KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 10 (2).
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 februara 1935.
PATENTNI SPIS BR. 11325
Hazelzet Leendert Johannes Jacobus, Rotterdam, Holandija.
Briket za gorivo i postupak za izradu istog.
Prijava od 1 januara 1934.	Važi od 1 juna 1934.
Traženo pravo prvenstva od 2 januara 1933 (Holandija).
Ovaj pronalazak odnosi se na postupak za dobivanje briketa za gorivo iz sitneža antracita ili koje druge sitne sagorevajuče materije kao drveni čumur, koks n. pr. koji se dobiva iz ostataka petroleuma' iti mrkog ugljena.
Cilj^ ovog pronalaska je dobivanje briketa čije osobine sagodevanja, kao što je obrazovanje pepela i dima, brzina sago-revanja i stvaranje zgure su u glavnom iste kao i sirovine.
Dalji cilj pronalaska je da se dobiju takovi briketi koji imaju dobre mehaničke osobine t.j. trajnost za vreme transporto-vanja i sagorevanja.
Poznati su već postupci koji omogućuju izradu briketa koji velikim delom posedu-ju navedene odlike. Naročito ako se upotrebljavaju nebituminozna vezivajuća sret-stva kao n.pr. dekstrin, škrob ili otpaci istih, postizavaju se u mnogome dobri rezultati.
Ipak se našlo da je vrlo teško izraditi brikete sa vrlo malo pepela ili barem sa postotkom pepela, koji se može upore-diti sa postotkom pedela sirovine.
Odlična sitnež antracita (depela 6%) bila je n.pr. upotrebljena za briketiranje ali su^ resultati opita sagorevanja tih briketa često pokazivali, da se dobije 16% ili više pepela.
Briket ove vrste pre svega je neupo-
trebljiv i neekonomičan za ciljeve domaćeg grejanja.
Osobine ne odgovaraju zahtevima za upotrebu u otvorenim ognjištima, ognjištima zatvorene cirkulacije i pećima.
Opiti su osim toga pokazali, da pepeo sadrži mnogo nesagorene materije, po čemu se može zaključiti da briketi jednostavno raspadaju u vatri.
Ova pojava ne pojavljuje se samo kod briketa presovanih sa dobro poznatom smolom ili katranom nego i kod briketa mnogo bolje vrste u koliko se tiče dima u vatri kao što su oni presovani sa dek-strinom ili škrobom.
Po ovom pronalasku jedna količina so-daborala (Na2B407) ili istovredna materija koja hemijski odgovara sadržinama silici-umdioksida (Si02) ili silikata u pepelu sirovine dodaje se vezivajućem sretstvu. tako, da pri sagorevajućoj toploti, meša-vina nesagorevajućih materija briketa spre-će se tako, da obrazuje staklast skelet u svakom pojedinom briketu.
Našlo se, da se pepeo briketa po ovom pronalasku ne razlikuje mnogo od pepela sirovine.
U jednom izvođenju po ovom pronalasku upotrebljava se oko 7з% (P° težini) soda — ili kaliumborata (КоВоО,). Potrebno je napomenuti, da je tačna količina ovih dopunskih materija od velike važno-
Din. 5 —
sti, pošto ako se dodaje premnotjo, briketi prelaze u vatri u zguru, a ako se dodaje premalena količina istih, briketi se raspadaju u vatri.
Osim toga treba obratiti pažnju na fa-kat da postoji mogućnost, da sirovina sadrži tako malo siliciumoksida, da kemijski odgovarajuća količina borata, t.j. količina koja dostaje za obrazovanje staklastog skeleta u vatri, postaje premalena, da bi omogućila tačno dodavanje dopunske materije u fabrici briketa koja besprekidno radi. Osim toga u ovom slučaju staklasti skelet bi postao pre krt, U ovom slučaju dodaje se vezivajućem sretstvu jedna zasebna količina jedne siliciumoksida sadr-žavajuće materije n.pr, čisti pesak, tako da se pepeo sirovine umetno povečava do mere kod koje se može dobiti potrebni postotak siliciumdioksida.
Brikst po ovom pronalasku ostaje vezan u vatri do najzadnjeg momenta.
Dopunske materije su prvenstveno pomešane sa veziv.ijućim sretstvom pre nego što se isto pomeša sa prašinom od koje se prave briketi.
Ako se dopunska materija dodaje mlazu vezivajućegsretstva u uobičajenim postrojenjima za briketiranje pomoću suda, čiji se izliv nalazi na obrčućoj ploči za razdelji-vanje, treba se bojati, da potrebne male količine dopunske materije ne budu ni tačno odmerene a ni jednolično razdeljene u konačnom mulju od kojeg se kalupe briketi.
Primer:
100 kg. sitneži antracita (veličine zrna maks. 2 mm.) ima da se kalupi u brikete. Sitni antracit sadrži 5n/0 pepela i jedna polovina toga sastoji se iz alumini-umsilikata. Napravi se mešavina od 2 kg. krumpirnog škroba i V2 kg. sodaborata. Ova mešavina se dodaje i prognjeći u suhom stanju sa sitneži. Onda se dodaje oko 4 kg. vode (količina vode zavisi o postotku vode sadržanog u materiji koja
se ima kalupiti). Tako dobiverii mulj greje se prvenstveno pomoću toplog vazduha ili toplih gasova (gasova sagorevanja). Posle toga masa se kalupi u brikete u pre'si sa valjcima.
Patentni zahtevi:
1)	Postupak za izradu briketa za gorivo iz sagorevajućeg sitneža n.pr. sitneža antracita, ili koksa, naznačen lime, što se sa sitneži pomeša jedna količina materije koja se sa sastojcima pepela sitneži pri sagorevajućoj toploti iste spaja u čvrsti skelet.
2)	Postupak po zahtevu 1 u kojem se upotrebljava vezivajuće sretstvo i to pr venstveno nebituminozno kao što je dek strin, škrob ili tome slično, naznačen time što se dodaje jedna količina sodaborata (Na2B40) ili istovredna materija kao ka-liumborat, koja hemijski odgovara sadrži-nama siliciumdioksida (Si03) ili silikata ц pepelu sirovine, vezivajućem sretstvu, tako da pri sagorevajućoj toploti, mešavina ne sagorevajućih materija briketa se speče tako, da obrazuje staklast skelet u svakom pojedinom briketu.
3)	Postupak po zahtevu 1, naznačen ti me, žto je količina sodaborata dodavanog sitneži oko ]/а% P° težini.
4)	Postupak po zahtevu 1, 2 ili 3, na značen time, što se sadržina siliciumdioksida u pepelu sirovine povećava pomoću mešanja jedne količine iste kao sitnež n.pr. u obliku čistog peska.
5)	Briket za gorivo naznačen time, šio sadrži količinu jedne materije, koja se vezuje за sadržinama pepela sirovine pri sagorevajućoj toploti briketa u čvrsti, prvenstveno staklasti skelet-
6)	Briket za gorivo po zahtevu 5, naznačen time, što sadrži jednu količinu (n.pr. Уа% po težini) sodaborata ili slične materije kao kaliumborat ili stipsu, koji hemijski odgovaraju sadržini siliciumdioksida u briketu.