KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 33 (4)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Augusta 1931.
PATENTNI SPIS BR. 8205
Brandt Edgar, William, indusirijalac, Paris, Francuska.
Poboljšanja u uredajima za prikrivanje (kamuflaža) i slične namene.
Prijava od 13. septembra 1929.	Važi od 1. decembra 1930.
Traženo pravo prvenstva od 14. septembra 1928. (Francuska).
Ovaj se pronalazak odnosi na naprave koje su namenjene da prikrivaju ma kakav bilo predmet, i to naročito da „kamufliraju“
—	prikrivaju vojne predmete, lovce itd.
Ovaj pronalazak u glavnem ima cilj da
dade takvu vrstu zaklona, koji, pored toga što potpuno zaklanjaju predmet, čije se pri-sustvo treba da prikrije, i sami su nevidljivi za posmatrača, čak i sa vrlo kratkog od-stojanja ili kada se gleda pomoču dogleda.
ledna od vrlo važnih odlika ovog prona-nalaska leži u torne, što se ovi zakloni sa-stoje od jednog jako providnog nosača
—	rama — ili osnove — preko kojih su razvučene izvesne zone različilo neprovidne, koje su međusobno ograničene i odvojene pomoču jako izlomljenih linija, kako bi se na taj način izbeglo postizanje ma kakvog bilo geometrijskog ili pravilnog oblika, ko-jim bi se mogla odali prisotnost jednog takvog zaklona. S druge strane, ovi zakloni, kada su izgrađeni od hartije ili platna, i torne slično, vrlo su brižljivo ispresavijani, odnosno, u upotrebi, brižljivo su rastegnuti da bi se izbeglo svako pojavljivanje nabora i šavova, koji bi presecali zaklon u pravim linijama, i koje bi odale njegovo pri-sustvo.
Sam zaklon je najradije načinjen vrlo ta-nak, što mu još dalje osigurava nevidljivost; najzad, zaklon se oboji prigodnim bojama, koje se prilagođavaju okolnim predmetima, a zone sa različitom bojom, međusobno su odvojene i ograničene pomoču jako izlomlje-
nih linija, k"je se mogu, ali ne moraju, po-dudarati sa linijama, koje odvajaju različito providne odn. neprovidne zone.
Prema jednom načinu izvođenja ovog pro-nalaska, zaklon se sastoji od više pokrefnih delova, koji omogučavaju lako i željeno menjanje njihovih pojedinačnih nagiba.
Najradiji načini privođenja ovog prona-laska u delo, prikazani su i opisani u sledečem, i odgovaraju sasvim naročilo uslo-vima krajnje lakoče i lakog rukovanja, uz mogučnost presavijanja i sklepanja u vrlo zgodne veličine, radi lakšeg transporta, što sve ima vrlo veliku važnost, kada se tiče jedne ratne naprave.
Prema jednoj važnoj odlici ovog prona-laska, nacrli i boje, koji če se na zaklonu pojavljivati, obično se prvo priprema na platnu i torne sličnom, i to poznatim nači-nima za mašinsko bojenje ili torne odgo-varajučim poslupcima.
Druge odlike ovog pronalaska, koje se naročito odnose na menjanje boje ili izgleda samog zaklona, a i na razne njegove oblike, koji se menjaju prema nameni, uvideče se iz sledečeg opisa datog u vezi sa priloženim zrtežima, koji su dati jedino primera radi. U tim ertežimo:
Slike 1 i 2 prikazuju, samo primera radi, jedan zaklon izrađen prema ovom prona-lasku, sa dva različita načina rasporeda manje i više neprevidnih zona na providnu osnovu.
Slika 3 prikazuje jedan zaklon i njegovu
Din 40.
osnovu i ram, za prikrivanje kakvog predmeta u ravnici.
Slika 4 prikazuje jedan zaklon za ka-muflažiranje — prikrivanje baterije od dva topa, mitraljeza i torne slično.
Slike 5 i 6 prikazuju, u raširenom i sku-pljenom stanju, jedan zaklon, koji se može sklapati.
Slike 7 i 8 prikazuju slične izglede kao i slike 5 i 6, jednog preinačenja u zaklonu za sklapanje.
Slika 9 prikazuje jedan način izvođenja naprave za zatezanje i učrščivanje kostura za zaklon, i to u potpuno otvorenom položaju.
Slika 9a prikazuje jedno preinačenje.
Slike 10 i 11 prikazuju vertikalan i položen izgled jednog zaklona, koji je snab-deven sa naslonom.
Slika 10a prikazuju jedno preinačenje.
Slika lla prikazuje u detelju ašovče za okopavanje.
Slike 12 i 13 prikazuju razne detalje.
Slike 14, 15 i 16 prikazuju šematički i u poprečnom preseku, horizontalnom preseku i vertikalni izgled jednog kostura za zaklon za sklapanje, koji je naročilo praktičan.
Slike 17 i 18 prikazuju detalje.
Zaklon predstavljen na slici 1, sastoji se od jedne osnove 1, izrađene kao mreža sa velikim okcima, koja predstavlja pro-vidni nosač na kome se nameštaju parčad od gaze ili torne sličnog materijala 2, koji obrazuju zone, manje ili više neprevidne, koje su međusobno odeljene jako izlomlje-nim linijama 3. Raspored neprovidnih par-čadi 2 takav je, da u celini oni obrazuju skupine koje su u glavnom up^avljene od sredine napolje. U bližini centra tog zaklona nalaze se slojevi od platna ili hartije 4, koji su još neprovidniji i ograničeni na sličan način. Izlomljene konture pojedinih zona mogu se susretati u nekim tačkama, tako da izvesni delovi neprovidnog platna 4 mogu se protezati čak do zona 1, koja je skoro potpuno providna.
Slika 2 prikazuje jedno preinačenje u izvodenju, u kome se zaklon sastoji od mreže 1 i jednog neprovidnog plaina 5 u kome su načinjeni otvori 6, 7, koji se mogu protezati i kroz osnovnu mrežu 1. Parčeta 11 i 12 od neprovidnog platna 5 ili nekog još neprovidnijeg tkiva, kao 13 i
14,	brižljivo su rasporedena na zaklonu. Izvesna takva parčad mogu imati otvore
15,	16, koji mogu prolaziti kroz ceo zaklon ili samo kroz izvesne njegove slojeve. Ta parčad i pomenuti otvori međusobno se ograničavaju isto tako sa jako izlomljenim linijama.
U praksi, zaklon se mora vrlo dobro zatezati, kako se nebi načinili kakvi nabori, i kako je prikazano, na primer, u slici 3, zaklon je namešten na jednom sklapajučem kosturu (koje če docnije biti opisan) koji dopusta da se dobije potpuno raztezanje raznog tkiva.
Govoreči u opšte, pojedini slojevi mreže, tkiva, hartije i torne slično, koji su jedni na druge položeni, tako su podešeni da povečavaju neprovidnost u koliko se ide srednjem delu zaklona. Sta više, kao što je gore ukazano, ovo poslepeno pojačanje neprovidnosti, mora se izvesti na vrlo ne-pravilan način, tako da i zone, koje se na-laze podaije od sredine, mogu isto tako imati lokalne neprovidne delove, pa ipak da se ne gubi opšta namena da se sre-dište načini najneprovidnijim. Pod sre-di-štem podrazumevaju se u najširem smislu srednji delovi zaklona, i ne označava se geometrisko središte površine u posmatra-nju, več u glavnom onaj deo, čija boja ili pokretljivost ponajbolje ili najviše odudara od okoline. Prema torne jedan isti zaklon može imati više središta neprovidnih zona, ako je i predmet, koji se ima zaklonih, vi-šestruk. To je slučaj sa slikom 4, koja prikazuje šematički jedan zaklon za topovske baterije, odnosno, za dva poljska merze ra, koji prate pesadiju.
Nevidljivost same osnove zavisi ponaj-više od boje i rasporeda jasnih i tamnih zona, koji može biti različit od rasporeda manje i više neprovidnih zona. Prema ovom pronalasku, i zone različitih boja među-sobno su odvojene vrlo izlomljenim črtama, isto kao što je bilo i za razne slojeve tkiva, Ponajradije upotrebiče se boje zelena u mrka, i jasni i tamni delovi zaklona mogu se načiniti od tkiva obojenog tim bojama. Tako napravljen zaklon postaje skoro ne-vidljiv na svakom terenu, i probe su pokazale da se on potpuno prilagođava okol-nom pejsažu.
U slučaju zaklona iz slike 3, koji služi kao zaklon u ravnici, donja ivica zaklona gubi se potpuno iz vida, jer se poklapa sa zemljom. Spoljni krajevi zaklona, koji su nešfo providni, dozvt Ijavaju da se okolina delimično noči, usled čega ceo se zaklon stopi sa okolnim izgledima. Otvori na sre-dišnoj zoni i neprovidne partije odvojeno raspoređene pojavljuju se kao jasne i tam-ne pege, odnosno, mrlje, a ove poslednje pojavljuju se kao potpuno črne, što još bolje osigurarava zaklanjajuče dejstvo ovog zaklona.
Zaklon se može izraditi i tako da se za vreme upotrrbe njegov oblik može menjati, prema izgledu i uglu pod kojim je zaklon osvetljen ili kako ga posmatrač može vi-
dpli. Prema torne može se prema svakoj priiici zaklon prilagoditi da ima izgled o-kolnog terena, pored promena koje on mora tom prilikom da istrpi.
Tako, mogu se neki sastavni delovi staviti n senku jednog iti više od zaklonovih sastavnih delova, koji su osvetljeni bilo suncem ili vešlačkom svetlošču, koja može imati različite jačine.
Razume se da se može zamisliti i zaklon koji če imati više sastavnih delova, koji su člankasto vezani jedni za druge, tako da njihov međusoban položaj može menjati u svima pravcima, recimo, klizanjem, obrta-njem oko čepova, i drugim zgodnim kre-tanjima.
Da bi se ioš više proširio opseg boia i njivog dejstva, zakloni mogu bili osvetljavam spreda ili pozadi pomoču snopova sunčanih zrakova, koji su zgodno n fiekti-rani, i po poirebi i difuzirani, upolrebom ma kakve bilo naprave, koja je nameštena na nekom mehanizmu koji može da sleduje privodnom krelanju sunca.
Isto se tako može iskoristifi i neki izvor veštačke svetlosti pa da se svetiosni zrači propuštajn kroz staklena okna, koja su zgodno obojena.
U prakličnom izvodenju ovog pronalaska, zakloni se mogu izredivaii od ma koje bilo zgodne materije, kao što su tkiva, harlija, celophane i druge celulozne previdne hartije, koje mogu biti sasvim pro-zračne, ili delimično ili sasvim neprevidne, a od kojih se mogu izroditi delovi na vrlo ekonomičan način a koji su pri tom vrlo laki i zgodno se dadu bojadisali. Površine se obično bojadišu sa obe strane. Materijah koji se upotrebljava za zaklone, može sam po sebi biii dovoijno krut da mu nije potrebno pripremati kosiur, ali ako je io ipak potrebno, može mu se pripremiti ko-stur, od jedne žičane mreže, koja je tako-đe prevučena istim materijalom.
Govoreči u opšte, zakloni se obično po-državaju (bilo da se sa njih mogu skidati iii ne) pomoču skeleta izrađenog iz nekoliko sastavnih delova tako da se zaklon i skele! mogu sklopiti i time zauzimati vrlo malo prostora prilikom prenosa. U položaju upotrebe, celokupni sklop mora imati vrlo maiu debljinu i skelet se mora sakriti iza samog zaklona, i to iza neprovidnih delova.
U sledečem opisu prikazana su nekoliko načina izvodenja u delo takvih skelela. Zaklon prikazan u slici 3 ima kosiur sastavljen od drvenih šlapova 151, 152, 153, koji su člankasto vezani u tački 154. U otvorenom — raširenom — položaju, ovi su štapovi ukočeni pomoču elastičnih kvačila.
U jednom načinu izvodenja, koji je naročilo zgoden za individualne zaklone (za-
klone namenjene pojedincima) slike 5 i 6, ovaj se skelet sastoji od Iri cevasta šlapa 46, 47 i 48 koji su člankasto vezani u tačei 49, a krajev! 50 i 51, šlapova 47 i 48, člankasto vezenih za štapove 52 i 53, čiji su spoljni krajevi 54, 55 i 56 spojeni jednim žičanim užetom 57, koga nekoliko žica 58 spajaju sa samim skeletom.
Krutoča celokupnog sklopa, u položaju upotrebe, osigurava se jednim rukavcem 59, koji je utvrden na štepu 46 i u koji ulaze štapovi 52 i 53, koji, u tora položaju, odupiru se jedan o drugi u unutrašnjosti ru-kavca 59.
Kada se gornji štapovi rašire do u položaj prikazan u slici 5, oni primenjuju na žičano uže i žice koje ga sa skeletom spajaju, izvesnu šilu zatezanja, pružajuči time jednu kruto zategnutu mrežu preko koje se može rastegnuti materijam, koji če sa-činjavaii zaklon, utvrđujući ga za skelel na ma koji bilo podesan način. II ovom slučaju, nije uvek p irebno da se upotrebi kakva osnovna materija sa velikim rupama -— okcima — da bi se na nju siavljala ma-nje i više neprevidna tkiva.
U zaklonima, koji su namenjeni za poje-dim čnu upotrebu, i koji su prikazani u slikama 7 i 8, štapovi 62, 63 i i d., člankasto su spojeni u odgov rajučim tačkajna 64, 65 na jednoj centralno} pioči 66. Slapovi se mogu održavati u raširenom i zategnu-tom položaju na ma koji podesan način.
U cilju što lakše izrade ovih zaklona i njihovih skeleta, štapovi za izgradnju skeleta treba da su što lakši, te se ponajra-dije u tom cilju treba da upolrebe profili-sani metalni štapovi, koji u poprečnem preseku mogu imaii oblik prstena, zvezde, slova !, slova T slova U i 1. d. Cevasio-koničan oblik šlapova izgleda da daje najbolje rezultate, jer su štapovi skoro iste jačine kao da su izrađeni od punog metala. Pored toga, ovi cevasto konični štapovi se mogu lako izrađivati namofavajuči jedan metalni list irapezoidainog oblika, zalemljujuči ili zavarivajuči ivice duž jedne sirane. Razume se da se upotreba lakih metala pretpostavlja u najviše slučajeva.
jedan vrlo zgodan način izvodenja ovog pronalaska jeste izgradnja zaklona, prika-zanog u slici 9, koji ima cevaste štapove 63’ člankasto vezane u tačkama 61’ za jednu čeonu ploču 66’ pomoču viljuški 63a, koje su uivrdene na krajevima tih štapova. Srednji štap 65’ (sl. 9) može se utvrditi direktno za čeonu ploču 66’, dok se drugi štapovi obrču oko čepova 64 koji prolazi kroz čeonu ploču i viljuške na štapovima, te se mogu sklopiti uz središni štap 65’. Naprava za učvršči-vanje štapova u raširenom položaju sastoji se od jednog cevastog štapa 63” na obe
krajnje slrane čeone ploče 66’, koji su ulvr-đeni za odgovarajuče slapove 63’ pomoču iemljenja i lome slično u lačci 63a Kraj ovog slapa 63” udešen je da se može naslanjati i zahvalili za ispust 66a, ulvrđen na ploči 66’. Na taj se način utvrđuje šKp 63” a iime i krajnji štap 63’ kada se nalaze u polpuno raširenom položaju. Da bi se po-menuti štap 63” oslobodio sprega sa ispu-stom 66a dovoljno je da se pritisne na kraj 72 jedne poluge 73, koja se obrće oko čepa 74 utvrđenog na ploči 66’ i snabdevena je sa jednim ekscentričnim delom 75, koji pritiska na završetak 76 štapa 63”.
U slici 9a prikazan je jeda i drugi način za utvrđivanje slapova. Prema ovom obliku izvođenja, pomenuti sistem štapova ima na oba kraja čeone ploče 69’ dva cevasta štapa 177 i 178, od kojih štap 177 ima svoj kraj uivrđen ze čep 179 na ploči 166’, a štap 178 svojim slobodnim krajem 180 spreže se sa jednom krivom površinom 181 nači-njenorn na ploči 166’. Na slobodnom kraju 180 naiazi se jedna mala osovim, ili va Ijak 182, ili neki mali točkič, kako bi se time smanjilo trenje na minimum. Svaki od parova 177 i 178 pritegnnt je pomoču jedne opruge 183 kaja je na neki zgodan način utvrđena za štapove. Kriva površina 181 za-vršava se na svome gornjem kraju u za-glavni žljeb 184.
Dovoljno je da se lako pritisne na dole na štap 178 pa da se skelet sklopi, iz položaja prikazanog na desnoj strani slike 9a do u položaj prikazan na levoj strani iste slike.
U zaklonu prikazanom u slici 10 glavni podupirači 77 i 78 zakačinju se za alke 77a i 78a, koje se nalaze na određenim tačkama na štapovima 79 i 80, i to tako, da se mogu skidali. To se može postiči recimo pomoču kuka (karabina) prikazanih u slici 12, kako bi se mogle iskoristiti obe strane zaklona, ako se sa obe strane nalaze pomenute slike. Drugi kraj podupirača 77 i 78 završava se u alku, kroz koju pro-lazi klin 81, 82 zabijajuči se u zemlju. Kada se zaklon sklopi, ovi podupirači obično se prislone uz štapove, za koje su utvrđeni, a slobodni im se kraj pričvrsti — u bližini centra 83 zaklona, pomoču elastičnih vilju-šaka 84 (slika 13) koje obuhvataju podupi-rače i njihove štapove, 77 i 79. Sam zaklon može se utvrditi za zemlju, ako je to potrebno, pomoču drugih alki 85 i 86 i od-govarajučih klinova.
Kiinovi, ili ašovčiči za ukopavanje, obično se izrađuju kao što je prisazano u slici lla, od jedne polu-cevi 81, koja se obrče oko čepa 77’ utvrđenog na kraju štapa 77. U mirnom položaju, klin 81 prislanja se uz štap 77, koga obuhvata prstima načinjenim
na njegovem gornjem kraju. Tačkaslim linijama prikazan je ovaj klin u radnom položaju u odnosu na štap 77, pričvrščivanja zaklona za zemlju.
Slapovi 79 i 80 mogu biti sasvim pravi, ali im se može dati i izveš in tlasticitet i odrediti takva dužina, da u raširenom po ložaju zauzmu nešto malo izvijene, odnosno, lučne oblike, tako da se štapovi 77 i 78 n slanjaju na podupirače u tačkama 77a i 78a.
Skelel za zaklon namenjen pojedinač-noj upotrebi, koji je prikazan u slikama 14 i 16 naročilo je proučen u cilju da se o-sigura, u reširenom stanju, potpuna zateg-nutost izloženog zaklonovog lica 108. U torne cilju, lice zaklona utvrđeno je za kra-jeve elasličnih šiapova 97, 98 i t. d. dc 104, koji su svi člankasto vezani za jedan rukavac 106. Podupirači 97a, 98a i t. d. do lOla člankasto su vezani jednim svojim krajem za štapove a drugim krajem za vrh 107 jedne središne šipke 105. Ova središna šipka klizi kroz rukavac 106 i može se učiniti napokretnom u odnosu na njega, pomoču jedne koč-nice 109 i to u položaju, koji ogovara polpuno raširenom zaklonu 108. Ovaj ske let u glavnom podseča na skelet običnih kišobrana, samo prevrnut. Uklanjajuči koč-niču 109, središna šipka 105 može da klizi kroz rukavac 106 tako da se ceo zaklon može sklopiti oko rukavca i šipke. Ako se središna šipka načini u cevastom obliku. onda se u nju mogu stavili potrebni podupirači 110 (sl. 18) zajedno sa njihovim kli-novima 111. Cev 105 zatvara se pomoču jednog zatvarača 113 (slika 17) u koji sc mogu ugleviti i glave 112 za koje su podupirači 110 utvrđeni. Glave 112 odvrža-vaju se u zatvaraču pomoču zavora 114. Kada se podupirači izvade iz cevi 105, za-tvarač se može natraške u nju staviti slobodnim krajevima zakopati u zemlju, kao što je šematički prikazano u slici 14.
Prirodna je stvar da se ovaj pronalazak proširuje i na kombinacije više zaklona od napred pobrojanih, i to naročilo onih prikazanih u slikama 3, 5, 7 i 10 u cilju do-bijanja skiapajučih zaklona, pomoču kojih bi se zaklonih veliki objekti, kao kakva rovovska baterija ili grupa mitraljeza. Ta-kav jedrn kombinovani zaklon može se vrlo lako prilagoditi okolnom terenu prostim delimičnim ili potpunim otvaranjem jednog ili više od sastavnih skiapajučih se zaklona.
Za izradu zaklona za prikrivanje objekata velikih dimenzija koji pri tom moraju sa-čuvati veliku lakoču prenosa i rukovanja, obično se mora predvideli izrada u delo-vima, koji se mogu lako sastavljati i n,-
stavljati i pri torne davati izvesnu moguč-nost kombinovanja. Veza između saslavnih delova može bili izvršena na ma koji po-desan način, kao na pr. pomočil elastičnih kvačila prikazanim pod 84 n slici 13. Pojedini sastavni delovi zaklona t. j. njegova krila, mogu se pomerati u odnosu jedni na druge, tako da se mogu zauzeti razne međusobne uglove.
Prema ovom pronalasku, ovi se zakloni mogu učiniti i osposobiti tako, da mogu na lak način da izložejednu ili drugu boju, odnosno da promene ton. U torne cilju, pojedina krila zaklona moga biti različito obojena na svojim stranama i uz dejstvo prikladnog mehanizm?, mogu se u kratkom vremenu preobrnuli i posmatraču izložiti sasvim druge boje.
Protivu vertikalnih ili kosih osmatranja sa aeroplana, može se uprtrebiti zaklon prikazan u slikama 1 i 2. Mreža je skrojena na vrlo nepravilnim spojnim ivicama i pomoču čeličnih žica utvrđena je za okoi-na drveta ili utvrđene stubove i torne slično.
Razumljivo je da se ovaj pronalazak ne ograničava samo na gore izložene i opisane lipove zaklona i pribora, jer se na njima mogu činiti razna preinačenja, radi postiženja izvesnih namena, a da se tom ni u koliko ne odstupi od duha ovog prone-laska.
Patentni zahtevi:
1.	Zaklon za prikrivanje, kamuflažu i slične namene, naznačen time, šlo se sastoji od jednog kostura odgovarajučeg oblika preko koga je rastegnuta manje više previdna osnova zaklona, koja se sastoji od žica, mreže, tula, gaze i torne slično, i šlo se na toj osnovi nalaze utvrđena manje više providna odnosno neprevidna parčad platna, tkiva, hartije i torne slično.
2.	Zaklon prema zahtevu 4, naznačen time, što su tamo pomenute parčad materi-jala, koja se na osnovu utvrđuju, različito providna i što se rasporeduju po osnovi tako, da zaklon postaje sve providniji po-čev od sredine ka njegovim ivicama
3.	Zaklon prema zahtevu 1 i 2, naznačen lime što su ivice pomenutih manje ili više neprevidnih parčadi ograničene jako nepravilnim i izlomljenim linijama i što su poređani po zaklonu bez naročilog reda, ali tako da manja parčad jače neprevidna leže preko večih i jače providnih parčadi.
4.	Zaklon prema zahtevima od 1—3, naznačen time, što su pomenuta parčad ogra-
ničena jako izlomljenim linijama i što su raspoređene na osnovi u odredenom redu.
5.	Zaklon prema zahtevima od 1—4, naznačen time, što veličina i broj ili oboje manje providnih parčadi, koji se na osnovi utvrduju, opadaju iduči od sredine ka ivicam, dok veličina i broj jače providnih parčadi opada od ivica ka sredini zaklona.
6.	Zaklon prema ma kojem od prednjih zahteva, naznačen time, što je osnova snab-devena sa jasnije i tamnije obojenim površinama, koje su u glavnom horizontalno orijentisane.
7.	Zaklon prema zahtevu 6, naznačen time, što se jasnije i tamnije obojene površine graniče jako izlomljenim linijama.
8.	Zaklon prema ma kojem od prednjih zahteva, naznačen time, što je skelet izra-đen tako, da se može sklapati.
9.	Zaklon prema zahtevima 1 i 8, naznačen time, što u svom raširenom stanju vrši izvesno raspinjanje odnosno zatezanje pomenute osnove.
10.	Zaklon prema ma kojem od prednjih zahteva, naznačen time, što su sastavni de-lovi skeleta izrađeni od elastičnog mate-rijala tako da u raširenom položaju mogu vršiti izvesno zatezanje osnove, i što je skelet snabdeven uređajem kojim se orno-gučuje da se sastavni delovi skeleta odr žavaju u raširenom i zategnutom položaju.
41. Zaklon prema zahtevima 1—10, naznačen time, što se skelet sastoji od više krakova koji su jednim krajem labavo u-tvrđtni pulem čepova sa jednu središnju ploču i što su krajnji krači tako izrađeni da se zahvataju o središnju ploču, kada je zaklon u raširenom stanju i lime ga o-drž^aju u tako raširenom stanju.
12.	Zaklon prema zahtevima 1—11, naznačen time, što su dva krajnja kraka sa obe strane skeleta međusobno spojeni o-prugama i to tako, da pod uticajem opru-ge teže da se postave na što veči razmak jedan od drugog.
13.	Zaklon prema ma kojem od prednjih zahteva, naznačen time, što se skelet može podupreti i za zemlju učvrstili pomoču naročilih štapova.
14.	Zaklon prema ma kojem od prednjik zahteva, naznačen lime, što je žaklon izra-đen od sastavnih delova, koji se mogu pomerati u odnosu jedan prema drugom.
15.	Zaklon prema ma kojem od prednjih zahteva, naznačen time, što su podupirači za zaklon snabdeveni klinovima za ukopa-vanje, koji su labavo utvrdeni za njihov donji kraj, i što su ti kllnovi na jednom kraju zašiljeni a na drugom imaju preša-
vijene ivice tako da one obuhvafaju telo	snabdeven sa jednim središnjim rukavcem
podupirača, kada su u ispruženom polo- koji je namenjen da se u njega mogu stav-žaju.	Ijati podupirači i klinov! za utvrdivanje, koji
16,	Zaklon prema ma kojem od pred- su člankasto utvrđeni za jedan kraj tog hodnih zahteva, naznačen, time, što je rukavca.