KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12(5)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. OKTOBRA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 1333.
Chemische Fabrik Griesheim-Elektron, Frankfur na Aajni.
Postupak za produženje trajanja katalitičnog dejstva živinih jedinjenja. Prijava od 29. marta 1921.	Važi od 1. decembra 1922.
Pravo prvenstva od 9. marta 1916. (Nemačka).
Poznato je, da se trajanje dejstva živinih jedinjenja, koja se upotrebljavaju kod spravljanja acetaldehyda od acetilena povećava time, što se reakcionoj smesi dodaju slabo oksidaciona srestva. Ova pri tome dejstvuju tako, da se izdvojena živa pretvori u živinu so. Nasuprot tome, nađeno je da se za istu svrhu uspešno može upotrebiti kiseonik, kad se ovaj dodaje u tako minimalnim količinama, da sa kondenzacionim produktima acetilena ne stupa u znatnu reakciju.
Može se na pr. kiseonik u gasnom stanju u odgovarajućoj količini sprovoditi u, odnosno kroz reakcionu tečnost, istovremeno za acetilenom, neprestano ili s vremena na vreme; ali može se postupiti i tako, da se sprovođenje acetilena s vremena na vreme prekida i za to vreme sprovodi onolika količina kiseonika, koja je za regenerisanje živinog katalizatora potrebna. Najzad se može kondenzacija acetilena i regenerisanje katalizatora sprovođenjem kiseonika u reakcionu tečnost preduzeti u odvojenim sudovima.
Primeri:
1)	500 gr. sumporne kiseline, od prilike 10Jn—ne, pomešaju se sa 5—10 gr. živinog oksida i zagrevaju se na 70—80'. U zagre-junu smesu sprovodi se, mešajući je, struja acetilena u višku, toj se struji stalno ili s vremena na vreme, dodaju neznatne količine kiseonika. Rashlađeni sudovi, za hvatanje, u kojima ima vode, izvlače iz gasne smese, koja izlazi, acetaldehid. Gas koji pre-
ostane, može se ponovo sprovesti u reak-cioni sud. Pri radu u kružnom procesu postupa se na pr. tako, da se u ostatak gasova po potrebi sprovodi i izvesna količina svežeg acetilena, koji odgovara količini utrošenog acetilena; istovremeno treba se pobrinuti, da u gasnoj smesi, koja kruži bude prisutna uvek izvesna količina kiseonika, na pr. 20—25V0. Može se izaći i na kraj sa manjim količinama kiseonika, a isto se tako može dodavati u izvesnim slučajevima i veća količina kiseonika. Postizavani su na pr. i dobri resultati u prisustvu između 10 i 40% kiseonika, ma da i ove vrednosti ne pre-stavljaju određene granice. U svima slučajevima treba dodavati samo toliko kiseonika, da ovaj sa produktima kondenzacije acetilena u glavnom ne stupa u reakciju.
Dalje se može potreban kiseonik spravljati uspešno električnim putem u samoj reakcionoj tečnosti. Pri tome se na pr. postupa tako, da se reakcioni prostor sprovođenjem elekrične podesne jačine pretvori u anodni prostor. Jačina struje održava se tako niska, da se oslobođeni kiseonik potpuno ili skoro potpuno utroši za oksidaciju živine soli. Gasna smeša, koja cirkuliše sastoji se onda gotovo iz čistog acetilena. Regenerisanje može se izvesti besprekidno ili se može struja sprovesti i samo s vremena na vreme. Kondenzovanje acetilena i regenerisanje ka-talisatora može se preduzeti u odvojenim sudovima. Dalje usavršavanje pronalaska sastoji se u tome, što se prerada živinog ka-
Din. 1.
talizatora' sa kiseonikom u reakciouoj tečnosti preduzme u prisustvu podesnih prenosilaca kiseonika, kao na pr. gvozdenih soli,-vanadin-jedinjenja itd., koji se mogu upotre-biti kako u višem tako i u nižem df;šida-cionom stupnju.
2)	500 gr. sumporne kiseline (107,.) P°-mešaju se sa 10 gr. živinog oksida i 15 gr. fero-sulfata i smeša se zagreva na 70—80' sprovodeći u smešu struju acetilena u višku. Istovremeno se sprovodi jednosmislena struja od 0,5—1,0 Amp. Anoda je od podesnog metala n. pr. platine. Katoda n. pr. olovna, smesti se u naročiti prostor, odvojen dijafragmom ili slobodno direktno u reakcionu tečnost. U poslednjem slučaju osvežava se postepeno vodonikom gasna smeša, koja kruži i zamenjuje se s vremena na vreme svežim acetilenom. Jačina električne struje, koja se sprovodi odmeri se tako nisko, da sa-držina kiseonika u gasnoj smeši ne predje nekoliko (na pr. 47) procenta; s druge strane, jačina struje treba da je toliko velika, da se brzina apsorpcije acetilena (u 0-vom slučaju odprilike 20 litara na sat) ne smanjuje. Na taj se način uspeva besprekidno i sa odličnim (gotovo kvantitalnim) iskorišćavanjem pretvaranje acetilena u ace-taldehid.
Zahtevanim postupkom izbegava se rege-nerisanje oksidacionog srestva — odnosno
metalne žive — odvojeno od kondenžacio-riog procesa acetilena, što znači veliko teh-. ničko preimućstvo; a izbegavanje stvaranja •sirćetne kiseline — sem ponajviše u tragovima" —■ čini, da je nepotrebno zametno frakcionisanje krajnjeg produkta kao i upotreba' naročitog materijala za sistem podmetnutih sudova.
PATENTNI ZAHTEVI:
1)	Postupak za produženje trajanja kata-litičnog dejstva živinih jedinjenja, koja se upotrebljavaju pri kondenzaciji acetilena sa raznim jedinjenjima naznačen time, što se u reakcionu smešu sprovodi kiseonik u tolikoj meri, da on samo prouzrokuje rege-nerisanje katalizatora a da ne reaguje u glavnom sa kondenzacionim produktima a-cetilena, pri čemu njegovo dejstvo na živina jedinjenja može biti stalno ili privremeno, istovremeno sa sprovodjenjem acetileni ili odvojeno od njega.
2)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time što se kiseonik stvara elektrolitičkim putem u samoj reakcionoj tečnosti.
3)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time što se radi u prisustvu prenosilaca kiseonika.
4)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se elektrolitično dobijanje kiseonika vrši u samoj reakcionoj tečnosti u prisustvu prenosilaca kiseonika.