KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 10 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1.Juna 1930.
PATENTNI SPIS BR. 7104
Eesti Patendi Aktiaselts, Tallin, Estonija.
Postrojenje za suvu destilaciju bituminoznih materijala i postupak za prethodno
sušenje tih materijala.
Prijava od 28. februara 1929.	Važi od 1. novembra 1929.
Traženo pravo prvenstva od 13. marta 1928. (Estonija).
Patentnom prijavom br. 10461 od6.X.1927. zaštićen je postupak za suvu destilaciju bituminoznih materijala, koji se sastoji u tome, što se ti materijali, naslagani u slojevima koji propuštaju gas, prenose sa jednog kraja jedne tunelske peći na drugi, gde se oni zagrevaju za vreme tog prolaza kroz peć, pomoću odgovarajuće zagre-janih destilacionih produkata u obliku gasa i pare, koji su pomešani vodenom parom, a koji više puta cirkulišu kroz peć. Ta se višestruka cirkulacija postiže nasilno pomoću niza odgovarajućih aparata, pri će-mu se vrši na proizvoljan način zagrevanje cirkulacionih destilacionih produkata, u o-bliku gasa i pare, pomešanih sa vodenim parama. Osim poprečnog cirkulacionog kretanja destilacionih produkata održava se još njihovo uzdužno kretanje u peći u pravcu kretanja materijala za destilaciju.
Ova patentna prijava odnosi se na takvo postojenje za suvu destilaciju bituminoznih materijala, koje daje napred opisanom postupku jedan konstruktivan oblik u vezi sa postupkom za predhodno sušenje robe za destilaciju. Zalim se odnosi ova prijava na konstrukciju zatvaračkih naprava između pojedinih komora peći i na konstrukciju vagoneta i pripadajućih šina za takve peći.
Postrojenje za suvu destilaciju bituminoznih materijala (vidi sl. 1 do 6) sastoji se iz: 1. komore za sušenje 1, 2. pregrade II, 3. komore za suvu destilaciju III, 4. pre-
grade IV, 5. komore za hlađenje V, 6. komore VI za pregrejavanje, 7. ložišta VI!, 8. kanala VIII za dimne gasove i 9. iz komore IX za mešanje vrelih gorivnih gasova sa izlaznim gasovima iz komore za pregrejavanje.
Biluminozan materijal onako vlažan, kakav se nalazi u zemlji, tovari se na kolica odgovarajuće konstrukcije sa dnom, koje propušta gas, u visinu sloja preko 5G0mm. pa se uvlači u komoru I za sušenje (vidi si. 1). Prethodno dovoljno osušen i zagre-jan, dolazi biluminozan materijal zatim u pregradu II, koja ima tu celj, da onemogući ulaženje vazduha iz komore 1 za sušenje u komoru III za destilaciju. Iz pregrade II prelaze onda kolica sa robom za destilaciju u deslilacionu komoru III, koja je snabdevena unutrašnjim žel'eznim orno tačem, gde se kolica postepeno vuku od početka do kraja ove komore. Ovde se vrši proces suve destilacije, zagrevanjem robe za destilaciju na odgovarajuće temperature pomoću vrelih gasnih i parnih destilacionih produkata, koji više puta cirkulišu, a koji su pomešani sa vodenom parom, koja se može dodavati iz spoljaš-njosli. Ta se cirkulacija vrši nasilno pomoću ventilatora 1, koji se postavlja tako, da svakim kolicima 2 odgovara jedan ventilator, kao što je to radi primera naslikano na crtežu, ili pak da jedan ventilator radi za više kolica. Svaki od ventilatora 1,
Din. 35.
zajedno sa pregrejacem 3 i sa jednim ili više kolica 2, sačinjava jedo odeljenje de-stilacione komore III, u kom može vladali naročili režim, koji se može razlikovati od režima u drugim odeljenjima. Ta pojedina odeljenja mogu biti u gornjem delu desti-lacione komore, odvojena regulisanim za-galkama 4. Gasna struja, koju proizvodi ventilator 1, ima pravac poprečan na osu peći, tako da ona izlazeći iz ventilatora, prolazi kroz pregrejač 3 i kroz cev 5 ulazi u kolica 2, gde ta struja pri prolazu kroz robu za destilaciju izdaje toj robi toplotu, koju je dobila od pregrejača, pa da je onda usisava opet ventilator 1.
Da bi se sprečilo da cirkulacioni zagrevni gasovi zaobiđu robu za destilaciju, može se umesto običnog upotrebljavanog zatvaranja pomoću peska između kolica i zida komore, postići dovoljno zaptivena veza između cevnog rukavca na dnu kolica i između cevi iz pregrejača, na sledeči način: kolica (vagonet) (vidi si. 7 do 9) se sastoje iz odgovarajuće konstruisanog sanduka 6 i iz dvostrukog dna; gornje dno 7 izrađeno je od mreže, izbušenog lima, rešetke ili sličnog, tako da propušta gas, naprotiv donje dno 8 je čvrsto i samo je snabde-veno jednim otvorom ili sa više otvora za sprovođenje gasova i para, a koji otvori mogu celishodno da budu snabdeveni o-bodima 9; kolica klize kroz peć po šinama, pri čemu mora ostati između oboda 9 i između cevnog rukavca 5, koji dovodi udu-vane ili cirkulacione gasove i pare, dovoljan međuprostor 10 (vidi si. 8), da bi se koiica mogla slobodno kretati. U šinama, položenim u peći usečena su na odgovarajućim mestima izdubljenja 11 (vidi si. 7 i 9), tako, da svi točkovi na jedamput dolaze u ta izdubljenja, pri čemu se kolica postavljaju tačno na cevni rukavac 4, koji služi za dovođenje gasa i pare.
Izdubljenja u šinama mogu se odmerili tako, da obod 9 na dnu kolica dovoljno zaptiveno prileži uz rub rukavca 5; taj međuprostor 13, (vidi si. 7), koji zavisi od dimenzija izdubljenja u šinama, može da bude toliko mali, koliko se želi, tako da može nastati čak potpuno prileganje oboda 9 na rub rukavca 5. Takvo prileganje oboda 9 na rub rukavca obezbeđuje pouzdano i dobro dovođenje uduvanih ili cirkulacionih gasova i para, bez gubitaka, u robu za destilaciju, koja se nalazi na kolicima, kad se kolica teraju dalje, izlaze njini točkovi iz uzdubljenja u šinama; pri tome se kolica izdižu zajedno sa obodom 9, pa tako nastaje opet dovoljan međuprostor 10 (vidi si. 8) između rukavca 5 i oboda 9, tako da se kolica mogu slobodno kretati do narednog cevnog rukavca, koji dovodi gasove i
pare. Kod težih kolica mogu se točkovi kotrljati po četiri šine u mesto po dve šine. Tu bi jedan spreg ločkova imao nešto veći kolosek od drugog spreda točkova; time bi bila manja sila koja je potrebna za pomeranje težih koiica, pošto onda točkovi nebi morali bespotrebno prelazili preko izdubljenja, koja leže u njihovom pulu, pre nego što dođu do izdubljenja, koja odgovaraju postavljanju oboda 9 nad naredni cevni rukavac 5 u peći, koji dovodi gasove i pare.
Pošto pri zagrevanju robe za destilaciju nastaju uvek novi gasni i parni destilacioni proizvodi, to se njihov višak odvodi iz de-stilacione komore kroz jednu odvodnu cev ili nekoliko takvih cevi, što nije naslikano na crtežu, pri čemu nastaje osim napred pomenute poprečne cirkulacije gasnih i parnih destilacionih proizvoda, njihovo strujanje uzduž ose peći, koje zavisi od položaja odvodnih cevi. Pošto se završi proces destilacije, dolaze kolica, sa ostatkom od suve destilacije, koji leži u kolicima, u pregradu IV (vidi sl, 1 i 2), koja isto tako kao pregrada II služi za sprečavanje ulaženja vazduha, pa da onda dopru u komoru V za hlađenje, gde se na proizvoljan način radi primera ispiranjem parom ili vodom, hladi destilacioni ostatak, pa se pregrejana vodena para, koja se tu obrazuje, iskoriš-ćuje u samom procesu suve destilacije ili na drugom mestu. Posle izvršenog hlađenja kolica se izvuku napolje, pa se prazne, da bi opet, natovarena svežim materijalom za destilaciju, došla u komoru 1 za sušenje. Toplota, koja je potrebna za proces suve destilacije proizvodi se u komori VII za loženje, sagorevanjem nekondenzovanih destilacionih gasova ili nekog proizvoljnog drugog goriva, pri čemu se visoka temperatura sagorelih proizvoda dovodi, u komori IX za mešanje, na željenu temperaturu dodavanjem izlaznih gasova, koje ventilator 14 usisava iz komore VI za pregrejavanje, pa ih tera u dimni kanal Vili. Iz tog dimnog kanala ide potrebna količina izlaznih gasova, regulisana jednim kapkom, u komoru IX za mešanje, dok se ostali izlazni gasovi sprovode u komoru 1 za sušenje. Pregrejače 3 od gvozdenih cevi, odn. proizvoljne druge konstrukcije, koji su smešte-ni u komori VI za pregrejavanje, zagreva ova mešavina od sagorelih proizvoda sa izlaznim gasovima, koji idu u pravcu kretanja kolica, pa oni sa svoje strane prenose primljenu toplotu gasnim i parnim destilacionim proizvodima, koji cirkulišu kroz te pregrejače, a koji su proizvodi pomešani sa vodenom parom ili također i bez pare. Dodavanje vodene pare može se vršili proizvoljno u pojedinim odeljenji-
ma destilacione komore 111, ali lo nije o/načeno na crtežu.
Kretanje kolica kroz peć, kao i odvajanje peći u pojedine komore pomoću za-gatki, može se izvesti proizvoljno na poznati način.
Za zatvaranje otvora peći, kao i za međusobno odvajanje pojedinih komora ili za obrazovanje pregradnih komora mogu služiti zatvarači, predstavljeni na si. 10, 11, 12, 13.
Potpuno zaptiveno zatvaranje postiže se time, što zagatku 16, (vidi si. 10), koja je smeštena u jednom opnenom sanduku, pokretni deo peći, koji je zaptiveno spojen sa opnenim sandukom 15, pritiskuje uz nepokretan deo 18 peći, koji je zaptiveno spojen sa opnenim sandukom 15. Poprečne površine 19 i 20 od oba dela peći, kao i zagatka 16, obrađene su odgovarajuće, pa pri zbijanju dela 17 peći, pomoću odgovarajuće mehaničke naprave, radi primera pomoću hidraulične stubline 21, kao stoje predstavljeno na crtežu, nastupa potpuno zaptiveno zatvaranje. Protivnim kretanjem pokretnog dela 17 peći, oslobađa se zagatka 16, pa se može podići i spustiti na proizvoljan način. Kod zatvarača koji se u-građuju u unutrašnjosti peći spojen je pokretan deo peći 17 (vidi si. 11) radi slobodnog kretanja pri pritiskanju zagatke 16, elastično i zaptiveno pomoću opnenih sanduka 15 i 23 sa nepokretnim delovima peći 18 i 22. U jednom od opnenih sanduka ugrađena je zagatka 16. Kad se ugrađuju pregradne komore u jednoj tunelskoj peći izrađuje se pokretan deo peći (vidi si. 12) iz dva ili više dela, koji su opnenim sandukom 24 ili pomoću više membranskih sanduka plastično i zaptiveno spojeni, i koji dozvoljavaju pritiskanje i popuštanje zagat-ki 16. Sa nepokretnim delovima 18 peći spojeni su pokretni delovi peći pomoću opnenih sanduka 15 i 23, u kojima su smeš-tene žagatke 16. Na slici 13 predstavljen je zatvarač u poprečnom preseku.
Opisan zatvararač dozvoljava, da se svi mehanički delovi, koji služe za njegovo posluživanje, postave izvan peći, gde nisu izloženi visokoj temperaturi gasova i para, pa su uvek pristupačni za pregled i popravku, što obezbeđuje pouzdanost u radu takvih zatvarača.
U vezi sa opisanim postrojenjem za suvu destilaciju bituminoznih materijala vrlo je važan pri tome primenjen postupak za prethodno sušenje. Poznato je da su vrlo velike količine toplote, koje su potrebne za prethodno sušenje, pa da često nadma-šuju količinu ioplote, koja je potrebna za proces destilacije, i zato je racionalno re-
šenje log pitanja od velike ekonomske važnosti.
U predloženom postrojenju postiže se to time, što se prethodno sušenje robe za destilaciju ne vrši kao obično, u naročitom aparatu za sušenje ili u samoj destilacio-noj komori, nego je preneto u prvu komoru tunelske peći, odakle ide roba za destilaciju, ležeći u kolicima, bez pretovarivanja u destilacionu komoru. Pri tome se vrši prethodno sušenje celishodno o trošku toplote, koja ostaje u izlaznim gasovima iz komore za pregrejavanje, i koja se inače gubila, a koja ima još dovoljno visoku temperaturu. Ti se izlazni gasovi sprovode iz dimnog kanala VIII kroz jedan ili više otvora I za sušenje, pa se ovde nasilno vođe kroz kolica natovarena prvobitno vlažnom robom za destilaciju u paralelnim mlazevima kroz pojedina kolica, ili u jednom mlazu kroz više kolica uzastopce, ili kombinovanjem oba načina za vođenje mlazeva. Vodene pare, koje se obrazuju pri sušenju robe za destilaciju odvode se na podesnom mestu iz komore za sušenje napolje sa ohlađenim izlaznim gasovima iz pregrejačke komore.
Postrojenje za suvu destilaciju bituminoznih materijala, prema ovom pronalasku, ima velika preimućstva naspram poznatim dzugim postrojenjima slične vrste. Ta se preimućstva sastoje u glavnom u sledećim: 1 Tovarenje robe za destilaciju u kolica u debelom sloju, preko 500 mm daje, kod podjednake dužine destilacione peći, veće dejstvo, koje je proporcionalno sa debljinom sloja, što utiče znatno na troškove oko građenja peći i oko rada peći; 2 Pre-ces destilacije pomoću cirkulacionih gasnih i parnih destiiacionih proizvoda zahteva određenu, umerenu temperaturu u pregre-jačkoj komori VI, a koja se temperatura može lako regulisati. Kod postrojenja prema ovom pronalasku rešen je racionalno laj zadatak time, što vrlo vreli proizvodi sa-gorevanja, što se ne može mimoići kod malog viška u vazduhu, hlade u komori IX za mešanje dodavanjem potrebnih i lako regulirljivih količina relativno hladnih izlaznih gasova iz dimnog kanala Vili. Pri upoređenju sa uobičajenim postupcima, koji visoku temperaturu sagorevanja sni-zuju velikim viškom vazduha, ima napred pomenuti postupak dve vrste ‘ odlika, prvo u manjoj potrošnji goriva, a drugo u dužem trajanju željeznih pregrejača, koji su izloženi mnogo manje oksidaciji i rade u najpovoljnijim temperaturnim prilikama: 3 Postavljanjem dve pregradne komore ispred i iza destilacione komore, obezbeđuje se hermetično zatvaranje destilacione komore i time se izbegava svaka opasnost eksplo-
zije; 4 primenom napred opisanog zatvarača između kolica i cevnog nastavka od pregrejača, otpadaju svi nedostaci obično za zaptivanje upolrebljavanih zatvarača pomoću peska; 5 Prethodno sušenje robe za destilaciju vrši u naročitoj komori, ali koja je spojena sa drugim komorama u jednu peć, i to se sušenje vrši izlaznim gasovima iz pregrejačke komore VI, što dozvoljava po mogućstvu potpuno iskorišćavanje toplote, koja se proizvodi za proces suve destilacije, pri najmanjim gubitcima zračenja.
Patentni zahtevi:
1.	Naprava za suvu destilaciju bitumi-noznih materijala, naznačena time, što se ona sastoji iz tunelske peći, koja je za-gatkama razdeljena u pet komora, od kojih prva služi za prethodno sušenje robe za destilaciju, druga i červrta sačinjavaju pregradne komore, treća je određena za destilaciju, a peta za hlađenje deslilacionog ostatka; što pored tunelcke peći leži uzdužno jedna zajednička komora za pregre-jače, u kojoj se pojedini pregrejači, čiji broj odgovara broju odeljenja destilacione komore, zagrevaju opšlom strujom sagore-lih gasova, koja se kreće u pravcu kretanja kolica; što se na pokrivaču destilacione komore, i u slučaju potrebe takođe na pokrivaču komore za hlađenje, nalaze ventilatori, koji izazivaju cirkulaciju gasnih i parnih destilacionih proizvoda odn. vodenih para; što sve komore tunelske peći imaju na dnu šine, po kojima se kotrljaju odgovarajuće konstruisana kolica, koja su natovarena robom za destilaciju u debljini sloja preko 500 mm.
2.	Naprava po zahtevu 1 naznačena time, što destilaciona komora i komora za hlađenje u tunelskoj peći imaju unutrašnji željezni omotač sa kompenzatorima, koji su zaptiveno spojeni sa ventilatorima i cevima od pregrejača.
3.	Naprava po zahtevu 1 naznačena time, što su ventilatori postavljeni na pokrivaču destilacione komore odn. komore za hlađenje, svaki je pojedinačno zaptiveno spojen sa jednim odgovarajućim pregrejačem, a svaki pojedini pregrejač je sa svoje sirane dovolno zaptiveno u vezi sa kolicima, koja se kreću kroz peć.
4.	Naprava po zahtevu 1 naznačena time, što pored tunelske peći na ulaznom kraju za kolica, leže komore za sagorevanje sa, za njom sledećom komorom za mešanje sagorelih gasova sa izlaznim gasovima iz dimnog kanala, za njima sledi komora za pregrejavanje, na čijem je kraju postavljen jedan ventilator, koji s jedne strane održava jednu regulisavu struju sagorelih gasova
iz komore za mešanje, koja struja ide u pravcu kretanja kolica, s druge strane ohlađene izlazne gasove, koji dolaze iz pregrejačke komore, tera delimično u komoru za mešanje delimično u komoru za prethodno sušenje.
5.	Naprava po zahtevu 1 naznačena time, što odgovarajuće konstruisana kolica, koja prevoze materijal za preradu, imaju dvostruko dno, pri čemu gornje propušta gas, ali donje je čvrsto pa ima jedan ili više otvora, koji su, ako je potrebno, snabde-veni obodima, a služe za sprovođenje udu-vavanih ili cirkulacionih para i gasova; što je zaptivena veza između tog otvora na dnu kolica ili doličnog oboda i između cevnog rukavca, koji dovodi uduvavane ili cirkulacione gasove i pare, izvedena tako da su na odgovarajućim mestima šina, po kotrljaju točkovi kolica, udešena izdubljenja; što točkovi kolica, jednovremenim uvlačenjem u ta izdubljenja udešavaju otvor na dnu kolica, ili njegov obod, tačno nad dotični cevni rukavac u peći, koji sprovodi gasove ili pare, pri čemu se — zavisno od dimenzija tih izdubljenja u šinama — prianja obod željenom zaplivenošću uz zub rukavca, što sprovodi gasove i pare, ali pri daljnjem kretenju kolica njihovi točkovi izlaze iz izdubljenja pa se obod ili dno kolica izdigne toliko, da je obezbeđeno daljnje kretanje kolica do onih izdubljenja u šinama, koja odgovaraju narednom rukavcu, koji sprovodi uduvavane ili cirkulacione pare i gasove.
6.	Naprava po zahtevu 5 naznačena time, što su kolica radi olakšanja njihovog po-meranja mogu kotrljati ne na dve šine, nego na četiri šine.
7.	Naprava po zahtevu 1 naznačena time, što je zagatka koja zatvara završni otvor peći, ili koja razgeljuje peć u pojedine komore ili u vezi sa drugom jednakom za-gatkom sačinjava jednu pregradnu komoru, smeštena u opnenom sanduku, pri čemu je opneni sanduk s jedne strane spojen sa nepokretnim delom peći, a s druge strane sa pokretnim delom peći; što pokretan deo peći ima odgovarajuće mehaničke naprave, koje vrše pritiskivanje zagatki uz nepokretne delove peći; što je pri ugrađivanju u unutrašnjosti peći pokretan deo peći pored elastične i zaptivene veze sa opnenim sandukom, u kom je smeštena zagatka, s druge strane takođe elastično i zaptiveno pomoću jednog L,opnenog sanduka spojen sa nepokretnim delom peći; što je pri obrazovanju jedne pregradne komore u tunelskoj peći, pokretan deo peći sa obe strane spojen elastično i čvrsto sa opnenim san-dacirna, u kojima su smeštene zagatke, pa se sastoji iz dva ili više dela, koji su me-
đusobno spojeni elastično i zaptiveno pomoću opnenih sanduka.
8.	Postupak za prethodno sušenje bitu-minoznih materijala, naznačen time, što se u vezi sa postrojenjem prema zahtevima 1, 2 i 3, roba za deslilaciju onako vlažna iz zemlje i natovarena na kolicima, podvrgava prethodnom sušenju u komori za prethodno sušenje u tunelskoj peći, što se vrši toplo-lom izlaznih gasova iz pregrejačke komore,
tako da se ti izlazni gasovi sprovode nasilno kroz robu za destilaciju, pa se vode pomoću odgovarajućeg uređenja kanala za ulaženje izlaznih gasova u komoru za predhodno sušenje, koji su kanali snabdeveni za-gatkama, pa se izlazni gasovi vode u paralelnim mlazevima kroz pojedina kolica ili u jednom mlazu uzastopce kroz sva kolica ili pak u kombinaciji oba načina strujanja, te se onda ohlađeni odvode napolje.














			
			
			
			

















.
... .'..V, : /;










•• ■■■ ................................................. ...'



•s




■'	' "	•' v, '	;






'
■


Adpatent broj 7104-.
F-r

tri f jt/m) n n fn/ftf i ///ftt
\\ ^ \\\ \ ^ \	V\ V
:////////y//7////77ćS///////;
\ \ N
’TV'TVV/ / / /' /'V x / / 7'"7~/ / f / / / / /
.z / / /
/V
J5.3.
Ezr









✓ v
' ^ S S ' ' ss* / s / / / / ,

v '' /; s / ,■ , ,
S S * / s J / J *
Adpatent broj 7104-.
C
Adpatent bro/ 7104-,