stolico pravičen mož, ki si Je v mednarodnem življenju razširil obzorje in ki pozna in ljubi Južne Slovane.
Tudi so nekateri listi katoliške smeri — med njimi tudi »Slovenec« — pozdravljali nadškofa Margottila, kot moža nove pravične smeri.
Kateri razlogi so nagnili Vatikan, da Je tako nasilno dal romanizirati bogoslovno semenišče v Gorici? Nadškofov odlok pruvi da ga navdihuje samo »korist svete Cerkve in skrb za zveličanje duš«. Toda pravo ozadje te zadeve se pokaže, če se spomnimo na kampanjo fašistovskega časopisja proti bogoslovnemu semenišču. Vladino časopisje Jo tedaj zahtevalo odstranitev vseh slovanskih profesorjev iz vodstav semenišča,
Po teh prvih bridkih dokazih bo, upamo, Uidi katoliški episkopat moral spremeniti svojoj sodbo; in oni voditelji naše cerkve, ki niso udarjeni z rimsko slepoto, bodo morali ugotoviti, da se Vatikan noče in noče odmakniti s svojega protislovenskega stališča. — Dejania govore!
Pričakujemo pa tudi dejanj od jugoslovanskih katoliških škofov, ki so sinovi cerkve, znanilke pravičnosti in ljubezni, pa tudi sinovi našega naroda. Po tem dvojnem naslovu so dolžni spregovoriti — ker_ bi molk ob uboju lastnega naroda bil težak, nepozaben zločin!
hova dužnost, več od onih koji nose na svojim zastavama jednu ideju«. A u oktobru lanjske godine rekao je u Firenci na fašističkom zboru:
»Generacija koja je kao naša imala veliku i dramatičnu sreču da proživi pobjedonosni rat i triumfnlnu revoluciju — može da gleda u oči svakoj neprijateljskoj sili«.
Redovna vojska je odlično tehnički opremljena. Vojni avioni, molorizovane divizije, novi super-drednoti i velike podmornice mogu da u 1935 godini zagaze u rat. A dojduča godina je i od Mussolinija bila označena kao rok do kojeg če talijanski narod biti spreman da se bori proti svakom neprijatelju. I po sudu inostrane štampe talijanska vojska je odlično opremljena. Tako glavni hitlerovski list »V dl kischer Beobachter« piše 1 novembra o. g. da je talijanska vojska najmodernije opremljena vojska na svijetu i da je to zasluga Mussolinijeva. Ujedno kaže da tako opremljena vojska ima dvostruko i trostruko veču snagu nego na pr. francuske vojska. A bečka »N e u e Freie Presse« piše istog dana da u nijednom kraju svijeta nije militarizacija uhvatila tako dubok korjen i da nigdje ne sudjeluju široke mase u vojnoj pripremi tako oduševljeno kao u Italiji.
Te sudove prenaša fašistička štampa velikim zadovoljstvom. Medjutim je teško vjerovati da talijanski narod, u svojoj srži miroljubiv i radišan, odobrava to forsiranje vojničkih priprema Nevjerojatno je to stoga što nema valjda naroda na svijetu koji bi odobravao tako samoubilačku politiku, a u drugom redu što talijanski narod, vrlo teško snosi povečane izdatke za ratnu pripremu. Jer Italija je bila oduvijek poznata zemlja velikih poreza, ali fašizam je te poreze tako povisio da ih narod jedva snosi. A usprkos teške krize, bijede i besposlice Mussolini prti talijanskom narodu nove žrtve. Baš ovih dana je naredjen novi unutarnji zajam od 2 milijarde, kojima treba pokriti troškove za militarizaciju i za tehničku vojničku opremu. Mussolini će sakupiti možda i tri, ali narod je več tako iskorišćen, iset-jedjen i orobljen, da sigurno neće dočekati taj novi namet oduševljenjem.
Još jedna stvar u svemu tomu je vrlo značajna Do sada su fašističke novine uvijek morale da prikazuju Mussolinija kao borca za mir, a u zadnje vrijeme nalazimo i ovakove naslove u fašističkim novinama: »Nazione guerriera« — It Duce guerriero« (Ratnički narod« — Ratnički Duce). Znači da Mussolini hoće da se zna što sprema. A »Corriere della Serra« otvo-
ZOPET ENA ŽRTEV FAŠIZMA
Franc Reraer iz Štjaka, ki so ga finančni stražniki obstrelili, podlegel rani v tržaški bolnici
Sežana, 15 novembra. Zadnjič smo Vam poročali o težkem in podlem zločinu, ki sta ga izvršila dva finančnika na Vse Svete, u Štjaku. Žrtev tega zločina je Franc Rener, posestnik iz Štjaka. Kakor vsi naši kmetje, tako je tudi on le životaril od svojih pridelkov. Da si vsaj malo olajša življenje Je baje kuhal žganje. No, zato Je zvedel neki bivši karabiner in fašistični ovaduh ter to takoj javil finančni straži. Finančniki so takoj alarmirali hajko.
Ko Je Rener opazil prlbližajoče se stražnike Je takoj vedel, da mu ne prinašajo nič dobrega. Zato se je bodel skriti v bližnji gozd, da se potem prepriča po kaj so prišli. Ko pa Je hitel za hišo proti gozdu, ga Je eden iz med njih opazil in mu
baje zaklical, da se ustavi, Rener pa ni šllsal ničesar in hitel dalje... Tedaj so finančni stražniki pričeli streljati in sprožili na njega štiri strele. Eden strel ga Je zadel v nogo. Ranjenega Renerà so prepeljali v goriško bolnico. Toda tu so rano zanemarili. Z nevarno infekcijo so ga po par dneh otpravili v tržaško bolnico. Tu so mu morali, radi nastale infekcije odrezati celo nogo. Toda, ker Je bila operacija izvršena prepozno in prepovršno Je nastalo zastrup-IJenje krvi in nesrečnež Je v groznih mukah umrl v nedelju dne 11 novembra.
Franc Rener Je bil pošten in zaveden kmet. Bil je oženjen in oče dveh otrok in dobro poznan v okolici ter mnogo cenjen in spoštovan od vseh, ki so ga poznali.
NOVE OSUDE SPECIJALNOG TRIBUNALA
radi antifašističke propagande
13 o. mj. je Specijalni tribunal osudio nove žrtve fašizma. Osudjeni su Baracchi na 10 godina robije. Rossi i Tagliaferri na 5 godina, Ceccarelli i Gerii na 4, Ciappi na 7 godina, Ceccutti, Consonni e Trasalii na 3 godine, Fanfa-
ni, Petrone i Saccionl na 2 i Zatini na 1 godinu robije.
Svi su oni osudjeni radi antifašističke propagande i radi pripadanja zabranjenim strankama. Svi su iz Firence.
reno prijeti Jugoslaviji 16 o. mj. u polemici sa beogradskim »Vremenom«, dok »Lavoro fascista« 9 o. mj. polemizira sa njemačkim »B 0 r s en Z e i t u n g« i kaže da če Italija spriječiti silom njemačko mješanje u Podunavlju. »L a Volontà dl i alia« od 4 o. mj. donaša preko 4 stupca program ratničkih priprema i počinje ovom rečenicom: »U fašističkoj državi je po-
/v V	si n n i n. ti i n n. i m M -i /*• ti i -M 4-
i/isrr«,	.......- ' j »v i	i/ ^
zi v gradjanina i poziv vojnika nerazdruživ« i u istom l
..u	„ # .. — . —io.l.«, broju kaže
da je Italija prisiljena poči ponovno u rat da stvori novu slogu i novi red medju narodima.
Ako se to pisanje i te pripreme uzmu ozbiljno, mora se doči do zaključka da Mussolini hoće da u 1935 godini bude spreman
i da hoče da se zna kako je spreman. To može da ima za cilj i zasljepljivanje nezadovoljnih talijanskih masa i može da bude ucjena u medjunarodnim pogadjanjima u ovo mutno i nesigurno vrijeme, ali uza sve to moglo bi doći do nepredvidjenih i teških dogodjaja.
A ti dogodjaji pogodili bi najprije naš narod u Julijskoj Krajini. Jer ga i same te vojničke pripreme teško pogadjaju, kao što to redovito javljaju naši ljudi preko granice. 1 radi toga, uz ostalo, moramo da ukažemo pravovremeno na opasnost, koja se približuje, jer po mnogim znakovima, svijet ne uvidja da u našem susjedstvu postoji ludnica pretvorena u kasarni/ punu eksploziva	( t. p.)
DEKRET NADŠKOFA MARGOTTIA
V potrdilo izvajan našega soriškega dopisnika prinašamo v originalu dekret nadškofa Mar-gottija.
Prot. N. 109/34.
Carlo Margotti,
Prelato domestico di Sua Santità
Per la grazia di Dio E della Santa Sedo Apostolica Arcivescovo Metropolita di Gorizia Principe di Sacro Romano Impero Etc.
DECRETO
Norme disciplinari por il Seminario Centrale Teologico di Gorizia.
In aggiunta e a modifica parziale degli Statuti e Regolamenti già in vigore nel Seminario Centrale Teologico di Gorizia, tenendo presenti le condizioni attuali del pio Instituto tanto caro al nostro cuore di Pastore e di Padre cd avendo in vista solamente il vero progresso spirituale e morale dei Nostri diletti Seminaristi, presi gli opportuni occordi con la S. C. (Sacra Congregazione) dei Seminari e delle Università degli studi, abbiamo stabilito le seguenti norme disciplinari, che in virtù del presente decreto dichia-qualunquo titolo.
1. L’ammissione al Seminario Centrale Teologico Arcivescovile di Gorizia e riservato a Noi. Pertanto sia i nuovi candidati alla S. Teologia come pure quelli che già erano negli anni scorsi alunni del Nostro Seminario Teologico dovranno indirizzare a Noi la domanda di ammissione o di riammissione correcandola coi documenti in uso.
2. Insieme alla domanda dovrà ogni sìngolo candidato presentare uni dichiarazione, corno al l’unito foglio con la quale si obbliga di osservare le leggi e i regolamenti del Nostro Seminario.
3.	L’abito uniformo per tutti gli alunni del Nostro Seminario Teologico importa: la sottana nera alla romana lunga fino al tallone; scarpe e calze nero* fascia nera con frangia rossa: capello alla romana; collarino;. per la stagione fredda un mantolo nero fino al ginocchio; per la stagione calda un fcrraiolino nero alla romana.
4.	L’abito uniforme come copra e obbligatario por tutti i seminaristi. La vestizione dei nuovi alluni sara fatta con apposita funzioncina al principio dell' anno accademico. La deposizione dell’ abito uniformo sia durante l’anno scolastico, sia durante le vacante in famiglia e causa suffi-centa per l’espulsione dal Seminario.
5.	Per il servizio delle Sacre funzioni tutti i seminaristi saranno provvisti di una cotta di forma liturgica e di una beretta-
6.	La lingua ufficiale o di uso comune nel Seminario è y italiana. P ^tino si userà come lingua d’insegnamento per lo materie teologiche, per le quali e richiesto l’uso di questa lingua. Il latino sì pronunzia alla romana
7.	Tutta la corispondenza in arrivo e in partenza sara controllata dalla Direziono del Semi nario prima di esser rimessa ai destinatari ( consegnata alla posta, fatta eccezione della cor» rispondenza diretta o proveniente dal proprio vescovo.
B. É vietato severamente di introdurrò libri e periodici non approvati dalla Direzione.
9. E vietato a tutti di fumare nel Seminario.
10. Gli alunni potranno essere visitati dai parenti solo nei giorno ed ore stabilite e nei locali a ciò destinati dalla Direziono del Semiuariato.
11. Non si permctternno libere uscite. 8olo per necessità riconosciuta dalla Direzione sara permesso ad un alunno di uscire facendolo accompagnare da un prefetto o da due compagni designati dalla Direzione.
Ut. Il passeggio si farà per gruppi o in fila, sotto la guida di un prefetto. Fuori di città sara permesso di rompere le file, purché non ne venga disordine od altri inconvenienti.
18. É severamente viestata ogni discussione di carattcra politico o su argomenti che non abbiano alcun interesse o siano disdiccvoli allo stato ecclesiastico.
Gli alunni devono considerarsi	come buoni
fratelli senza alcuna distinzione di diocesi o regione, di lingue eco. e fomentare nel miglior modo una scblcta e sentita carità faterna.
14.	Gli alunni si presenteranno sempre volentieri per il servizio del rullare e per il canto sacro, sia nella chiesa del Seminario, sia nella Metropolitana e in altro chiese quando ne siano richiesti a mezzo dei Superiori.
15.	Lo domeniche e altri giorni festivi, si re-chetanno gruppi a designati dalla Direzione nelle Chiese della città e dei dintorni per assistere i giovanetti degli oratori festivi durante la messa e le altro funzioni e per insegnare ai piccoli il catechismo.
16.	Gli alunni potranno chiedere di essere ricevuti da 8. Eccellenza Mons. Arcivescovo per tramite della Direzione che non potrà ricercarne 1 motivi ma dovrà trasmettere la domanda e far capere al richiedami il giorno e l’ora fissata per l’udiente.
Dato a Gorizia dal Nostro Palazzo Arcivescovile questo di 23 ottobre 1934.
+ Carlo
Arlvescovo.
PROŠIRENJE RIJEČKE BISKUPIJE
Rijeka, novembra 1934. Iz Citta del Vaticano javljaju da su dekretom Konzisto-rijalne kongregacije župe Podgrad i Materija otcjepljene od Tršćanske biskupije i pripojene Riječkoj, na molbu riječkog biskupa Santina, Iz razloga »što će na taj način biti lakša i uspješnija dušobrlžnička služba.«
HVALOSPJEV FAŠISTIČKOG POPA — DUCEU
Mons. Giovanni Fratini iz Macerate ispjevao je na latinskom jeziku hvalospjev Mussoliniju. »Popolo di Trieste« donaia prevod te pjesme, pa donašumo par odlomaka iz te »alate poesie«, da te vidi kako i popovi uzvisuju »čovjeka Boija Providnosti«, kako je papa nazvao Ducca.
»Graditelju nove Italije Benitu Mussoliniju, na pomolu XII godine fašistilke ere.
Djela koja si do sada stvorio besmrtno su Te proslavila i nUta neće modi pomračiti Tvoje ime. živi, dakle, za Domovinu, neka prestiž staroga Rima posvuda svijetli i neka Italija ponovno postane Voditeljica naroda.
Htio bi da Ti gromoglasno pjeva slavu i hvalu cijeli svemir — jer si Ti sjajan svjetionik nade i spasa.
Ti hoiei pravdu spojenu u potpunosti s mirom, za koju si lako divno utro put.
A ako voditelji drugih naroda nete da
budu spremni slijediti Tebe na tom putu, svi ostali projekti su uzaludni.
Hrist Kralj mirotvorni neka pomogne Tvoje grandiozno djelo — i djelo Tvoga mira neka sretno okruni«.
Ovaj jadni pop ne sna ni za Mateoiija, ne eno ni za 1.000 godina robije specijalnog tribunala — ne zna za bezbroj streljanih, premlaćenih i izgladnjelih podanika Mussolinijevih.
A sigurno nije čuo ni za zločin u Mar-scilleu ...
FAŠISTIČKI DEFILE ISPRED ŽUPNIKA
Trst, novembra. — li svim selima je proslavljen svečano »Dan pobjede« (Il giorno della vittoria«). Tog dana su bile velike parade.
Tako je i u Lokvama organiziran defile. Sva školska djeca i svi članovi fašija i sindikata morali su da idu u povorku i da pro-dju mjestom. Po propisu su morali da izvrše i defile. U mjestu su od vlasti jedino brigadjer, učitelj i pop. Oni su tog dana bili pretstavnici Mussolinijevi. Postavili su se na jedno poviše mjesto pred crkvom — brigadjer i učitelj sa popom u sredini — i ispred njih su marširale »centurije« uzdignutih ruku na rimski pozdrav. Taj trlumvirat je ozbiljno otpozdravljao.
Kako li se u toj ulozi fašističkog generala osjećao župnik — to bi bilo zanimljivo da se znade. 'A što na ovo kaže Margotti bilo M još važnije da znamo.
JEDNA TALIJANSKA PUBLIKACIJA O CRESU
Komisija za proučavanje »oslobodjenlb« zemalja
Nacionalni komitet za geografska istraživanja u Rimu, pod pretsjednlštvom sveučilišnog profesora Roberta Almogia, osnovalo je posebnu komisiju za geografska istraživanja »oslobodjenlb« zemalja.
Kao prvi svezak te komisiie izašla je knjiga »L’ isola di Cherso* od prof. Lam-berta Pozzo-Balbi u izdanju rimske .Ano-nima Romana Editoriale« (Cijena 15 lira).
U toj knjizi je uz geografski prikaz ta-kodjer i istorila Cresa, a dotiče se i lingvistike. Knjiga je ilustrirana fotografijama. Talijanska štampa prikazuje knjigu kao eminentno patriotsku i fašističku publikaciju.	_________
I U CRESU SLAVE FAŠISTIČKE »MUČENIKE«
Pula. novembra. -- U Cresu su 1 o. m). svečano proslavili obljetnicu smrti fašiste Romana Molse, koji je poginuo 1930 god. kod Postojne. Otkrili su mu spomen ploču na općini, a obredali su se i različiti govornici, koji su naglašivali da su ga ubili »mrski banditi preko Sniježnika«.
Ta proslava je izvršena u okviru proslave »Marcia su Roma«
NOVI „PAŠU!" U PULJSKIM SELIMA
»da se uklone
Pula, novembra. — Do sada sm sela puljske općine imala samo fašističke podružnice, tako zvane »fasci rionali«. Sada je federalni sekretar Bellini jednim aktom »osnovao« sedam novih fašija, napomenom da će sekretare i upravu postaviti kasnije (kada se skupe članovi za te »fašije«?). Ti novi »fašiji« s>u dekretlrani u Banjolama, Premanturi, Medulinu, Šišanu, Valturi, Ga-Hžani i Fazani.
»Corriere istriano« popraća taj dekret oduševljenjem i hvalospjevima konzulu Bellinu. Na jednom mjestu u tom člančiču »Corriere« kaže, da će tek od sada ta sela
ostaci prošlosti«
»imati svoj vlastiti život, bogat sa nadama u budućnost«. S druge strane, kaže se u tom članku, većini tih sela je bilo potrebno definitivno djelo političkog popravka, kako bi se uklonili iz tih sela neki ostaci prošlosti. Nadalje kaže »Corriere«, da si je konzul Bellini stavio za cilj, da svi Istrani budu u jednoj uniformi, uniformi crne košulje. A oni, nastavlja se tu, koji se skiću sa svojim iluzijama po Zagrebu, neka znadu, da Istra ima samo jednu vjeru i ljubi jednu domovinu, a to je samo Italija.
To kaže »Corriere«, ali i on i mi znamo da to nije sve tako.
U Šmarju kod Kopra slave desetgodišnjicu smrti teroriste Derina
Pula, novembra. U Šmarju kod Kopra pripremaju fašisti veliku proslavu u počast fašiste Derina, koji je poginuo u Šmarju 1924 god. Na Inicijativu općinskog komesara u Šmarju postavit će se na općinsku zgradu spomen ploča u prisustvu vlasti i fašista. Već sada novine pišu o tome kako su Derina bili ubili Slaveni dok je vršio svoju milicijonersku dužnost.
Fašista Josip Derin iz Krkavci je bio tipičan terorista i »fascista della prima ora«. Poznati su njegovi napadaji na
naše ljude, a nebrojeno puta je na raznim zabavama i plesovima u Šmarju izazivao paniku ćuškajući naše ljude i pucajući iz revolvera. Kada su ga jednog dana pronašli prostrijeljene glave u Šmarju je bio zaveden grozan teror. Skoro pola sela je bilo u zatvoru, ali nikome nisu mogli dokazati to umorstvo. Israga je samo kostatirala da su ga ubili »slavenski komunisti«.
Bojimo se da će i prigodom te proslave »mučenika« Derina nastati novi progoni naših ljudi.
Regulacija Pivke u vojničke svrhe
Utrošeno milijun lira
Trst, novembra. — Po programu vojničkog utvrdjenja granice regulirana je u jednom dijelu i rijeka Pivka. Posebni konzorcij pod nadzorom vojnih vlasti izvršio je regulaciju kopanjem odvodnih kanala. Glavni kanal je dug 11.500 m, a sporedni kanali 2.500 m. Na mnogim mjestima su sa-gradjeni betonski mostovi, a negdje su strane korita cementirane.
»Piccolo« spominje taj rad i kaže da će od toga imati koristi i seljaci, jer da će moći natapati polja. Kaže da je time dobiveno 500 hektara zemljišta — ali da sada moraju seljaci sami provesti te radove do svojih polja. Kada se zna očajno gospodarsko stanje naših seljaka ovaj prijedlog »Piccola« izlazi, u najmanju ruku, kao jedna gorka ironija.
TRST ŽIVI LE ŠE OD S POMINOV
Trst, 15 nov. Trst ni več tisto, kar je nekoč bil. Ne more biti, ker je umetno in nenaravno odsekan od slovanskega zaledja. katero ga je gospodarsko In življenjsko plodilo ter mu dajalo rast. To je že kaj stara resnica. Zato se Tržačanom Že nad vse smešno zdi, če fašistično glasilo »II Popolo di Trieste« piše o italijanstvu Trsta, o njegovi mizeriji pa nič. Te dni pa se je tem gospodom vendar le primerilo, da so prinesli nekaj, kar so Tržačani z naslado brali.
Nekdo je bil namreč tako predrzen In hudoben, da je v »Popolo« napisal dolg zgodovinski članek, kako so tržaške ladje
že pred 100 leti plule celo po Tihem oceanu, in sicer — kakor pisec ponosno poudarja — ne pod špansko ali portugalsko zastavo. Da ta zastava takrat tudi ni bila italijanska. to pisec previdno zamolči, kakor zamolči, da so bili mornarji ki so vodili ladjo »Fernando«, dalmatinski mornarij, torej Jugoslovani.
L. 1834 so tržaške ladje plule po Tihem oceanu, 1. 1934 pa še tujih ladji ni v tihi tržaški pristan. To je bilarca fašistične po-.irtike za Trst In Tržačane. Zgolj fašistična Izkaznica ne bo nikomur pomagala.
(»Slovenec«)
PRAVO LICE FAŠISTIČKE „ZIMSKE POMOČI"
Novci, utjerani od radnika za besposlene, ide u džepove industrijalaca ratnog materijala i vodja stranke
Pariška »La Voce Operala* donaša 17
o.	mj. prikaz rada »Assistenza invernale« t. j. »zimske pomoći« za besposlene. Iz toga prikaza vadimo neke karakteristične pasuse. da se vidi kako fašizam vodi tu »socijalnu« akciju o kojoj pišu sve fašističke novine u superlativima.
Vodja fašističkih sindikata u Milanu, poslanik Capolerri, naredio je da Radnički sindikat odobri izvanredne radničke doprinose za »zimsku pomoć«. Time su svi radnici 1 namještenici obavezni da kroz 8 mjeseci doprinašaju nove priloge za bespo-
Prošle zime je milanskim radnicima oduzeto na taj način 2,395.000 lira, koie su bile predane Fašističkoj federaciji. Ali fašizam ne daje u principu pomoć besposlenima, Jer da te pomoći ponizuju i ubijaju fašistički ponos. Ali to je samo izK0V?r. ier je fašizam posvojio fondove Blagajne za pomoć besposlenima i te fondove je podijelio industrijalcima ratnog materijala u vidu subvencija. Na taj način Je oko miljarde lira oduzeto fondu za besposlene i preda-
to industrijalcima. Ti novci su kroz godine Ustezani radnicima od plaće.
Namjesto pomoći vlada je uredila takozvane »Opere assistenziali«, koje bi morale pomagati sve siromahe, pa i besposlene radnike. Ali i tu se našlo načina da se radništvo iskoristi, jer su seljaci i radnici prisiljeni da češće besplatno rade za te »Opere assistenziali«, ili da daju postotke svojih plaća.
Ono što se radnicima obustavlja ide ili u džepove fašističkih »gerarha«, ili na subvencije industriji ratnog materijala, a tek manji dio na razne juhe i »mineštre« koje se daju sirotinji.
Ove godine je Fašistička federacija objavila da će samo članovi fašističke stranke dobivati pripomoć, a Fašistička federacija u Torinu je iz fonda za besposlene raspisala nagrade za sklapanje brakova i za radjanje djece. Ali i te nagrade su od-redjene samo za fašiste. (»Štampa« od 9 X o. g.)
Tako izgleda fašistička Akcija za pomoć besposlenima.
MUSSOLINI TREBA NOVACA ZA MILITARIZACIJU ITALIJE
Novi prisilni unutarnji zajam od 2 milijarde lira
Trst, novembra. — Ministarski savjet je na sjednici 19 o. mj. potvrdio Duceov predlog da se raspiše novi unutarnji zajam do 2 milijarde lira na rok od 9 godina. Obveznice će nositi 4 po sto, a svake godine će se izvlačiti visoke premije, koje će kroz tri godine doseći 15 milijuna.
Već je počela propaganda za taj zajam. Fašizam će i ovog puta isprešati iz naroda više od 2 milijarde i hvalit će se kako
ga narod podržava. Ali ko zna način kojim se vrši teror za upis fašističkih zajmova mora već unapred žaliti one jadnike koji će morati otkinuti od svojih usta i dati za taj zajam.
Mussolini medjutim treba novih sredstava za projektiranu militarizaciju talijanskog naroda. I tako će narod opet morati da plaća sam one. koii će ga spremati za hranu topovima.
ŠEST LET POD OROŽJEM
Italijanska militaristična vzgoja
Velike manevre italijanske vojske ie Mussolini zaključil z napovedjo, da mora Italija postati militarističen tabor bojevniškega naroda, Besedam so sledili ukrepi in zakoni. Po novem zakonu je vsak Italijan vojak, in to »od otroka, ko se začne zavedati, pa dotlej, dokler more prijeti za orožje«.
Predvojaška doba traja poslej v Italiji od osmega do osamnajstega leta. Pouk v »Balili« se bo vršil na nekak Spartanski način s telesnimi vajami in z vojaško dis-
ciplino. »Avangardisti« bodo te vaje poglobili s telovadbo in sportom, s taborenjem na proste min z vajami v oružju. Z osemnajstim letom preidejo v fašistično milico, nato pa v vojaški kader. Služba v kadru je doslej trajala 18 mesecev, poslej bo tri leta. Vojaško vežbanje se bo vršilo v fašistični milici od osemnajstega do enoindvaj-setega leta; torej skupaj šest let pod orožjem.
Vlada si pridržuJi» pravico, kadarkoli poklicati odsluženega vojaka pod orožje,
PROŠNJA EMIGRANTOM
Z raznih strani smo orelell laskave pohvale o naših letošnjih koledarjih. Razen tega So se vsi. ki so do sedal koledaria videli. Čudili, da taka knilga kot ie »Jadranski koledar« stane samo 10 Din. in tako bogat in okusen žepni koledarček kot »Soča« samo 8 Din.
Koledaria prodaiamo do r e ž i s k I h cenah, ker nam ne gre za dobiček ampak za propagando. Prodaiamo Da ih do tei ceni ker smo že v naorei računali s sodelovanjem vseh emigrantov. Računali smo. da bomo prodali celo naklado od 5.000 »Jadranskega koledaria« in 2500 koledarčka »Soče«. Kajti samo če prodamo vso naklado bomo pokrili stroške, ki so ogromni (tisek, klišeji, poštnina, provizija prodaialcem i t. d.)
Radi tega prosimo vsakega emigranta da proda vsai po eden koledar domačinu. S tem bomo vršili našo oronagando med domačini. Na ta način podpiramo tudi naš tisk. Torci:
vsak emigrant naj naroči Po dva velika in dva mala koledarja. Enega velikega in enega malega nai proda prija te lju necmigrantu.
OSUDE ZA KRUOMČARENJE
Pula, novembra. — Ovih dana je u Puli kažnjeno nekoliko žena radi prenosa par kg šećera i kave iz Slobodne riječke zone.
Tako je Franica Grubiša iz Pazina kažnjena sa 250 lira globe, na plaćanje sudskih troškova i ostalih taksa radi toga, što je 16 augusta o. g. prenijela iz Slobodne zone 6 kg kave.
Ladavac Marija iz Cerovija kažnjena je sa 50 lira globe, na plaćanje troškova i taksa radi prokriomčarena 3 kg šećera.
Roza Mohorovlć iz Novaki kažnjena je na isti način kao i Ladavac radi 2 kg šećera i poi kg kave,
Otavij Lazanić iz SvetviČenta kažnjen ie na 3.50 lire globe, na sudske troškove i na plaćanje takse za osudu (sve skupa oko 60 lira) radi 4 dkg duhana za lulu.
MILITARIZACIJA TALIJANSKE OMLADINE
Rezervni oficiri instruktori u školama
Nacionalni savez rezervnih oficira (L’ Unione Nazionale Ufficiali in congedo! pozvao je rezervne oficire da se prijave za instruktore u srednjim školama. Ti bi oficiri imali da po novom planu o militarizaciji talijanske omladine poučavaju u školama nov predmet, takozvarli »vojnički odgoj« (Cultura militare). Stvar je hitna ier se prljave primaju do 18 o. mj. a primit će se prvenstveno oni koii su stariti fašisti i koji su se za vrijeme sliiZenta vojnog roka istaknuli. U toj okružnici se zahtjeva da oficir ima nekog iskustva i prirođenog dara za taj posao, jer se veli:
»Temperament predavača mora da bude takav kako bi bila garantirana sposobnost ugodnog, mirnog i metodskog obuća-vania«.
Ti instruktori će biti plaćeni iz državne kase, iz fonda za militarizaciju talijanskog naroda.
--: ---
TALIJANSKA TRGOVAČKA BILANSA U prvih 10 mjeseci deficit preko 2 miiilarde
Milanski »Correre della Sera« od 35 o. mj. donaša trgovačku bilansu kroz ovili zadnjih 10 mjeseci, iz koje vadimo ove cifre.
U prvih 10 mjeseci ove godine uvezeno je robe u vrijednosti od 6.277-S03.463 lire, a izvezeno za 4.268,612.828 lira. Prema tome je deficit u prvili 10 mjeseci iznosio 2.009.090.635 lira, dok je deficit u prvili deset mjeseci lanjske godine iznašao 1 milijardu 139,941.172 lire.
Nezaposlenost raste !
U oktobru 17.769 besposlenih više nego u septembru.
Milanski »Corriere della Sera« od 15 o. mj. donaša statistiku besposlenih iz koje proizlazi, da se broj besposlenih povećao u prošlom mjesecu za 17.769, te iznaša 905.114 besposlenih
U Julijskoj krajini sa Zadrom ima, po toj statistici, 38-854 besposlena lica.
To je službena statistika, a koliko besposlenih zapravo ima, to ne zna sigurno ni sama vlada tačno, jer ovdje su ubrojeni samo om, koji sai bili registrirani za even« tualnu socijalnu pomoć.
LUDNCAIU CIRKUS
Tršćanske »Le ultime notizie« današnju jednu sliku pod naslovom: Talijanski akademici (ne akademičari! ) no straži Izložbe fašističke revolucije. Na loj slici se vidi znameniti skladatelj akademik Pietro Mascagni i akademik Marcipatl. Oba su u fašističko] uniformi. Mascagni drži pušku na pozdrav. A drži je na tai način i takovim izrazom na licu kao kad bi kuharica u operi dirigirala koje Mascagnievo djelo pred muzičarima.
Eto, takovu je ludnicu stvorio od Italije Mussolini i takove pa jace od poznatih f slavljenih pretstavnika nekada sjajne tali' janske kulture,
ne glede na to, da je vsak odsluženi vojak dolžan se udeleževati polnih deset let vseh vojaških vaj fašistične milice.
Vsi ti zakoni imajo značaj nekakih pre' ventivnih ukrepov preti občutni brezposle-nosti, proti strahotam lakote, zlasti pa pro« naraščajočemu nezadovoljstvu v množicah.
SLUŽBENO ENGLESKO MI-ŠLJENJE O TALIJANSKIM PUTNICAMA
Dnevni listovi donašaju: .
London, 4 novembra. Poslanik konzervativne stranke M,iddal uputio je na sinoćnjoj sjednici Donjef) doma interpelaciju ministru unutrašnjih poslova, u kojoj traii objašnjenje, zašto engleske vlasti u posljednje vrijeme znatno oteiavaju talijanskim državljanima ulazak u Englesku i zašto britanske ambasade i poslanstva sada daju Talijanima u vrlo ograničenom broju vize za dolazak u Engleslcu. Ministar unutrašnjih poslova je odgovorio, da se približuje dan vjenčanja princa Gjure i princese Marine pa je engleska policija morala poduzeti sve mjere sigurnosti da izbjegne neprijatna iznenadjenja. >Mi ne možemo dopustiti, rekao je ministar, da se strani atentatori i teroristi ugnijezde u Londonu i načine neke zločine.
Pošto većina sumnjivih stranaca dolazi baš iz Italije, Engleska je policija prema njima na oprezu i najstrože revidira i kontrolira talijanske putnice.*
ENGLESKI SUD O MUSSOLINIJU
»NERON JE BIO PITOMO JANJE NAPRAMA DUCEU«
Engleski list »Sunday Referee* od 11 o. mj. piše o forsiranju ženidaba i poroda u Italiji i o militarizaciji talijanskog naroda. Londonski list piše:
»Sudeći po postupcima ko može da kaže da Mussolini ima neku savjest U tom čovjeku nema nikakove grižnje savjesti dok sistematski forsira i priprema veličanstvene svečanosti za lopovsko meso. Neron je bio pitomo janje ako ga se up or e-di sa njegovim megalomanskim nasljednikom. A još ima Engleza — sram nas je i da pišemo — koji. smatraju Mussolinija genijem.
NAREDBE FAŠISTIČNEGA TISKOVNEGA URADA
»Giustizia e Liberta* prinaša v številki z dne 26. oktobra t. I. zanimive naredbe tiskovnega urada oz. vlade, katere je dobilo vse časopisje v Italiji malo časa pred marsejskim atentatom. Zaradi zanimivosti in boljšega spoznavanja fašističnega »duha*, jih priobčamo tudi mi:
1.	Časopisje naj preiieha z napadi proti
Jugoslaviji.	,
2.	Ni treba prinašati slik, ki predstavljajo preveč suhe in preveč nage ženske
3.	Naj se ne poroča o potovanja valeš-kega princa v Italijo.
Nadalje je časopisje dobilo prepoved, da ne sme priobčiti nek telegram, ki ga je poslal Mussolini švicarskemu predsedniku republike.	______ (agis).
SREBRNE BAJONETE -DAR UČENICIMA
Na temelju novog fašističkog uzgojnog programa, ima se na koncu godine najbolje djake nadariti sa srebrnom bajonetom. To je želja i vrhovnog komandanta talijanske infanterije generala Zoppia, koji u svom pismu, upravljenom šefu tog novog inspektorata generalu Grazioliu, kaže: »samo tako će ovo slavno oružje za napad postati mladeži simbolom ratničkog duha naše infanterije, u koju će ona većinom naskoro stupiti!*
Time se hoće stvoriti novi tip »gradjant-na-vojnika* po zamisli Mussolinija i okružnici ministra prosvjete Ercola. Bajuneta mora da bude simbol talijanske omladine — ali Mussolini zaboravlja da talijanski narod nije nikada još u svojoj istoriji bajunetom postigao drugo nejto — Caporelto.
TALIJANSTVO ZADRA
Zadarski »San Marco*, najbjesniji propovjednik talijanstva Dalmacije, donaša. kao i ostale novine anagrafske izvještaje^. Donašamo vjerno popis rodjenih iz broja od 3 o. mj.:
STATO CIVILE Dal 27-10 al 3-11 1934-XUI Nati:
Perovich Anna di Giacomo, Dudan Alessandro di Antonio, Vidaich Nicolo di Giu-seppe Lončar Mario di Simeone, Hromin Giordano di Matteo, Stossich Matteo di Stefano, Večeralo Angelina di Miroslao, Ciur-covich Bruno di Simeone, Cìurcovich Vittorio di Simeone, Curcovich Mario di Leonardo, Paleka Fantino di Constantino, Du-chich Antonio di Andrea, Grdovich Umberto di Vincenzo, Betic Riccardo di Pietro, Bucchini (Bukinić? op. ur.) Luciano di Angelo, Lončar Gregorio di Matteo, Patrizza Santina di Luca.
Ta prezimena, eto, luku najuvjerljivije »pošteni* obraz individua oko »San Marca*.
KONKURENCA MRAKU
»Corriere istriano* piše pod naslovom »E ora di finirla*, što bi se po našu reklo: Mjera je puna, jedan člančič o talijanskim šarlatanima. »Corriere* se tuži da su Pulu i cijelu Istru poplavili razni šarlatani iz Italije koji varaju narod prodavajući bezvrijednu robu i naturajući razne patriotske slike i publikacije. »Corriere* predlaže oštre mjere protiv tih šarlatana, ali ne spominje-da je Italija dala Puli i Istn jedino te šarlatane i ništa drugo	,, , ,	,
A čudno je da se šarlatan Mrak buni protiv svojih kolega. — Ili je možda u pitanju konkurenca?
Oho marseljshog zločina
TALIJANSKA SLUŽBENA AGENCIJA „STEFANI”
DAJE KRIVE IZVJEŠTAJE
Pariška štampa živo komentira vijest iz Rima, da je zvanična agencija Stefani dala saopćenje, da je na traženje francuskih vlasti u Genovi uhapšen Mile Budak i podvrgnut preslušavanju Prema toj vijesti zvanične talijanske agencije Mile Budak je izjavio, da je do 7 oktobra stanovao u Berlinu. a Njemačku da je napustio 8 oktobra prešavši granicu kod Kufsteina. U Italiju je ušao istog dana preko Brennera. Granicu je prešao sa lažnim čehoslovačkim paso-šom. koji je odmah, pošto je ušao u Italiju, uništio. Dalje Budak tvrdi, da ie tek u Bo-
logni iz novina saznao za vijest o marsejskem zločinu o kome inače nije imao niti pojma, a pogotovo da niti jednu od ličnosti umješanjh u ovaj zločin uopće ne poznaje. Na koncu je Budak iskazao da je iz Bologne otišao u Gencvu i tu je na zahtjev francuskih isljednik vlasti pritvoren.
Ovo saopćenje zvanične talijanske agencije pobudilo je u svim pariškim krugovima veliko ćudjenje. jer činjenice koje su opće poznate dokazuju da Budakovi navodi ne odgovaraju istini.
U prvom redu dokazano je da je dr. Mile Budak pripadao onoj grupi Pavelićevih terorista. čija ie centrala bila u Berlinu, j ko-ioi su pripadali Telić, Cihlar i drugi. Poslije odlaska Jelićevog u Ameriku u junu mjesecu. dr. Budak je imenovan za Paveliće-vog »pobočnika« za Njemačku. Prema tome, zaista, čudno izgleda, da Mile Budak nije poznavao svoga šefa, čiji je bio potči-njeni. Nadalje je dokazano da je Kvaternik prigodom svoga boravljenja u Berlinu bio uvijek u društvu Mile Budaka A poznato je da je Kvaternik, onaj. koji je ubice sačekao u Švicarskoj, poveo ih u Francusku i tu im razdijelio oružje i municiju uz posljednja naredjenja za ubijstvo Kraljevo. Isto tako Pospišil. Krali i Raić izjavili su na saslušanjima da su lično poznavali Budaka. s njim dolazili u dodir i bili upoznati sa njegovom ulogom u terorističkoj akciji. Osim toga frapantan dokaz pruža i činjenica da Budak baš 8 oktobra, dakle dan prije nego što će se gnjusni zločin izvršiti, hitno napušta Njemačku i sklanja se u Italiju. Budak je imao lažni čehoslovački pasoš, a poznato je da je cijela fabrika lažnih pasoša postojala u Madžarskoj i da su svi atentatori bili snabdjeveni pored pravih madžarskih i lažnim čehoslovačkim pasošima Nadalje upada u oči da su i Pavelič i Kvaternik svote pasoše uništili i to baš u Italiji. Sve ove činjenice i nepobitni dokazi potvrdjuju opći utisak da izvještaj agencije Stefani ne odgovara istini.
ISTRAGA STAJE NA PO PUTA KRIVNJOM ITALIJE
ledina ie Francuska u najvećoj lojalnosti oreduzela sve miere. da se uhvate zločinci i ispitaju okolnosti, pod kojima se sve dogodilo. Ona ie provela i sankcije motiv nekih svojih uglednih činovnika, zbog propusta pažnie pri dolasku našeg Vladara u Francusku, a da ne spominjemo odstup samoga ministra unutrašnjih djela. Svoju pomoć u hvatanju zlikovaca pružila jn Engleska i Švicarska, a Rumuniia je smiesta izručila jednog terorista, koji je Iz Madžarske pobjegao na njen teritorij. Medlutim istraga ie stala na Po puta. zbog ustručania trilu država Madžarske i Itallle 1 Austrile. da pruže svolu lojalnu saradnlu za iznalaženje krivaca, niihovo izručenie i osvietlenle zločina. Najglavniji krivci za atentat, neposredni
naredbodavci za zločin i njegovi organizatori. nalaze se u Italiji, Madžarskoj i Austriji. Italija na zahtjev Francuske ne izručuie Paveliča i Kvaternika, za koje se zna uloga u atentatu, što više zaštitila je dra. Milu Budaka, koji ie pribjegao u Ge-novu. valida da se ukrca za Ameriku i dra. lelića. koii ie došao iz Amerike, a koji je, no pisanju naših amerikanskih listova raspolagao s velikim sumama novca, da vrši agitaciju za teroriste. ledan list tvrdi, da ie dobivao 5000 dolara mjesečno od jedne strane države. Svi su ovi našli utočište u Italiji, koia ne pokazuje sklonosti da ljude, koii su u nioj našli i prije udobno utočište izruči sada. kad su izvršili atentat. — (»Novosti« 18/XI.)
Talijanska kasači ja otežava istragu
Onemogućeno prisustvo francuskih policajaca pri ispitivanju
tero rista
Švicarski listovi javljaju iz Rima. da je tamošnji kasacioni sud donio načelnu odluku, po kojoj uhapšene osobe u vezi s marseilleskim atentatom smije preslušavati samo istražni sudac u prisutnosti njihovog službenog ili privatnog branitelja. Na taj se način uhapšeni Pavelič. Kvaternik i Mile Budak mogu od sada preslušavati samo onda. ako ie prisutan i njihov branitelj, koii može prosvjedovati, ako uhapšene želi preslušati neka strana osoba, naročito istraži-
telj iz Francuske.
Ova odluka iznenadila ie i talijanske krugove, ier ta sudska praksa, naročito u teškim zločinima protiv visokih ličnosti u Italiii do sada niie nikada pri-miieniena.
»Sasvim ie sigurno, da će se ovim novim postupkom — vele švicarski listovi — znatno otežati istraga protiv terorista, koii su u brutalnom zločinu u Marseilleu igrali glavnu ulogu.«
ITALIJA BRISE TRAGOVE
Talijanske vlasti od momenta otkrivanja pozadine marseilleskog zločina i upućivanja sve dokumentovanijih činjenica, da su zločinci. koji su lišili blagopokojnog Kralja Aleksandra dragocjenog života, bili organi-zovani oobejl lanka puste i drugih madžarskih tabora, takodier i u specijalnim taborima u Borgotaru. Soezii. Vischettu. Piacenzi, Zadru. Lastovu. Trstu i drugim mjestima u Italiii. izaslale su u sva ta mjesta, gdie su se ustaše nalazili, specijalne svoje organe, koii rade na zatiranju svih tragova. koii bi ma i u najmanjem detaliu mogli ukazati na bilo kakovu vezu ustaškog boravka u tim mjestima.
Organi, kolima ie oovierena ta dužnost uništavalo sve tragove ustaša. Nad stanovništvom u spomenutim mlestima vrši se presila, da ni pod koiu ciienu__
nitko, oa ma tko to bio. ne smile ni iednom rliečiu odati, da su u tim mie-stima boravili teroristi.
da su vršili vježbe uz prisutnost talijanskih karabinjera, alpina i drugih civilnih i vojnih organa, a naročito vježbe u baratanju s eksplozivom i pucanju u nišan. Tragovi su. kako smo obaviješteni, već potpuno izbrisani i ni jedna eventualna mediunarodna anketa razumljivo ne bi mogla sada naići na iasne tragove ustaškog boravka i ustaškog organizovanja u nanred spomenutim miestima. Mediutim ie to brisanje tragova prilično iluzorno već i zbog toga, što je mnogo oriie. nego što ie ubijen blagopokojni Krali Aleksandar, nedvojbeno utvr-dieno sa svim detaljima postojanje Uh tabora i podržavanje terorističke akcije na teritoriju Italije.
Pavelič i drugovi će odgovarati jedino ItaHjl za marseljski zločin
Osvrćući se na iskaze, koje je dao uap-šeni dr. Mile Budak pred genovskim vlastima, »Journal des Debats« piše izmedju ostalog: »Postavlja se pitanje, zašto je-ovo lice pokazalo svoj pravi pasoš njemačkim vlastima u Kufsteinu, a odmah poslije toga pokazalo svoj lažni češki pasoš talijanskim vlastima. Kako vlasti, koje su inače tako vrijedne, nisu primijetile da dokumenat, koji im je pokazan, nije imao ’ izlazne vize? Normalno bi pak ova neured-
nost morala dovesti do toga, da se nosilac lažnog pasoša ili vrati natrag ili uapsi. Sa druge opet strane nestanak češkoslova-čkog pasoša briše svaki siguran znak o datumu Budakova ulaska u Italiju. Prema tome Budakov alibi gubi svaku vrijednost. Osim toga je nemoguće poslije toga kontrolirati kretanje Budaka, koje je on mogao činiti po Srednjoj Evropi kao 1 toliko drugih terorista, koji su imali svoj glavni stan u Italiji, a koji su razvili svoju veliku
djelatnost pod upravom Ante Pavenča s^e do dana, kada je njihovom rovarenju učinjen kraj poslije marseilleskog atentata. Tabori, gdje su se vježbali teroristi, sada su zatvoreni i u Italiji i u Madžarskoj.
Moguće ie, da će šef organizacije odgovarati samo Italiji, pošto su talijanske vlasti, čini se, malo raspoložene da ga pre-dadu Francuskoj ili JugoslovenskoJ pravdi. U dobro obavještenim talijanskim krugovima se smatra, da je Pavelićeva ekstradicija vrlo malo vjerojatna.
PREDAVANJE 0 AKTIVNOSTI „ITALIE REDENTE'1
P u 1 a. novembra. — U velikoj dvorani puljskog liceja »Giosue Carducci« održao je profesor Tabouret predavanje o ciljevima i dosadànjem radu »Italie Redente« u Julijskoj Krajini.
To predavanje je imalo za cilj da se ; gimnazijalce upozna sa tim odnarodjivalač-kim društvom i da ih rt o< uševi za takav rad.
Madžarski jezik u Italiji
Prof. dr. Cornelio Budinis napisao je u »Piccolu« od 3 o. mj. dugu raspravu o madžarskom jeziku. Iza sumarnog pregleda gramatike zaključuje da će vrlo brzo madžarski jezik prodrijeti medju Talijane i da će ga mnogi učiti, jer da srdačno prijateljstvo izmedju ta dva naroda mora dovesti do boljeg medjusobnog upoznavanja. Nada se da će se odmalo još na kojoj školi predavati madžarski jezik, a ne samo na jednoj univerzi kao do sada.
Eto — i madžarski jezik, kojeg niko u Evropi ne može da nauči i koji nikome ne treba, uči se u Italiji dok se za naše molitvenike goni naše ljude na robiju.
MUSSOLINI ZA DJEČJE VRTIĆE NA GRANICI
21.000 lira za azil u Hrastju.
»Piccolo« od 16 o. mj. javlja: Mussolini ie primio generala Rafalda, komandanta željezničke i lučke milicije, koji mu je referirao o radu kroz prošlu fašističku godinu. Nadalje je Raffalda izložio Mussoliniju akciju, koju provodi ta milicija sakupljanjem doprinosa za otvaranje dječjih vrtića uz granicu u Julijskoj Krajini. Duce je izjavio, da je zahvalan milicionerima na toj patriotskoj akciji i odredio je, da se prvi takav »milicionerski« dječji azil podigne u Hrastju kod Postojne i da bude posvećen uspomeni milicionera Uga de Fiume, koji je poginuo u Prestranku u borbi sa jugoslovanskim nacionalistima iz Julijske Krajine. U tu svrhu je odobrio da se pošalje prefektu u Trstu 21.000 lira za taj azil.
KAKO JE BIO ORGANIZIRAN DOČEK MUSSOLINIJA U MILANU
Antifašistička »L’ Unita« donaša dopis iz Milana o posjetu Mussolinijevom tom gradu. Radi interesantnosti priprema za osiguranje i doček »obljubljenog čovjeka božje providnosti« donašamo u prevodu taj dopis:
»Pripreme se vrše svuda. Sva vojska je mobilizirana, a iz svih strana Italije su došli policajci, karabinjeri i špijuni svake vrste. Zatvori su puni, a u zatvore policijskih kvartova ne može više da se trpa apšenike. Hiljade i hiljade ljudi je u preventivnim zatvorima. Dok pišem apšenja se nastavljaju. Svi kandelabri i sve table na tramvajskim stanicama se minuciozno pretražuju iz bojazni da nisu sakrivene bombe. Na krovovima kuća su policajci sa dalekozorima. U poduzećima koja ima Mussolini da posjeti (Bianchi, Marelli itd.) pripravljen je teren. Radnike se otpušta u masama
-----u nekim radionama je četiri dana
pred Mussolinijev dolazak obustavljen svaki rad. Jedan industrijalac je darovao Duceu milijun lira. Mussolini je 250.000 lira od tog milijuna odmah ustupio kućevlasnicima da naplate zaostale zastajrine. Milanski radnici govore: »Tri dana posjeta, tri govora---
i tri nove rupe na opasaču«.
I U ETIOPIJI NAPADAJU TALIJANE
Javljaju iz Rima, da je grupa naoružanih Etiopljana izvršila napad na talijanski konzulat u Gondaru u Etiopiji. Čuvari konzulata su oružjem odbili napadaj i tokom sukoba ie jedno lice poginulo, a dva su ranjena. Talijanska je vlada naredila svome poslaniku u Etiopiji, da od etiopske vlade zatraži objašnjenje povodom ovoga^napa-daja na konzulat.____________
U FOND „ISTRE”
N. N.	—	Rakek..............din	19.50
Krebelj Marija, učit. — Maribor	....................din	15.—
N. N.	—	Ljubljana .... din	10.—
DrnjevU Bogdan, učit. — Zed-
nik	.	. ................din	7,—
U prošlom broju objavljeno . din 34.759.10
Ukupno din 34.810.60
ANDREJ GABRŠČEK
OB SEDEMDESETLETNICI ROJSTVA IN PETDESETLETNICI JAVNEGA DELA
Ljubljana, 20. novembra 1934.
(Agis) Potek enega življenja je težko povedati v kratkem, eno ali dve koloni dolgem sestavku, Še težje je to, če govorimo o človeku, kot je naš jubilant A n-drej Gabršček, sedemdestletni voditelj goriških Slovencev. Omejiti se moramo zato na najvažnejše, a še pri tem se bojimo, da ne bi spustili kaj pomembnega, saj ima jubilant danes za seboj že preko 50 let intenzivnega in uspešnega delovanja na literarnem, političnem, kulturnem in gospodarskem polju, ne samo.za svoj narod v današnji Julijski Krajini, temveč za vse Slovence, za vseslovansko misel, za jugoslovansko zedinjenje in za Jugoslavijo še posebno.
O njegovem delovanju dobimo že v prvem češkem univerzalnem leksikonu, v Ottovem »Slovniku naučnim« iz 1. 1895., zelo zanimive in laskave podatke, a v slovenskem »Biografskem leksikonu« celo stran z oceno njegovega življenja in narodnega delovanja. Najtočnejšo sliko o njem imamo tuti v njegovih dveh najnovejših knjigah »Goriški Slovenci« od leta 1840.— 1900. ter od 1901,—1924.
2e kot študent na koprski učiteljski pripravnici se je Gabršček odlikoval kot zelo marljiv dopisnik raznih časopisov. Ko je 1. 1883. končal z odličnim uspehom maturo, je stopil v službo kot učitelj v Bovcu. Tu je že imel prve borbe s sodiščem zaradi intenzivnega delovanja za narodno prosveto. V službi kot učitelj je ostal samo šest let do julija 1889, ko so ga narodni voditelji v Gorici poklicali za urednika edinega slovenskega lista na Goriškem. Dopisoval je za slovenske, češke, ruske in francoske liste. L. 1895. dobimo Gabrščka med ustanovitelji okrajnega učiteljskega društva v Tolminu, a hitno potem med ustanovitelji zveze slovenskih učiteljskih društev, ki je dala podlogo za današnje »Jugoslavensko učiteljsko udruženje«. Med tem pa se je Gabršček vneto udejstvoval v »Družbi sv. Cirila in Metoda«, ki je ustanovljala narodne šole v obmejnih krajih.
Kot že omenjeno, je bil Gabršček poklican !. 1899. v Gorico ter je prevzel uredništvo in tudi lastništvo lista »Soče«, katerega je pred njim urejeval dr. Ant. Gregorčič in katerega ustanovitelj je bil dr. Karel Lavrič. Istočasno je postal Gabršček tajnik edinega političnega društva »Sloga«. S tem je bilo vse politično delovanje osredotočeno v njegovi osebi. Tedaj se je pričelo delovanje za slovenske ljudske šole in poleg tega je imel težke borbe za uvedbo slovenskega jezika v sodišča in v vse ostale državne urade. L. 1893. je osnoval »Goriško tiskarno«, ki je bila prva slovenska tiskarna in je postala potem največja na vsem Primorskem. Tako je njegov list »Soča» mogel napredovati in postati glasnik ljudske volje za naš narod ne samo na Goriškem, temveč tudi na vsem Primorskem in Sloveniji sploh. Razen »Soče« je izdajal »Gorico«, kasneje »Primorca«, ki sta izhajala tedensko kot priloga »Soče«. Dalje je izdajal po vzorcu svojega češkega kolege Jana Otta knjige v zbirkah: »Slovenska knjižnica«, »Knjižnica za mladino«, »Salonska knjižnica«, »Svetovna knjižnica«, Venec slovanskih povesti, Talija, vsakoletni »Kažipot po Goriškem in Gradiščanskem, Trstu in Istri« ter na desetine znanstvenih, zgodovinskih, gospodarskih, političnih in prosvetnih knjig od katerih^ naj navedemo najvažnejše: »Zgodovinske črtice pokneže-ne grofije Goriško-Gradiščanske« prof. Simona Rutarja, »Socializem« dr. Vladimirja Knoftiča, »Narodne pripovedke v soških planinah«, katere je sam zbral, razne šolske knjige, zemljevide in drugo. Pod temi skupnimi naslovi, je izdal brezštevila knjig iz vseh slovanskih in in drugih jezikov: gotovo nad 500 lepih knjig je izšlo v njegovi založbi in nakladi. Gabršček je tudi osnoval znansteno revijo »Veda«, ki je dočakala celo svetovno vojno. Dalje je izdal Gabršček v svoji nakladi veliki rusko-slovenski in slovensko-ruski slovar s slovnicama. Ta slovarja sta do danes najboljši učni knjigi ruskega jezika med Slovenci. Poleg tiskarne v Gorici je osnoval tudi tiskarno v Pulju, pomagal je Franju Supilu pri osnovanju tiskarne na Reki, a tiskarni »Edinost« v Trstu je dal v pomoč svojega faktorja.
Na Gabrščkovo podjetnost ne smemo gledati tu s trgovskega, pač pa s nacionalnega vidika. Bil je prvi, ki se je ojunačil in povzpel do take podjetnosti ter mu gre vrsta zaslug, ker je z izdajanjem številnih listov, knjig in revij započel in pospešil narodni, kulturni, politični in gospodarski razvoj goriških Slovencev.
L. 1898. vidimo Gabrščka med ustanovitelji društva vseslovanskih novinarjev v Pragi, kjer je bil referent za slovenski tisk. Bil je predsednik skoro na vseh kongresih slovanskih novinarjev in tako tudi leta 1911. v Beogradu, kjer je imel ognjevit govor, in ne samo tam temveč tudi na izletu novinarjev po Donavi do rumunske meje, kjer je govoril narodu z ladje v Smederevu, Gradištu in drugih krajih o vseslovanski in jugoslovanski ideji. Bil je v avdijenci pri pok. Kralju Petru I. Velikemu Osvoboditelju, ki ga je odlikoval z redom sv. Save. Na podlagi poznanih principov slovanskih novinarjev je Gabršček ustanovil v Ljubljani 1. 1903. slovensko novinarsko društvo, ki je matica današnjemu Jugoslo-vanskom novinarskemu udruženju.
Leta 1908. vidimo Gabrščka v družbi senatorja Iv. Hribarja na vseslovanskem kongresu v Pragi, kjer je bil referent za organizacijo vseslovanskega tiska.
Kot zastopnik slovenske mestne kurije je bil odposlanec v deželnem zboru v Gorici in nekoliko časa tuda predsednik Slovenskega kluba. Gabršček je bil velik podpornik sokolstva m mnogo let njegov starešina. Goriškemu Sokolu je na svoje stroške preskrbel vse orodje in malo pred svetovno vojno je dobil Sokol po zaslugi Gabrščka tudi svoj dom. Na vsesokolskem zletu v Pragi je zastopal Gabršček s Sokoli iz Gorice že leta 1891. Gorico in isto-tako na izletih vse do leta 1912. Na teh zletih se je odlikoval kot govornik v češkem jeziku.
Težko je v kratkih besedah očrtati njegovo obširno in raznolično delovanje, ne samo na Goriškem, ampak tudi v vsej Sloveniji in še dalje izven njenih mej. V Gorici je ustanovil razne tiskarne, tudi knjigarno, ki je bila gotovo najlepša na vsem jugu od Dunaja. Ker je za časa balkanske
RAZGOVOR Z
Ljubljana. 20. novembra 1934.
Gospod Gabršček ! Te dni poteka Vaša sedemdesetletnica. V hvaležno dolžnost si čutimo, da Vam ob tej priliki čestitamo. Ni to navadna čestitka, kot jo zahteva meščanska olika, ampak v njej je nekaj več. V niei ie tudi zahvala in čut hvaležnosti vsakega emigranta in Slovenca tu in onstran mele, za vse Vaše delo, Vaš trud, ki ste ga vložili v letih svojega življenja ljudstvu. Mirno lahko trdimo, da je bilo vse Vaše delo. vseh plodonosnih let posvečeno le borbi za narod, pred vsem borbi za oni del našega naroda, ki preživlja danes najtemnejše dni. kar iih ie sploh živel in kar iih ie sploh mogoče živeti.
Naše ljudstvo svoje može. ki so delali zani. spoštuje in jih ne pozablja. In ako b; ono ljudstvo, ki ste ga Vi oblikovali, vodili in delali zani skozi desetletja, ako bi ono danes moglo, bi bil ta naš poskus vsaj deloma izkazati Vam svojo hvaležnost, tako majhen, da bi nas bilo sram. Toda usoda ie hotela, da nam iz vsega ustvarjanja in dela. trudapolnega dela in boja. osta'a danes le emigracija in vse njene težave, da nam ie od vsega tiska danes ostal le en list. a večini jarem, težak jarem. Zato ne sodite po tem.
Ko Vas naorošavamo. da bi nam sam podal nekaj utrinkov iz svojega življenja, o katerem bi se lahko pisale knjige, saj je z njim povezan del zgodovine našega naroda. Izrekamo toplo željo, da bi zdravi in veseli, s svojo mladeniško odločnostjo, še enkrat stopili na tribuno pred ljudstvo v Gorici.
V iavnosti ste se začeli udeistvovati
iako mladi. Kal Va« ie gnalo pri delu In kie ste črpali toliko energije ?
»Že v Kobaridu, v ljudski šoli. sem imel dobre in zavedne učitelje. Nemalo vzgleda sem imel tudi v katehetu Simonu Gregorčiču. čigar devetdeseti rojstni dan smo praznovali letos. Dalje v svojem rojaku Josipu Krilanu-Pagliaruzziiu in drugih. Največ pobude pa sem dobil na koprskem učiteljšču, kjer nas ie vzgajal v ljubezni za rodni jezik prof. lulii pl. Kleinmayr ter pok. prof. Vekoslav Spinčič. ki nas ie podučeval zgodovino in zemljepis. On nas ni samo uč:! zgodovine po šolskih in predpisanih knjigah, ampak nam je razlagal in nas uvaial v svetovno zgodovino do potankosti, nam kazal v pravi luči zgodovino slovanskih narodov, še posebej oa zgodovino Slovencev in Hrvatov v Istri. Bil je odločen in borben mož. ki se je vselej zavzel, ko se ie komu delala krivica in marsikaj njegovega ie ostalo zlasti v nekaterih njegovih učencih. Podrobno nam ie opisoval boje Hrvatov v Istri z Benečani. To mi ie dalo povod, da sem iskal in iščem momenta v zgodovini, ki orikazuieio in jasno pričajo o beneških pohlepih po naših ..krajih. Dož Enriko Dandolo ie prišel celo tako daleč, da je zbral
vojne pokazoval zmage srbske vojske s srbskimi zastavicami na zemljevidu v svoji veliki izložbi, ter je prikazal zavzetje Ku-manova še isti dan, ko se je to zgodilo, so ga politični krogi proglasili za srbskega plačanca in vohuna. Drugega dne se že vojaške oblasti prepovedale s posebnim »Be-fehlom« vsem vojaškim uradom, katerih je bilo v Gorici 32, da naj ne kupujejo več pri Gabrščku in oficirji ter vojaki niso smeli več v njegovo krasno knjigarno v Trgovskem domu. Tako je bil Gabršček strahovito oškodovan, posebno še zaradi tega, ker so mu Italijani malo pred tem zažgali najlepši kiosk v kopališču Gradežu, kjer je imel 25.000 kron škode.
V začetku svetovne vojne je bil Gabršček zopet prvi, ki je bil že na dan mobilizacije zaprt v kazamatah goriškega gradu, a je potem prešel v zapore okrožnega sodišča v preiskavo zaradi zločinstva veleizdaje in srbskega vohunstva ter zaradi žalitve avstrijske armade. Oblasti so zaradi pisanja ustavile tudi »Sočo«. Ker mu na sodišču niso mogli dokazati ničesar, je bil konfiniran najprej v Ptuju, potem pa interniran v Leibnitzu, Oberhollabrunnu in G5-lersdorfu, kjer je bil do sklicanja parlamenta 1917. Takrat je bil spet konfiniran na Dunaju do kraja 1. 1917. Za časa vojne je Gabršček prestal 1118 dni zapora, konfina-cije in internacije. Na koncu leta 1917. pa ga vidimo spet na Dunaju kot dopisnika »Slov. Naroda« in »Edinosti«, kako se bori za jugoslovansko stvar. V začetku decembra 1917. je ustanovil na Dunaju s pomočjo narodnih poslancev in nekoliko drugih rodoljubov »Centralni odbor za povratek beguncev v Primorje«. Okoli 60.000 beguncev je imel Gabršček v evidenci in naredil je za naše ljudi mnogo dobrega.
Za časa zloma monarhije je imela naša kolonija na Dunaju 29. oktobra 1918. v češkem narodnem domu velik shod, kjer je bila proglašena svobodna država Srbov, Hrvatov in Slovencev. Gabršček je bil podpredsednik »Jugoslovanskega odbora«. Takoj drugi dan so se pojavili v vseh dunajskih centralah napisi »Delegacija države Srbov, Hrvatov in Slovencev«. Že 1. novembra 1918. je nesel Gabršček spomenico,
G. ANDREJEM
križarie in napadel z' njimi istrsko obalo, namesto, da bi iih vodil v bitko proti Turkom. To vse bom sicer natančneje opisoval v svoji novi knjigi, ki bo posvečena Trstu in Istri.
Prof. Spinčič mi je posojeval knjige, ki sem iih z veselični in zanimanjem prebiral. Tudi nozneie sva si ostala dobra, postala sva si iskrena prijatelja. Stalno sva si dopisovala. še ko sem učiteljeval. Posebno na srcu pa mi io ostala vsebina pisma, ki mi ga ie poslal takrat, ko so mi oblasti naortile disciplinsko preiskavo. Ko sem prišel v Gorico, sva se tamkaj dobila in skuoai delala.«
Vaši nailepši spomini ?
»Lenih spominov imam veliko in res ne vem, kateremu nai bi dal prednost. Šo več spominov na imam na take dogodke, ki bi vsakogar razočarali, a mene niso. Dogodki, ki so me tu pa tam prehiteli, so me samo spodbujali k vstraineišemu in opreznej-šemu delu. nikoli oa me niso spravili iz ravnotežja. V Gorici so trdili, da sem optimist Bil sem do gotove meje. vendar sem vselei. ko sem hotel kai izvesti, zagrabil z vso močio in nisem odnehal, dokler nisem izvedel in dosegel, kar sem imel v načrtu.
V najlenšem spominu so mi ostali dnevi v Sofiji, kier sem bil na kongresu društva slovanskih novinarjev, katererpu sem bil siovenski predsednik. Na neoslovanskem kongresu sem bil pa predsednik kulturne sekcije. V Sofiji smo se počutili res kot med brati. V mestni hiši so nam priredili banket. Govoril sem slovenski, a da so me razumeli, sem govoril čisto odersko slovenščino. Moi govor ie silno navdušil vse prisotne. zlasti Bolgare in posebno Bolgarke, ki so me obsule z rožami tako, da sem, lahko rečem, koma! gledal iz njih. Svoj govor sem moral nadaljevati na stolu, navdušenja pa ni bilo ne konca ne kraja. Da pripomnim še: Bolgari razumejo med vsemi Slovani najlažje Slovence, zlasti če rabimo čisto slovenščino in če govorimo počasi. Na ta dan. oziroma na ta večer v Sofiji imam nailepši spomin iz svojega življenja.«
Naihulši in naltemnelši dnevi Vašega življenja ?
loi. takih le vse polno. V mojem razburkanem in vsestransko težkem življenju se le pojavil marsikakšen temen oblak, vendar ne vem. kateri bi bil najtemnejši. Težkoče so se pojavljale skoraj pri vsakem našem koraku, ki sem ga in ki smo lih storili, bodisi za naš gospodarski, politični ali kulturni napredek. Zapreke smo imeli, ko smo ustanavljali slovensko ljudsko šolo v Gorici, ori delu za družbo sv. Cirila in Metoda in sploh povsod. Že ko sem bil učitelj, so mi naložili disciplinarno preiskavo in da sem se ji izognil, som pustil učiteljsko mesto in odšel v Gorico. Tu sem
dunajske kolonije prvi »Narodni vladi« v Ljubljano. Ta spomenica je bila poslana tudi »Narodnemu vijeću« v Zagreb ter je tolmačila dunajske predloge za likvidacijo imovine Avstro-Ogerske monarhije. »Narodna vlada« je imenovala Gabrščka komisarja za begunce. Za vse to ogromno delo ni prejel nobene odškodnine. Koliko se je Gabršček zavzemal za grobove srbskih ujetnikov, prikazujejo njegovi dopisi v ljubljanskih in zagrebških listih. L. 1927. je ustanovil Gabršček na Dunaju »Slovenski Jcrožek«, ki ima šolo, pevski zbor, veliki tamburaški zbor in knjižnico, vse po njegovi zaslugi. Tamburašev je čez 40 in stoje na taki umetniški višini, da so mogli celo prirediti že dvakrat v dunajskem radiju jugoslovanski večer.
Gabršček je vse to delal brez nagrade, vedno v upanju, da bo za svoje veliko uničeno imetje v Gorici nekega dne dobil odškodnino. Škoda je bila cenjena na 880.000 zlatnih kron. Tako se je v delu za narod postaral ter je ostal sedaj ko ima 70 let brez imetja in dohodkov.
V zadnjem času nas je. kot je znano, iznenadil z veliko zgodovinsko knjigo »Goriški Slovenci« od !. 1840.—1900. Po kratkem presledku je izdal še drugi del knjige, ki obravnava zgodovino goriških Slovencev od 1. 1901.—1924. Ohranil je s tem spominu čez 1000 narodnih delavcev.
Glavne poteze iz njegovega življenja so podane. Mnogo pa je še v njegovih obeh knjigah. Ko se bo pisala zgodovinska knjiga iz preteklih dni o Goriški, se vsekakor ne bo moglo preko tega, da bi se ne imenovalo Gabrščka na prvem mestu v narodni borbi bi jo Je vodilo ljudstvo.
GABRŠČKOM
'• 9-1	•rr' ?."t
bil boi proti tistim, ki so bili vzrok moli disciplinski preiskavi. Uradnim krogom pa sem bil v napotie kicrkoli sem se ooiavil. Že to. da sem bil, ko se ie v Avstriji 1. 1898. organiziralo slovansko časnikarsko društvo, oolee Holečka Kufuerja in drugih, soustanoviteli tega da sem imel na kongresu istega prvo predavanje, ni bilo merodajnim krogom oo volji.
Da ne pozabim, najtežji in najstrašnejši oa so bili doživljaji v voinem času. Velik del naše dežele ie bil izpraznlen. Ljudje so morali včasih kar s oolia v transportne vlake tako. da si mnogokrat niso rešili drugega. kakor golo živllenie. Razposlali sb iih na vse kraje mnogo iih ie ostalo na bivšem Kraniskem. kj so se preživljali z delom na kmetih in podporami, če so iih kaj dobili. Nekal Jih ie bilo raztresenih po raznih krajih Štajerske, obeh Avstrij in po drugih deželah bivše Avstrije Naiveč Pa so iih spravili v begunska taborišča, ki so bjia raztresena no raznih kraiib okrog Dunaja in celo na gornjem Češkem.
Po Kobaridu se ie ustanovil na Dunaju osrednji odbor za vrnitev beguncev in oo-novitev Primoria. Vodstvo tega urada ie bilo noverieno meni. Bilo ie veliko begunskih družin, ki niso ves čas begunstva preide niti begunske in niti vojaške podpore. Io pa zato. ker liudie niso imeli potrebnih dokumentov s seboj Marsikakšni begunski družini sem kasneje uredil, da ie dobila vsp zaostanke in prejemala podporo zana-orci v redu.«
Vašo delo v Gorici ?
Ko sem zapustil učiteljstvo, sem odšel 1. 1889. v Gorico. Poleg dela pri listu »Soči« sem se udejstvoval vsepovsod. Naiveč dela in boiev pa ie zahtevalo vprašanie ljudske šole v Gorici. Potrebne prispevke smo nabirali od posameznika do posameznika in v »Soči«. Vendar Pa smo že prvo leto 1890-nabrali toliko, da smo poleg otroškega vrtca lahko vzdrževali štiri razrede dekliške liudske šole in že računali tudi na prve razrede deške šole. Dela ie bilo povsod ^ izobiliu. Moii dve knjigi »Goriški Slovenci« sta zrcalo tudi mojega dela tekom dolgih 50 let.«
AH ie naše liudstvo zaslužilo tako usodo ?
»To vprašanie. dragi moji. je odveč. Samo po sebi umevno, da naše ljudstvo ni zaslužilo take usode, ki je nalokrutnejša med vsemi usodami, ki so kdaj teple kak narod. Že njegova zgodovina sama govori in dokazuje, da le naš zasužnjeni narod vreden drugačnega postopanja. Zgodovina našega naroda tam doli se loči od zgodovine ostalih Slovencev. Dočim so bili ostali Slovenci no usodi slovenskih Korotancev od kralia Sama dalje mnogo odvisni 0jj nemške mentalitete, šeg in navad In P°d
Odlične zagrebačke gospode za braću porobljene Istre
Ženska sekcija »Jugoslavenske Matice« u Zagrebu
Ženska sekcija Jugoslovenske Matice u .lugoslovenska Matica vrši savjesno
Zagrebu održala je, kako smo javili u posljednjem broju »ISTRE« 11 o. mj. u dvorani Jadranske Straže članski sastanak, na kome je uskrisila rad za braću iz naših porobljenih krajeva. Sa toga sastanka izvještavamo:
Sastanak je posjetilo preko 50 najod-llčnijih gospoda i gospođica grada Zagreba. Sastanku su prisustvovali sa strane Banovinskog odbora Jugoslovenske Matice gg. pretsjednik dr. Ž. Petričić i odbornici Fran Baf, Ivo Maršelja, Josip Sirotić i Ivan Stari, a sa strane društva »Istra« gg. Ivan Stari i Ante Iveša.
Pretsjednik Banovinskog odbora Jugoslovenske Matice
gosp. Dr. Živko Petričić, ministar na r. i narodni poslanik, otvara sastanak.
Daje oduška svome veselju, što tako odlične dame preuzimaju u svoje ruke rad za ciljeve Jugoslovenske Matice, a za onaj naš narod, koji je odrezan od naše Domovine rapalskim ugovorom. Rapalskim je ugovorom palo u ropstvo kakvo ne pamti historija preko 600.000 naše braće, braće po krvi i jeziku, nacionalno naj-svjesnije sa visokom kulturom. Nemoguće ie nabrojiti sve muke i patnje tih modernih robova pod 2000-godišnjom kulturom u njihovoj kalvariji, fizički, a — kao oni koji ljube i svoj narod i slatki svoj materinji jezik — duševno jošte veće. Ne smiju da govore svojim jezikom, ne smiju se pače ni moliti Bogu u svome jeziku, plijene im sve knjige, čak i molitvenike i strogo kažnjavaju one, kod kojih ih nadju... .lugoslovenska je Matica osnqvana upravo za tu braću, da o njima vodi brigu, da se ne otudji svome rodu i jeziku.
Italija je pogazila svoju riječ, koju je dala kada je zarobila našu dragu Istru i ostale naše krajeve. Naša braća porobljenih krajeva trebaju naše pomoći, moralne i materijalne. Posebnu brigu ima da vodi za one, koji prisiljeni grubom i bezduš-nom silom napuštaju svoje domove i svoja ognjišta i dolaze k nama. Njima moramo pružati prvu pomoć, materijalnu i moralnu, da ne zdvoje, kada se utječu našoj lijepoj Domovini.
i zdušno uvijek, i danas, tu svoju svetu dužnost.
Veseli se Ženskoj sekciji Jugoslovenske Matice jer u njoj rade daleko nježnije ruke negoli su naše muške, i u tome vidi ljepše uspjehe za našu patničku braću. Ženska sekcija Jugoslovenske Matice u Zagrebu radila je više godina velikim elanom i zavidnim uspjehom, ali je iz nepojmljivih razloga bila obustavila svoj rad. Sada se spontano sama oživila. Gospo-dja Ljuba Grabarić član Banovinskog odbora Jugoslovenske Matice, založila se. da se to zbude, a njezinu se pozivu oduševljeno odazvale mnogobrojne plemenite gospode.
Svaka naša misao neka bude posvećena našoj braći, koja su odijeljena od nas, koja su izgubila ono što je najsvetije svakom ljudskom srcu, a mi treba da ih povežemo uz nas, da ne izgube vjeru u nas, da se ne izgube za naš narod.
Nakon toga preuzme riječ sazivateljica sastanka gđa Ljuba Grabarić. Prije svega izrazuie duboku žalost nad teškim i nenadoknadivim gubitkom našega ljubljenoga Vladara, Viteškog Kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja i Mučenika! Ostavio je na tragičan način ožalošćenu Jugoslaviju i nas, djecu njezinu, bez Branitelja i Mudrog Čuvara. Slava mu, slava Kralju Mučeniku!
Svi prisutni stoječki saslušali su riječ oretsiednice i uskliknuli:
Slava Viteškom Kralju Ujedinitelju i Mučeniku!
Pozdravlja prisutne. Zahvaljuje se na vanredno lijepom odazivu. Banovinski je odbor Jugoslovenske Matice odlučio da proširi svoj rad, jer ga na to sile sve veće potrebe, koje se ukazuju oko podupiranja istarskih patnika.
U teškim i nesnosnim prilikama sveopća je kriza još teže pogodila našu braću u ropstvu. Prisiljena su ostavljati svoj dom. svoj rod, i utjecati se nama — svojoj braći. Mi u njima dobivamo dragocjen živali, jakog nacionalizma i visoke kulture. Nama je nesamo dužnost nego nam mora biti upravo radost i veselje da im budemo u pomoći, kada je u nas zatraže.
stalnim vplivom cermanstva. smo bili Slovenci ob Soči in Adriii ločeni od njih. Navezani smo bili na nižmo, na iako živahno zgodovino Ogleja in Benetk, tudi Trsta na tisto zgodovino, ki se ie razviiala okrog ladranskega moria torci z jasnim pogledom v široki svet. Zato tudi mišljenje našega liudstva. njegova notranja duševna vrednost, vse ie bilo neizmerno daleč od usodepolnih vplivov germanstva na osta e Slovence. Saj so bili Slovenci v gonu Soški dolini že teritorialno popolnoma ločeni od ostalih, več ali manj germanskenr.i vplivu izpostavljenih Slovencev. — Na naše prednike so silno vplivali boii med l Benetkami. Oglejem in Trstom, v katerih se ie naše ljudstvo celo naučilo sovražiti m zaničevati italijanski in benečanski živeli. Zato so bili boji v novejših dobah proti italiianstvu tako žilavi in uspešni. To dokazuie tudi naša govorica, ki ne trpi pod neokusnimi vplivi nemščine. Saj ie še celo Vodnik v svoiih »Novicah« zahteval, da ie treba slovenski iczik graditi pod zdravim: vplivi naših obmelnih Slovencev, ne pa poa vplivi liubljanskih predmeščanov. In zato so tudi liublianske »Novice«, posebno od leta 1854. dalie odločno zahtevale vpliv našega orimorskega narečja na književno slovenščino. Hočem torci reči, da ie minulost našega, sedai zasužnjenega naroda tako svetla častna in zdrava, da ie ta de! našega naroda zaslužil drugačno usodo nego in preživlia.«
Tudi za Vaše načrte bi Vas vprašali.
saj vemo, da še vedno žilavo delate?
»V kratkem času sem, s pomočjo svojega spomina, izdal dve knjigi, v delu pa imam nadalini dve. od katerih ie ena že skoraj gotova. Za tretio in četrto knjigo pa bom moral oo material še enkrat na Dunaj. — Po oadcu Bachovega absolutizma smo dobili na Goriškem kmalu občinsko avto-nimiio. Trst in Istra sta bila v tem še daleč za nami. V Istri ie odločevala manjšina Pioti večini Le v novelšem času so si Hrvatje opomogli To bom tudi podrobno opisoval v svoiih dveh knjigah o Trstu in Istri.
Malo le dežel, ki bi imele svojo preteklost tako na dlani kot io ima Goriška z moiima dve knjigama, in tako io bosta imela Trst in Istra.
Kakor ie torci pričakovati v prav kratkem času. da bo prva knjiga (do leta 1876.) gotova, tako uoani. da bo v teku dveh let gotova že druga kniiga o Trstu In Istri do nainoveiševa časa. Potem porečem:	O
Gospod. Tvoi sluga le dokončal 1«
Kai mislite o emigraci!!, nienem delu in smernicah ?
»Emigranstvo bodi prehoden pojav. Smo emigranti, a komai čakamo, da se povrnemo v liublicne domove, tja pod naše go-riško solnce in tia k Adriii. Smo emigranti, a ne maramo ostati za vedno v emigrant-stvu. niti asimilirati se z ljudstvom, med katerim nam ie usoieno živeti grenko emigrantsko življenje. Naš ideal je: — Nazaj, nazai v planinski rai ! Nazaj, tia k naši Soči in sinii Adriii. In nismo izgubili upa-nia. da nam vedno neprijazna politična usoda pokaže nekega dne. kar čez noč. pri-iazneiše lice. Sai opazujemo potek te splošne srednjeevropske politike, opazujemo Preobrate do načelu: včerajšnji sovražniki so danes naši nri.iatel.ii in obratno, ter z vso upravičenostjo moramo verjeti, da naš dedni sovražnik, dasi na bojnem polju vedrin teoen. ne bo žel tudi končne lavorike uspehov za zeleno mizo diplomatov. Smemo verieti da pride končno čas tudi za nas. ko se vrnemo — domov, domov. Naša naloga med rodnimi brati ie edino ta. da vzbuiamo v njih zaupanje in vero v našo konečno zmago. Organizirajmo in poma-
gajmo povsod tam. kjer se deluje za tak preobrat v srednjeevropski politiki, ki mora v končnih posledicah prinesti našemu narodu osvoboienie. Smo pa lojalni in zvesti državliani velike Jugoslavije, ki bo po-polma šele tedai. ko ii v svetlo njeno krono prinesemo še svetle bisere naše Goriške, našega Trsta in naše Istre. Italijani so v svoiih naihuiših političnih borbah izdali narodni kolek z napisom: »Italia è fatta, ma non compiuta !« in tako pravimo tudi mi: »Jugoslavija ie ustvarjena a še ni dovršena!« Zato na nagla-šam. da potrebujemo simpatij in sodelova-nla vseh naših bratov na jugu brez razlike drugačnega diferencirania in naš »sacro egoismo« nam nalaga da z vso svojo dušo in vnemo delulemo s tistimi življi, ki ho-čeio. da bodi Jugoslavija zdrava na znotraj in krepka na zunaj, brez našega pobližjega vmešavanja v takozvane strankarske boje. To tudi, če bi se marsikdaj naše stališče ne zdelo »honorovo«. vsekakor pa je »zdo-rovo.«
Pripovedal nam Je o tem in onem živo in prepričevalno in z ogromno svežostjo spomina. Zdelo se nam je. kot da nam pripoveduje o dogodkih, ki so se šele včerai. ali pred neka! dnevni odigrali. Imena oseb
od naiboli zmanega. Pa do zadnjega s ka-terimi ie občeval, so mu- ostala po desetletjih še vedno v spominu. Njegovi zadnji dve kniiei iasno Dričata o tem.
Ko smo prišli k njemu, ie tičal v celem kuou papirjev in listin ob pisalnem stroju — njegovem novem delu o Trstu in Istri. Videli smo. da smo ca prekinili v delu. kar bi vsakogar vznevoliilo. Toda on se je z nami z njemu lastno prijaznostjo, razgo-vorial celo popoldne. Stanuje v prijaznem dcmn svojega sina. A iz vsega se vidi, da dela. dela. da ie ohranil kljub letom in naporom še ogromno duševno in telesno svežost.
Nai pripomnimo še. da mu je senat kraljevine. Jugoslavije že lani v posebni seli 24. novembra do dališi razpravi in v dvakratnem poimenskem glasovanju priznal od države 50-letno nacionalno delovanje. Ob tei priliki ie iako obširno in lepo govoril senator dr. Rožič in za njim Dalmatinec don Frane Ivaniševič. Oba govora sta naj-lenše. priznanie 60-letnega dela našega jubilanta. Morda pride po enem letu. ravno za njegovo 70-letnico to vprašanje tudi v Skupščini na dnevni red. In to bi bilo naj-leoše darilo naroda za njegovo 70-letnico ..
Š. K.
U Zagrebu uz Jugoslovensku Maticu iošte su dva društva, koja posvećuju brigu našim Istranima: Društvo »Istra« i djelomice Društvo »Kneginje Zorke«. Nastojimo da budemo u stalnom kontaktu s tim društvima i
da zaledničkim silama uspješnije liječimo ljute rane patničkoj braći.
Svoju su pomoć obećali Društvo Kne-gi#3e Zorke po svojoj visokopoštovanoj pretsjednici gđi Ljubici Marić, i Društvo Istra po uvaženom svom . pretsjeđniku gosp. Ivanu Stari.
U radu podupirat će nas izdašno i Banovinski odbor Jugoslovenske Matice, koji me je — po svojim pravilima — imenovao pročelnicom ili pretsjednicom Ženske sekcije Jugoslovenske Matice, a mi se danas sastajemo da izaberemo uži odbor i da zatim svim silama pregnemo za što veće i obilnije uspjehe za visoke ciljeve Jugoslovenske Matice.
Na predlog sazivateljice izabrane su u odbor:
Kao počasna pretsjednica gđa ministra Demetrović Lidija, kao zamjenica pročelnice i potpretsjednica gda Anka Gvozda-novič, kao tajnica gda direktora pošte Angela Kovačevič, kao blagajnica gda direktora škole za gluhonijeme Ruža Herge-šić. — Kao članovi:	gda ministra na r.
Dra Petričića, gđa generala Zora Bodi. gda učiteljica škole za gluhonijeme Jorda-nić, gda Zora Malešević, gda prof. Paulić, gđa ravnateljica građanske škole Kolander, gda podnačelnika Pavlina, gđa gradskog senatora Slivnjak, gđa Korenić, gđa Banskog načelnika Benzon, gđa generala Mantel, gđa potpukovnika Đordević, gđa Ohnleitner, gda pukovnika Ružič, gđa Vur-đelja, gda Milinov, gđa dra Divjak, gda potpukovnika Sertlć, gđa grčkog vicekon-sula Dubinski, gda Lonka Polešević, gda potpukovnika Kukovič, gđica Višnjica Par-mačević, gđa Kostijal Živanović, gđa Anka Vasiljevič, gđa ministra Stražnicky, gda Cokel Margita, gda direktora Marija Si-rovatka, gda Rozalija Tabačnik, gđa ravnateljica grad. škole Marija Magdič, gđa Milena Brnčić, gđa Vida Krizman, gđa prof. Matijašević, gđa nastavnica grad. škole Ruža Jelušić, gđa Stipetić. gda Ana Baugut, gda Danica Formbacher, gda Winkler, gđa Krsnik i druge.
Odlučilo se zatim, da bude najniža redovna članarina 24 Din godišnje (2 Din mjesečno) pa naviše. .
Kao članice dobrotvorke najavile su svoj pristup gđa generala Ljubica Marić i eda bivšeg bana Tinka Šilović.
Kancelarija će biti privremeno kod gđe Grabarić, Vranicanijeva ul. 3, telefon 40—94.
Pretsjednica gđa Grabarić ponovno se zahvaljuje na upravo vanrednom odazivu i zaključuje sastanak u 12 i pol sati.
IZ UREDNIŠTVA
Vijesti o proslavi Rapalskog dana
Sa mnogo strana su nas pitali zašto u »Istri« nema vijesti o komemoracijama na Rapalski dan. Da se ne bi to pogrešno tumačilo obavješćujemo i ovim putem čitatelje^ našeg lista da su sva emigrantska društva otkazala ovogodišnje komemoracije prigodom Rapalskog dana radi duboke žalosti za blagopokojnim Kraljem.
Naručite oba naša kalendara. Mi tada snosimo troškove poštarine. Oba kalendara stoje samo 18 dinara.
FRANJO HORVAT-KIŠ
pred 20 godina u Istri
Sa Širokom pjesničkom dušom i mnogo slavenske topline za sve što je naše, domaće i dobro, putovao je pred 20 godina (prvi put 1912, drugi put 1914) učitelj i književnik, rodjeni Zagorac, Horvat-Kiš Istrom. Ove godine navršila se deseta godišnjica njegove smrti (umro je u Zagrebu u lipnju 1924), pa nam se nameće dužnost da se s pijetetom sjetimo tog duhovitog pisca-putnika koji je s ushićenjem i zanosom jedne iskrene i patriotske pjesničke duše upijao u sebe pitome istarske pejsaže, kliktao od radosti i bacao šešir u zrak od sreće kad bi po istarskim drumovima i selima nailazio na naše ljude, siromašne, ali pitome, slavenske, s vječnom pripravnosti da ti se prijateljski nasmiješe i da te gostoljubivo prime. Mnogo razumijevanja je pokazao Kiš za istarski kraj. obišao ie mnoge škole, čitaonice, društva, učitelje i »piovane« i snimio u svojim »Istarskim putima« mnogu karakterističnu crtu Istre, i zemlje i ljudi, siromaštvo Krša i Ćićarije i pitomu dušu istarskog se-1 i 3 R<1
Franjo Horvat-Kiš le Zagorac, rodjen 23 rujna 1876 u Loboru. Njegova prva knjiga »Ženici« ima ovai motto:
»Nigdje tako lijepo ne zvoni zvono, kao ono naše; nigdje ne izlazi i ne zalazi sunce tako, kao ono naše; a ni mjesec ni zvijezde nijesu tako pitomih šara, kao kod nas. Kada bi već k nama i zvono i sunce i mjesec i zvijezde naše, ali ne može ona gruda i oni bijedni i gladni, koji se po njoj propinju... Ljubim stoga sve, koji se ra-djaju pod. onom tamo našom zvijezdom...«
Nešto od te svoje velike ljubavi prenio ie Kiš i na Istru, valjda iz istih razloga s kojih je Kiš zavolio i svoje Zagorje. Kad e već jedamput putovao Istrom (1912), vukla *a je čežnja da i drugi put (1914) obidje
te krajeve i da zapiše svoja zapažanja, svoja osjećanja i svoje doživljaje.
*
Kada nam nije moguće stvarno, proše-ćimo se malo u duhu s Kišom po Istri, ona-kovoj kakvu je on gledao, i kakova je ostala, samo što je danas nakon dvadeset godina više siromašna, više pogružena i krvava, bez učitelja, škola, narodnih domova i naših starih dobroćudnih piovana, ali sa jednakim srcem i jednakom dušom kao što je bila i u Kišovo doba.
»Tako se otputili u Istru — priča Kiš — našem hrvatskom rodu u pohode. Prije odlaska pustim glas po gradu, da ću kupiti magare i na njemu jašući zaredati od sela do sela, od grada do grada. Baš hoću da se naleventuiem. a kad svršim ili mi se dosadi leventovanje, prodat ću magare i vratit se kući«.
Još na jednom mjestu u »Istarskim putima« izriče Kiš svoju naročitu simpatiju za »tovara«, toga neminovnog putnika svih istarskih drumova i mudraca svih istarskih pragova i »kortina«. U Buzetu na sajmu reflektira Kiš ovako: »Ovce i magarad jesu moja slaboća. U kasno doba života upoznali i jedan i drugi stvor božiji. Prošla su lieta svega mog školovanja, već sam i učitelj bio, kad sam prvi'put iz bliza mogao motriti ovcu. To je bilo u Slavoniji kod Broda. A i magare. Uz to svidja mi se i jedan i drugi stvor božiji. Magare n. pf-nema ni za što interesa nego opet za magare. Možeš stoput mimo proći — on se ne osvrće, ali magare neka drugo dolazi ili prolazi, već naćuli one svoje proverbi-ialne uši. Opleteš ga i jedva ga se tiče, grakćeš ii nad njim — a ovamo ga tjeraju grakćući — postaješ više komičan ti nego on. On je svoj, pa eto, zato ga volim«. *
Istarski kraj 1 linde, zemlju i težak seljački život na njoj znao je Kiš u kratkim crtama svojim opažanjem poput Tenterà lanije, ili Balote danas, točno da zahvati:
»Evo u ovakovim bijelim ćićskim selima, u ovim nemarno, reć bi, privremeno gradjenim kamenim kućama, jer bez svakog pravila i pravilnosti na sebi živi naš hrvatski narod skromnim zatočeničkim životom. Hrani se tek da produlji život — ieđamput na dan jedući. Kada dodju naporni dani ljetne skrbi i rabote, onda priušti dva — a za luksus čak 1 tri obroka. U svečane božije dane peče i kruh... Inače — kupus i krumpir, krumpir i kupus — onaj temfani — ovaj parenl. Onaj mali u Rakitoviću! Ja mu rekoh: »Nego — kamena imate mnogo!« — Da, da je toliko krumpira, dobro bi bilo — odvrati bez domišljala ...«
Evo kako Kiš skicira unutrašnjost jedne istarske seoske kuće što smo i svi mi vidjeli i gdje smo i svoje dane boravili kao što ih i naši danas borave i gdje su i njihovi stari živili bogzna koliko »stotina lit«:
»U kuhinji je zanimljivije. Tu j'e za jednu opeku od poda uzdignuto polje za ognjište, a nad ognjištem golema kapa, što dim hvata. Ma ne hvata ga dobro, niti ga ie hvatala, jer je jadan — bit će — oduvi-iek bludio od kuta do kuta i od ugla do ugla i svagdje se zaustavio i svagdje trag ostavio: na stropu, na zidovima, na oknu, na vratima u prvu sobu, gdje se bolesno djetešce u kolijevci dere, i na vratima tamo druge sobe, iz koje eno puze dijete niz stepenice, iz sobe u kojoj je stanovala ona mlada domorotka iz Varaždina, ona mlada i tako krta zdravlja, ona što je kano travka uginula, govori li onaj momčić istinu... Svuda pusta čadj te čadj, kuda se-gneš okom. Kapa ona nad ognjištem, ako i ne hvata dim, koliko bi trebalo, ona time, što natkriva ognjište!, koje je uzdignuto, daie njemu osobito značenje u kući. Pa neka i čadj, »kad potječe od tako odlična mjesta u kući«.
*
U kratkim slikama znao je Kiš da da
svojim osobitim opažanjem i istarski kraj i ljude i dušu toga kraja i tih ljudi. U La-nišču ovako bilježi: »Selo, koje hrvatskom dušom diše... Kako je na podnožju brda, prostrto je po laganoj strmini, na tlu neravnu, grbovitu. Da se ovdje nastanio narod, koji nije Hrvat, razvalio bi one grbine, da uzmogne graditi kuću u pravcu susjedovu. Zapovijedao bi zemlji, tlu, a Hrvat gradi kuću u smjeru grbine: zemlja i tlo njemu zapovijeda. Hrvat neće sakatiti zemlje, njegova duša naslućuje u svemu život. Za našeg čovjeka kamen raste, hum-ci rastu i umiru, zato ih neće sakatiti, ras-kooavati. Majke naše ne dadu nam udarati štapom o zemlju, jer to nju boli, viču na nas što čupamo ledinu, ono da je kosa zemljina ... I onda — te uličice, ti putovi tako su vijugavi, izvitopereni. Kućice odaju već izdaleka po jednu, po dvije sobe oniske, prozori što cijeli, što razbiti pa krpani krpom, papirom, a po krovu — ah, šta— krovovi su kao krovovi«.
-----------»Kras je još eno svijetao i jasan. a k nama u dolinu eto mračak silazi na prstima, da ga ne zamijetimo. Skupine se počele razilaziti. Mladići uzeli djevojke pod ruke i pjevucaju s njima kroz selo. Pa trče po dvoje po troje ulicom. Ne smeta: jedan momak, a dvije djevojke. To su djeca, draga, bezazlena, odrasla djeca. Momak pušta družice, s kojima se čas prije vodao držeći se sve troje medju sobom oko pojasa, pa trči k drugima i s njima se hvata. Toliko bezazlenosti još nikad ne vidjeh! Sve se smije, sve je zadovoljno«.
♦
Karakteristično je kako Kiš diferencira našeg čovjeka od tudjinca, od stranca, od onih neprijatnih tipova koji su vjekovima parazitski živjeli od žuljeva našeg elementa. U tome ima nešto zajedničko sa svim našim istarskim piscima: i s Kumičićem i s Tentorom i s Carem: »Poštanska kola su za pola sata ondje. Sa mnom se vozi neka zamusani debeli čovjek. Oči su mu
NAŠA KULTURNA KRONIKA
NOVA ZBIRKA ČAKAVSKIH STIHOVA DRAGA OERVAISA
Gervais Drago izdaje svoju drugu zbirku čakavskih stihova, koja će biti do-štamoana oko Božića. Knjizi je napisao predgovor g. Vladimir Nazor u kojem je o našoj čakavskoj lirici sadašnjice rečeno sve što se je imalo reći na jedan prekrasan i sugestivan način.
Knjiga će stajati 15 dinara, a biće vrlo lijepo opremljena. Gervais Drago moli, da se svi oni koje bi knjižicu želili kupiti obrate već sada na njega — Gervais Drago, Bjelovar — jer će knjiga biti štampana u ograničenom broju. Naročito moli svoje prijatelje, da mu sakupe pretplatnika. Novac će se naravno slati tek po prijemu knjige.
»HRAM« ANTE DUKIĆA U ČEŠKOM PRIJEVODU
Praški »Narodni Listy« donijeli su ovih dana pjesmu »Hram« od Ante Dukića iz njegove zbirke »Od osvita do sutona«. Pjesmu je vrlo uspjelo prevela uvažena češka pjesnikinja, prof. Dr. Jirina Karaso-va. bibliotekarka Narodnog Muzeja u Pragu.
PRIKAZI NAŠEG KALENDARA
Splitsko »Novo doba« je prenijelo iz »Jadranskog kalendara« članak Luje Vojnoviča »Oko Rapalskog ugovora« i naznačilo izvod.
Splitski »Jadranski dnevnik« prikazuje u »Kulturnim bilješkama« 16 o. mj. naš kalendar i spominje važnije članke.
List »Borovo« spominje takodjer naš kalendar i preporuča ga svojim čitaocima.
NOVA REVIJA
U Ljubljani je izišao prvi broj revije • Misel in delo«. Reviju uredjuje odbor, a u ;om odboru su dr. Lavo Čermelj, dr. Lapajne i drugi. U tom broju piše dr. Branko Vrčon o krizi manjinske zaštite, a dr. Lavo Čermelj prikazuje kongres evropskih narodnosti u Bernu.
MEDJUSOBNA POMOĆ
članski sastanak Sekcije za međusobnu pomoć društva »Istra« u Zagrebu održan je u nedjelju 18 o. mj. na Treš-njfevki. Sastanak je otvorio pročelnik sekcije g. Brečević. U početku je toplim riječima komemorirao blagopokojnog Kralja, a iza toga je iznio dosadanji rad, svrhu i glavne zadatke ove sekcije. Iza toga je otvorena diskusija u kojoj su sudjelovali mnogi članovi. Na koncu se nekoliko prisutnih odmah učlanilo i platilo ulog.
Ova sekcija ima tri kola: posmrtno kolo, kolo za slučaj neuposlenosti i kolo za slučaj bolesti. Svaki član može da bude u. sva ta tri kola, a može samo u jednom. Kada nastupi koji od ta tri slučaja (smrt, besposlenost ili bolest) član dobiva od sekcije materijalnu pomoć.
Bilo bi potrebno da u ovu zadružno-socijalnu ustanovu pristupi čim više članova, kako bi bio osiguran što bolji uspjeh ovoj nadasve potrebnoj sekciji.
ALBERT MAŠERA IZ KOBARIDA UMRL
V Kobaridu ob Soči je umrl 7. tm .v 67 letu znani primorski rojak Albert Mašera. Naj mu bo lahka domača zemlja, preostalim naše sožalje.
Šaljite pretplatu! Vršite svoju dužnost! Pri koncu smo godine.
VIJEST 0 KOLONIZACIJI ISTRANA NIJE ISTINITA
Nekoje dnevne novine donijele su bile pred mjesec dana, a »Sušački Novi List« 6 o. mj. slijedeću noticu:
Kolonizacija 500 porodica iz Istre i Koruške u sjevernim krajevima naše zemlje Ministarstvo poljoprivrede odobrilo je potrebne kredite za izvodjeme. kolonizacije u sjevernim krajevima naše države. Još u toku ove godine u tom dijelu naše zemlje biti će kolonizirano preko 500 porodica iz Istre i Koruške, koji su prešli u našu zemlju. Pored ostale pomoći kolonistima će se razdijeliti i neke poljoprivredne alate, kao
i sve ostalo što je potrebno za prvi početak kolonistima.
Primili smo obavijest od pretsjednika Saveza dr. Ivana M. Čoka da TA VIJEST NIJE ISTINITA i da u Ministarstvu poljoprivrede nije nikome ništa poznato o tome.
Radi toga se upozoruje naše ljude _ na demanti Ministarstva i Saveznog pretsjednika, kako ne bi bili izvrženi nepotrebnim troškovima tražeći daljnje podatke o tome. Kada bi ta vijest bila osnovana mi bi ie naioriie u našem listu obiaviii. a i Savez bi o tome obavjestio organizacije.
FOND Dr. MATKA LAGINJE ZA GRADNJU „ISTARSKOG DOMA"
Još godine 1930 poslije smrti oca Istre Dr. Matka Laginje osnovan je njemu u čast fond za gradnju »Istarskog doma«. Kasnije se sakupljalo priloge, no do ostvarenja nije došlo.
Sadašnji odbor društva »Istre« zaključio ie na svoioi siednici od 21. novembra o. g. da će poduzeti sve potrebno za ostvarenje ideje o gradnji doma. Mislimo da bi bilo suvišno isticati posebnu vrijednost i svrhu doma. Sjetimo se naše bliže prošlosti pa će svakome biti jasno zašto se nastoji sagraditi dom. Poznato je naime da su »Narodni domovi« u Istri bili oduvijek centar političkog, kulturnog i ekonomskog života i oni su tu svoju zadaću vršili do zadnjeg tračka slobode u Istri.
No kako napomenuti fond nije za sada dovoljno velik da se na njega oslonim}, to je odlučeno da se ovim putem apelira na sve one koji mogu ovu akciju pomoći svojim doprinosom. U prvom redu apeliramo na članove društva »Istre« u Zagrebu i ostalu emigraciju razasutu diljem slobodne Jugoslavije, a zatim molimo da pomognu tu akciju svi naši znanci i prijatelji emigracije.
Dosada su poslali svoje doprinose slijedeća gospoda:
Dr. Ivan-Marija Čok . ; . . Din 1000.—
Dr. Miran Kajin................»	114,—
Ivan Stari, pretsjendik »Istre« »	100.—
Ukupno . . Din 1214,— na čemu im najtoplija hvala.
Mate Balota:
DVI DASKE
Kad je pa na menduli cvit i ublop se vet zaselenija.
Ivi Sveten je umrla iti Marija divojlca od dvajset lit.
Ive Sveti, sin stare Mare,
iz zadnje hiie na kraju sela.
trijeset lit je samo po tujih delih dela
a sad pod dane stare,	r
njegova jedina Hi
doma mu mrtva leii.
Ive Sveli je bija najbolji iovik, ni pija, ni kleja, ni pipu fuma, samo je dela čili svoj vik i za to je Sveti postò i siromah usta.
1 danas na dan šćerine smrti je miran i tih kako svaki siromah, jena tiha suza modro oko mu muti i samo ga obuzima strah: da mora iskati milostinju za Herinu mrtvačku škrinju.
Svo selo veš je ubaša dvi daske ni nideri naša.
Njih je iz starega poda izvadija lipo ostruga i zgladija i škrinju ššeri zgotovija.
A kad je Marija iz kuše nestala
na podu je velika crna Škulja ustala,
da svakega dana po koji pul
starega oca domišlja: nc siromaštvo i smrt.
(»Napredak*)
„ORJEM" TRBOVLJE KRALJU MUČENIKU
9. nov., na dan 30. dan po strašni tragedij v Marseillesu, ki je oropala ju-goslovenskl narod najboljšega Kralja in svet vnetega branilca miru se je zbralo članstvo »Organizacije jugoslovenskih emigrantov v Trbovljah, da počasti spomin Velikega pokojnika.
žalno svečanost je povzdignila lepo okrašena slika Kralja Mučenika, pred katero so gorele sveče. Svečanost je bila otvorjena z recitacijo S. Sardenko-ve »Kralj Zedinitelj vsem zedinjenim«. Sledil je globoko zasnovan govor o življenju in delu pokojnega Kralja. S tem govorom je tov. predavatelj doka-
zal, da je mučeniško preminuli Kralj s svojim ogromni in požrtvovalnim delom pridobil ves jugoslovenski narod in vse miroljubno človeštvo zase. Isto blagoslovljeno delo pa je povzročilo, da so se temne razdiralne sile zarotile proti njemu in sprožile moriino orožje. S trikratnim »Slava«!, kateremu so se pridružili vsi navžoči, je govornik končal svoj uspeli govor.
Sledili sta še učinkovito podani recitacij Ruže Petelinove »Kralju-Muče-niku« in Jože Bekša »Bežne slike«, nakar je bila prisrčna svečanost zaključena.
CELJE NA ŽALOSTNI DAN
11. november je bil v Celju posvečen spominu blagopokojnoga Viteškega Kralja Aleksandra I. Zedinitelj a in našim mučenikom, ki so padli tenosti je na dan priredila celjska »Soča«.
Zjutraj ob 8. uri je bila v opatijski cerkvi tiha maša za zasužnjene brate in sestre onstran meja. Pridigal je prečastiti opat g. Jurak.
Ob 10 uri pa se je pričela spominska svečanost v mali dvorani Narodnega- doma. Dvorana je bila primerno okrašena.
Podpresednik društva »Soče« g. Reya je svečanost otvoril, spominjajoč se najprej tragične smrti blagopokojnoga Viteškega Kralja Aleksandra I. Zedinitelj a nato pa prešel na številne žrtve, ki so padle onstran naših mej, kot žrtve fašističnega terorja. Naštel je dolgo
vrsto vseh padlih naših rojakov, makar je zbor pevskega društva »Oljka« pod vodstvom g. Videčnika zapel ža-lostinko »Oj, Doberdob«. G. Vrabl je nato deklamiral Gregoričičevo »Neodre-šeno domovino«. Glavni govornik akademik g. Černigoj je orisal tragedijo našega naroda od rapallske pogodbe vse do danas. Prikazal je dvatisočletno kulturo naroda na zapadu v pravi luči. Pokazal je tudi na poslednje dogodke, ki so se izvršili v Kvirinalu in Vatikanu. Kljub vsemu nasilju pa je naš narod ostal nacionalno čist in veruje v boljšo bodočnost. — G. Čebulamr je nato dovršeno podal recitacijo »Bratom v verigah«. Vsi prisotni so nato stoje zapeli himno »Hej Sloveni« in se z žalostjo in srdom obenem v srcu mirno razšli.
— ir. —
PITOMCI NAŠEG INTERNATA NA OPLENCU
Zapažen govor učenice Greblo
16 o. mj. je delegacija zagrebačkih srednjih škola otišla na Oplenac da se pokloni grobu Kralja—Mučenika. U toj delegaciji su u ime Istarskog đačkog internata bili Mara Greblo učenica Vili razreda realne gimnazije i Ante N e m a r n i k, uč. VII razreda treće real. gimnazije.
Delegacija je položila na grobu zajednički vijenac, a na grobu je govorio jedan učenik i jedna učenica.
U ime svih učenica zagrebačkih sred-nih škola govorila je pitomica Istarskog đačkog internata gospođica Greblo. Beogradska »Politika« i zagrebačke »Novosti« podvlače taj govor i nazivlju ga iskrenim, toplim i u svemu odličnim.
Doznajemo da će Istarski đački internat otići koncem škol. god. na turneju po južnim krajevima države. Ta turneja hi imala propagandnu svrhu. Tom prilikoin će svi pitomci internata posjetiti i Ople nac da se poklone grobu blagopokojnog Kralja.
IZ DRUŠTVA „ISTRA” U ZAG'E'!1
ČLANSKI SASTANAH DRUŠTVA »ISTRA«
Sazivlje se članski sastanak za nedjelju 25 o. mj. u 10 prije podne koji ve se održati u društvenim prostorijama na trgu Kralja Aleksandra br. 4 radi dogovora za osnivanje prosvjetnih tečajeva.
Naručite
džepni kalendar »Soča«.
kao dvije pamučne krugljice ispod čela. Istina, zato mu je drugarica života go-prilijepljene i sprijeda nekom neodredivom spodja Sirotinja, ali niti medju najpošteni-boiom zamrljane. Trbušina mu poskakuje
i posrče desno, lijevo, lijevo, desno. Sjetim se: četvrtkom je u Buzetu sajam sedmični. Kad ie tako gadan: tko je?
Da vidimo:
— Danas ie u Buzetu sajam?
— Si, signore 1
Znam ga, a znao sam odmah: taj ne može biti Hrvat«.
Dalie: »Tu mi dolazi ususret čovjek. Pred sobom goni kravicu, a u ruci ima kosijerić. Ima bradu, a ridja mu je. Nije ridia, crvena je. Kao da je sad negdje krv pio i bradu da je u krvi namočio. Oči su mu se izgubile u sjeni čela i obrva... Suma. samoća, čovjek ovakav sa kosijerom.. Hial... Mene obidje strah: da me ne bi tai ridjobradac!
Ide se, veli, i ovuda u Lupoglav, ali gore ima kratica kroz šumu za čitavog pola sata je bliže. Zbog čega on mene odvraća od druma?
— Ne, ne, ja volim drumove, hvala — rečem motreči njegov kosijerić... Trepavice moje zatreptale.
Govori hrvatski, ma neće biti Hrvat. Ovako ne izgledaju Hrvati. To ie Gal — ridiobradi! Moja sumnja se raspjevala: Kad vidiš lijepa, visoka čovjeka — to je Hrvat.
Kad mu lice tek što se ne nasmije od blagosti — to je Hrvat. Ne vrijedja — Hrvat: ne hlepi ni za čim — Hrvat. Hrvat ie bio kršćanin prije kršćanstva: on nosi kršćansku ideiu u srcu od iskona.
— Ljubi bližnjega svoga kao samoga $6l)6 !
— Bližnjega ljubim više nego sebe, odvraća Hrvat, suvišni ste mi gospodine. Pjesma o Hrvatu neće da presahne. Nastavljam:
Hrvat ne kupi kostiju po smetištu, nije živoder, nije vlasnik veselih kuća, trgovac nije, niti dimnjačar neće da bude... Sve su to za nj prljavi poslovi.
jima i najboljima ne treba očiju obarati i crvenjeti...
I sam se sebi smijem, kako ih kitim — te naše drage Hrvate«.
--------»I bogataši, ovakvi posjednici,
što daju zemlju pod zakup, tuže se da je Talijan bolji kolon od Hrvata. A ja im vjerujem, jer drugi svijet kod svega ide za probicima, a Hrvat — taj kršćanin od iskona — ispituje se prije svake odluke: »Imam li ljubav?« Ili: »Kako ću, kad ljubavi nemam?« Imati za nešto ljubav, to su mu najveći probici...«
U Brestu ie KiŠ vodio ovakvi dijalog s nekim starcem, seljakom:
— Ali djede, nama ne može nitko ništa, samo kad se mi svi složimo...
— Zar nas ima mnogo?
— Više nego svih drugih.
— A Talijana?
— Ah. što, Talijani! Njih pozobljemo.
Starčevo lice zaigra i mahne susjedu preko ulice:
— Ei, jesi li čuo?
Za čas i ia bih imao brojno slušateljstvo ...«
A na cesti iz Pule u Valturu susreće Kiš drugog starca:
»Tu je starac zgrbljen te poravnava put. I kad mu se približim, pusti posao i sprema se na razgovor. Gle kako me gleda i kako me čeka. Nasmiješismo se jedan drugome kao da smo oduvijek znanci. Bože. kako ie hrvatska duša iskrena! Ne, ne, starče, ništa zato. Današnje posvijetno društvo proživljuje krizu, a ja vjerujem, da će doći vrijeme, u kome će zadobiti vrline naroda našega opet gradjanska prava, doći će naš vijek. Hoće, hoće.
— Kopam i radim cestu. To je posao moga sina, on je cestar, ali — on skrbi drugdje, a ja — ovo mogu.
— Je li vam ono groblje? Maleno je.
— Ima ga dosta. Kad dodjemo onamo, dobri smo. a za ležanje —«
Još par Kišovih snimka. Na putu u Đeram:
»Lijepa je cesta, bijela i prašna ... Vruće je da svisneš sve pod kišobranom, no moje je srce veselo i idem kao na pir. Tu kod jednog kljuseta, što se uz drum pase, leže u sjeni jabuke dvije djevojke i pjevaju, a više nas u crkvi Staroga Pazina zvono zamišljeno kuca. Bog zna što mu ie te je zamišljeno... Čovjek neki isto pod kišobranom susreće me i uzdiše: »Ma je teplo...!« — Aj da, teplo! uzvraćam smješeći se, jer moje je srce veselo kao da idem na pir...
Onda dolazi šuma na desnu ruku, a dalje će biti uz drum dugi, dugi niz dudova: više od dva kilometra u daljinu povrzmaše se dudovi jedan za drugim. I nigdje žive duše, nego sama prašina leži bijela po drumu i po drveću te travi ukraj druma.
Tu iz trave pod dudom izviru dvije osamljene dječje glavice. Gledaju me kao da i one govore: »Ma je teplo!« Stotinu koračala pod dudom opet sjedi dvoje mladih: on i ona. Oboje me gleda začudjeno, a ja ću njima: »Ma je teplo!« kao da sam ugursus kakav, a oni oboriše oči...«
—--------»Ususret mi jaše na magaretu
djevojka. Magare kima glavom i ide. Djevojka sjedi, pognula glavu i plete bječvu. Lice joj je mlado i preplanulo od sunca. Nakašljem se mimo prolazeći, ali ona ne podiže očiju i ja ih eto ne znam, i nikomu se ne ću moći pohvaliti: »Kad sam išao u Alturu, imao sam jedan lijepi doživljaj: pogledale su me jedne divne oči djevojačke«.
*
Da citiramo još dva mjesta na kojima je Kiš u kratkim crtama prikazao dva istarska narodna prvaka:
»Gospodo i braćo!« diže se krepak glas, čaša lebdi u zraku, a ruka druga milujući je skida s nje rosu:	»Uvijek tako budi!
Ako dodje do nesporazuma medju braćom, ne idi k neprijatelju, da ti on riješava spor,
već treba da se u kući sa svojim dogovo riš, da sami medju sobom izgladimo, ph' ravnamo, udesimo«. Iza toga slijedi vis" rečenica sa:	»ako«, »ako i«, zatim:	«th
ipak«, a na koncu klicanje i odobravani a moje se srce tali. Razgrijala ga evah' djeoska blagost i dobrota i umno razla ganje ovog našeg velikog čovjeka. »Profesor Spinčić!« Dakako! Pogodili ste! Gh je govorio.
--------»I čujte popa Luku, kad se za'
gleda u morske daljine: »Jadrana! Bajh° moje more! Ja sam blažen kad sa rodu1’ ove svoje grude u sutonu na tvom žaid zurim u tvoje stakleno površje, omamlja1' mirlukom tvoje obale, razdragan milo"1 pjesmom žetelica — pjesmom starom i hrvatskom. Nu kada okom krenem na istok na rubove gordog Velebita, onda mi se bolno iz srca vine uzdah: »Morje, mori Adriansko negda bilo si slovansko!« 1 ia vjerujem onoj suzi, koju utire s oka ov4 čista i blagorodna hrvatska duša...«
♦
I tako je Kiš pred dvadeset godina P"' tovao Istrom i bilježio svoja zapažanja 1 davao sliku Istre, njezinih ljudi i krajeva-s mnogo srdačnosti, topline i duha. i s mnogo razumijevanja za zemlju, koja materijalno bila siromašna, ali je u đu»1 svojih ljudi krila mnoga bogatstva. Ka" bi danas nakon 20 godina — što vreme"' ski ne pretstavlja bogzna koliko razdobji® — mogao Kiš da putuje Istrom, teško, jak® teško bi mu bilo bilježiti sve ono što "• tamo vidio, sve ono što se u to vrije"1® tamo dogodilo i što se dogadia. A da"a:’ bi Istra trebala više nego jednoga Kiša "3 se napiše knjiga svega onoga što bi ,s® tamo moglo da vidi i da čuje. Medjuti"1 danas ako hoćemo da šećemo Istrom, i"0' žemo jedino tako da se obratimo na KiŠ3, Kiš je u svoje vrijeme izvršio iedart vrijedan posao sa mpogo srca, topli"®’ duha i iskrenog patriotizma, pa zato neka njegova uspomena traje medju nama.
I. o-
.Utra« izlozi svako* tjedna u petak. — Uradniitvo oprava	nalaze se o Zacrabn.	Masarykova ulica28, U- —, Br<>j «okovao* računa 36.783. — Pretplata:	Za cllelu «odinu	50 dinom.	..	™	JS
dinara; za inozemstvo dvostruko; za	Ameriku 2 dolara na	godinu.	_ Oglasi sa	računaju po cjeniku. — Vlasnik 1 izdavač: KONZOHCIJ »ISTRA«, Masarvkova ul. 28	II	Tiu~« h.'	•?*	* irmdnik
; Ive Hiboviloviò, Jukićeva ul. 30. —	Za uredništvo odgovara: Dr.	Fran Brnčić,	advokat, Samostanska B. — Tisak: Stačajntna Jugoslovanska Stampa	d. d., Zagreb	MasarvkJ-.	80'	5.	ilakaru
odgovara Rudolf Polanovió, Zagreb, Ilica broj 131.	1	yaora 28a,	—	za	i»