SOKOLSKI GLASNIK
GOD. IX.	U	Ljubljani,	15.	aprila	1927.	BROJ	7.
¥
• ..
V. pokrajinski slet JSS i otvorenje sokolskog Tabora u Ljubljani 27., 28. i 29. juna 1927
Bračo i sestre !
Naša VIII. glavna skupština, koja se 27. marta o. g. obdržavala u Beogradu, zaključila je da se imade V. pokrajinski slet JSS obdržavati ove godine na Vidov dan u Ljubljani. Sa pokrajinskim sletom biče udruženo svečano otvorenje sokolskog Tabora — krasnog novog Doma bratskog Sokolskog Društva Ljubljana I.
Korporativno sudelovanje na V. pokrajinskem sletu zaključkom glavne skupštine obavezatno jest za bratske župe: Celje, Kranj, Ljubljana, Maribor, Novo mesto, Rijeka-Sušak i Zagreb. Brača delegati ČOS več su na skupštini u Beogradu najavili oveču delegaciju brače i sestara iz Čehoslovačke republike. Nadamo se, da če se našem pozivu odazvati i brača Poljaci i Rusi, tako da čemo moči u onim danima pozdraviti u Ljubljani predstavnike svih sokolskih organizacija, ujedinjenih u Savezu „Slovensko Sokolstvo".
Očekujemo, da če i one naše župe, koje nisu obavezane na sude-lovanje, iz vlastite pobude i mogučnosti, poslati na ovaj slet svoje delegacije, kako bi u našem bratskom sokolskom krugu u Ljubljani na ovogodišnji Vidov dan po svom Sokolstvu bila udružena celokupna Jugoslavija, uzvišena u sokolskoj slavi, koja če dati vanredan sjaj otvorenju sokolskog doma na Taboru.
Sve bratske župe, kojima nalaže zaključak glavne skupštine obavezatno sudelovanje, ozbiljno pozivljemo, neka im od sada bude prva briga najozbiljnija priprema, kako če pred kritičnom javnošču i pred najstrožom ocenom vlastitog rasudživanja na V. pokrajinskom sletu u sokolskoj disciplini, biti razvita i dovršenim delom zasvedočena naša jizička i moralna snaga te ponosna sokolska svest.
Sokolski Tabor sam, koji je dokaz i tvorevina skrajnih napora i neiscrpivosti sokolskog stvaranja, zove nas, da proslavimo blagdan pobedonosne sokolske volje i da bratskim sudioništvovanjem podupremo uzornu požrtvovnost brače Tabornika.
Celokupna sokolska porodica gore pomenutih bratskih župa neka se spremi na put u belu sokolska Ljubljanu, koja če primiti i pozdraviti sve sestre i brača radosnim srcem, kako je to do sada uvek činila.
ZDRAVO!
U L j ub lj a ni, dne 6. aprila 1927.
SVEČANOSN1 ODBOR:
E. GANGL, starosta JSS
Dr. VIKTOR MURNIK, načelnik JSS
SLETSKI ODBOR:
Dr. P. PESTOTNIK, starosta Sokola I, predsednik
ŽANE MIKLAVC,	VILKO	TURK,
načelnik Sokola I	predsednik	fin. odbora
Program V. pokrajinskog sleta JSS i otvorenje sokolskog Doma na Taboru u Ljubljani u danima 27.—29. juna 1927
Pr e dsletski dan.
Duhovski ponedeljek, dne 6. juna: Dan Sokola I.
na Taboru.
1. Razvide društvenog barjaka.
2. Javna vežba svih odelenja.
3. Prvi glavni pokus svečane sletske scene za V. pokrajinski slet JSS u Ljubljani pod nazivom: »Za suncem i slobodom«.
Scena se po potrebi ponavlja u nedeljama meseca juna za ljubljansko općinstvo. Prikaz scene u sletskim danima namenjen jo pre svega vanj* skim gostima. Sečna je delo brata prof. O. Šesta, višeg režisera Narodnog pozorišta u Ljubljani. Kod izvedbe scene sudeluje 600—800 osoba.
Glavni sle t s ki dani.
Ponedeljak, dne 27. juna na Taboru.
Ujutro u 7: Prvenstvene utakmice JSS.
Do podne u 11: Razna večanja u maloj dvorani i ostalim prosto« rijama na Taboru (sodnica odbora JSS, razne sed* nice župa i eventualno sednica Saveza »Slavensko Sokolstvo«),
Po podne u 15: Nastavak dopodnevnih Večanja, razgledavanjc grada sa prispelim gostima.
Uveče u 19: Mi rožo v muzike Sokola I. po gradskim ulicama.
u 20: 'Svečani koncerat muzičkih i pevačkih zborova na po« zdrav gostima.
Utora k, na Vidov dan, dne 28. juna na Taboru.
Ujutro u 7: Lakoatletske utakmice JSS i utakmice društava u pro* stim vežbama.
Dr. RIKO FUX, tajnik JSS
STANE FLEGAR, tajnik
Do podne u 10: Pokusi u prostim vežbama članova i članica, koji se ved nalaze u Ljubljani. u 10-30: Pokusi gostiju i sviju posebnih tačaka pojedinih župa. Po podne u 16: Javni nastup društva Sokola I. na Taboru sa raspo* redom:
1. Simultano vežbe na tri preče.
2. Skupne proste vežbe muške i ženske dece.
3. Vežbe na gredama: članice i ženski naraštaj.
4. Muški naraštaj.
5. Društvene proste vežbe članova.
6. Nastup starijc brade.
7. Nastup vojske.
8. Vežbe na spravama svih odelenja.
9. Svečana	sletska scena.
Narodno	veselje sa raznim	priredbama u	svim unutarnjim i vanj«
skim prostorijama Tabora.
Sreda, Petrovo, dne 29. j u n a, na letnom vežbalištu Ljubljanskog Sokola (Tivoli).
U jutro u	5:	iBudnica muzike Sokola I. po	gradskim ulicama.
u	6:	Glavni pokusi	za popodnevni	nastup svih župa.
Do podne u 10: Zbor članstva na letnom vežbalištu Ljubljanskog Sokola za manifestacijonu povorku. u 10-30: Početak povorke po gradskim ulicama smerom Taljora (Bleivveisova, Aleksandrova, Prešernova, Frančiškanski most, kraj magistrata, pred Škofi ju • Zmajev most, Resljeva, Komenskega, Vidovdan* ska, Tabor).
u 11-30: Zbor na Taboru i o tvoren j e sokot s k o g Doma.
Po podne u 15: Javna vežba V. pokrajinskog sleta JSS na vežba* lištu Ljubljanskog Sokola (Tivoli).
1. Proste vežbe članova.
2. Proste vežbe članica.
3. Skupne proste vežbe muške i ženske dcce.
4. Proste vežbe muškog naraštaja.
5. Proste vežbe ženskog naraštaja.
6. Tclovežbeni nastup ČOS.
7. Posebna tačka Sokola I.
8. Nastup vojske.
9. Posebne tačke pojedinih župa.
U veče u 20-30: Svečana sletska scena uz bengalsku rasvetu na vež* balištu Sokola I. na Taboru.
Istovrcmcno posebne tačke gostiju i domačih na pozornici u novo j dvorani Tabora. u 21-30: Oproštajno sokolsko veče na vežbalištu i u svima prostorijama Sokolskog Doma na Taboru. Svečanosni odbor može do 15. juna raspored dopuniti ili prema potrebi u nebitnim tačkama promeniti.
* *	a v a-• џ-л-л-а	c	ш
Sokolski dani u Beogradu
Kako svake, tako i ove godinc u smislu organizaeijonih statuta JSS obdržavalo je Jugoslovensko Sokolstvo svoju godišnju skupštinu. O v o« godišnju skupštinu obdržavalo je u Beogradu u danima 26. i 27. marta i to ne bez razloga, več sa naročitom svrhom, da se baš iz prestolnice naše u teška doba po narod i državu čujc glas najmočnije organizacije, organizacije, koja obuhvača sve krajeve i sve slojevc naše države i našeg naroda. U te dane sakupili su se u Beogradu predstavnici celokupnog Jugoslovcnskog Sokolstva, a uz njih 'vazda verni suborioci, delegati brat* skog čehoslovačkog Sokolstva, da se zajedno s nama dogovore o daLnjem radu na proširenju Jtigoslovenskog Sokolstva, a prema tome i na jačem procvatu sveoipšte slavonske sokolske misli.
Sva večanja delegata, kako tehnička, tako i pojedinih odseka, pa i pouzdana konferenca, a naročito sama glavna godišnja skupština bili su na višini parlamentarnog raspravlanja, pa se jasno opažalo, kako su svi, od prvog do poslednjeg, zagrejani za Sokolstvo, za ideale, koje ono naučava, za ciljeve koje ono ostvariva. Ovo treba u današnjim vreme« nima naročito naglasiti, jer svi bez razlike osečamo da nam u prvom redu treba jakog konstruktivnog rada, koji je jedini kadar, da od nas stvori ono što moramo da doista i budemo.
A da smo doista organizacija takova i da nas se takovom pravom smatra, dokazom nam je ona velika pažnja, koju jc Jugoslovensko Sokol* stvo u danima svoga boravka u Beogradu tako prijatno osetilo ,počam od najmerodavnijeg mesta u državi do najširlh gradanskih krugova, koji su svi pokazali mnogo ljubavi i razumevanja za Jugoslovensko Sokolstvo.
A i ono jc to zavredilo, jer kako rekosmo: delom svojim, trajnim neprekidnim dosadašnjim delom, a naročito ovogodišnjim zaključcima na svojoj glavnoj godišnjoj skupštini pokazalo je da je organizacija volje, energije i stvaranja i dalekih pogleda, jer zaključci, koji su stvoreni u Beogradu od zamašite su vrednosti po celokupnu našu organizaciju, pošto joj daju pravac rada za jedno čitavo trogodište unapred.
Na takovu vrst rada i stvaranja može da se odluči samo ona orga* nizacija, koja je svesna toga, da jc u jezgri svojoj zdrava, da iz njezinog korjena dotiču zdravi sokovi i da je svoju krošnju razprostrla putem širokih i čvrstih grana.
Istina, uspeh ovog dela nema se pripisati zasluzi ovog ili onog lica, ove ili ono jedinicc, ali bili bi nepravedni sami pred sobom kad ne bi barem tek registrirali fakat, da je u tome uspehu mnogo energije i ,požrt* vovnosti saveznog starešinstva, koje tako očinski vodi naše Jugoslovensko Sokolstvo putem napredka od uspeha do uspeha s ciljem konačnoj pobedi. Ta i sam tok skupštinc, zaključci njeni, sve nam jc to argumenat, kako naš Savez svaki naš podhvat stavlja na zdravu organizacijonu bazu, koja je unapred sigurno jamstvo za us^peh. I eto u toj baš zdravoj arganiza* ciji naših snaga imademo tražiti i ovogodišnji naš uspeh i vanredno divan tok svih skupštinskih večanja i rada po odsecima.
Kao dbično u takovim prigodama, kada sc skupc delegati JSS, domače Sokolstvo spremi razne priredbe ili da im dade naročito više značenje ili da iskažo počast predstavnicinla Sokolstva.
I prestoničko Sokolstvo, kojc se tako lepo i uzorno razvija, nije moglo, da prigodom obdržavanja glavne godišnje skupštine JSS ne upotrebi kao najzgodniji momenat, da se iskaže počast senama one braće junaka, koji su po balkanskim bojnim poljanama posejali svoje kosti za oslo* bodenje i ujcdinjcnje našeg jedinstvenog naroda.
Zato je i ono spremilo veličanstvenu dirljivu svečanost:
Otkriče spomen-ploče palim Sokolima u ratovima 1972—1918
A tko da i spremi ovu slavu, več jedino beogradsko Sokolstvo! Ta poznato nam je iz istorije našeg Sokolstva, da je predratni beogradski
v хллд' ирцрд coHii'm tw;m HfiUfl ИЦПМ Uiti{ilit№4 iiomiUmi' Mi.i;'rW* .
Dmunit пдпп 'w\ ли»мшм\ од mi.; ■ ши*.гигч.\
Ani K( «1141»' ИшилН1ПН»ПШ«»а MMNMR uApnmurit bOrflMV b МИШШОПНћ
liPAKMi .»гнпгп НОЦ1СПЛП |JI|I Trti« iri.ilTi ДРПГИММР 1'VHkl«HV>
Д|'А1 tiMHP НППОКМћ hVUA
mnimaiiM жмидктигћ ЖМИПјНН im trt pr on ћ ЖНН0П1Н rojuii»ii«i»Fi miiiHiPAii .ЈДНМШН1.
JAM I tt(l(|tlJ(A ЈШПКИ НЈЛПОЊМТ.
Tli OH llll.il
MAPMIKO Л.Г.НРЧЛНМН ИН/1ЛН Д С.1Т ФАН0НШ.
MHUAI'AI ИПЛНПШ11« liAUKH ИГГ/И' НАД11' tPFIKM ГгЛННГ.ЦУКНК ЧКДИМШ' ЖНПИ1.
Ч1ППМММ HrutiI«
BilA/lA Аии.Џ0ШГи JlAilA
Spomen-ploča u ratu palim Sokolima
Soko brojio nešta oko sto članova, ali krvave stranice naše narodne borbe pričaju nam da je taj Soko u borbama za oslobodcnje i ujedinjenje naše nacije izgubio petinu svojih članova. I ništa lepšeg, ništa uzviše* nijeg od pomisli, nego da sc toj junačkoj brači u istoj dvoranici, istoj sokolanici, gde su se kao Sokoli vaspitavali, gde su kasnije večinom postali i predvodnici, a imadc ih dvadeset i dva na broju, podigne spomens ploča, koja če biti večitim znakom hvale i priznanja njima, a sečanja nama.
I tuj veliki čin pijctota do brače junaka obavljen je u subotu 26. marta u dvorani Sokola Matice.
Daleko pre urečenog vremena same svečanosti dvorana se dupkom napunili velikim brojem odličnih uzvanika. Tu su bili prisutni: U zastup* stvu Nj. Vel. Kralja adutant pukovnik g. Krstič, zatim patrijarh, čeho* slovački poslanik Jan Šeba sđ vojnim atašejom, pomočnik ministra voj* nog general Mihailovič, izaslanik ministarstva prosvete Ševarlič, izaslanik ministarstva zdravlja Dordevič, predsednik beogradske opštine dr. Kumas nudi, ministar na raspoloženju Ljuba Davidovič, predstavnik vojne aka» demije general Kosta Vujičič, general Cvetkovič, dalje kmet pravnik Bora Okanovič, kao i predstavnici Narodne Obrane, Kola srpskih sestara. društva Kneginje Zorke, najzad porodice izgunulih Sokola i svi delegati JSS na čelu sa Saveznim starešinstvom, dok je ostalo rodoljubivo gra* danstvo ispunilo svu dvoranu.
Pri pomenu i osvečenju ploče, koja je uzidana nad samim ulazom u dvoranu, čmodejstvovao je patrijarh uz asistenciju dvojice sveštenika. Na jektenija odgovaralo je pevačko akademsko društvo »Obilic«.
Po pomenu skinuto je velo kojim je bila ploča prekrivena i tad ugledasmo taj divan spomenik. Na njem je u vrhu simbolično izražena sokolska misao: pod raširenim krilima sokola od bronze nalazi se lik Obilica urezan u belom mermeru. Ispod toga urezano je zlatnim slovima: U hladu krila sokola siva i pod okom Obilica diva počivaj u mirno
Sokoli pali za domovinu od 1912. do 1918. godine Aleksander Živanovič — Sanja Arandjel Pavlovič — Bogoljub Mihajlovič — Branko Jevtič — Vojislav Ristič Zebič — Dragomir Gužvič — Drag. Pavlovič — Žvadin Živanovič — Živojin Lazarevič — Jan Svoboda — Jcvrem Šaponjič — Leon Lebl — Milan Stefanovič — Miodrag Ivanovič Backo — Petar Bader — Srcten Stanič — Ledomir Živič — Ledomir Nediđ — Vlada Arscnovič Lala —
Nakon toga pristupio je pred ploču starešina Sokola Matice brat Mihajlo Lukič, koji je u svom govoru iznio vrline palih pionira Sokol* stva u Beogradu, naglasiv da ova ploča sa njihovim imenima treba da ostane u sokolani privremeno, jer treba verovati da če i Beograd dobiti dostojan sokolski dom, koji če predstavljati dom telesne i etičke kulture. Spomenploča preneče se na najdostojnije mesto toga doma.
Po završetku govora brata Lukiča svi su prisutni kliknuli trokratni: Slava im!
Tad je pred spomensploču sa lovor«vcncem u ruci pristupio Savezni starosta brat Engelbert G a n g 1 , koji je položiv venac na podnožje ploče, progovorio:
Sreten, Milan, Žika,
Žika, Čcdomir, Živorad,
Dragoljub, Vojislav, Jcvrem,
Branko, Bogoljub, Živadin,
Aleksandar, Petar, Lav — tako bračo, zazivamo vaša imena! Gde ste? Na Zletovskoj Peci, na Bogodinu, kod Smedereva, u Prokuplju, oko Požarevca, kod
Pečke, na Ljigu, na Gorničevu, na Prepolcu, kod Bače do Bitolja, oko Šapea! Vaš poslednji dom — Bog zna gde leži! Koja gruda dobre, mile naše slobodne zemlje čuva vas u svome zagrljaju? lli zar sto možda posle smrti beskučnici, da vaše nemirne m rt*
vačke šene lutaju iz kraja u kraj — poput svetlečih se kresnica koje prosecaju tamu sanjavih preletnih večeri?
Gde ste, bračo?
O, vi živi, saslušajte odgovor mrtvih: Ovde smo! Medu vama smo! U vama jesmo! Kad su presahnuli naši životni sokovi, kad
je mukama bio kraj, kad smo svoje životc položili u temelje vašeg oslobodenja i njima blagoslovili kolevku vaše slobodc, pri« mile su kosti naše pokoj u naručju majke zemlje, a naše duše ostale su večno žive! Te naše duše — to su večna kandila u svetom hramu domovinske ljubavi, koja se uzdiže u močnu kupolu nad našim grobovima i bleskom svoga veličanstva prekriva čitavu našu zemlju od istoka do zapada, od severa do juga! Te naše neumrle duše su ovde! Medu vama su! U vama jesu! Sa vašom domovinskom ljubavlju živimo i u buduče, sa vašim sokolskim radom živimo dalje! Sokolstvo ne poznaje smrti! Sokolstvo je družina živih, gdc žive mrtvi u životu živih! Sene smrti Sokolima su krila života, koja dižu ptice sunca i slobode preko razvalina i grobova u valove nikad mirujueeg stvaranja, u vihor i borbu za sokolske ideale bratstva — Slavenstva — čovečanstva!
Ovde ste, bračo naša, medu nama ste, u nama ste, naši ste! Ostajete naši, ostajete vlasnost naših potomaka, ostajete sveta, najsvetija vlasnost naše domovine i našeg naroda!
Srctni ste, jer ste preko suza i boli svojte uklesali svoja imena u duše naše, u knjigu istorije naših patnja, naše borbe, naše snage i naše slave! Ovekovečili ste se vašim žrtvovanjem — i venac mučeništva, koji sc ovija oko okrvavljcnog vašeg čela — to je venac pobedonosnog burnog, sve zapreke rušečeg pohoda Sokolasjunaka iz tamo na svetlo, iz ropstva u slobodu, iz bedne prošlosti u ejaj budueih-vekova, koji sc spremaju našim nastavi kom vašeg rada, da svima Jugoslovenima zaogrnu plašt nacijo* nalnog ponosa i kulturne veličine!
,Sokoli=junaci, slava vam!
Bračo i sestre! Stojimo pred pločom nove spoznaje, koja ruši veru prošlosti, da je naš narod stvoren samo za muke i sužanjstvo; koja postavlja veru sadašnjosti, veru sokolske volje, veru istine i pravde, da je naš narod stvoren za život u slobodi, koja se iskresala iz ostrice mačeva, koja je provalila iz topov« skih ždrela, koja sc rodila iz ervenih božura sa Kosovskog polja, koja je sagradena na belim kostima i na crriim grobovima naših Sokolasjunaka!
Sokolisjunaci, slava vam!
Tu ploču nove spoznajo izvajala je vaša ljubav do domovine, kojo snaga je bila veča i jača od težnja za životom. Kroz tamu narodnog poniženja dleto vaših junačkih čina dubilo je u taj kamen >slovo do slova, ime do imena, iz kojih razabiremo i kao da čujemo gde u tom kamenu odzvanja močna himna ljubavi do naroda i domovine: Gledajte, bračo, kako umiru Sokoli za majku svoju — domovinu!
Sokolisjunaci, mi živi stražimo, da ne propadne delo mrtvih!
Sokolisjunaei, bračo naša, uzori naši — slava vam!
Govor brata saveznog staroste bio je pozdravljen burnim i dugo* trajnim klicanjem.
Iza njega sa velikim vencem okičenim državnim trobojkama, stupa pred spomen*ploču delegat ministra vojnog i mornarice general Mihajlovič, koji je rekao, da u ime ministra vojnog i mornarice, a u znak priznanja
celokupne naše vojske polaže venae na ploču hrabrih vojnih drugova, beogradskih Sokola, kojima neka bude za velika dela hvala i slava.
Govor generala svi prisutni popratiše klicanjem: Živela vojska! Slava junacima!
Zatim je ponovo uzco reč brat Lukič, koji sc toplim rečima zahvalio Nj. Vel. Kralju na pažnji koju uvek iskazuje Jugoslovenskom Sokolstvu, pa je eto i tom zgodom izaslao svog zastupnika, pozivlje prisutne da kliknu ocu našeg najmladeg brata, što je popračeno dugotrajnim klica* njem cele dvorane: Živeo Kralj!
Brat Lukič se zatim zahvalio svima prisutnima, a kad je pomenuo ime čehoslovačkog poslanika Šcbe, nastao je buran aplauz. Spontano i odušev* ljeno klicanje čehoslovačkom narodu trajalo je čitavih pet minuta.
Na posletku, patrijarh je sa suzama u očima održao kratak, ali dirljiv govor u kome jc napomenuo Albansku Golgotu našeg naroda, čiji
Jagoslovensko Sokolstvo pred svežim grobom brata dra. Otokara Ribara
su grobovi rasejani svuda. Zamolio je Sokole da uzmu na sebe inicijativu, da se ti grobovi prikupe i čuvaju sa zaslužnom poštom.
U najvcčoj tišini, a pod velikim dojmom ovc svečanosti, najednom su dvoranom zagrmili akordi pesme: Hej Trubaču, koju je pevalo aka» demsko pevačko društvo Obilic sa toliko čuvstva i osečaja, da su se mnogima, a naročito starijima, koji su se mislima prcneli u ona vremena ratovanja za slobodu, oči orosile suzama.
Poslednjim poklicima: Slava junačkoj bradi! Slava Sokolima! zavr* šena je ova dirljiva svečanost, a svi učcsnici kao u nekoj pobožnosti, kao da ostavljaju hram božji počeli se razilaziti.
No time još akt pijeteta do pokojne brače nije bio potpunoma dovršen.
Na Novom Groblju
postoje dva grobna humka koja kriju kosti dvaju Sokola, cika Steve Todoroviča, prvog pokrctaca Sokolstva u Srbiji i dra. Otokara Ribara, kojima je Sokolstvo dužno da iskažc doličnu poetu. I pod vodstvom sa* vezne delegacije što peške, što automibilima zaputilo se Sokolstvo do njihovih grobova. Tu uz učestvovanje i ostalih lica oko jcdnog i drugog groba okupio se velik broj učcsnika. Na prvom grobu progovorio je prosvetitelj osječke župe brat dr. Ante Šumanovič, a na drugom član starešinstva Saveza br. Nande Marolt. Jedan i drugi govornik, pošto su položili vence, o-držali su dirljiva spomenslova veličajuč zasluge pokojne brače u njihovom radu za Sokolstvo. Naročito je bio dirljiv govor brata Marolta, koji je i sam duboko dirnut, našav se pred grobom dra. Ribara, markantnim rečima ocrtao značaj, žrtve, rad i ljubav pokojnog brata Otokara do naroda i Sokolstva. Uz poklike: Slava! vratili su se Sokoli u grad, da se za čas opct skupe na
Svečani ručak
svih delegata i pozvanih gostiju, koga je priredila beogradska sokolska župa u hotelu »Imperial«.
Velika prostrana dvorana hotela napunila se mahom odličnim uzva* njcima, kao predstavnicima vojske, beogradske opštine, pojedinih nad« leištava, kulturnih i patriotskih društava te svih delegata JSS.
Divan je pogled na zajednički stol, oko kojeg su se isprepleli znani i neznani, uzvani i brača, te izmenivali misli i poglede na sokolski rad i dnevna pitanja, koja zaokupljaju svako patriotsko srce.
Kao prvi govornik ustao je savezni starosta brat (Jangi, koji je temperamentnim rečima, punim osečaja i ushičenja nazdravio Nj. Vel. Kralju i Kraljcvskom Domu, koju su zdravicu svi prisutni stoječ saslušali i Ipopratili burnim oduševljenim poklicima. A trtd su se redom nanizali govori u kojima sc odavala počast i hvala ili iznosile stare uspomene. Tako je starešina beogradske župe brat Gjura Paunkovič nazdravio pri* sutne goste, starešina beogradskog Sokola Matice brat Lukič nazdravio je predstavnika beogradske opštine Boru Okanoviča, koji se time pobuden zahvalio Sokolima u ime grada Beograda, prestolnice Jugoslovena, izjaviv da se lično smatra sretnim da može nazdraviti jugoslovensko Sokolstvo tu najbolju i najidejalniju školu te pijonira nacijonalizma. Starešina cetinjskog Sokola brat Miloševič temperamentnim rečima, prirodenim jednom sinu Črnih Brda nazdravio je Beogradu kao prestolnici svih Jugoslovena. No oduševljen je nastupio momenat po sve prisutne, kad je ustao starina brat Ljuba Stanojevič, direktan potomak slavnog Bana, koji je danas neprekidno kroz 45 godina Soko i izjavio, da i ako je u podmakloj dobi od 65 godina, da se još uvek oseča čil i krepak, a oseča se takovim samo zato jer je Soko. Sokolskoj ideji jugoslovenskog brat* stva i jedinstva učio se još kao malo dete u onim časovima, kad je pokojni- vladika Štrossmajer dolazio na Banovo brdo, a on prisluškivao razgovorima narodnih voda, koji su več tada stvarali osnove za veliko delo posvemašnjcg narodnog ujedinjenja. Njemu je srcc, sečajuč se svega šta je Sokolstvo učinilo za nacijonalizam, puno radosti, a može i biti, jer je ubeđen, da je i poslednji Sokolae učinio za nacijonalizam više
i bolje, nego i mnogi političar. Razume se da se r e čim a brata starine burno odobravalo. Iza njega progovorio je starešina beogradskog Sokola 1Г, brat dr. Ivan Ribar, koji je nazdravio ruskom Sokolstvu, a kod toga sečajuč se velikih zasluga ruskog naroda, koji je uvek bio nosioeem velike slavenskc ideje. Mi i danas mislimo na ruski narod, jer osečamo da nam fali veliki sokolski brat. Njemu se dirljivim rečima, ispovešču prave iskrene slavenskc duše, zahvalio starešinu ruskog Sokola brat Vladimir Poljanski, koji je u svojim rečima živo naglasio, da su veze Rusa i Jugoslavcna bile uvek srdačne i da je Rusija uvek visoko cenila odlike jugoslovenske nacije, uzda se u pravdu, veruje u pobedu sokolske svcsti, da oc baš po njoj doči i opet doba, kada ec Rusija ponovno zasvcdočiti delom svoju ljubav do Jugoslavije.
Jugoslovensko Sokolstvo na grobu brata Steve Todoroviča
I tako u divnim rečima odmicalo je vreme, koje je bilo neprekidno ispunjeno u velikim manifestacijama kralju, državi, Beogradu, narodu i Sokolstvu.
I tko znade kako bi dugo potrajalo to ugodno raspoloženje, da nije zvala glavna dužnost, naime trebalo je poči na
Predkonferencije i sednice odseka
koje su bile zakazane za 15 časpva u zgradi II. beogradske muške gims nazije. U glavnom imali su se svakako sastati svi oni odseei i odbori Jugoslovenskog Sokolskog Savcza, koji su imali uz sudelovanje župskih delegata konačno izraditi razne predloge za glavnu skupštinu.
Tu je u prvom redu bilo najvažnije večanje zbora župskih načelnika pod predsedanjem saveznog načelnika brata dra. Murnika, kome je bilo odmah od prisutnih načelnika izraženo največe priznanje na njegovom iserpivom i upravo znanstvenem izveštaju, prvenstvenom u Jugoslovons
skom Sokolstvu. Sama sednica uz živo učestvovanjc župskih načelnika razvijala so tačno po unapred ustanovljenem dnevnom redu, pa je. bila jedna ozbiljna kritika onog pravog sokolskog rada koje je temeljem čitavom razvoju i porastu naše ideje. Nakon šta su se raspravile prve tačke dnevnoga. reda i nakon šta su se u tehničkom pogledu stvorili dalekosežni zaključci, prešlo se na raspravu učestvovanja JSS na 01im= pijskoj utakmici u Amsterdamu. Ovđe je uzeo reč poznati naš medu* narodni natccatelj brat Stane Vidmar, koji je o toj važnoj tačei podnio detaljan stručan referat.
Važno je bilo večanje
Zbora sokolskih novinara
Taj se zbor ©bdržavao u zastupstvu dvadeset delegata, što pisaca. što radnika oko sokolske štampe. Kolika je bila važnost ovog zboros vanja, dokazom je cinjenica, da ga pozdravnim govorom otvorio sam savezni starosta brat G angl, koji je naglasio veliku važnost momenta, da se po prvi puta u JSS sastaju sokolski pisci, da raspravc potrebe sokolske štampe, tog najačeg faktora naše propagande, sokolske kronike i istorije. Iza njega progovorio je savezni tajnik br. dr. Fux, koji je pružio iserpive referate o sadanjem stanju sokolske štampe, spojiv ujedno sa tim referatom i izveštaj o finaiicijalnoj strani.
Naročita debata razvila se o glavnom izveštaju urednika brata Ante Brozoviča, koji je bio glavnom bazom celog večanja. Uz koreferenta brata Petroviča svi ostali govornici redom polagali su glavnu važnost na saveznu štampu, naglašujuo naročito, da težište celog pitanja leži u glavnom na »Sokolskom Glasniku«. U debatu su ulazili stručno, sa mnogo spremo i poznavanja i brača:	Tadič, dr. Jcremič, Bogičcvič,
dr. Canki, dr. Buič, dr. Kujundžič, dr. Šumanovič, Čobal, Švajgar, dr. Vidic, Stanojevič. Svi ovi osečajuč potrebu reorganizacije sokolske štampe, iznašali su svoje misli, poglede i predloge, koji su uzeti kao potukaz budučeg rada Saveznog Novinarskog Odseka.
Zanimiv jc konačno bio referat starešine zagrebačke sokolske župe brata dra. Pavla Freliha, koji je stvarno prikazao odnos koji treba da imadu sokolska štampa i javna državna pitanja.
On je to prikazao rečima:
Naše je principijelno stajalište prema javnim državnim pitanjima dovoljno jasno odredeno u resolucijama II. sokolskog sabora: »Sokol* stvo, narod, država i politika« i »Naša zadača«.
čuvajuči integralno jedinstvo naše države i integralno jedinstvo našega naroda, nalazio so on unutar granica naše otadžbine ili van njih, mi želimo da utičemo na izgradnju i na učvrščivanje svoje države u duhu sokolskih načela: napretka, demokratizma i socijalne pravednosti.
Ovako izgradena i osnažena Jugoslavija treba da u odnosu prema drugim državama vodi politiku, koja če, uzimajuči u oconu realne ele* mente mcdunarodnih često protivnih interesa, ipak uvek težiti k velikom cilju: jedinstvu svih slavenskih naroda.
Znači: trebalo bi da se naša reč čuje uvek, kadgod bi vodenje naše državne politike tražilo potporu nacijonalnih organizacija, kakva je naša, ili kadgod bi ono došlo u sukob s osnovnim principima našega gledanja na pitanja unutrašnje i spoljne naše državne politike.
Prema tome ne bi naše Sokolstvo smelo propustiti nijedne prigode i nijednoga dogadaja, koji tangira pomenuta pitanja, a da ne istakne i ne podvuče naše stajalište prema tim dogadajima.
A upravo u tome mi smo dosad mnogo grešili. Naša se reč vrlo retko cula i zato smo stalno ostajali u pozadini. A to je bilo vrlo cesto od velike štete ne samo za interese naše organizacije, več i za interese opštenarodne i državne.
Naš 11. sabor naglasio je u resoluciji »Sokolstvo, narod, država i politika«, kako mi hočemo da utičemo na izgradivanje i snaženje svoje države. No taj uticaj bio je do danas redovno samo posredan. Unutar naših redova nastojali smo da vaspitamo dobre i požrtvovne gradane, ali kao celina, kao organizacija nismo prema vani dolazili do izražaja.
Medutim, ako hočemo da se naša snaga i naš rad ceni, ako želimo da se naša načela i naša gledanja provode u život u našoj državnoj
Odkriče spomen-ploče
politici, ako nam je do toga da Jugoslovcnsko Sokolstvo dobijo vidna uticaja na rešavanje javnih državnih pitanja — bezuslovno je potrebno da o svim najkrupnijim tim pitanjima dajemo svoju reč. Bez toga, izolovani, mi gubimo vezu sa životom društva, u kome živimo, i s elemen* tima, koji pokreču tim životom.
Toj našoj reci u prvome je redu mesto u našoj, sokolskoj štampi. Ona ne sme, kao dosad, tretiranje krupnih državnih pitanja — a ne samo pitanja nego i dogadaja — prepuštati dnevno j našoj štampi. 1 naša štampa treba da sve te pojave registrira a, kada je potrebno, zauzme i svoj stav prema njima.
Iz ovoga, što smo kazali, sasvim je jasno, kako sebi zamišljamo odnos sokolske štampe prema javnim državnim pitanjima.
Međutim držim, da je potrebno kazati još nekoliko reči, da bi to naše mišljenje, koje je dano na osnovu principskih apstrakcija, bilo reljef* nije i konkretnije.
Mojc je mišljenje, da ne bi bilo dovoljno, kad bi naša štampa obele* žila naše stajalište samo prema onim državnim pitanjima, koja su kat eksohen političke prirode.
Naša je zadača, kako smo to objavili na II. saboru, da u duhu napretka, demokratizma i socijalne pravičnosti stvorimo viši kulturni tip jugoslovenskog čoveka.
Prema tome, jugoslovenski tip, što ga mi izgradujemo, nije samo nacijonalna jedinica, nije jedinica, čiju unutrašnjost apsorbira nacijonalna svest, več je to jedinica, koja treba da ima u sebi najbolje i najčišče intelektualne i moralne elemente vekovne težnje čoveka, koji teži za napretkom.
Mi dakle treba da u našem javnom životu potpomažemo, podupi« remo, jačamo pa i forsiramo razvijanje sviju onih komponenata, koje dovode do više kulture uma i srca, do istinskog, u svemu naprednog demos kratizma, do izjednačavanja socijalnih pozicija različitih zvanja i staleža.
Tu	svoju veliku zadaču ne čemo moči da izvršimo, ako se i	dalje
budemo	zadržavali intra muros. Jer	život teče i extra muros,	pa	i mi,
ako ne čemo da život prede pored nas pa i preko nas, moramo da u nj zahvatimo svuda, gde se on dotiče elemenata, na kojima mi izgradujemo svoju zgradu stvaranjem novih generacija našeg dakle višeg jugoslovcns skog kulturnog tipa.
Potrebno je stoga, da se naša štampa zainteresuje za sva ona javna pitanja i doga daje, koji ili unapredujit naš cilj ili ga ometaju, bila ta pitanja čisto politička — dakako ne partijska nego opštenarodna — ili kulturna ili socijalna.
Ne bi smelo biti aktuclnog pitanja ni opštepolitičkog ni kulturnog ni socijalnog — svejedno tičalo se ono cele zemlje ili samo jednoga kraja —	a	da	se o njemu ne bi čula naša	reč u našoj štampi.
To	je put, koji če nas dovesti	u centar zbiljskoga života,	davajuči
nam prilike da na nj utičemo svojim duhom i svojom snagom, a p ris siljavajuči s druge Strane sve one, koji upravljaju državnom politikom, da našemu Sokolstvu priznaju ono mesto, koje mu pripada prema n ja g ovoj i kvalitativnoj i kvantitativnoj vrednosti.
A to če istovremeno blagotvorno delovati i na same naše redove, jer če usprkos očajnim našim partijskim prilikama ojačati proces duhov* nog i idejnog zbliževanja, da bismo s vremenom došli i u tome pogledu do punoga jedinstva.
Reasumirajuči sve to, što je rckao, predlažio je da se prilivati i odgovarajuči zakljueak.
Kako je time nakon svestrane debate bio iscrpljen dnevni red ovog sastanka, to je na predlog glavnog referenta brata Brozoviča bio izabran naročiti rcdakeijoni odbor, koji je reasumirajuč čitavu debatu i zaključke zborovanja izradio resoluciju za samu glavnu skupštinu.
Socijalni odsek i prosvetni odbor
Još su istodobno večali socijalni odsek pod vodstvom brata dra. Fuxa i prosvetni odsek pod vodstvom brata Jerasa. Naročito pro= svetni odsek, odnosno rasprava, koja se vodila pokazala je, kako je u našem Sokolstvu veliko zanimanje i volja za prosvetno delo. Pošto su pojedini funkcijonari ovog odseka podneli svoje izveštaje, koji su sv*
jednoglasno odobreni, prešlo se na raspravu pojcdinih predloga župa, pa se ovde naročito zapazilo, kako su potrebe našeg Sokolstva velike i kako je prosvetan rad, baš u pravcu kako ga razvija savezni prosvetni odbor, od zamašite vrednosti. Zbor prosvetnih radnika pokazao je nadalje da u JSS na tom polju imademo odličnih radnika sa mnogo znanja i spreme, koji če u veliko koristiti opštoj stvari. Da če pako taj rad biti sve obila« ti j i, jamstvom su zaključci, koji su na tom zboru od reda jednoglasno prihvačeni.
I ako su ova večanja potrajala kroz čitavo popodne do u kasno veče, jer se radilo bez prekida, dok se nisu išcrpili dnevni redovi, delegati su u svim odsecima živo učestvovali u radu, da se onda i ne tražeč odmora, neposredno iza ovih sednica skupe u velikoj dvorani na
Pouzdani zbor delegata
koji je započeo u 20 časova. I baš na tom pouzdanom zboru poka« zalo sc jasno, kako je duboko usadena sokolska svost u našo j organi« zaciji. Iz svih župa javljali su se delegati, kako brača, tako i sestre, koji su u svakoj prilici iznosili svoja stanovišta. Ova konferenca, koja je potrajala do u kasnu noč, protckla je u pravom parlamentarnom tonu, pa se moglo opaziti, kako je Jugoslovensko Sokolstvo na višini svoje zadače i kako poznaje samo jedan cilj i jedan pravi put. Konačno su bili izradeni svi predloži i resolucije za skupštinu sledečeg dana. Videlo se, da če tok skupštinc biti obilat i uspešan. Konačno se još sastao kandi« dacijoni odbor, da i on dovrši svoj posao, pa je tako uz veliku požrtvov« nost, živo učestvovanjc i još veču ljubav do opšte stvari, ogromno delo Jug. Sokolstva tog dana bilo dovršeno najsjajnijim rczultatima.
Glavna skupština JSS
Sledečeg dana, 27. marta u 9 časova pre podne bila je sazvana glavna skupština JSS, koja se obdržavala u istoj dvorani u kojoj i pouzdani zbor delegata.
Premda su delegati bili izmoreni od pretkonference, stigli su svi tačno na vreme, dok se uz njih prikupio i velik broj beogradskog Sokol« stva, a u upravo udivljenja vrednom broju naročito su stigle na skupštinu i delegacije sokolskih društava iz Zemuna, Mitroviče, Novog Sada, Pan« čeva, St. Pazove i bližih okolišnih mesta. Došli su i ugledni gradani, kao i predstavnici svih beogradskih listova. Prostrana dvorana do poslednjeg mesta bila je zaposednuta, tako je vladao golem interes za ovu skupštinu.
Pošto su svi delegati zauzeli svoja mesta i pošto su overovljene punomoči delegata uz naročitu konstataciju, da su zastupane sve župe, a pošto su stigli i zastupnici ministra vojnog i mornarice, ministra unu« trašnjih dela, ministra prosvete i predsednika beogradske opštinc, ustaje savezni starosta brat E. G angl i prihvača reč, da poznatom svojom govorničkom veštinom izreče sledeči
Pozdravni govor
Čestita gospodo!
Brado i sestre!
Bratska g lavna skupštino!
Na odborskoj sednici dne 12. decembra minule godine zaključili smo, da se VIII. glavna skupština JSS imade obdržavati na današnji dan
u Beogradu. Prvi puta sabrali smo se na glavnu skupštinu u Beogradu god. 1923., a danas smo se u našoj državno j prestolnici sastali po drugi puta, da položimo račun o svome radu u minuloj poslovnoj godini, da saslušamo Vaš sud i da novo starešinstvo, koje čete danas izabrati, dobije nove upute i dalnje smernice za buduči rad.
Pre nego predemo na dnevni red neka mi hude dozvoljena prva pozdravna reč, koju namenjujem prvom sinu našega naroda: našem kralju Aleksandru Iv (Burni poklici: Živeo kralj!) Večamo u gradu u kome se u suncu kupaju kupole kraljevskog dvora, u koje su uprte oči nas sviju i kamo odjekuju udarci naših srdaea, koji neslomivom odanošču i vernošču sa plamom iskrene ljubavi obuhvataju čitav kraljevski dom i rod! Mi Sokoli, medu svesnima najsvesniji državljani, gledamo u svome kralju prvog predstavnika naše državne snage i autoriteta, a vidimo u njemu i svoga uzvišenog sokolskog brata, kome je viteštvo duha i zna* čaja dala junačka krv slavnog roda Karadordeviča! Naša ponosna sokolska svest šalje Nj. Veličanstvu kralju i njegovoj porodici bratski sokolski pozdrav: Zdravo! (Ponovni burni poklici: Zdravo! Živeo kralj!)
Sokolski pozdrav kličem Beogradu, glavnom gradu naše slobodne domovine, sa kojirn je vezana burna i krvava doba naše prošlosti, a na kojcg se izlio prvi val oduševljcnja, kad su po njegovim razrovanim ulis čarna, podkraj razvalina i pustoši, odjeknuli prvi korači Sokolasjunaka pobednika, kad je nastalo davno željkovano doba našeg oslobodenja i ujedinjenja. Radujem se da mogu u ime celokupnog Jugoslovenskog Sokolskog Saveza, da ovde pozdravim zastupnika beogradske opštine. Dubokim počitanjem klanjamo se slavnoj istoriji kraljevskog Beograda i želimo mu napredak i močan razvoj, da postane srce i glava naše domovine! Da živi naš Beograd! (Burni poklici: Živeo!)
Pozdravljam gospodu zastupnike naših državnih vlasti: predstavnika ministarstva vojske i mornarice g. denerala M. Jovanoviča, ministarstva unutrašnjih dela gosp. načelnika Žiku Laziča i ministarstva prosvete pomočnika ministra gosp. Obradoviča. Dobro nam došli! Hvala Vam, gospodo, na Vašoj pažnji, koju posvečujete našem radu. Mi Jugoslovenski Sokoli nemarno ništa šta bi hteli ili mogli prikrivati bilo to pred kime. Čitav naš rad jest otvorena knjiga, koja raspravlja tri poglavja: naše sredstvo — rad; svrha našeg rada — uzgoj pojcdinca kao člana naroda; cilj našeg rada i zadača — fizičko i moralno usavršavanje naroda kao celine. Naš rad težeč sa takovom zadačom za takovim ciljem, nije i ne če biti nikada dovršen, jer smo sa svakim uspehom zadovoljni samo u toliko, u koliko vidimo u njemu plodove svojih prokušanih snaga, a da se odmah zatim prihvatimo novog rada, kojim bi dosegli još veče, još potpunije uspehe. Zato ne možemo sa Sokolstvom usporediti niti jedne druge organizacije u narodu. (Odobravanje.)
Bračo i sestre! Organizacija smo živih, zdravih, oduševljenih nacio« nalnih radnika, od kojih nijedan ne traži za sebe dobiti ili slave, naprotiv svaki pojedini od nas svestan je toga, da je njegov rad odreden i nares đen po zapovedi sokolskog bratstva i sokolske jednakosti, a namenjen potrebama naroda, koji neka ljubi svoju domovinu radom, a sa vlastitim snagama neka diže bogatstvo svoje duševnosti i bogatstvo svoje zemlje!
Mi Sokoli, mi smo proniknuli do dna u dušu svoga naroda, a kako poznajemo lepotu i .neprocenivu vrednost našeg prirodnog blaga, duboko
srno osvedočeni, da je u našem sokolskom taboru budučnost Jugoslavije! (Buran pljesak.) Mi Sokoli udružujemo i mobilišemo sve snage tela i duše svih naših pripadnika bez razlike kategorija u nacijonalnu vojsku, ko j a stoji budno i neprestano na straži za sreću i čast otadžbine! Sokolskoj deei i starcu Sokolu prva i zadnja misao jest dnevno i dalje kroz čitav život zemlja — domovina! Neprestanim svojim radom stvaramo čvrste, željezne značajeve, kujemo zdrave, otporne mišice, unašamo u najšire slojeve naroda luč prosvete, probudujemo i utvrdujemo smisao za disci* plinu, red, istinu i pravilu; pripravni smo u svako doba na svaku žrtvu, koju bi tražili od nas naši ideali, a nepristupačni, beskompromisni smo u pogledu temeljnog principa svoje eksistencije: u islorijskom dejstvu državnog i narodnog jedinstva! (Burno odobravanje.) To je naša — sokol* ska politika! Naša je želja, da nas u toj jasnoj spoznaji našega rada, naše zadače i ciljeva merodavni faktori državnih vlasti barem moralno po= dupiru, kako bi svi zajedno, jedni oficijelno, a mi Sokoli dragovoljno — vojevali za sreču domovine i naroda! U tom smislu Vas, gospodo, sa poštovanjem pozdravljam! Zdravo! (Odobravanje.)
U našoj sredini imademo zastupnike naše severne sokolske sestre, braču delegate češkoslovačke Obce Sokolske. Budite pozdravljeni medu nama: ti naš mili brat Vincenc Štčpanck, zamenik staroste ČOS, i naš dragi brat Bogumil Havel! Staro geslo našega sokolskog bratstva »Ver* nost za vernost« uzdiglo se do najviše višine savezništva: »Čast za čast — život za život!« Vaša slavna domovina na severu Slavcnstva, još uvek drhti u potresu ogromnog oduševljenja, kojim je VIII. svesokolski slet u Pragu nadahnuo svako pravo če h oslov a čko i jugoslovensko srce, a došli ste medu nas, svoji k svojima, da nam donesete miriš svoje zemlje u dokaz i potvrdu: Jedno smo i jedno ostajemo! Bratski, srdačan vam pozdrav! Na zdar! (Buran pljesak.)
Istovremeno dok Vam bratski stišecmo desnicu, naš pozdravni glas hrli do presidenta ČSR, do našega brata Masarvka, do ove istorijske ličnosti, koji unatoč svojih odmaklih godina, mladenačkim oduševljenjem prati sokolski rad i gleda on, filozof, političar, državnik i vladar u radu i duhu sokolskom praktično provedenu slavensku uzajamnost! Preko nebuloznih reči sa Sokolstvom u smislu Tyršovih ideja do realnog Sla« venstva! Njemu, koji je gradio sa silnom energijom i plemenitim svojim srcem i našu slobodu, slobodu svoje južne br*jee — odani i bratski naš sokolski pozdrav! Zdravo! (Odobravanje.)
Bratski pozdrav Vama, bračo Rusi, koji ste medu nama, i svoj brači i sestrama širom sveta, koji tražite leka svojim ranjenim srcima u večno mladom vrelu sokolske misli! Ne samo leka, vi tražite snage, tražite veru, kako bi istina i pravda pobedila, kako bi naša ideja, koja je pobornica istine i pravde razbila žcljezna vrata predrasuda i krivde, da i u prostra« noj ruskoj zemlji bljesnu vatrena slova sokolske vere: Slavenstvo spasava samo Sokolstvo! Budite nam bratski pozdravljeni! Zdravo! (Zdravo!)
Tačno na današnji dan pred šestdeset godina brača su Poljaci u Lavovu osnovali svoje prvo sokolsko društvo. Tog zlatnog jubileja brat* skog poljskog Sokolstva spominjem se sada i šaljem sa tog mesta u pic« menitu zemlju poljskih Sokolova iskrene čestitke i bratske pozdrave! Slava poljske zemlje, koja se prelcva u hlestečcm sjaju u knjiži svetske istorije, neka se u mladoj slobodi ponovno digne na krilima Sokola na
ponos i čast Slavcnstva, da bi od juga na sever, a odatle na istok do krajnjih njegovih granica rasprostrla se jedna misao i vladao jedan duh: slavensko sokolsko bratstvo! Brači Poljacima naš pozdrav:	Zdravo!
Czolem! (Zdravo!)
Neka se nakon ovih reči, koje su bile od srca namenjene svima živima, spomenem sve braće i sestara, kojih nema više u našem redo« vima! Mislim na njih, koji su prošlc poslovne godine preminuli, ostaviv nam vidne i trajne plodove svoga uzornog i napornog sokolskog rada i života. Prva misao kod toga neka nam bude na brata dra. Bulata, koga nemila smrt pokosi baš na putu na ovu skupštin,u. Možda nema župe u našem Savezu koja ne bi tugovala nad po kojim grobom dragoga brata ili drage sestre, koju je kruta smrt istrgla iz redova naših. Nišam kadar da nabrojim predugi red svih tih dragih imena, jer svako nam je jednako drago, svako je jednako duboko zapisano u duše naše. Medu gubicima, koji su naročito teško snašli ČOS spomenut mi je braču Karla Vaničeka, Novaka, Emila Tšidu i Jana Hillera, koji su do nas Jugoslovena podr* zavali naročito srdačne odnošaje. Spomenu i imenu sve te brače i sestara — večnaja pamjat! Slava im! (Poklici: Slava im!)
Nadomestimo nastale gubitke podvostručenim radom, kako bi u radu živih neumrlo živeli naši neprežaljeni pokojnici.
Pošto su se	naše duše zaustavile nad grobovima, neka	preko	njih
poleti naš bratski	pozdrav u	zemlju groznih sena ropstva	i	muka,	gđe
se naša neoslobođena braća i neoslobođene sestre u strašnim mukama uspinju na Golgotu, da tamo ispiju kalež žuči do dna i da se izmučeni do smrti konačno spremo za novi život, kojeg im naveštavaju sokolski barjaei — simboli pobede i slobode! Narod, koji je preživio kosovsku tragediju, koji je prošao albanske gore i koji imade u svome Panthconu Petra Mrkonjiča i Kralja Oslobodioca taj narod nije zaboravio šta je dužan bratu sužnju! Ako nas pozdravljaju umiruči, odgovaramo im mi živi, kličuč im naš bratski pozdrav: Zdravo, naša grudi, utonula u žalosti, koja češ biti uzvišena u slavi	oslobodenja! (Buran pljesak.)
Pozdravljam	zastupnike	štampe, koji su došli medu	nas, da	nas
čuju i upoznaju i da si pribave sopstveni sud o našem radu, o značenju i važnosti naše organizacije po celokupni narod. Priznajuč ogromnu snagu štampe, zahvaljujem svima novinarima u Beogradu i u čitavoj državi, šta su nam do sada posvećivđli svoju pažnju d naklonost, pa ih molim, da nam ostanu jednako bratski uslužni i u budučnosti. Jugoslovenski Sokoli stojimo van dnevnih političkih borba svesno i nesebično u sLužbi naroda, koji budimo i utvrdujemo u njemu samosvest, ljubav do štvaranja, po= štenje i značaj te ga nadahnjujemo ponosnom spoznajom, da je svaki naš čovek državljan naše kraljevine, koja neka ostane večno mlada, lepa, zdrava, bogata, velika i slavna u uzvišenim idealima sokolskog bratstva — mirisava kitica cvcča na stablu slavonske lipe! Novinari, koji ste pomočnici i propagatori ovog plemenitog i opšte narodnog nasto* janja, hvala Vam i bratski pozdrav: Zdravo! (Odobravanje.)
Konačno upravljam moj pozdrav Vama bračo i sestre, što su Vas bratske župe poslale na VIII. našu glavnu skupštinu! Konstatujem sa radošču da su zastupane eve naše župe, da je danas u našoj prestolnici prisutan čitav Jugoslovenski Sokolski Savez po reprezentantima svojih
župa, po članovima svoga starešinstva i svojeg TO. Bratski Vas pozdrav« Ijam! Zdravo!
Tjedan dana pred glavnom skupštinom rasposlali smo Vam tiskane izveštaje, pa ste imali dovoljno prilike, da proučite rad saveznog starec šinstva. Pošto smo sinoč na pouzdanom sastanku, na zboru župskih načel« nika i na večanjima pojedinih odseka i odbora, temeljito raspravild sve te izveštaje, biti če nam danas rad lagan i uspešan.
Iz svih izveštaja mogli ste se uveriti da nam je pre svega bilo na brizi uredenje naših materijalnih_ prilika i da smo u tom pogledu posdgli naročiti rekord. Nadam se, da čemo moči ove godine podpunoma urediti naše financije, šta je dakako u prvom redu ovisno o vašoj požrtvovnosti. Uverili smo se svi od reda, da smo upučeni sami na sebe, a da moramo apelovati na rad sviju, jer ne možemo dozvoliti, da bi samo neki snosili sve terete i čitavu odgovornost, a drugi da bi bili Sokoli samo po imenu i bez dužnosti. Kod toga ukazujem na prvi i največi primer sokolske požrtvovnosti, na suosnivača Sokolstva Fignera, koji je za Sokolstvo žrtvovao svu svoju materijalnu snagu, kako je Tyrš žrtvovao za Sokolstvo svu svoju duševnu snagu. Neka bude svaki od nas tek stoti deo toga, pa če biti dobro svima nama.
Nije bilo večeg i važnijeg dogadaja u našoj državi ili van nje, koga se u minuloj godini ne bi setili odlučno, ozbiljno i dostojanstveno, kako se to doli-kuje Sokolstvu. Naš nutarnji se život produbio, ustalio, reko bi utonuo sam u sebe, pa smo oprobani za velika dela i zreli za napredak. Šta je odmah iza rata nagrnulo medu nas nezdrava i nesolidna, to se do sada i opet izlučila, jer je zdrava pšenica sama udušila pljevu na našoj njivi. I samo se sa ovog moralno, materijalno i fizički tvrdog temelja može napredovati uzgojcm i poukom, koja je potrebna svima nama, jer od nas nije nitko na vrhuncu savršenstva. Treba nam svima sokolskog rada i sokolskog života. Dužnost je svakoga od nas, da predobiva živim primerom i uzorom: da čemo biti jači po kvaliteti, a da čemo napredovati u kvantiteti! Ne brišimo više članstva, več obratno umnažajmo naše redove! Največu pako brigu i pažnju posvetimo odgoju dece i naraštaja!
Iskorištujem ovu priliki i izručujem saveznu plaketu bratu Stevi Žakuli iz Sarajeva, kojc mu je odličje po našem organizacijonim statu« tima priznala naša poslednja odborska sednica. Brat Žakula bio je odličan sejač zdravog semena sokolske svesti u Bosni, gde se posvuda sa pošto« vanjem izgovara njegovo ime i iskreno priznaje njegove zasluge. Bratu Žakuli iskreno čestitam u dubokom uverenju da če i u buduče biti neumorno radin u smislu sokolske ideje i da če još dugo vremena biti u zdravlju radostan nad ovim odlikovanjem, koje mu sada iz mojih ruku poklanja naša bratska ljubav. Zdravo! (Burno odobravanje.)
A na koncu dužnost mi je da se spomenem Tebe, moj zameniče u starešinstvu Saveza, brate Gjuro Paunkoviču! U bliskoj budučnosti slavit češ svoj 50. rođendan, a k tom jubileju primi na današnjoj skupštini u ime sviju nas iskrene i bratske čestitke! Svi te poznajemo! Pre rata radio si u srpskom Sokolstvu, vodio si naš prvi sokolski sabor u Novom Sadu, docnije si aktivni radnik u župi i Savezu. Tako te eto stigao 50. rodeni dan usred sokolskog rada, a ja ti i preko Tvoje volje ovđe javno i srdačno kličem: \Ta mnogaja leta! Zdravo! (Burni poklici: Zdravo!)
Sada pako, bračo i sestre na rad!
Svima i svakome bratski: Zdravo!
Govoru brata staroste burno se odobravalo i klicalo, pa to odobra* vanje kao da i neće prestati, dok nije ponovno progovorio i to оуај puta da predloži brzojavne pozdrave:
1.
Njegovom Veličanstvu
KRALJU ALEKSANDRU I.
BEOGRAD
Jugoslovensko Sokolstvo sabrano danas na svojoj Vlil. glavnoj skupštini u prestolničkom gradu u Beogradu, prvu misao, prvi pozdrav i prvu reč upravlja prvom sinu našega naroda, uzvišenom vladaru i bratu Kralju Aleksandru I. te čitavom vladalačkom Domu. Jugoslovensko Sokolstvo kao nosilac današnje narodne zavetne misli, kao predstavnik velike misli potpunog narodnog i državnog jedinstva, največim počita-njem i verom gleda u svetli lik svoga vladara, spremno da na poziv njegov ustane na obranu prava naroda i slobode! Jugoslovensko Sokolstvo prožeto harnošču do herojskih dela junaka, koji stopu po stopu rođene grudi oslobađahu od neprijatelja, a pod vodstvom našeg uzvi-šenog vladara, kliče na tom istorijskom tlu: da živi Kralj Aleksander 1! Da živi rod i dom Karađorđevića!
2.
Bratu
T. G. MASARIKU prezidentu čehoslovačke republike
PRAHA
Sa svoje VIII. glavne skupštine u Beogradu Jugoslovensko Sokolstvo, sečajuč se Tvoje 78 godišnjice šalje Ti bratske pozdrave, spominjuč trajno Tvoje velike zasluge za jugoslovenski narod, ceneč visoko Tvoju borbu protiv ugnjetavača našeg naroda. Po Tebi, nas i bratski čehoslo-vački narod spajaju stostruke veze prošlosti i sadašnjosti, vezuje nas trajna i nepomučena Ijubav. Tvojim radom i nastojanjem izgrsđen je onaj veliki duševni koridor, koji nas združuje u jednu narazrešivu celinu. Mi Jugoslovenski Sokoli priznajuč ovo veliko delo iskrenom zahvalnošču, kličemo da živi prezident čehoslovačke republike brat Masarik u kome Sokolstvu garancija za ostvarenje njegovih ideja i programa. Na zdar!
3.
ČESKOSLOVENSKA OBEC SOKOLSKA
PRAHA
Jugoslovensko Sokolstvo sabrano na svom osmom redovnom zboru a još uvek pod dojmom velebnih dana osmog svesokolskog sleta, šalje iskrene pozdrave jednakoj brači u idejama i radu, opetovano naglašujuč da ostaje trajno i nepokolebivo uz staro uzajamno geslo: „Vernost za vernost 1“ Na zdar! Zdravo !
ZWIAZEK SOKOLSTVA W POLSCE
VARŠAVA
Jugoslovensko Sokolstvo sabrano na svom osmom redovnom zboru u Beogradu baš na obletnicu dana kojeg je poljski Soko pre šestdeset godina savio svoje prvo gnezdo, radosna srca seda se tog jubileja uz želju, da poljsko Sokolstvo i u buduče cvate i raste na korist svoga naroda, Slavenstva i čovečanstva. Czolem! Zdravo!
5.
SOJUZ RUSSKAGO SOKOLSTVA ZA GRANICEJ
PRAHA
Jugoslovensko Sokolstvo sa svog osmog zbora u Beogradu šalje bratske pozdrave bratskom savezu ruskog Sokolstva, tom nosiocu drevnih slavenskih tradicija i poborniku za vaskresenje velike Rusije, majke svih Slavena! Zdravo!
Pošto jc predlog za odaslanje ovih brzojava bio prihvačcn odu« ševljenim odobravanjem, starosta je imenovao skupštinski biro i to: za« pisni čari m a brata Vrhovca i sestru Benčinovu, zamenicima dra. Vi» dica i Stanu Flegara; o v e r o v i t e 1 j i m a zapisnika br. dr. Krejčega i .lak. Jesiha, tajnika br. tira. Fuxa, a zamenicima braču ing. M. Petroviča i Kosta Petroviča, blagajnika Čcbla i zamenika R. Nišaviea te skr us ta to rim a braču: dra. M. Gradojeviča, dra. Nikolu Mrvoša i Gjuru Brzakoviča.
Ovacije čehoslovačkom Sokolstvu
Uz burne poklike i frcnetičan pljesak ustao je sada zamenik sta« roste ČOS brat Vincenc Štepanck, koji se zahvalio na pozdravu:
Draga brado!
Donosim Vam srdačan pozdrav ČOS uz želju da bi Vaš rad doživio najvcči uspeh. Mi čchoslovački Sokoli ne eemo nikada zaboraviti Vaše sudclovanjc na VIII. svesokolskom sletu, a naročito na onu pažnju koju ste posvetili našem naraštaju, darovav mu svoj barjak. Time ste pokazali veliku svoju ljubav do nas, a ujcdno ste činom zasvedočili da smo jedno.
I jcsmo jedno! Ceo naš narod obuzct jc jednom silnom željom, da što pre, što bolje, što iscrpnije upoznamo Vas, našu braču na jugu. Ja Vam donosim bratske pozdrave naših gora i dolova. Znajte da svaka duša čehoslovačka gaji istu misao — ljubav prema Vama. Na zdar! Zdravo!
I opet jc dvoranom zaorio beskrajan pljesak od oduševljcnja. Videlo se, kako sc i mnogo oko prosuzilo kod sokolskih veterana.
Jednoglasan prihvat izveštaja
Sad se imalo preči na pojedine izveštaje: tajnika, načelnika, bla« gajnika, gospodara, kao i na sve izveštaje odseka.
No tu je ustao starešina osjceke župe brat ing. Mita Petrovič i stavio predlog, da gledom na to, što su svi ti izveštaji pretresani delom u odsecima, a skupno na konferenci delegata, da se prime en bloc.
Taj je predlog bio odobravanjem prihvačen, a prema torne i svi izveštaji saveznih funkcijonara, kako su bili izneseni u knjiži predloga i izveštaja za VIII. glavnu skupštinu JSS.
Zahvala brata Žakule
Za reč se tada prijavio brat Steva Ž a k u 1 a, koji je očito uzbuden nad visokim sokolskim odlikovanjem, stupio pred skupštinu i toplim se rečima zahvalio na počasti, koju mu iskazalo Sokolstvo. U svom, sokol* skim mislima i žarkim patriotizmom prožetom govoru, naglasio je kako svatko mora raditi za Sokolstvo. On je za Sokolstvo radio kao dete, a radit če i danas u staračkoj dobi, a onda je završio: »Da li je igra sud* bine da to odlikovanje primam baš u Beogradu za koji sam radio kao bosanski Soko, za koji sam rado stradao, da bih dočekao dan kad čemo se nači svi ovde, zbratimljeni svi, od Soče do Vardara!«
Razume se da su bratu Stevi bile priredene srdačne ovacije, koje je on baš s obzirom na svoj rad u punoj meri zavredio.
Resolucija novinarskog sastanka
Nakon toga tajnik brat dr. Fux predlaže skupštini na prihvat reso* luciju sa sastanka novinara, a koja glasi:
»Sastanak sokolskih urednika i delegata župa JSS. na svome prvom sestanku obdržavanom u Beogradu dne 26. marta 1927. zaključuje:
Ш I-
Unutar JSS osniva se »novinarski odsek«:, koji kao sestavni deo celokupne organizacije Jugostovenskog Sokolstva, ostaje u buduče kao stalna ustanova i imade za zadaću da se brine oko unapredenja sokolske štampe bilo u kome pravcu.
Novinarski odsek sastoji se od svili urednika po starešinstvu JSS odobrenih sokolskih listova, proširen zastupnicima Saveznog starešinstva, Saveznog TO, i onih Saveznih odseka, koji su po prirodi svoga rada upučeni na uzajamnu usku saradnju.
Smernice rada ovog odseka, kao i provedba same organizacije udešava se naročitim pravilnikom, kojeg če do naredne sednice upravnog odbora JSS izraditi starešinstvo JSS.
II.
Svestan toga da je več danas velika potreba proširenja štampe JSS, a naročito proširenja glavnog Saveznog organa, zaključuje, da unutar JSS mora da bude svako ono lice, koje obnoša čast odbornika ili člana starešinstva, bilo u Savezu, župi ili društvu, pre'iplatnikom »Sokotskog Glasnika«.
III.
Osečajuč potrebu tačnoga i jedinstvenog informiranja javnog mnenja u našoj državi o našem Sokolstvu, zaključuje, da se u krilu starešinstva JSS osnuje naročiti informacijoni sokolski biro, koji udešava svoj rad prama potrebama Jugoslovenskog Sokolstva i intencijama Saveznog starešinstva. LI organizacijonom pogledu taj je biro sastavni deo novinarskog odseka JSS, pa se zato i delokrug njegovog rada imade odrediti istim pravilnikom.
IV.
Štampa Jugoslovenskog Sokolstva treba da registrira, a pre> ma važnosti konkretnog slučaja i ocenjuje sva ona javna državna
pitanja i dogodaje, koji tangiraju cilj Sokolstva: da u duhu nas pretka, demokratizma i socijalne pravednosti stvori viši kulturni tip jugoslovenskog čoveka kao sredstva za razvitak i ujedinjenje Slavenstva na putu do ujedinjenja čovečanstva.«
Ova resolucija bila je po skupštirti prihvačena jednoglasno.
Nove naraštajske odore
Gledom na izveštaj odseka za odore izvestio je tajnik brat dr. Fux, da je jednoglasno usvojena nova odora za naraštajke, dok je načrt odore za muški naraštaj povračen odseku s nekim napomenama glode izmene, odnosno nadopunc.
Socijalni odseci
Tajnik brat Fux podnaša skupštini nadalje na prihvat resoluciju koju je na jučeranjoj sednici prihvatio odsek za socijalno pitanje.
Resolucija glasi:
’Polazeči sa stanovišta, da se ideje solidarnosti medu sokol« skim redovima što jače u život sprovedu i da se na taj način stvaraju i održavaju fizički, intelektualno i moralno zdrave i za rad sposobne jedinice, stavi ja se u dužnost svima župama, da osnivanjem i organizovanjem socijalnih odseka u župi i u d rut štvima stvore mogučnost za pružanje socijalne pomoči brači i sestrama u svima pravcima i u svima slučajevima, kad god se potreba ukaže.
I ova je resolucija jednoglasno prihvačena. Prihvačen je i pravilnik za osnivanje fonda brata dr. Ivana Oražena, koji stupa na snagu 1. jas nuara 1928.
Izveštaj odseka za manjine
Sada prihvača reč član starešinstva brat Joža Smertnik, koji u ime odseka za manjine podnaša sledeči izveštaj:
Slovenska mestopisna imena kao Semering — Severnik kod Beča i druga još nam danas pričaju kako je bilo prostrano zcmljište Slovcnaca, ali pričaju nam i to koliko je našeg naroda otudeno. Tek iza god. 1860. naš se rod nacijonalno probudio i upoznao opasnost, koja mu preti sa strane germanizacije. Od tada dalje ostale su naše nacijonalne granicc gotovo nepromenjene. Ali u sredi slovenskog zemljišta, u sredini slo« venskog življa, tako rekuč u sredini našeg tela imali su Nemci svoje kule po varošima i trgovima. Trgovina, obrt, činovnici i školc bile su u rukama Nemaca. Iz ovih nemačkih tvrdava širila se germanizacija, kojoj su sc Slovcnci žilavo i sa velikim uspehom odupirali. U boju protiv prodiranja Germanstva u prvom je redu bilo Sokolstvo, koje imade za ovu dobu budenja nacijonalne svesti, nacijonalnog vaspitavanja u duhu odpornosti, u duhu pozitivnog stvaranja, največe zasluge.
Naša sadanja državna meda na severu, izuzev Koruške, prilično .odgovara našoj nacijonalno j etnografsko j granici. Ali unutar ove međe ostale su i još danas postoje nemačke oaze — varoši. U ovim je kraje* vima još i danas gospodar Nemac kao gospodarski jači elemenat. Svi ovi krajevi nalaze se u bližini naše severne državne granice. Dok su god
oni u rukama naših neprijatclja, to za nas znači veliku pogibao. U ovim su krajevima sokolska društva jedine organizacije, ko je rade da se to stanje promeni, koje rade na pridignuču jugoslovanske državne svesti.
I da ojačamo, da podupremo delo tih sokolskih društava osnovali smo kod našeg Saveza manjšinski odsek.
Razume se samo sobom da je naš delokrug rada odreden i za kras jeve, koji su madarizirani, koji su van naših državnih granica i druguda, a o kojem radu iz shvatljivih razloga nije oportuno ovako javno govoriti.
Savcz jc priznao manjšinski značaj sledečim društvima:
1. Črna (78 člana, 9 članica) pod pokroviteljstvom župe Celje.
2. Mežica (22 člana, 10 članica) pod pokroviteljstvom župe Celje.
3. Prevalje (48 člana, 13 članica) pod pokroviteljstvom župe Novo Mesto.
4. Guštanj (25 člana, 11 članica) pod pokroviteljstvom župe Gos renjske.
5. Dravograd (41 člana, 24 članica) pod pokroviteljstvom župe Ljubljana.
6. MutasVuzenice (36 člana, 16 članica) pod pokroviteljstvom župe Ljubljana.
7. MarenbergsVuhrcd (22 člana, 19 članica) pod pokroviteljstvom župe Maribor.
8. Murska Sobota (92 člana, 24 članica) pod pokroviteljstvom župe Zagreb.
Pokroviteljske župe	ovako su	izvršile	svoju	dužnost	ove	godine:
Celjska župa dala jc podporu društvu u Črni Din 500 i Mežici Din 500, za godinu 1925. i za god. 1926.
Novo Mesto za svoje društvo nije uoinilo ništa.
Gorenjska župa je obilato podupirala svoje društvo: moralno i mas terijalno. Priredila jc izlet u Guštanj, koji je imao veliki uspeh.
Maribor podupire svoja društva moralno i materijalno.
Ljubljana je svoja društva podupirala materijalno.
Zagreb za Mursku Subotu nije učinio ništa.
Ovom evo zgodom molim pokroviteljske župe, da sc intenzivnije brinu za poverena društva.
U smislu zaključka	lanjske skupštine	uveli	smo	sokolsku	marku.
Neke župe pokazuju upravo zamerno razumevanje za manjšinsko delo, dok se u nekim župama niti ne opaža. Molim, da tekuče godine sve župe, sva društva sve svoje dopise biljeguju sa sokolskom markom. Efekt če biti velik, a naše manjšinsko delo imače potrebnih materijalnih sredstava.
Tu imademo predlog saveznog starešinstva u tom pogledu, prilivaš tili ste ga, pa sada i ovaj zaključak sprovadajte.
Konačno mole da budu primljcni kao manjšinska društva:
Slovenjgradec 67 člana, 26 članica;
Beltinci 24 člana, 15	članica;
Gornja Radgona 36	člana, 51	članica.
Predlažem da im se molba uvaži i da im sc za pokroviteljice odrede ove župe:
Slovenjgradec župa Novi Sad;
Beltinci župa Tuzla;
Gornja Radgona župa Beograd.
Ovaj izveštaj brata Smertnika bio je prihvaćen jednoglasno velikim odobravanjem.
Dalnji predloži
Sada jc brat tajnik u kratko izvcstio o predlozima odbora JSS, kao i predlozima starešinstva JSS, pa su svi ovi prihvačeni, dodatkom glede sleta u Skoplju, da istom imadu sudelovati i1 one župe, koje nisu obavezatne, sa delegacijom od dvadeset članova vežbača i deset članica vežbačica, a sama obavezatnost da sc još proširuje na župe Novi Sad i Osijek.
Savezni načelnik brat . dr. Mjurnik podnašajuč izveštaj sedniec zbora župskih načelnika naglasio jc veliku važnost saveznih prednjačkih tečajeva i podnio predlog, da je svaka župa obvezatna da pošalje u teča« jeve barem jednog člana i jednu članicu.
Razumije se da su svi predloži TO bili prihvačeni jednoglasno.
Protiv pogona sokolskih radnika
Iza toga je na predlog osječke župe prihvaćen sledeči zaključak:
»Iz primljcnih izveštaja funkcijonara sokolskih društava konstatovano je, da je u mnogim, naročito u seoskim društvima, rad bilo ukočen, bilo sasvim utrnuo, zbog toga, što su vodeči funkcionari, večinom učitelji bez stvarne potrebe, a iz političkih razloga sa svojih mesta maknuti. Takav postupak vlasti smatra ova skupština direktnim atakom na Jugo* slavensko Sokolstvo, koje je u svojoj borbi za narodno i državno jedin« stvo, borbeno" i' nekompromisno, pa najcnergičnije protestuje protiv tih nepravda i poziva starešinstvo JSS, da prikupi konkretne podatke i na nadležnom mestu ishodi reparacije proti svih neopravdanih i teških pro* • gona jugoslavenskih sokolskih radnika.
Glavna skupština konstatovala jc zatim, da na periferiji u nacios nalno ugroženim krajevima nedostaje javnih prosvetnih radnika uopšte, pa poziva JSS, da poradi na nadležnom mestu, kako bi se u tc krajevc namestilo što više sokolskih radenika, naročito učitelja.«
Izveštaj revizora
Kako je time bila iscrpljena i poslednja tačka dnevnoga reda, pris hvatio je u ime revizijonalnog odbora reč brat M. Sterlekar, koji je izvcstio, da su revizori pregledali knjige i sve račune i sve pronašli u najlepšem redu, pa predlaže pohvalu: gospodaru, blagajniku i knjigo« vodstvu, a starešinstvu apsolutorij.
Jednoglasno prihvaecno.
Izbor novog starešinstva
Starosta objavljuje da sada treba preči na izbor novog starešinstva i upozorujc na pravila glede propisa izvršen ja ovog akta. Brat Mita Petrovič predlaže, da se bira starešinstvo na podloži kandidatske liste kako ju je sastavio kandidacijoni odbor i to sa aklamacijom.
Starosta br. Engelbert G angl; zamenici staroste br. dr. Lazar Car, br. Gjuro Paunkovič, br. Bogumil Kajzelj. Načelnik br. dr. Murnik Viktor;
načelnica Anuška JugsCigojeva; zamenici načelnika Stane Vidmar, D ra* gutin Šulce, Miroslav Vojinovič; zamenice načelnice Ryškova, Iličeva, Kaufmanova. Predsednik prosvetnega odbora br. Josip Jeras.
Članovi starešinstva: br. dr. Srdjan Budisavljevič, dr. Mirko Buič, Josip Čobal, Leo Franke, dr. Riko Fux, dr. Gustav Gregorin, dr. Fran Kandare, dr. Alija Košir, August Ludvik, Nande Marolt, Albert Poženel, Božo Račič, Josip Smertnik, Verij Švajgar, Franjo Zelenko, Tošo Živkovič.
Zamenici članova starešinstva: br. dr. Voj a Besarović, Bojan Drenik, Ferdo Juvanec, Ivan Mešek, Ivan Milost, Kosta Petrovič.
Revizori računa: br. Radiša Nišavić, Milan Sterlckar, Fran Sušnič.
Zamenici revizora: br. Josip Malenšek, Fran Medič.
Savezni sud: br. Janko Bleiwcis, dr. P. Pcstotnik, dr. Dinko Puc, dr. Janko Rupnik, dr. Dragotin Treo.
Zamenici: br. dr. Andrej Kuhar, Karel Pleivvcis, dr. Milan Šubic.
Ovaj izbor starešinstva JSS bio je burno pozdravljen frenetičnim pljeskanjem i klicanjem svakom pojedinom bratu i sestri, kad bi se pročitalo njihovo ime.
Rad ruskog Sokolskog Saveza
Pošto se sleglo oduševljenje odobravanja nad izborom novog stare* šinstva, prihvatio je reč starosta ruskog Sokolstva u našoj državi brat Poljanski, koji je podnio sledeči izveštaj:
Brado i sestre!
U ime Saveza Ruskog Sokolstva u inostranstvu pozdravljam bratsku skupštinu sa najboljim željama za napredak JSS, a na o^novu datog mi ovlaščenja od Strane starešinstva pokrajinskog Saveza Ruskog Sokolstva u Kraljevini SHS, podnosim ovaj kratak izveštaj o opstanku i radu ruskog Sokolstva u Jugoslaviji.
Vama je poznato da Rusi članovi jugoslovenskih sokolskih dru* štava, večinom su prikupljeni, u okviru datih nama prava, u ruske sokolske organizacije, koje stvaraju naš Pokrajinski Savez kao jedan važan deo Saveza Ruskog Sokolstva u inostranstvu.
U toku minule godine najviše se je radilo na konsolidaciji i orga* nizaciji onih ruskih odseka i gnezda, koja več postoje od 1922. godine, ali sa odobrenjem od strane starešinstva JSS uredbe o Ruskom Sokolstvu u Kraljevini SHS stvorila su se i nova ruska gnezda inicijativom ruskih Sokola — članova jugoslavcnskih sokolskih društava. Upravo reči ova uredba je uklonila mnoge teškoče u našem sokolskom radu te se oprav* dano smatra Starešinstvom SRS u inostranstvu kao važan događaj u našem životu.
Prema torne pre svega smatram za dužnost da zahvalim u ime starešinstva SRS kako starešinstvu JSS, tako i bratskoj skupštini, koja je ovu uredbu definitivno odobrila, na odobrcnju iste.	,
Na dan 1. januara ov. god. u Jugoslaviji postoji 17 ruskih sokolskih organizacija sa ukupnim brojem članstva do 2000 brače i sestara. S obzirom na broj ruske emigracije u Kraljevini (do 30.000) ovaj broj članstva nije baš tako velik, kako bi trebalo da hude, ali sa gledišta da su prilike u kojima živi ruska emigracija dosta teške, te znatno spre* čavaju stupanje u Sokolstvo, ovaj broj se može smatrati kao privremeno zadovoljavajuei.
Sa druge pak Strane i rusko sokolsko starešinstvo ne teži da vuće pod svaku eenu u rusko Sokolstvo što više članova, jer smatra da u doba organizacije važniji je kvalitet nego kvantitet, dok se stvori jedan dobar kadar ruskih Sokola, koji bi sprečio svaki pokušaj da sc rusko Sokolstvo iskoristi kao stranačko sredstvo u borbi ruskih političkih stranaka.
Največa pažnja starešinstva bila je obraćena na to, da se privuče u sokolske redove što više ruskog podmladka, naraštaja i dece i u ovome pogledu minula godina doprinela je pozitivne rezultate. Sve postoječe ruske škole u Kraljevini usvojile su sokolski sitem uzgoje; starešinstvo Saveza izvojevalo je poverenjc svih školskih uprava te sada budnim okom prati njihov sokolski rad i potpomaže ih na svaki način. Porastao je i broj podmladka i dece kod ruskih odseka sokolskih društava u Ze» munu, Beogradu i Zagrebu, dakle tamo gdc su centri ruske emigracije u Kraljevini.
Kod večine ruskih odseka vežbe su se izvodile u sokolanama brat* skih društava, a kod ruskih škola u školskim prostorijama. Pošto se je uvidelo da sa porastom odseka broj časova za vežbe postao je nedos voljan, a bratska društva, pored sviju želja, nisu mogla da dodele ruskim odsecima dopunske časove, starešinstvo jc preporučilo da se ruski odseci postaraju sa uredenjem sopstvenih sokolana i to tako da ove sokolane mogu da posluže i bratskim društvima kao izraz naše zahvalnosti na bratskoj pomoči	u početku organizacije.
Ova tačka	u našem programu delimično	je več ostvarena, pošto
u toku minule	godine uredene su tri ruske	sokolane	i to:	sokolana
ruskog odseka	Sok. dr. u Zemunu, sokolana	kadetske	škole	odnosno
ruskog odseka u Gorazdi i sokolana kadetske škole u Beloj Crkvi.
Sve te tri sokolane imaju potrebne sokolske sprave, a zemunska ruska sokolana pa čak i klavir. U toku iduče godine imaju se urediti sokolane ruskih odseka u Beogradu i u Zagrebu.
Koristim ovu priliku da javno zahvalim na bratskoj pomoči onim župama i društvima, koje su nas potpomoglc u ovome poslu.
Pored ovoga rada na uredenju sopstvenih sokolana, što mi smatramo kao bitan uslov za napredak ruskog Sokolstva, radilo sc i na uzajamnom zbliženju ruskih sokolskih organizacija rasejanih po celoj Kraljevini. U tu svrhu održana su dva kongresa delegata ruskih sokolskih organis zacija u Jugoslaviji i to: u Pragu 3. jula p. g. prilikom VIII. sveslaven* skog sokolskog sleta i u Beogradu 13.—14. novembra p. g. Na ovom drugom kongresu odobren je program rada za 1927. god. i sastavljen načrt I. sleta ruskog Sokolstva u Jugoslaviji. Ovaj slet če se održati, razume se po odobrenju starešinstva JSS, kad budu fmansiske prilike to dozvolilc. Sad se radi na prikupljanju potrebnih sredstava, a pošto možemo da računamo samo na sopstvenc snage, ovaj posao če zahtevati dosta vremena i napornog rada. Sa gledišta postoječe tehničke spremc na slet bi mogli da dovedemo do 1000 vežbača i vežbačiea.
Kadi propagande sokolske ideje kod ruske emigracije i da sc vidi, da mi postojimo i radimo, sve ruske sokolske organizacije imale su javne istupe i priredbe. Da ne zloupotrebljujem Vašu pažnju neču prebrojavati u pojedinosti sve ovc nastupc i priredbe, več ču napomenuti, da isti su se izrazili u sudelovanju u društvenim i župskim akademijama, po» selima i javnim vežbama dotičnih jugoslovenskih društava i župskim
sletovima. Sa največim naporom radili su ruski oclseci Sok. dr. u Beos gradu i Zemunu, koji su priredili više specijalno ruskih akademija i posela.
Najznačajniji dogadaj u našem životu u minuloj godini bilo je naše učešće u VIII. svesokolskom sletu u Pragu u julu mesecu pr. god.
Zbog nedostatka u novčanim sredstvima mogli smo da dovedemo samo 100 vežbača i vežbačica, prosečno po jedno odelenje od svakog ruskog odseka. Impozantna slika ovoga sleta proizvela je duboki utisak na našu omladinu i dala podstreka za svestan rad u duhu prave sokolske ideje.
Kao zakljueak ovome mome izveštaju mogu da konstatujem, da naš skroman sokolski rad ipak ima več izvesnih pozitivnih rezultata: Sokolstvo je več opaženo ruskom emigracijom, ruske novine koje sc štampaju skoro u svima prestonicama Europe, sve više i više pišu o ruskom Sokolstvu i o važnosti sokolske ideje za ruski narod. Na ovaj način sokolska ideja se širi kod ruske cmigracije u inostranstvu i to nama uliva nadu, da neče sokolska ideja propasti kod ruskog naroda, i ako je Sokolstvo zabranjeno u Savezu Soeijalističkih Sovjetskih Re* publika (bivša Rusija), jer ovde pod Vašom bratskom zaštitom, stvara sc taj kadar ruskog Sokolstva, koji ima da uspostavi isto u Rusiji, čim budu prilike to dozvolile.
Zahvaljujuči Vama na bratskoj pomoči, pozdravljam Vas, bračo i sestre sa našim sokolskim bratskim
Zdravo!
Ovaj izveštaj brata Poljanskog primljcn jc sa velikom simpatijom, pa su svi prisutni živo aklamirali prisutnu rusku sokolsku delcgaciju, koja je očito bila dirnuta ovim toplim izljcvom simpatija jugoslavcnske brače.
Zaključna reč brata staroste
I time jc bio dnevni red ove veličanstvenc skupštinc zaključen.
Sad je ustao savozni starosta brat Ga n gl da održi svoju zaključnu reč. Progovorio je rečima, koje su ječale u dvorani, a kojc su živo padalc na srca sviju prisutnih.
Bračo i sestre!
Prilike su takove, da jc preka potreba, da i mi svi, koji smo evo ovde sabrani na ovoj današnjoj skupštini, kažemo jasno i otvoreno: Mi smo najbolji saveznici naše slavne i hrabre vojske. Svesni smo i to vrlo dobro znademo da če zadnju reč u borbi govoriti mač naših jugoslovens škili vojnika i pesnica naših jugoslovenskih Sokola. (Burno odobravanje.)
Zaključujem VIII. glavnu skupštinu i poživljeni Vas, da sc kao apostoli velike misli raspršite diljem naše zemlje kao pobornici za svete naše ideale. Velika nas čeka zadača prihvatom zaključka za pokrajinski slet u Ljubljani prigodom otvorenja sokolskog Doma na Taboru. Na ovom sletu hočemo pokazati da je sivi Soko močniji od svih naših ne* prijatelja. Tražimo da iz svakog sokolskog srca bukti plamen ljubavi do domovine i naroda. Zato ustrajmo u revolucijonarnom duhu na stvaranju novog pokolenja, da se Soko uspne na čelo celokupnog kub turnog čovečanstva. Podite bračo i sestre od kuče do kuče, propovedajte
od srca do srca i dižite tc širite ideju Sokolstva. To je zapoved Vašeg staroste.
Glasnici sokolske misli budite iskreno pozdravljeni. Zdravo!
Ove reči brata staroste bile su popračene živim odobravanjem i klicanjem, a delegati se u živom razgovoru u najugodnijem raspolo» ženju i pod dojmom poslednje zaključne reči brata staroste, počeli po malo razilaziti, a opet da ugrabe vremena, kako bi se spremili za neke dalnje dužnosti.
Sokolstvo u audijenci kod Kralja
Poznato je, kako se Nj. Vel. Kralj Aleksandar živo zanima za rad Sokolstva, pa je svakom zgodom pokazao veliku ljubav i naklonost do' Jugoslovenskog Sokolstva.
Prigodom obdržavanja svoje glavne skupštinc u Beogradu nije moglo Sokolstvo propustiti, a da se tom zgodom ne pokloni svome močnom zaštitniku i dobrotvoru. Zato su se po podne tog dana u šest sati sabrali u dvoru svi članovi saveznog starešinstva i predstavnici sviju župa JSS, da korporativno kao reprezentacija celokupnog članstva iskažu vladaru svoju duboku zahvalu i odanost, a da mu ujedno tom prigodom uruče krasno uvezanu spomenicu I. svesokolskog sleta god. 1922. u Ljubs ljani. Tačno u odredeno vreme kralj je stupio u prijemnu dvoranu, gde su ga sabrani Sokoli i Sokolice pozdravili sa iskrenim »Zdravo!«
Starosta JSS brat E. Gangl u krasnom, kratkom govoru pozdravio je kralja, naglasio nameru Sokolstva, da se zahvali vladaru za svu nas klonost i pažnju. Na to je uručio vladaru sletsku spomenicu, koju je kralj letimice sa zanimanjem pregledao. Kralj je na pojedine članove reprezentacije stavio mnoga pitanja, koja su pokazala, kako je temeljito informisan o prilikama i o radu Jug. Sokolstva. Sa velikim je zadovoljs stvom primio do znanja zaključke glavne skupštinc, dao si redom preds staviti sve funkcijonare Saveza i delegate župa. Svakog od njih pitao je o stanju i razvoju Sokolstva u njihovim župama, a vanredan je pokazao interes za procvat Sokolstva u južnoj Srbiji i Crnoj Gori.
Po dovršenu razgovoru Kralj je izrazio svoje zadovoljstvo radom Sokolstva i izrazio nadu, da če organizacija učiniti sve, da se sokolska misao razvija što jače u svakom delu naše države.
Oduševljenim Zdravo poklicima oprostilo se Sokolstvo od vladara, koji je i ovem zgodom baš svojim zanimanjem za našu stvar, toliko oduševio Jugoslovensko Sokolstvo.
Svečano veče
Još je istog dana beogradska župa »Dušan Silni« u počast delegata JSS priredila uvečc u 20 časova svečano sokolsko veče u sokolani društva Beograd I. I ne samo beogradsko Sokolstvo, več i predstavnici vojnih i civilnih vlasti, čehoslovaeki poslanik, admiral Priča u zastupstvu vla» dara, predstavnici raznih patriotskih udruženja i ogroman hroj gradans stva, do poslednjeg mesta napunili su veliku dvoranu i galerije Sokola I. Može se punim pravom kazati, da je ovo veče bila manifestacija svili Beogradana, što u svojoj sredini imadu kao gosto predstavnike one nacijonalnc organizacije, kojoj je jedinstvo, sloboda i napredak naroda najviši cilj i najsvetiji zadatak.
Samo veče otvoreno je svečanom akademijom na kojoj je uvodno brat Stevo Žakula odeklamovgo poznatu Šantičevu pesmu: Ko Bogovi lepi. Pojava starog borca Sokola, koji je baš tog dana bio odlikovan saveznom plakctom, izazvala je veliko oduševlcnje, pa su bratu Stevi priredcnc srdačne ovacije. A zatim su sledile dvanaest tačaka rasporeda, kojeg su ispunili svojim nastupima bratska sokolska društva: Beograd« matica, Beograd I i Zemun. Izvedbe ovih društava pokazale su, da je rad u beogradskoj sokolskoj župi, a naročito u pomenutim društvima na višini svoje zadaee. Od sviju tačaka največe udivlcnjc izazvale su kom« pozicije saveznog načelnika brata dra. Murnika »Turski marš« i »U boj«, pa su bratu dru. Murniku sa strane gledaoca prircdene srdačne ovacije u živom odobravanju i klicanju: Živio Murnik!
O samoj izvedbi teško je govoriti. Jedna, kako druga, tako i po« slednja tačka nastupa bile su izvedene najpreciznije. Brača, sestre, oba naraštaja i deca prikazala su odrcdene vežbe sa mnogo spreme, efekta i veselja, pa je to sve još jače pridiglo celokupan divan dojam.
Posle programa razvila se igranka i slobodna zabava u svima pro« štorijama sokolane, gde su delegati Sokolstva ostali u ugodnom razgo« voru sa znancima, bračom i prijateljima.
*
Tako je evo Jugoslovensko Sokolstvo dovršilo i provelo svoju ovogodišnju glavnu skupštinu. Ono je ozbiljnim i smišljcnim radorn baš na ovogodišnjoj skupštini dalje proširilo i učvrstilo svoju organizaciju, odredilo joj smernice rada za tri godine unapred, a ujedno pokazalo, da je u njega volje i energije, da če ono i znati i moči da taj rad sprovede na korist domovine i naroda.
*
Skupština je primila sledeče brzojavne pozdrave:
Prag (radio). Sklanimc se hluboce pred pamatkou padlych junaku.
Č e s k o s 1 o v c n s k a Obe c Sokolska.
Mostar. Verujuči u životnu snagu sokolske misli osečamo da če Sokolstvo uzburkati narodne snage, povesti ih jedinstvenom cilju i stupiti na čelo velikih pokreta koje narod očekuje težeei životu nacijonalnih ideala, sreean po narod, Kralja i^otadžbimu. Neka vam rad hude Zdravo!
Župa Aleksa Šantie.
Vukovar. Složan bratski i uspešan rad želi sa bratskim Zdravo!
Sokolsko društvo.
Ljubljana. U duhu s Vama, šaljem svoj brači iskrene pozdrave. Zdravo!	K	a	j	z	c	1	j	.
Sarajevo. Želim najbolji uspeh. Zdravo!	B e s a r o v i e.
Subotica. Želim srečan rad i pun uspeh skupštinc. Zdravo!
P er a Lazarevič.
Užice. Toplo pozdravljamo rad skupštinc, želeči joj pun uspeh. Zdravo!	.Tchlička«Grbieeva.
Ante Brozovič.
Brat Ivan Bajželj — pedesetgodišnjak
Ovih dana doživio je jedan od redkih sokolskih radnika brat Ivan Bajželj, bivši podstarosta JSS, poznati sokolski pisac i sadanji urednik »Sokoliča«, pedesetgodišnjieu svoga života.
Nije glavno da je brat Bajželj doživio 50 godina života, već je udivlenja vredno, da je on taj život, osim one najranije dečje dobe, posvetio Sokolstvu.
Rodio se u Sv. Joštu, a prvu svoju mladost proživio je na divnim zelenim visoravnama Stražišča kod Kranja. I kao da je bistri gorenjski vazduh, divota prirode planinskog kraja, široki pogled na planine, delovao
Brat Ivan Bajželj
na njegovu dušu, da je več od rane dobi svoga života poprimio zdravo i moralno vaspitanje, telesnu jakost i fizičku odpornu silu.
Sve te odlike rešile su ga i dalje kao mladiča, kada je došao u Ljubljanu, da onde svrši svoj študij za učiteljski poziv, kojeg je dovršio god. 1897. I kao svršenu učitelju prvo mu mesto bilo u Jesenicama, da kasnije preuzme mesto nastavnika gimnastike u Idriji. No on uvek željan spreme i znanja, težio je za podpunim savršenstvom, pa je doskora pošao u Beč, gde je god. 1905. sa odličnim uspehom svršio telovežbeni študij na beekom univerzitetu.
Invazija tudina i njega je prisilila, da ostavi svoju milu Idriju i da se god. 1920. preseli u Ljubljanu, gde je ponajprije nastavnikom na gims naziji, da kasnije prede na realku, a onda postaje referentom za telesni
odgoj kod zdravstvcnog odseka u Ljubljani. Godine 1922. i opet se vrača u školsku zgradu, pa preuzima mesto nastavnika gimnastike na ljub* ljanskoj učiteljskoj školi.
Karakternost, odrešitost, tvrda vera u rad i napredak, skromnost i nesebičnost glavne su odlike brata Bajželja. Zato je i on posvuda i od svakog visoko poštovan, dobar prijatelj, dobar drug, dobar brat.
I zato baš imade Sokolstvo mnogo razloga da se seti njegove pedesetgodišnjice.
Ljubav do čovečanstva i sopstvenog naroda ishodište je čitavog njegovog životnog zadatka.
Sav svoj život, čitavo svoje delo posvečuje vaspitanju omladine u školi, i van nje, u Sokolu i van njega u opštem društvenom životu. Nebrojena su njegova predavanja i nagovori omladini, u kojima ih bodri na rad, ustrajnost, na pripravu za život, k ljubavi do roditelja, porodiee, vlastite grude i domovine.
Od god. 1920. ureduje naš omladinski list »Sokolič«.
Posle godine 1918. kada se jače počelo raditi na širenju i pridizanju sokolske literature, pero brata Bajželja popunjava prazninu naše telo* vežbene i organizacijone strane. Njegovi članci o anatomiji i fiziologiji u »Sokolskom Vestniku«, kog su od god. 1911.—14. izdavale udružene slovenske sokolske župe, imadu trajnu vaspitnu vrednost. God. 1919. preuzeo je uredivanje »Sokola«, kojeg je još za onda izdavalo slovensko Sokolstvo. Odlični su njegovi članci u »Učiteljskem Tovarišu«, »Sokol* skom Glasniku«, »Sokolskom Vjesniku zagrebačke župe«, »Sokoliču«, sokolskim kalendarima, u »Našoj Radosti«, u sokolskoj rubriei »Jutra«. Iz češkog je preveo »vežbe za decu«, »vežbe na spnlvama«, priredio čchoslovački tehnički nazivoslovni rečnik i t. d.
Javan rad, tih, bez buke vazda mu je naročito drag i u njemu nalazi največe zadovoljstvo.
Brate Ivane, spleo si lepo ukrašen venae svoga duševno bogatog života, kojim kročiš putem naprednog idealiste, često puta posut trnjem, ali tvoja je vera neslomiva, tvoj idealizam večno plamenit, jer vidiš da naše delo uspeva i napreduje i da su plodovi skupnog rada oko omladine sve bolji, sve jači.
Šta da jošte kažemo. Čitav niz saveta, konferenca, sastanaka, sed* nica, a u kojima on vazda živo učestvuje. Njegovo zdravo rasudivanjc, inicijativu i zauzetnost, ncvidljivo, nečujno kriju toliki i toliki sokolski zapisnici. Bio je mnogo godina uzornim tajnikom Idrijske sokolske župe, a čitav niz godina vršio jc Važne funkcije u starešinstvu JSS. Zadnjih godina njegova spretna ruka vodi prosvetni rad ljubljanskog Sokola I.
I u tom radu opet jc na svom mestu. Mrzi svaki isprazan govor, poznaje samo: predlog, zaključak, a onda rad.
Kakav je kao Soko, takav je i kao nastavnik. Po uzoru velikih čeških dačkih sletova, priredio jc u poratnim vremenima dva velika telovežbena nastupa daštva, kao uzoran primer u kojim granicama imade da se kreče telesno vaspitanjc, ako hočemo da telovežbom postignemo uzor telesne lepote i plemenite misli bez svake rekordne surovosti.
I danas, gde brat Bajželj navršuje pedeset godina života cela so* kolska porodica poštovanjem gleda na njega, jer njegov je rad posvečen narodu.
Krate Bajželju budi nam zdrav i mlad, stupaj i dalje svojim ravnim životnim putem oštro i samosvesno i radom svojim svetli onima, kojima si svoj život posvetio!	P.
Prvi sokolski Savezni ski/aški tečaj
Napokon! — uskliknuo je mnogi, kada je pročitao ohjavu TO našega Saveza, da prireduje skijaški tečaj. Napokon! — uskliknuo je zato, jer smo svi od srca želeli, da se ova krasna i zdrava panoga našeg sistema počne ozbiljno gajiti u našim društvima. I ako smo doduše malo dockano došli do ovc spoznaje, to sada možemo očekivati hrži i bol j i razmah. TO Saveza predobio je za ovu panogu izvrsnog stručnjaka i organizatora
Polarnici Saveznog stcijaškog tečaja
brata Rudolfa Badjuru. Njegove izvršne sposobnosti su nam jamstvom, da če se skijaštvo u našem Sokolstvu naglo i sigurno razviti. Tečaj, koji je priredio Savezni TO, bio je prvi ovc vrsti, za početak doduše slabo posečen, ali zato uspesi iznenaduju. To šta su braea, koja nikada pre nisu imala skije na nogama, polučili u vrlo kratko vreme, mnogo je, jer oni su svi nakon dovršenog tečaja skijali, kao najizvežbaniji stari ski» jaši. Njihova frapantna izvežbanost najboljim je dokazom o vanredno dobroj učevnoj metodi brata Badjure i potvrduje našu davnu tvrdnju, da se vežbač sa sistematskim sokolskim vaspitanjem, igrajuč nauči svaku novu panogu telesnih vežbi. Brat Badjura, koji je isškolovao več toliko skijaša, pričao nam nakon tečaja, da je užitak vežbati našu braču, koja su pre svega diseiplinovana, a u drugu ruku, tako gibki i snažni, da svaki novi pokret igrajuč svladavaju. Unatoe oštrom i napornom radu,
Sokoli - skijaši Sokolskog društva na Bledu
dobrog sata pešačenja prispeli smo do podnožja, u selo Reka. Počeli smo se po malo uspinjati. Dolina nam još uvek ukazivala svoje ervenos sivo jesenje lice. Proplanke i polja pokrivao je tanak sloj snega, pa nas več počela hvatati zabrinutost, da li če ga biti dovoljno za deset dana. Kako nam je gusta magla sprečila svaki pogled, razvio se medu nama živahan razgovor, koji nam kratio vreme. Sta smo se više uspinjali, to je bila debija snežna odeča zemlje. Zimska priroda počela nam otkri* vati svoje čare. Gledajuč predivne zimske slike zaboravili smo na svaku umornost. Iz daljine doprlo je do nas veselo ijuškanje ljudi, koji su se jednako poput nas radovali beloj zimskoj prirodi. Jedan od tih glasova dopirao nam sve bliže i doskora nas na skijama pozdravio upravitelj Mariborske kuče. Požurili smo korake i ne potraje dugo, kad smo oko dva časa po podne ušli u naš privremeni zimski dom u kome smo našli
sledečeg dana nije se opažala nikakova umornost ili klonulost. Nadajmo se, da če do godine tečaj biti bolje posečen.
O utiscima, koje su polazniei tečaja poneli sa sobom, neka pričaju sami. Ali po izjavi pisca nemoguče je opisati sve lepote i doživljaje u tom gorskom kraljevstvu. Tko hoče da imade tačnu sliku neka dode sam, pa če videti krasote i užitke divne prirode.
U petak 21. januara mi Ljubljančani odvezli smo se jutarnjim vozom prama Hočam. Gusta magla prekrivala je belu prirodu, koja je željna očekivala trake toplog sunca. Oštro i brzo soptao je naš voz. Nadali smo sc, da če nam se putem pridružiti brača iz drugih krajeva, ali na našu veliku žalost u Hočah smo sami izašli iz voza. Sneg jc lagano počeo pršiti kad smo se zaputili smerom Marborske kuče. Put je bio blatan i težak, a naši pogledi znatiželjno su lutali po Pohorju. Nakon
još jednog brata iz Maribora. Jedva da smo si po nešta utišali glad i žcdu, kad smo se odmah našli na snegu, da vidimo, kako če izgledati prvi naši korači na skijama. Bilo jc veselo i nista teško. Vežbali smo sve do večera. Vratih smo se u kuču, gde nas opet pozdravio još jedan novo nadošli brat. Tekom subote i nedelje prispela su još trojica ? tako se sabralo lepo odelenje Sokola»skijaša. Iz Ljubljane: br. ing. Poženel Albert i Vrhovec Alojzij, iz Maribora: br. Mačus Franjo, Majer Franjo, Reš Makso; iz Murske Sobote: brada Hočevar Ciril, Berlot Ante; iz Celja: Pah Fric. Broj polaznika nije nas zadovoljio i kud i kamo bilo bi vese« lije, da nas jc bilo više. Nakon večere odmah smo se legli na počinak. Sledečeg dana u osam sati bili smo več na skijama i započcli vežbom. Prem smo svi bili počctnici, lakočom, prirođenom vežbaču, shvatili srno odmah svaku vežbu našeg učitelja. Kolena učinismo gibkima posebnim prostim vežbama na skijama, koje smo svako jutro vežbali pol sata. Brzo smo napredovali u čučnjevima, poklekima, poskokima i drugim osnovnim vežbama, pa smo za nekoliko dana izašli več na skijanje u teren izvan granica našeg vežbališta. Vežbali smo neumorno od 8 do pola dvanaest o podne i od pola dva do pola šest po podne. Nakon četiri dana tečaja upoznali smo se sa svima skijaškim vežbama i raznim zaprekama. U sredu 26. januara načinili smo dulji izlet na Rušku kuču (1250 m). Sad su nam kolena več bila gibkija, korači dulji i gladi. Na grebenu Pohorja ugledali smo čudnovate prikaze, koje je načinilo obilje snega i bura. Jurili smo silno brzo po debelom snegu, a vrhovi drveča, • zaviti u zimsku odeču, nekako nas čudnovato pozdravljahu. Vrhovi omorika caklili se u svom bisernom odsevu na suncu i djvno menjali svoje boje. Svaki čas pružala nam se nova slika. Poput uzburkanog mora pružala nam sc površina planina, a koju su sa svih strana okruživale. visoke snežne piramide crnogorice. Dug je bio put, a vreme opet tako kratko u tom divnom zimskom raju. Največa nam radost beše put natrag, spram dolje. Dobro smo si opremili' naše skije, da ne bi skijali prelagano. Zažviždila je žviždaljka našeg brata Badjure i u kratkim raz« macima jedan za drugim otisnuli smo se natrag u dolinu. Jureč natrag nismo bili u mogučnosti da posmatramo divnu okolicu koja nas okru« žtvala, jer smo jurili sve brže i brže, da nam jc izmicao svaki pogled. Bio je to naš prvi izlet, pa ako i počctnici, svi smo sretno prispeli do kuže, a da se nije desila ni najmanja nezgoda. Kasnije smo poleteli od Mariborske kuče do Sv. Bolfenka, da sc učimo upravljati po šumi. Nakon večere imali smo dnevno teoretsko poduku brata Badjure, koji nam je tačno razložio sve, što mora da znade dobar skijaš. U Mariborskoj kuči imali smo dobru opskrbu, a što je glavno jeftino. Upravitelj, sam odu« ševljen Soko, udovpljio je svakoj našoj želji, a ravni oko njegove kuče bile su kao stvorene za početne vežbe na skijama.
Brzo, na žalost prebrzo, prošli su dani i u utorak 1. februara tečaj se zaključio na opšte zadovoljstvo svih sudelujučih.	A.	Vc.
IZ STAREŠINSTVA JSS
Zahvala Nj. Vel. Kralja
Na brzojavni pozdrav JSS odaslan sa ovogodišnje redovite skupštine u Beogradu N. Vel. Kralju, starešinstvo Saveza primilo je od kr. dvorske kancelarije sledeči odgovor:
»Prijatno dirnut rodoljubivim izrazima odanosti podnesenim sa skupi štine Jugoslavenskog Sokolsko g Saveza u Beogradu, N j. V. Kralj blago* voleo je narediti da se izjavi srdačna zahvalnost na tome,
Ministar Dvora *	Jankovič,«
Poseta delegacije JSS kod predsednika beogradske opštine
26. marta do podne iza otkrića spomenploče palim Sokolima, dele* gaeija starešinstva JSS od braee: starosta G a n g 1, načelnik dr. M u r* n i k, podstarosta Paun kovic i tajnik dr. Fux učinili su poisetu kod predsednika beogradske opštine dra Koste Kumanudia. Predsednik opštine primio je delegaciju najsrdačnije, izjavio svoju radost, da se Jugoslo* vensko Sokolstvo sakupilo u prestolnici i da je odlučilo da II. juggslo* venski svesokolski slet priredi u Begradu, za koji je obeeao najširu pod* poru grada i gradanstva.
*
Lep primer pažnje
Starešinstvo JSS i delegati sokolskih župa na svom putu u Beograd na glavnu skupštinu, bili su ugodno iznenadeni od bratskih sokolskih •društava u Sremskoj Mitroviči i Zemunu. Prvo društvo sa svojim elan* stvom doeekav voz na stanici, srdačno je pozdravilo putujuću braeu i svakom pojedincu izručilo po kiticu eveea, drugo društvo sa svojim stare* šinom bratom Živkovieem na čelu, jednako je dočekalo voz na zemun* skoj stanici, pozdravilo starešinstvo i delegate. Večina brače i sestara dapače ušli su u sam voz i bili pratnjom do samog Beograda. Na toj pažnji neka bude bratskim društvima izražena bratska srdačna hvala.
•	Starešinstvo JSS.
*
Da se izbegne nesporazumu
Na sedniei TO Saveza prihvačen je zaključak, koji je sankcijonisan po zboru župskih načelnika u Beogradu, a koji zaključak glasi:
Zapaženo je da neki istaknuti sokolski funkcijonari, članovi teh* ničkih organa Jugoslovenskog Sokolstva, primaju se vidnih funkcija u organizacijama, ko je izvesnim posebnim načinom vode skrb o od goju dece.
Kako je i Sokolstva največa briga odgoj dece i naraštaja, a Sokol* stvo se u tom odgoju služi svima i najmodernijim tekovinama, kojc su se u praksi pokazale svrsi shodnima, to je onda dužnost takovih funkcit jonara, da svoj rad razvija u Sokolstvu, a da ne deluju na dve strune, jer to onda unaša zabunu u redove omladine, koja se u predmnevi, da gleda u svojim vodama ustaljene uzore, onda ne zna orijentirati ili se orijentira na štetu Sokolstva.	Tehnički	odbor	JSS.
Iz organizacije JSS
Na starešinstvo JSS stiglo je više upita', kako se imade obnašati jedno sokolstvo društvo, ako 1. član utemeljač stalno se preseli u drugo mesto; 2. za slučaj da član utemeljač ne če plačati niti saveznog, niti župskog poreza; 3. kako uplačuju poreže počasni članovi po starim pra» vilima.
Na sve ove upite odgovara organizacijski odsek JSS:
ad 1. Ako se član utemeljač stalno preseli drugamo, gde postoji sokolsko društvo, imade sc kod tog društva prijavili kao novi član, a sa starim brojem katastra, ako želi da u tom kraju sokolski deluje. Kao redovan član toga društva imade izvršavati i sve materijalne dužnosti; kao: plačati elanarinu, župski i savezni porez, tiskovni fond, građevni fond itd. Njegova prava kod predašnjeg društva time nisu pošvema pre* stala; čim se povrati natrag, njegov se predašnji odnos do društya autos matski obnavlja. Do tada kod starog društva nema niti prava niti bilo kakovih dužnosti.
ad 2. Ako član utemeljač neee plačati niti župskog niti saveznog poreza. tada ne izvršuje svojih dužnosti, koje su .prepisane za svakog redo* vitog člana. Član utemeljač je redoviti član, pa je utemcljiteljnom svotom uredio jednom za svagda samo društvenu članarinu, ali nipošto ostalih doprinosa. Utemcljiteljna svota uopšte imade biti tako visoka, da se od njenih kamata može podmirivati članarina. Ako takav član pod nikojim uslovima neče plačati drugih doprinosa (poreže), imade ga društvo brisati, a utemeljiteljnu svotu povratiti, ako izjavi na izričiti upit, da na nju reflektira.
ad 3. Za počasne članove imade društvo podmiriti sve poreže iz svoje blagajne, jer je u njihovim zaslugama za društvo to samo po sebi shvatljivo.
Po sadanjim pravilima nema više počasnog članstva, niti počasnih funkcijonara.
Nande Marolt, predsednik organizacijonog odseka.
*
Skupština Jugoslovenske Sokolske Matice
Pozi v
na V. redovnu skupštinu JSM r. z. z o. z., (koja če se obdržavati 19. maja 1927 u 18. časova u prostorijama JSS„ Narodni Dom, sa sledečim dnevnim redom:
1. Pozdrav predsednika.
2. Izveštaj tajnika.
3. Izveštaj blagajnika.
4. Izveštaj revizora.
5. Eventualia.
Za slučaj da redovita skupština u zakazano doba nebi bila kadra da stvara zaključke, to ec se glasom pravila po časa iza toga obdržavati druga skupština, koja ec moči da stvara pravovaljane zaključke bez obzira na broj prisutnih zadrugara. Zdravo!	Odbor.
Zabrana sudelovanja srednjoškolske omladine u društvenim funkcijama
Ministarstvo prosvetć, odclenje za srednju nastavu svojim rešenjcm
S.	N. br. 4875. od 1. marta o. g. odredilo je:
U želji za što večim širenjem Sokolstva i telesnoga vaspitanja u narodu odobreno je školskoj omladini da se telesno vežba i vaspitava u sokolskim i sportskim organizacijama.
Po saznanju poveravaju se školskoj omladini po tim organizacijama cesto i takve funkcije koje su isključivo za zrele ljude. Ima i slučajeva da školska omladina učestvuje u glasanju i u rešavanju spornih pitanja na sednicama i na godišnjim skupštinama zajedno sa ostalim društvenim članovima iz gradanskoga staleža i da se bira u društvene uprave.
Ovim se često i nehotično stvara stanje medu školskom omladinom koje se kosi sa pedagoškim i školskim načelima vaspitanja.
Da se u buduće ne dešavaju takvi slučajevi i da školska omladina bude poštedena ovakog sličnog uticaja Gospodin Ministar Prosvete odlu* kom svojom S. N. br. 4875. od 28. fcbruara 1927. god. zabranio je školskoj omladini svako aktivno sudelovanjc u gore spomenutim funkcijama od« nosno radu.
Učestvovanje školske omladine u gore imenovanim organizacijama, a u koliko se to odnosi na korisno i vaspitno telesno vežbanje, Gospodin Ministar odobrio je i dalje.
*
Jedna satisfakcija
Ljubljanski »Slovenec« od 16. marta o. g. pod naslovom »Sokol* stvo« donosi:
»U svojim članicima »Jutru na odgovor« dne 23. oktobra 1926. br. 243 i dne 31. oktobra 1926. br. 350 pod naslovom »Strossmayerov spo* menik« predbacili smo Sokolima, da su na Bledu gnojnicom polevali češke i slovenske Orlove, pa onda predbacili Sokolstvu, da je protus krščansko i protuversko. Kako iz resolucija zagrcbačkog Sokolskog Sa= bora iz god. 1924. sledi, da su ta sva predbacivanja redom neosnovana, to ih, kao i one glede dogadaja na Bledu, ovime lojalno op ozivljemo.«
Uredništvo »Slovenca«.
*
Počast čehoslovačke brače palim Sokolima
Ovogodišnjoj našoj skupštini JSS u Beogradu prisustvovali su kao delegati ČOS brača Vincenc Štčpanek i Bogumil Havel. Kao uvek, čeho* slovačka brača i ovaj puta su iskazala doličnu poštu našim nacijonalnim svetinjama i to ovaj puta na način, da su u dvorani Sokola^matica na novu spomenploču u ime ČOS položili lep lovor venac sa trakama u čehoslovačkim bojama i prigodnim napisom. Ovom aktu pažnje i pijeteta čehoslovačke brače u samoj sokolani, prisustvovao je velik broj članstva, koga se taj gest ugodno dojmio.
•
L. sednica starešinstva JSS 14. marta 1927
Prisutni: starosta Gangl, Čobal, Fux, Franke, Gregorin, Jeras, Kandare, Košir, Ludvik, Marolt, Smertnik. Ispričani: Kajzelj, Murnik, Račič, Švajgar, Zelenko. — Brat starosta seča se preminulog brata Voji*
slava Vuksana, staroste sokolskog društva u Pakracu, koji si stekao velikih zasluga u vlastitom društvu, kao i sa osnivanjem novih društava u okolici Pakraca. Pokliku: »Slava njcgovom spomenu!« priključuju se svi prisutni ustajue. — Dalje izveštava brat starosta, da je u ime starešinstva pri* sustvovao proslavi brata Bajželja (50»godišnjica), koja se obdržavala na Taboru. U znak priznanja za njegove velike zasluge za Sokolstvo uručio mu- uvezanu Spomenicu, šta se prima do znanja. — Raspravlja se u kome obliku da se izdaju izveštaji za glavnu godišnju saveznu skupštinu. Za* ključuje se da sc izveštaji objave u »Glasniku«, koji će izači kao dvobroj
5.	i 6. — Tajnik brat dr. Fux izveštava: župe Novi Sad i Split pozdrav* ljaju starešinstvo Saveza sa svojih skupština. Zaključuje se pismeno zas hvaliti. — Putem prosvetnog odelenja kod ljubljanske oblasti stigao je izveštaj ministarstva prosvete, kojim se javlja, da je naše knjige od* stupilo referentu Momiru Korunoviou. — Župe Novo mesto, Maribor i Split prijavljuju nova starešinstva. — Društvo Sombor moli da bi savezni delegat prisustvovao sletu novosadske župe u Somboru. — Župa beogradska javlja, da je dozvoljena polovica vožnje za glavnu skupštinu u Beogradu. —- Sokolska župa Split javlja da je svoj naziv upotpunila u naziv: »Sokolska župa vojvode Hrvoje u Splitu«. — Župa Osijek pris javljuje novo društvo u Belom Manastiru. — Župa Banjaluka prijavljuje osnutak novog društva u Cazini. — Župa Sarajevo primila je nova društva: Goražda i Hojnic, što se privremeno t, j. do odborske sednice prima do znanja. — Brat Badiura poklonio je saveznoj knjižnici svoju knjigu »Smučar« (skijaš). — Konačno brat tajnik čita predloge za glavnu skupštinu: Predlog župe Osijek u stvari intervencije radi premeštavanja učiteljstva predložit če se skupštini, pošto su sve dosadanje savezne pritužbe bile bezuspešne. — Predlog župe Banjaluka, da poslovna godina započinje sa 1. IX. u godini, a dovršava sa 31. VIII. dojduče godine odstupa se organizacijonom odseku. — Predlog župe Zagreb da Savez izda diplome za sva	društva	bez teksta, odstupa se	gospodarskem	od*
seku. — Predlog župe	Tuzla,	da se umesto	čiste dobiti na sokolski	dan
1. XII. uvedu papirnate značke, predložit če se skupštini na odobrenje.
Brat Smertnik izveštava o toku glavne skupštine mariborske župe, kojoj je prisustvovao kao savezni delegat. Dalje izveštava da se obdržavala sedniea odseka za manjine, kojoj su sudelovali ,svi zastupnici manjinski. — Brat Čobal izveštava nadopunom na informacije brata Franketa u zadnjoj sednici, da su svi odseci od proračunom predvidene svote Din 422.130 za god. 1926. izrabili samo Din 296.000 i time uštedili punih 31%, a osim toga tumači i neke stavke u bilanci. Nadalje pita starešinstvo da li če ustrajifti kod toga, da	se pojedinim župama,	kojc nisu	platile porez,	erta
toliko delegata koliko	otpada	na neuplačeni	iznos za	god. 1926. —	Zas
ključak: predlog če se izneti na predkonfercncu delegata. — S obzirom na okolnost da je ova sedniea poslednja, to se kao predsednik gospo* darskog odseka zahvaljuje članovima toga odseka na saradnji. Konsta* tuje da ide u prvom redu hvala glede postignute sanpcije Saveza bratu lurku, koji je prvi izašao sa odnosnim načrtom, kojeg je i sam referent usvojio i do skrajnosti konsekventno provadao. Dakle činjenica, da je ovaj sanacijski načrt bio ispravan, neka bude bratu Turku velika zado* voljština. — Kako je poznato sanaciji su najviše pripomogli novčani zavodi sa kojima su vodili pregovore brača Smertnik i Kajzelj. Predlažc
da se i toj brači izreče puno priznanje i zahvala starešinstva, a to da se u zapisniku konstatuje. — Brat dr. Fux nadopunjuje predlog brata gospodara time, da isto predlaže i za brata Čohala, kome ide u prvom redu priznanje za saniranje saveznih finansija. Predlozima Ibrata Čohala i dra. Fuxa priključuju se odobravanjem svi prisutni. — Pravni referent brat dr. Kandare izveštava, da je zaključio sa zastupnikom »Slovenca« drom. Brejcem nagodbu. Troškove našo tužbe nosi »Slovenec« i objavit ćc odgovarajuču izjavu, koje tekst prepušta se bratu Kandareu. — Interno.
LI. sednica starešinstva JSS 21. marta 1927
Prisutni: starosta Gangl, Čohal, Franke, Fux, Gregorin, Jeras, Kajzelj, Kandare, Košir, Ludvik, Marolt, Murnik, Poženel, Švajgar, Ze* lenko. Ispričan: Smertnik. — Na predlog brata staroste zaključuje se da če Savez položiti vence sa trakama i odgovarajučim napisom na .spomenploču palih Sokola, kao i na grob pokojnog brata dra. Otokara Rvbara. — Poziv novinara na Saveznu skupštinu odobrava se. — Brat starešina izveštava da bratska ČOS namerava u svom glasilu, u broju, koji če izači uoči otvorenja školc Slavonsko Sokolstvo, doneti slike iz sedišta sokolskih Saveza. Predlog da se u tu svrhu dadu slikati savezne prestorije i Narodni dom odobrava se. — Tajnik brat Fux izveštava, da župa Reka na Sušaku moli, da sc na skupštini predloži, da se pokra* jinski slet u Ljubljani preloži za nekoliko dana. Zaključak: Molba sc odstupa ljubljanskom Sokolu I, da dadc svoje mnenje. — Glede filma Vili. svesokolskog sleta u Pragu predlaže brat tajnik da JSS ovu pri* godu upotrebi za poboljšanjc svoga financijalnog stanja, naimc u svojoj posvemašnjoj režiji. Nakon oduljc debate u kojoj sudeluju brača: Franke, Jeras, Švajgar i Košir prima se predlog brata Košira, da se čitava stvar odstupa gospodarskom odseku,«Jcoji neka sve to temeljito raspravi i donese konkretne predloge. — Brat Kajzelj izveštava da traži Češka industrijalna banka s/з pokriča beskamatnog zajma, kojcg jc pozajmila putem sindikata. Glasom zaključka toj banci pripada još samo Din 6250. Predlaže da se ova svota i sp lati. Prihvaceno. — S obzirom na to da brat Capuder još uvek upotrebljava stare cenike na kojima nosi oznaku kao Savczni nusdobavljač, zaključuje se, da se od brata Capudcra zatraži, da taj naslov imade brisati iz svojih cenika, a u »Glasniku« če sc pos novno objaviti, da ova t vrtka nije više savezni nusdobavljač. —- Interno.
*
I. sednica starešinstva JSS 6. aprila 1927
Prisutni: starosta Gangl, Čobal, Drenik, Franke, Fux, Gregorin, Jeras, Juvanec, Kajzelj, Kandare, Košir, Ludvik, Marolt, Mešck, ‘Milost, Murnik, Poženel, Smertnik, Švajgar. Ispričan i: Račič, Vidmar, Zelenko. — Brat starosta otvara sednicui sa sledečim govorom:
Bračo!
Otvaram prvu sednicu starešinstva, kojeg je VIII. glavna skupština JSS 27. marta o. g. jcdnoglasno izabrala. Ova einjenica dokazom nam jest, da naše članstvo imade u nas potpuno poverenje, sta svatko od nas smatra velikim odlikovanjem, a šta opet neka bude svakome od nas časnim podstrckom, da savesnim izvršavanjem svih dužnosti, koje smo prihvatom izbora dragovoljno prcuzeli na sebe, pokažemo se vrednima toga poverenja.
O torne nc sumrijam. A sad dužnost mi jc, da kod otvorenja ove sednicc pozdravim braću, koji ste več prošle poslovne godine bili članovi starešinstva i koji ste doista ozbiljno radili na tome, da ste po svojoj najboljoj svesti i savesti preuzete zadače tačno ispunjali. Glavna skup* ština dala Vam je odrešnicu, cime nam je naša predpostavljena instanca dala priznanje i odobrenje našem radu, koji je bio prošle godine dovršen i posvečen napredku našega Saveza. Vi svi ste prokušani sokolski radnici, koji subjektivno pravilno tumačite sokolsko geslo »Ni koristi — ni slave!«, koji žrtvovanjem svojih moralnih i materijalnih sila i sredstava dopri* našate veliku dobit našem Sokolstvu i pletete mu vcnac slave. Rad Vas sviju na tvrdom tlu produbio je temelje naše organizacije, koja sc tehnički, idejno i gospodarski ojačala tako, da če buduče delo biti laglje i uspešnije, ako čete ga nastaviti u smernicama prošle godine t. j. šted* njom i koncentraeijom sviju sila i sredstava u homogeni, rada željan i premišljeni ccntar,-odaklc neka izviru struje zdravlja, veselja, napredka, smišljenosti i opreznosti u sve naše jedinice. Iz zdravog, vazda mladog i sokolskimi ideali do dna napunjenog srca neka se raspliču žile svežih životnih sokova po čitavom telu jugoslovenskog Sokolstva, kako če s njime i po njemu verom u vlastitu snagu čitav naš narod biti potaknut na stalno stvaranje i razvoj, a po njemu na trajan i svestrani napredak.
Žalim da u tom kolu starih članova starešinstva ne vidim brata Vilka Turka, koji je otklonio ponovni izbor s razloga posebnog značaja, koji sc moraju uvažiti, ali koji nam time nije odkazao svoju bratsku pomoč, kada čemo ju god ustrebati. brat Turk je svojom gospodarskem spremom i rasudivanjem te krepkom i ncslomivom voljom proveo i k ugodnom rezultatu priveo sanaciju naših finansija, pa nas time oslobodio najtežeg tereta. Kako ga ne mogu ovde pozdraviti, to mu se s ovog mesta bratski zahvaljujem za sve, šta je trajno dobra učinio i stvorio za naš Savez.
Pozdravljam braču koji su sada po prvi puta izabrani u starešinstvo, bilo kao njegovi članovi, bilo kao zamenici! Poživljeni Vas da jedni i drugi redovito sudelujete sodnicama, da se šta pre upoznate s našim zadačama i da se čvrsto prihvatite Vaših poslova. Niste Stranci u svetom hramu sokolske misli, več jc Vaše sudelovanje iz užih krugova društava i župa preneseno na širu bazu i na večc područje rada, odaklc nam se otvaraju širi vidici po čitavom nastajanju našeg Jugoslovenskog Sokolstva posebice, a Slavenskog Sokolstva opčenito. Pošto iz dan u dan sve više upoznajemo apsolutnu potrebu sokolske organizacije za fizičko i moralno zdravlje našega naroda, pošto se sami ovom spoznajom upotpunjavamo u sokolskim vrlinama i krepostima, postajerno sve više svesni velike odgovornosti, koja je usko vezana našim radom i koja nam olakšava težinu zadača, jer ih smatramo sastavnim delom naše nacijonalne i državne svesti, pa nas jc proželo osvedočenje, da moramo raditi za ideale, koji su nam sveti, i za ciljeVe, koji nam pokaztiju put iz niskosti strasti, zabluda i ovisnosti u višine državne, umne i kulturne slobode!
Medu nama neka vlada duh sokolskog bratstva, ta čvrsta veza medu svima tisučama, kojima je Sokolstvo skupna vlasnost, a njegov napredak zajednička zadača! Sokolsko bratstvo neka bude regulatorom raspaljenih osečaja, neka bude ulje svakoj rani, neka bude obuzdavatcljem strasti i zabuna, neka bude naš trajni i verni saveznik i pratilac, kada čemo
biti suci izvršenim delima i kada ćemo izneti nove zahteve i nove zadaee. Medu nama neka vlada poverenje, iskrenost, poštovanje svakog mišljenja i uverenja, da je sve, šta hoče pojedinac, namenjeno dobrobiti celokups nosti. Ovakova harmonija osećaja, želja, nastojanja i rada sviju neka provejava ove prostorije, pa ćemo se svi voleti i svi ćemo s radošču raditi za dobrobit sviju. Oči sviju uprte su u nas! Ne smučujmo ničiji pogled, ne odlažimo nijednog dela koje se dade izvesti! Strogi u svemu budimo najstroži sami sa sobom! U radu se prekalimo. U tom smislu svakog od Vas bratski pozdravljam! Zdravo!
Konačno se brat starosta seča pokojnog brata dra. Gaje Bulata, bivšeg starešine sokolske župe Vojvode Hrvoja i društva u Splitu. Svi prisutni obećaju stoječ sačuvati pokojnog brata u najsvetijem spomenu.
Starešinstvo se konstituisalo ovako:
Brat Engelbert Gangl, starosta JSS.
Bogumil Kajzelj, zamenik staroste.
„ dr. Lazar Car, zamenik staroste.
„ Gjuro Paunkovič, zamenik staroste, dr. Viktor Murnik, načelnik JSS.
Stane Vidmar, podnačelnik.
,, Oragutin Šulee, podnačelnik.
„ Miroslav Vojinovič, podnačelnik.
Sestra Anuška JugsCigojeva, načelnica.
„ Mica Ryškova, podnačelnica.
„ Dana Hieeva, podnačelnica.
„ Gjurgjica Kaufmanova, podnačelnica.
Brat Josip Jeras, predsednik prosvetnog odbora.
„ dr. Srdjan Budisavljevič.
„ dr. Mirko Buič.
Josip Čobal, predsednik gospodarskog odseka i referent za amerieko Sokolstvo.
„ Leo Franke, referent za knjigovodstvo.
„ dr. Riko Fux, tajnik.
„ dr. Gustav Gregorin.
„ dr. Fran Kandare, pravili referent i predsednik organizacijonog odseka.
„ dr. Alija Košir, predsednik zdravstvenog odseka.
August Ludvik, predsednik železničkog odseka.
„ Nande Marolt, predsednik odseka Fond za nezgode.
„ Ivan Mešek, blagajnik.
„ Janko Milost, predsednik statističkog odseka.
„ ing. Albert Poženel, arhivar.
„ Božo Račič, predsednik umetničkog odseka.
Josip Smcrtnik, predsednik manjšinskog odseka.
„ Verij Švajgar.
ing. Zelenko Fran, predsednik gradevnog odseka.
„ Tošo Zivkovič.
„ Ferdo Juvanec, knjižničar.
„ Bojan Drcnik, savezni barjaktar.
„ Kosta Petrovič.
Glede knjižnice se razvila podulja ddbata, kojoj osim referenta brata Marolta učestvuju braća Cobal, Murnik, Kandare, Košir, Fux i sta* rosta. Zaključak: Brat Ferdo Juvanee je za knjižnieu odgovoran spram starešinstva, a da će se moči pozajmiti knjige u svako vreme, to mu se kao zamenici dodeluju br. Vcrhovec i Simončič. — Na predlog brata dra. Fuxa u redakcijoni odsek ulaze brača: starosta Gongi, načelnik dr. Murnik, predsednik prosvetnog odbora Jeras, Juvanee, tajnik dr. Fux i Švajgar. — Brat starosta apelira na predsednike pojedinih odseka i od« bora, da se kod njihovog sastava obaziru više na braču van starešinstva. — Poziv starešinstva na V. pokrajinski slet u Ljubljani odobrava se. — Načelnik br. Murnik predlaže da se gledom na prednjački tečaj zg vreme od 19. IV. do .14. V. 1937 i za najbolje vežbače od 1. V. do 8. V. pošalju odnosne okružniee posebice na svako društvo i župu. Primljeno. Radi prehrane sudionika pobrinut če se GO, a za nastambo brat starosta. — Za slučaj da sa budueim brojem »Glasnika« ne izade »Prednjak« tada se tome broju imade priložiti poseban list Sa ispravcima vežbi sa lopti* cama. — Tajnik čita program prve škole Slavenskog Sokolstva. Glede predavača prima se predlog brata dra. Fuxa, da iz financijalnih razloga zastupaju JSS samo braea starosta i načelnik, koji če u ime brače Jerasa, Švajgara i Marolta u školi podneti njihove referate, — Za slet chieaške sokolske župe u Chicagu vlada velik interes i javilo sc više učesnika koji su molili za informacije. Predlog brata dra. Fuxa da starešinstvo poduzme shodne korake glede sniženja vožnje odobrava se. — Na predlog brata staroste rčdaktorom sokolskog kalendara za god. 1928. odredujc se brat Švajgar. — Pravni referent brat dr. Kandare izveštava da je primio dva isključenja bez istražnih spisa i zapisnika. Njegov predlog da se dopisi od* bijaju i zatraži popuna zapisnika, prihvača se.' — Protiv glavnog urednika lista »Novinc« u Prekomurju podneti če se tužba radi članka u kome predbacuje Sokolstvu »bezverstvo«. — Interno.
*
Odgoda škole Slavenskog Sokolstva
Na želju brače Poljaka škola Slavenskog Sokolstva prelaze se na vreme od 22. do 29. maja o. g. u Tyršovom Domu u Pragu. Sve ostale dispozicije ostaju iste kao i do sada. Zeli li tko od brače ili sestara da sudeluje u toj školi, neka pošalje prijavu svog učestvovanja na stare* šinstvo JSS najkasnije do 1. maja o. g.	Starešinstvo	JSS.
•
SOKOLSKA ŠTAMPA
»Sokolič« br. 3. Izašao je treči ovogodišnji broj »Sokoliča« i s radošču moramo konstatovati, da što dalje, to sadržinom i opremam bolje napreduje. Baš ovogodišnja probrana sadržina dižc ga sve više, pa nema sumnje, da če uz propagandu naših prednjačkih zborova, postati najrade eitaniji list naših naraštajaca. U tom broju Ljubomir Kokič uvodno piše »Zašto idem u Soko?«, dok Vladimir K. u člančiču »Domovina je mašče* vala« pruža lepu patriotsku crticu. Hajrudin Ćurić razmišlja o tome »Šta nas čeka?« i kako treba da se spremimo za životnu borbu. Redak« tor pako Bajželj, stari praktikus, u pomno pisanom članku »Kako skrbim za svoje telo?« govori o velikim blagodatima sokolskog telesnog odgoja, dok Ante Brozovič donosi jedan zgodan prikaz »U sokolani« (prizor
iz sokolane na naraštajskom času) koji če dobro doči raznim društvima za popunjavanje programnih tačaka na raznim sokolskim priredbama. Niko Došenovič iznosi pcsmicu »Dani grozota«, a Niko piše lepu crticu »Dva druga z juga«. Sadržina zaključena jc pesmicom »Proleče Sokolstva« i rubrikom »Dopisi« te »Glasnik«. Dakle vidi se divna probrana sadržina, koja je kadra da odgojno deluje na naš naraštaj. Ovaj je broj najbolja preporuka za opštu vrednost lista, pa je isti i dalje usčuvao svoj dobar glas.	—ab.
»Naša Radost« br. 3. i 4. Pred nama su dva poslednja broja »Naše Radosti« za mesec mart i april. Pregledali smo im sadržinu i nama je prošlo ,veliko zadovoljstvo, jer smo morali konstatovati, da je njihova sadržina i po kvaliteti i kvantiteti donesenog materijala odlična, podesna da u pravom sokolskosvaspitnom smislu deluje na našu sokolsku dccu. Ta več poznata nam imena sokolskih pisaca: Albina Čcbulara, Igora Vi* dica, samog urednika Bajželja, jamstvom su, da nam pružaju od svega dobrog najbolje. No na nama jc da sada to dobro seme posejemo na plodnu njivu, da te dobre odgojne reči raširimo medu redove dcce, kako bi oni mogli da čitajuč »Našu Radost« ulivate dobre korjcnc i još bolju spoznaju Sokolstva. List to zavreduje, a jakom propagandom na njegovom proširenju postignut če se cilj za kojim smo išli, kad smo taj list za naše sokolske poletaree osnivali.	—ab.
»Sokol na Jadranu« br. 3. Prhnili smo 3. broj lista »Sokol na Ja* dranu«. Kao organ splitske župe uvodno se setio toplim nekrologom pokojnog brata dra. Gaje Bulata. Odmah iza ovog članka 'Sledi drugi od brata Josipa Boka iz Sinja: »Hranit eemo ptiče Sokoliče«. 1 pravo je da je ovaj članak donosen, jer teško, da bi ikoje štivo dalo sokolskom naraštaju lepšeg i snažnijeg podstreka k ustrajnosti u sadanjim pripra* vama za velike dane, koji su približuju, kako to i s pravom zapaža samo uredništvo. Sledi opis godišnje splitske sokolske župe, pa sličan izveštaj šibenskoszadarske župe, nastavek rasprave o »Plivanju«, i proste vežbe za stariju braču, dok celu sadržinu zaključuju razne vesti. Mi kao uvek do sada radujemo se napredku ovog lista, pa ga i ovom zgodom prepotu* čarno pažnji i čitanju našeg Sokolstva.	—ab.
*
Šal ji le sve svoje edicije na adresu urednika: bral Ante Brozovič, Zagreb, Nova Ves 23.
IZ ŽU
Dr. GAJO BULAT
Dne 22. III. upravo u času kada je hteo uči u voz, da odpotuje u Beograd kao delegat župe Vojvode Hrvoje na glavnu godišnju skupštinu JSS, nenadano je preminuo u Splitu brat dr. Ga jo Bul at, jedna od najizrazitijih sokolskih ličnosti u Dalmaciji, neustrašivi borac u gigant* skaj borbi za nacijonalni preporod rodenog mu grada, ncslomivi i otvoreni pobornik nacijonalnog jedinstva i oslohodilafkih težnja za konačnim uje* dinjenjem. Tu on nije poznavao ni skrupula ni straha, dapače to svoje mišljenje otvoreno zastupa i onda, kada je naš narod za vreme poslcdnjeg
i
svetskog rata bio izložen teškim i krvavim kušnjama i proganjanjima sa strane Austrijc.
U predratno doba, kada je Sokolstvo bilo žarište oslobodilačkih težnja, a Soko u Splitu jcdan od najvatrenijih centara, brat dr. Gajo Bulat, župski starešina župe Vojvode Hrvoje u Splitu god. 1910., prigodom onog veli ko g i značajnog sleta te godine, ovako pozdravlja, načelnika grada, dr. V. Mihaljeviča.
»Načelnice grada Splita! Pretstavljam Ti Hrvojinu župu, sokolska društva srednje Dalmacije. Mlada ova četa, prvi put na okupu, htela je
Dr. Gajo Bulat
da pozdravi prc svega grad, komu je Hrvoje bio herceg — taj srednjovečni velikaš, o kojem je historik F. Sišič rekao, da mu je ime slavno i trajno najviše zato, što je bio u potpunom smislu pravi i verni pretstavnik močne i neslomive otporne snage mukotrpnog i prostodušnog hrvatskog naroda. Nadošla druga vremena: mesto onih oligarha što bolje što loše sreče, tu otpornu snagu pretstavlja sam narod, odkada su čovečja prava proglašena i nacijonalna ideja obavila narodnu psihu. Evo, ovi mladi Soko* lovi poletne duše i junačkih mišica, nosioci su čiste ideje, koja u SokoU
stvu prima svoj kristalni oblik, Načclniče grada Splita, onog grada, koji u težnjama za narodnim jcdinstvom bio je uvek medu prvima, primi sokol* ski pozdrav župe Vojvode Hrvoje«.
A na sokolskom banketu, medu ostalim, osobito pa pozdravlja »Du* šana Silnog«, koji je doprineo	sjaju sleta, naglasuje,	da	bez	srpske	braće
nebi ovo slavlje bilo potpuno	ni slavonsko.
Poeetkom god. 1918., dakle još za vreme rata, u splitskom dnevniku »Novo Doba« brat dr. Gajo Bulat u članku »Glas Sokola« ovako poziva sokolsku braču na okup:
»Nadošao je Orkan i raspršio sokolska jata. Ideja je ipak ostala i ni je izčezla unatoč tome, što sc dogodilo: ostao je glas raspršenog Sokol* stva. A sada treba, da taj glas narodne svesti ne bude glas onoga, koji vapi u pustinji; treba da se sve, što nije okuženo, okupi, treba da razvi* jemo redove na jednoj fronti, prožeti jedino mišlju: spas naše rase — i ništa drugo.«
A dne 30. oktobra 1918,	kao predsednik	»Narodnog	Veča«	u	Splitu
sa balkona općinskog doma, drhouči od zanosa i uzbudenja, javlja odu* ševljenim Splićanima: »d(i smo sada slobodni i gospodari u svojoj kući«.
Pokojni dr. Gajo Bulat bio je član utemeljitelj Sokola u Splitu (god. 1893.); ostao mu je veran do svoje smrti, neprestano interesujuei se za napredak Sokolstva, pomažuči mu rečju i delom. God. 1910. izabran je za starešinu župe Vojvode Ilrvoje u Splitu i tu je čast obnošao sve do god. 1919. God. 1912., 1913., 1914. obnošao je čast II. podstarešine »Hrvat* skog Sokolskog Saveza«, a od 1913^—1918 bio je biran za starešinu Sokol* skog društva u Splitu.
Sprovod mu je bio velik i impozantan. Na zadnji počinak nosili su ga njegovi verni Sokolovi, a iza kovčega stupala je četa od 400 članova u odori i civilu. Pre nego je dragi pokojnik spušten u raku, oprostio se od njega čuvstvenim i dirljivim govorom starešina župe Vojvode Hrvoje, brat dr. Mirko Buić.
Neka je večna slava bratu dr. Gaji Bulatu!	S.	V.
(f
IZ ŽUPE DUŠANA SILNOG — BEOGRAD
U kratko smo več javili da se redovna godišnja naša skupština obdržavala 27. februara o. g. u sokolani u Zemunu. U odsustvu župskog starešine otvorio ju podstarešina brat Branko Živkovič. Na skupštini su od 14 društava bila zastupana trinaest. Tajnik župe brat dr. Kujundžič podneo je godjšnji izveštaj o radu župe, koji se prošle godine kretao u tri pravca. Jednako su podneli svoje izveštaje načelnik, prosvetitelj i blagajnik, pa sc iz svih izveštaja videlo, da župa radi sa mnogo volje i razumevanja. Raspravljalo sc zatim o gradnji Sokolskog Doma u Beogradu, pa je prihvačen zaključak, da se Dom izgradi tako, kako bi se u njemu mogle smestiti prostori je župe, a eventualno i Saveza. Nadalje je utvr* deno, da se gledom na opstojnost župskog lista uvada obavezatna pretplata i to prama jačini društava. Odrcdeno je da se održi slet naraštaja 23. i 24. maja u Beogradu, i konačno da se održi i župski slet i to u mestu, koje če se naknadno odrediti. Konačno je prihvatio reč Savezni delegat brat Čobal, koji je u svom govoru pohvalio rad župe, a ujedno i iznio neke savete za dalnje proširenje rada župe. Provedenim izborom u večini jc
izabrana stara uprava sa bratom Gjurom Paunkovićem kao starešinom župe. — U župi se, a naročito u beogradskom Sokolstvu živo razvija sokolski život, pa je nekoliko poslednjih priredaba pokazalo, da je rad svestran i obilat. Naročito valja spomenuti akademij u beogradskog sokol* skog društva I., koja je bila priredena u »Manežu«. To je bila jedna lepa patriotska i kulturna manifestacija, na kojoj je uzeo učešća velik broj beogradskog građanstva. Pred sakupljenima starešina društva br. Laza* revic održao je govor o istorijskom razvitku Sokolstva kod Čehoslovaka i kod nas. Program akademije bio je neobično raznovrstan i zanimljiv. Ovom prilikom pokazao je Soko I. da je on u stanju da podiže u našoj omladini ne samo patriotsko osečanje i zdravo telo, nego u istoj meri i izraden umjetnički okus. Jednako je bila vrlo dobra akademija, koju je priredilo drugo društvo — matica. Ovu je opet akademiju otvorio po* zdravnim govorom starešina brat Lukič. Nastupili su muški i ženski nas raštaj, muški i ženski podmladak te članovi i članice. Naročiti su efekat postiglc članice sa svojim ritmičkdm vežbama. Čchoslovaci, koji su za* članjeni u tom društvu, izveli su posebne vežbe sa palicama. Priredba je u svakom pogledu bila odlična, pa če imati lepih posledica za daljni razvitak prestoniekog Sokolstva. Treba da zabeležimo još jedno. Ovih je dana u Sremskoj Mitroviči preminula uvažena gradanka Katarina Petro« vičeva. Bila je velika štovateljica Sokola, a to je i delom pokazala još u teška ratna vremena. Kao velika nacijonalistkinja, ona je za vreme rata, kada su progonjerii Srbi i uništavano sve srpsko, rizikujuči mnogo u svojoj kuči sakrila barjak tadanjcg Srpskog ■ Sokola, da ga po oslobodenju opet vrati našim Sokolima. Harno Sokolstvo na pogrebu iskazalo joj doličnu počast.
IZ SOKOLSKE ŽUPE BJELOVAR
Uvidajuč potrebu svestranog rada u Sokolstvu i osečajuć da smo dužni da taj opšti rad šta jače pomognemo, to je naša župa odlučila, da čvrstim i sistematskim radom poradi na tome, da bude zaslužan član velike naše jugoslovenske sokolske porodice. U glavnom uvidamo, da nam je največa potreba, da odgojimo dobar naraštaj, pa se stoga i u župi naročita skrbna pažnja posvečuje baš ovoj strani sokolskog rada. Kako bi se postigla veča izvežbanost i lepše izvodenjc vežbi, raspisana su u našoj župi ove godine natccanja, koja če sc obdržavati prigodom VI. župskog sleta u Bjclovaru na 12. juna. Natecat če se sve kategorije, a naročito se spremaju sokolska društva Križevci, Virovitica, Hercegovac, Grubišno polje, Daruvar, Slatina i Bjelovar. Ova če natecanja pokazati tko je od koga bolji u sokolskom radu. Ove godine sprema se naraštaj bjelovarskog sokolskog društva da razvije svoju naraštajsku zastavu, kojoj če kumovati sestra Anka Omčikus, koja dugi niz godina posvečuje največu brigu sokolskom naraštaju. Zastavu če izraditi same sestre, a po načrtu državne stručne školc u Zagrebu. Društveni naraštaj več sada se marljivo sprema, da tu retku slavu dostojno proslavi.	,
IZ GORENJSKE SOKOLSKE ŽUPE — KRANJ
Naša župa obdržavala je na svečnicu u sokolskom Domu u Kranju svoju godišnju redovitu skupštinu. Skupštini su prisustvovala sva dru* štva, osim društva Bohinj. Starešinstvo Saveza zastupao je tajnik brat
dr. Fux. Skupštini jc predsedao župski starosta brat dr. Fran Šemrov, a na dnevnom su redu u večini bili izveštaj i župskih funkcijonara. Iz opsež* nog izveštaja TO kojeg je iznio zamenik načelnika br. Lj. Horvat (Ra* dovljica), videlo se veliko delo tog odbora, koji ipak unatoe tome nije mogao zabeležiti velikih uspeha. TO je brojilo 16 članova i članica i imao je 13 sednica, a zbor društvenih načelnika i načelnica 4. Lepo zamišljena organizacija prednjačkih tečajeva nije se mogla provesti radi vremenskih katastrofa, a u nekim društvima i odaziv je bio vrlo slab, kao u društvima: Žiri, Gorenja vas, Železniki, Bohinj i Tržič. Lep uspeh pokazuje j edino tečaj u Šk. Loki. Godine 1926. položilo je več šest članova prednjački ispit. Nije uspela ideja priredivanja pešačkih izleta bilo pojedinih dru* štava, bilo više njih u zajcdnici. Jednako nije uspela niti misao itelovež* benih sastanaka, koje provedenjc bi bilo od velikog značenja po telesni odgoj i usavršavanje vežbača. Sudački zbor broji 34 članova i članica, svi sa sudačkim ispitima. Naraštajski dan priredila jc župa prošle godine u Radovljicama. Rod utakmice naraštaja vežbalo jc 28 nateeatelja, a kod ženskog naraštaja 30. U utakmiei inuškog naraštaja dobio jc prvo mesto odel Kranj; II. mesto Žiri; 111. Kranj. Od pojedinaca bio je na prvom mestu Kavčič Pavel iz Škofje Loke, na drugom Zaletel 'Pine iz Šk. Loke, a na trečem Strnad Kgon iz Kranja. Kod ženskog naraštaja nate* canje po odclima nije se obdržavalo. Kao pojedinkc polučile su u višem odelu I. mesto Pogačar Marica iz Radovljice, drugo Mali Ida iz Radov* ljicc i treče Ažman Heda iz Kranja. U nižem odelu I. mesto Šemerl Me* toda jz Radovljice, II. Venger Nada iz Radovljice i III. Eržen Julka iz Radovljice. Kod javne vežbe nastupilo je 324 naraštaja i dece. Vanredno teške proste vežbe, a delom i vežbe za natecanje trebale bi više vremena za temeljitu pripravu.
Članski župski slet, koji se obdržavao na Bledu, usled nevremena nije se mogao tako izvesti kako je bio zamišljen. Utakmieama u višem odelu nastupilo je 14 vežbača. Prvo mesto polučio je Pristov Janko iz Jesenica, II. Ravhekar August, III. Valentič Boris iz Kranja. U utakmiei društava u prostim vežbama sudelovalo je osam društava, od kojih jc odio Jesenice postigao'233-50 tačaka od 270 mogučih L mesto; II. mesto sa 198-50 odio Kranj i II. sa 197-50 odio Radovljica. U utakmieama čla* nica sudelovalo je šest društava. I. mesto polučio je odio Radovljica sa 244 tačaka, II. Šk. Loka sa 225 i III. Bled sa 200-75. Za utakmieu društvenih štafeta javilo sc 11 društava za štafetu članova, a 6 društava za štafetu članica. I gledom na sve to ovaj bi slet bio jedan od najlepših u Gorenj* skoj župi, da ga nije omelo nevreme. Sudelovanje članstva ovc župe na svesokolskom sletu u Pragu bilo jc časno, pa se naročito odlikovalo društvo u Jcscnicama.
Tajnički izveštaj podnio je brat Cvar, pa sc iz njega vidi, da je starešinstvo imalo 10 sednica, a župski odbor tri. Dopisa se rešilo 456. U svojem izveštaju spomenuo je predlog za usavršenje župske organizacije i potrebu da se u župi održi upravni tečaj, kako bi sc polučilo jedinstveno poslovanje. Blagajnički i matičarski izveštaj podnio je brat Ravnik. Pro* meta je bilo 83.355 Din. Župa broji trinaest društava i 1869 članova. Župski nadzornik br. Sušnik (Jesenice) podnio je izveštaj o stanju izvr* šujučeg članstva u pojedinim društvima, pa se pritužio naročito na sta* rij.u braču, koja se ne zanimaju za aktivno sudelovanje u radu sokolske
organizacije. Tačan statistički prikaz za lekarsko odelenje podnio je brat dr. de Gleria. Odsek je posvečivao veliku važnost pregledbi vežbača. U Kranju je bilo pregledano 236 osoba, u Stražišču 30, u Mojstrani 23, na Jesenicama 119, u Koruškoj Beli 47, na Bledu 36, u Radovijicama 87, u Šk. Loki 117, u Gorenji vasi 11, u Žirima 34, zajedno 703 osoba. Pri« ređeno je bilo 13 zdravstvenih predavanja. Brat dr. Kuščer izvestio- je
0 »Vesniku GS2«. Nakon dulje debate primio se zaključak da se dalnje izdavanje lista radi financijalnih teškoča dokida. Ovogodišnji župski slet obdržavat če se 10. jula u Kranju, a naraštajski dan 7. augusta u Bohinju.
Povedenim izborom izabran je za starešinu br. Janko Sajovic (Kranj), za prvog podstarešinu br. Dolenc Fr. (Šk. Loka), za načelnika br. Ažman Fr. (Kranj).
Sudeč po izveštajima funkcijonara i raspoloženju delegata imade nade da če u Gorenjskoj župi zavladati duh, koji če diči barjak sokol« skog rada i misli ponovno do potrobite višine.	Č.
IZ SOKOLSKE ŽUPE MARIBOR
6. marta sabrali su se delegati MSŽ na redovitu glavnu godišnju skupštinu, da saslušaju izveštaj starešinstva župe i da stvore zaključke za rad u narednoj godini. Skupštinu je otvorlo starosta župe brat Julče Novak uz sudelovanje 29 jedinica (manjkala su samo 3 društva). On je u kratkim črtama iznio pregled rada prošle godine, koje je delo bilo usmereno u pravcu priprava za Prag, a onda u smeru unutarnjeg ojačanja. Ostali izveštaji funkcijonara bili su podeleni delegatima otštampani u posebnoj brošuri. Iz tih pojedinih izveštaj a vidi se da župa imade 28 društava i 4 odseka .(dva društva bila su tekom godine radi neradinosti brisana) .u kojima imade 2742 članova i članica. Pet društava imade svoje vlastite domove, pa prema tome i vlastite svoje vežbaonice. Doduše večina društava teži za time da podigne vlastite domove, ali su materijalne pri« like članstva još uvek tako slabe, da je teško da bi se mogla ova ideja u najbliže vreme ostvariti. Fond za gradnju domova svili društava iznosi Din 664.888, ali ga nadvisuje dugovina od 669.C00. Dohodaka imala su sva društva Din 1,221.359, a izdataka Din 1,188.171, dok zajednička imo« vina svih društava iznosi Din 2,185.333. Dakle ove brojke pokazuju da život u društvima nije mrtav. Sta se tiče samog starešinstva ono je imalo Din 127.659.64 dohodaka, Din 126.765.80 izdataka, a imovina župe iznosi Din 66.083.47. Iz izveštaja načelnika vidi se da su imala skoro sva društva javne nastupe, da se obdržavao okružni slet u Središču, a razvijeno je bilo
1 prosvetno delo po društvima. Kako ove, tako i buduče godine čekaju župu velike zadače, tu je u prvom redu pokrajinski slet u Ljubljani, od« nosno župski slet, razviče barjaka sokolskog društva u Ptuju, proslava 20«godišnjice osnutka društva u Mariboru i 25«godišnjica osnutka društva u Varaždinu, a onda više manjih društvenih i okružnih priredaba. Kod izbora izabrano je jednoglasno novo starešinstvo: starosta brat Julče No« vak, podstarosta brat dr. Boštjančič, načelnik Mačus, načelnica sestra Nabergojeva. Savezno je starešinstvo zastupao brat Smertnik. Kao župsko glasilo izlazi svaki drugi mesec »Sokolski Vesnik« župe u Mariboru, koji osim upravnih i tehničkih stvari donosi svoj prosvetni prilog. Kako u eventualijama nije bilo nikakovih važnih i hitnih predloga, to je sta« rosta zaključio skupštinu s pozivom na daljni rad. — Od župskih dru«
štava lepo se razvija sokolsko društvo u Varaždinu. Nastupom topli jih dana nastupio jc u sokolani tog društva življi i intcnzivniji rad. Društvo se naročito sprema za ljubljanski slet i za svečanost u Ptuju. Sada vežbaju sve kategorije članstva, podmladka i dece počam od šest godina. Jednako jak intenzitet rada razvija sokolsko društvo u Ptuju. U' zadnjoj svojoj redovitoj sednici odlučilo je ovo društvo, da se u buduče svake prve subote u mesecu održe »Sokolske večeri« u gornjoj dvorani »Narodnog Doma«. Na istima ee se uz razne koncertne, glaz* bene i pevačke tačke održati kratka predavanja o Sokolstvu i o drugim aktuelnim pitanjima. Svrha jc ovih sastanaka da se medu članstvom postigne šta veča društvenost i da sokolsko društvo bude središte svakog kulturnog i naeijonalnog života u Ptuju.
IZ SOKOLSKE ŽUPE ALEKSE ŠANTIČA — MOSTAR
U nedjelju 6. marta, u velikoj dvorani dubrovačkog Sokola održana je glavna skupština sokolske župe »Aleksa Šantič«, Na skupštinu je došlo 30 delegata, koji su predstavljali 22 društva. Samu skupštinu otvorio je starešina župe brat Čeda Milič iz Mostara, koji je pozdravio delegate kračim govorom u kome je ocrtao zadaču Sokolstva u ujedinjcnoj otadž* bini i u radu na jugoslovenskim i opšte slavonskim eiljevima. Pošto su odaslani brzojavni pozdravi Nj. Vel. Kralju, Savezu i obavljene neke formalnosti prešlo se na pojedine izveštaje. Brat M. Jelačič tajnik župe podnio je iserpan izveštaj iz kojega se vidio celokupni rad župe i 'rezul= tati sokolskog rada pojedinih društava. Župa je u toku god. 1926. prU redila 5 okružnih sletova, koji su dobro uspeli. Prisustvovala jc svesokol« skom slctu naraštaja u Pragu, gde je postigla pryo mesto medu jugo* slovenskim župama. Samom slctu članstva prisustvovalo je 146 članova. Broj župskih prednjaka i prednjačica iznosi 131. Upisanih članova vež* bača svih kategorija imade 1936. Časova vežbanja održano je ukupno 8935. Župa je održala četvrti prednjački tečaj od 25. januara do 25. februara. Tečaj je pohadalo 12 članova i 12 članica. Brojno stanje župe iznosi početkom 1926: 24 društava sa 2662 člana, a koncem 1926: 30 društava sa 2393 člana. U nastavku svoga izveštaja tajnik sc bavi pita? njem uvođenja jednoobrazne sokolske administracije, osobito župskih katastra i statistike. Akcija za sokolsku štednju polagano napreduje i taj če se problem rešiti uvodenjem knjižica i markica. Brat P. čolič načelnik župe podnio je naeclnički izveštaj. Iz tog se izveštaja videlo da jc tehnički odbor i zbor društvenih načelnika i načelnica zaključio da se u godini 1927. ne drže sokolske priredbe večega stila nego da se najviše posveti unutrašnjem radu društava. Brat Čeda Škekič u zastupstvu pro* čelnika prosvetne sekcije pročitao je opširan izveštaj o prosvetnom radu u župi. U toku god. 1926. održano je 469 nagovora. Stručna knjižnica broji 1666 knjiga. Sokolskih čitaoca bilo je 300. U sokolskim čitaonicama bilo jc 54 sokolska časopisa, 22 znanstvena i 12 političkih. Na sokolske časopise pretplačeno je 185 Sokola. Jo.š je pretplačeno na »Sokolič« 340, a na »Našu Radost« 269 Sokola. Na razne župske vesnike pretplačeno je 22 Sokola. U god. 1926. bilo je 378 raznih zabavnih i odgojnih priredaba. Sokolska župa »Aleksa Šantič« sokolski radi u najizloženijim krajevima naše zemlje. Brat Dušan Komada kao blagajnik podnosi blagajnički izve* štaj. O sokolskoj statistici govorio jc brat Jelačič. U izveštaju je kon*
statovao da se taj posao uredno i sa dobrim rczultatima vodi, ali da stanovita društva misu ukazala dovoljno shačanja za taj posao. Brat dr. Poro Mandič u zastupstvu pročclnika lckarske sekcije govorio je o zna* čaju ovc sekcije, a osobito o nuždi pregleda članstva. Do sada su u tom pogledu pokazali najviše razumevanje: Nevesinje, Stolac i Mostar. Pre* gledano je svega 116 članova. Našlo se 15 oboljclih na plučima, 5 na srcu, i 16 iskrivljene lđčme. Brača Jožo Ventschnurer i Drago Savič podneli su izveštaj o reviziji računa, koji su nadeni u redu. Kod predloga zaključeno je da se prime sokolska društva u Danilovgradu, Vrgorcu, Krivodolu i Baru. Na predlog da se radi neplačanja isključc neka društva, odlučeno je da sc sačeka do 15. jula. Nadalje su primljeni svi predloži tehničkog odbora u pitanju javnih priredaba i učestvovanja na sletovima. Dalje 1. da se odredi jedan dan u mesecu maju kao dan naraštaja; 2. da se otvori tečaj za poduku funkcijonara; 3. da4 se od ministarstva prosvete zatraži odluka da se u svim srednjim školama svake godine održi jedan nastup s učiteljem gimnastike: 4. da se upriliči letovanje podmlatka i naraštaja na moru i u gorskim krajevima; 5. da pojedina društva ne traže od Nj. Vel. Kralja zastava pre, nego sc o tome izvesti župu na godišnjoj skupštini. Po predlozima društava zaključeno je da se ude u pregovore sa redakcijom lista »Sokol na Jadranu« kako bi ovaj list postao službeno glasilo župe. U pitanju postupka prosvetnog referenta u Dubrovniku, koji je školskoj omladini zabranio učestvovanje u sokob skoj glazbi, skupština se solidariše sa zaključkom dubrovačkog društva, a predmet poverava Savezu u svrhu intervencije na nadležnom mestu. O predlogu črnogorskih društava za osnivanje Njegoševe župc povela se duža debata. Odlučeno je da se prepusti odluka godišnjim skupštinama svih sokolskih društava na teritoriju zetske oblasti. Zaključeno je, da sc deveta glavna godišnja skupština održi god. 1928. ti Hercegnovom. Iza toga sc prešlo na izbor starešinstva, pa su jednoglasno izabrani: Čeda Milič starešinom župe, dr. Pero Mandič zamenikom starešine, Petar Čolič načelnikom. Time je skupština bila zaključena, pa su se sada svi učcsnici zaputili na polaganje vcnaca na Gunduličev spomenik i ploču dubrovačkim dobrovoljcima palim u ratu za oslobodenje i ujedinjenje. Starešina župe postavljajuč venac na Gunduličev spomenik izrekao je krasan govor. Za njim je govorio brat dr. Pava Canki koji je u divno smišljenom govoru veličao velikog našeg pesnika i prikazao zašto ga Sokolstvo slavi. Poklicima »Slava pesniku Slavcnstva« završena je ova manifestacija pred Gunduličevim spomenikom. Povorka je onda pro« dužila prod spomenploču palim dubrovačkim dobrovoljcima, gde je i opet brat Čeda Milič izrekao dirljiv govor. Za njim je progovorio pot* pukovnik brat Škekič, koji je u svom govoru divno naglasio, da je Austrija streljala ljude, ali ideje nije mogla ustreliti. Velikim ophodom sokolske glazbe završena je ova uspela sokolska manifestacija, koja je oko sebe okupila na hiljade gradanstva. Govori izrečeni pred spomenicima učinili su dubok utisak na sve patriotsko građanstvo. U večer je u čast delegata župc bila priredena svečana zabava u sokolani. Na stotine i stotine gras danstva pohrlilo je u sokolanu. Za vreme izvedbe programa najbolji su utisak učinile ritmičke vežbe ženskog i muškog naraštaja od sestre Grus borove. Sama zabava potrajala je u srdačnom i bratskom raspoloženju,
koje se je i inače manifestovalo na svakom koraku za vreme boravka sokolskih delegata u ovom starom rasadištu slobode i kulture.
Sokolska akademija u Kotom u počast 77. g od. brata Masaryka. Sokolstvo društvo priredilo je 19. marta svečanu akademiju u proslavu Ma« sarykove 77. godišnjice rodenja. Sastojala se iz 17 tačaka. O Masarykovom radu za narod i Sokolstvo govorio je brat prof. Zgorelac. Njegov govor bio je pomno saslušan i frenetično pozdravljen. A kad je iza toga za« svirao orkestar čehoslovačku himnu, nastalo je neopisivo oduševljenje i klicanje Masaryku i čehoslovačkoj. Izvedeno je nekoliko lepih vežbi. Ženska deea morala su da ponove »Jugoslavensku Alegoriju« od sestre Gruborove. Svih je zanela. Tako isto ženski naraštaj morao je da ponovi vežbu »Urodile žute kruške« isto od Gruborove. Krasna je bila vežba »Igra Amora«. Muški naraštaj izveo je vežbu sa štapovima, a članovi su vežbali na ručama.' Diletanti su dobro odigrali dramu u 1 činu »Grijeh za grijeh«. Orkestar ratne mornarice vrlo je dobro odsvirao nekoliko lepih komada. Sestra Mozetičeva je uložila mnogo truda oko ženskih kategorija, ali jc postigla i ogroman uspeh! Zdravo!
IZ SOKOLSKE ŽUPE SVETOZARA MILETIČA — NOVI SAD
Rad u župi u glavnom je skoncentrisan oko predpriprava za slet i otvorenja sokolskog doma u Somboru, koje če biti 5. juna o. g. Prošlih dana održan je zbor društvenih načelnika župe u Novom Sadu, k»ji Је doneo više važnih zaključaka, od kojih, da se u mesecu oktobru priredi IV. župski prednjački tečaj u sedištu župe, za koji tečaj moraju sva društva poslati barem po jednog člana ili članicu. Nadalje da se na sletu naraštaja u Beogradu 24. maja sudeluje sa što yečim brojem naraštaja. Župa če na tom sletu nastupiti i vežbati skupinske vežbe kao posebnu tačku. Sokolsko društvo u Adi konačno je dodeleno starobečejskom okrugu, a onda je usvojen predlog načelnika za reviziju članstva do 26 godine, koji su u smislu pravila dužni da pohadaju vežbu. Inače rad lepo napreduje. — Sokolsko društvo u B. Brestoveu i ako u prošloj godini osnovano, ipak dobro napreduje. Sokolsko društvo u V r b a s u imade aktivan rad, prosečno dobar, bol ji nego lani. Jednako je dobar i tehnički rad društva. No na žalost prosvetni je rad minimalan, a torne je uzrokom šta brača ne dolaze na predavanja i pokazuju premalo zaintereso* vanosti. Ovo je društvo do sada održalo 3 predavanja, 2 sela, 2 akademije i jednu javnu vežbu. — Sokolsko društvo u Srem. Karlovci m a pokazuje, da ono, u srpskom delu našega naroda najstarije sokolsko društvo, imade lep napredak od prošle godine, kada je reorganizovano. Od ove godine, kada je za načelnika društva došao brat Veselin Ruškuc, spreman i uzoran Soko, ima društvo još više uslova da napreduje i da se popne na onu visinu, koja mu po tradicijama pripada, te da ponosno i radosno naskoro 1929. god. proslavi 25*godišnjicu svoga opstanka.
IZ DOLENJSKE SOKOLSKE ŽUPE — NOVO MESTO
Sokolska župa Novo Mesto održala je svoju ovogodišnju glavnu skupštinu 20. februara, pa je na istoj izabrano sledeče novo starešinstvo: starosta dr. Ivan Vasič, Novo mesto; I. podstarosta dr. Josip Variola, Karlovac; II. podstarosta Dako Makar, Metlika; načelnik Ljudevit Papež,
Novo mesto; I. podnačelnik Drago Kubiček, Karlovac; II. podnačelnik Vlado Rustja, Novo mesto; načelnica Erna Jevščekova, Novo mesto; I. pod* načelnica Marenka Kubičekova, Karlovac; II. podnačelnica Iva Murnova, Novo mesto; tajnica Zorka Meršolova, Novo mesto; blagajnik Anton Bur* gar, Novo mesto; prosvetar Matija Marinček, Novo mesto; matičar Alojz Grmovšek, Novo mesto; odbornici: Ciril Dular, Leon Štukelj, oba Novo mesto; Klement Belovsky, Mirna; zamenici Milena Sušnikova, Tone Ogrin, oba Novo mesto. — Od župskih društava največu agilnost pokaš zuje sokolsko društvo u Karlovcu. Ovo se društvo sada spretna da ove godine proslavi 25»godišnicu opstanka društva. Ova če proslava biti spojena i sa naraštajskim sletom cele novomeške župe, koji če se ob dr« žavati na Duhove 5. i 6. juna u Karlovcu. Tom zgodom obavit če se i svečano razviče novog društvenog i naraštajskog barjaka, koji če biti izraden po umetničkom načrtu iz najljepših i skupocenih motiva tamošnjeg kraja. Na ovu proslavu karlovačkog Sokola spremaju se i ostala obližnja bratska društva u velikom broju. Na žalost društvo je i opet snašao jedan veliki gubitak. Još nisu zacelile rane nad gubitkom sestre Kubičekove i brata Zvonka Kozine, kad je eto ovih dana preminuo stari sokolski borac brat Albert Gotšlih, trgovac na Baniji u Karlovcu. Sa pokojnikom je karlovačko društvo mnogo izgubilo. U njegovoj se naravi kristalizirala mirnoča, blagi temperament, etički i humani osečaj, koji nije imao u sebi ni truna zlobe i mržnjc protiv svoga bližnjega. Od osnutka društva t. j. od god. 1902., pa sve dok ga nije bolest shrvala bio je jedan od oajistaknutijih članova sokolskog društva u Karlovcu. U svim pothvatima bilo koje naravi, svagde je aktivno sudelovao duševno i fizički. Bio je društvenim blagajnikom kroz punih 21 godinu, pa ga je društvo za njegov požrtvovni i uzoran rad na glavno j skupštini 1923. go« dine izabralo začasnim članom. Bio je uzoran i omiljen brat u našem Sokolu, a simpatična i prijatna ličnost u celome gradanstvu. Vredno je još da sc istakne i bratsko sokolsko društvo u D u g a r e s i. Nakon toga, što je Ovo društvo bilo zbog raznih zapreka prisiljeno da obustavi svoj rad, koji je tako lepo cvao, porodila se ideja kod starijih članova, da nanovo probude u Dugaresi sokolsku misao. Svladajuči velike poteškoče i zapreke, koje su im se sa raznih strana podmetale, uspelo im je okupiti oko sokolskog imena lepi broj i starijih i mladih članova, koji su iz svoje sredine izabrali sledeču upravu: starešina brat Drag. Čapek, zamj. brat Dim. Zebič, načelnik brat Drag. Glasner, zamj. brat Jos. Defran« česki, tajnik brat Jaky Špan, blagajnik brat Rudolf Zovič, statističar brat Srečko Mihelčič, prosvetitclj i lekar brat dr. A. Longhino, odbornici brača ing. Drag. Vrana, Jos. Ungr, Vlad. Kotur, zamjenici Hren i Srdoč. Pod ovom upravom razvilo je društvo zamerno lepi rad na sokolskom polju tako, da mu je več nakon dvomesečnog vežbanja uspelo prirediti 19. marta prvu svečanu i u svakom pogledu uspelu akademiju. Bratskom pozivu odazvala se bratska župa Novo Mesto, poslavši svoga delegata prof. brata Šumonju, koji je akademiju i otvorio malim predavanjem o Sokolstvu uopšte. Bratsko društvo iz Karlovca nastupilo je sa tri tačke, Srpskc Moravice sa jednom, dočim domače sa dvijc: na spravama i rit« mičkom vežbom »Vrbniče nad morem«, koja se je osobito lepo dojmila cclokupne publike. Posle akademije razvilo je društvo zameran rad na osnutku ostalih kategorija te je u tom pogledu več prilično uspelo, jer
je za ovih nekoliko dana ispunilo pristupnice nekoliko novih članova, članica i naraštajaca. Društvo razvija veliku propagandu za uzgoj na= raštaja, kao svoje uzdanice.
IZ SOKOLSKE ŽUPE STROSSMAYER — OSIJEK
Nakon što je župa održala svoju ovogodišnju glavnu skupštinu i obavila konstituisanje starešinstva župe. posvetila se svom unutarnjem radu i pripravama priredbi koje misli ovc godine sprovesti. Tu je u prvom redu slet bačke župe, koji je župa proglasila i za sebe obvezatnim, dok se na žalost nijc mogla odazvati molbi bjelovarske župe da bi njezin slet bio obvezatan i za osje eku župu. No župa je bližim društvima prc* poručila, da po mogučnosti sudeluju. Župa danas broji 15 društava, pošto je brisala društvo u Novoj Kapeli. Lepo se počelo razvijati od novo osnovanih	društava društvo u Mirkovcima,	koje je 13.	marta
održalo svoju	glavnu	godišnju skupštinu, izabrav	starešinom	brata
Kuzmana Lozanoviča ratara. Intcnzivan je još rad i sokolskog društva u Požegi, koje je 13. marta priredilo predavanje profesora Drag. Mars tiniča »Značaj sokolskog odgoja«. Nakon predavanja podelene su nas taštajcima diplome sa ovogodišnjih župskih nateeanja, — Sokolsko društvo u D a r d i (Baranja), obnovljeno u oktobru 1926. god, proradilo je velikim poletom. Savczni dan je proslavljen uz obligatno predavanje »O .naras štaju« i zavetom članstva. Društvo se odazvalo velikim b rojem članova, veeinom ratara na svečanoj Akademiji Sokolskog društva u Osijeku 24. januara 1927. god., a 6. marta priredilo svečani pomen pok. dru. Jo« vanu Cvijieu. Predavanja se drže naraštaju i članstvu redovno. Sokolane vlastite nema, no uredilo je letno vežbalište, nabavivši najpotrebnije sprave. Od 50	članova	ima 22 vcžbača, skoro isključivo ratara, te oko
20 naraštajaca.	Društvo	osniva svoju knjižnicu.
IZ SOKOLSKE ŽUPE SUŠAK-RIJEKA
Sokolstvo u Novom Vinodolskom. Godine 1908. osnovano je u Novom sokolsko društvo, u kojem se okupilo sve, što je bilo nacijonalno i svi su ti bili pripravni, da se žrtvuju za nacijonalizam, odnosno za Slavenstvo. Tada u Novom gotovo i nismo imali protivnika. Posle rata osctilo se delovanje raznih demagoga. Kada se je godine 1925. ovo društvo obnovilo i zaključilo da pristupi u »Jugoslovcnski Sokolski Savez«, a tom so zaključku prisustvovali Sokoli, koji su članovi od god. 1908., našlo se protivnika, koji su više od inata, nego osvedočenja, osnovali drugi Sokol. Obnovljeno društvo imalo je dosta neprilika, ali su sve sretno prebrođene i svladanc. Uspelo nam da smo mogli sudelovati u svim sokolskim župskim priredbama, upriličili smo više svojih uspelih zabava, akademija, a i javnih vežba. Sta više dospeli smo tako daleko da smo sa nekoliko članova mogli sudelovati svesokolskom sletu u Pragu. U prošloj godini nije bilo niti jedne priredbe susednih nam bratskih sokolskih društava, a da i tamo nismo sudelovali. Tome ušpešnom radu, koji možda na prvi pogled izgloda malen, dok je u stvari ogroman, doprineli su sami članovi. Naši su članovi shvatili veliku odgojnu misao, a i dužnost Sokolova, pa su darovima podigli društvo. Sada je u društvu vodeču ulogu preuzeo naš najagilniji brat Stanko Harapin^ pa nema sumnje da če društvo pod njegovim vodstvom napredovati.
IZ SOKOLSKE ŽUPE SPLIT
Glavna godišnja skupština »Sokolske župe vojvode Hrvoje u Splitu« 6. marfa 1927. U ncdjelju 6. marta održana je glavna godišnja skupština Sokolske župe u Splitu uz prisustvovanje 50 što članova župskog stare* šinstva što društvenih delegata. Bilo je zastupano 20 društava splitske župe.
U jutro u 9 sati započela je skupština zbora društvenih načelnika, na kojoj je tehnički odbor podnio izveštaj o radu na telovežbenom polju i o župskim priredbama u prošloj godini. Raspravljena je na to tehnička strana sleta naraštaja, koji se ima održati ovog leta, pretresano je o ostalim priredbama u godini 1927, te su doneseni shodni žaključei koji če se predložiti župskoj glavnoj skupštini na prihvat. Raspravljanje je završeno u 13 sati.
Župska glavna skupština započela je u 14 i po sati pod predseda* njem starešine brata dr. Mirka Buiča. Saslušani su sa odobravanjem izve* štaji starešinstva i pročelnika svih sekcija, pa je starešinstvu na predlog revizora podeljen apsolutorij.
Jednoglasno se prihvača predlog šireg odbora župe, da i splitska župa poput ostalih u jugoslavenskom i čehoslovačkom Sokolstvu uzme u svoj naziv ime jedne istaknute ličnosti iz naše narodne istorije, pa je usvos jeno da se župa odsele naziva kao i ranije »Sokolska župa vojvode Hrvoje u Splitu.«
Prihvačen je predlog župskog odbora o održanju sleta naraštaja 9. i 10. jula i odobrene sve predradnje starešinstva i tehničkog odbora.
U pogledu ostalih priredaba u god. 1927. zaključeno je prirediti župski izlet na Vis i Milnu te sudelovati sletovima mostarske župe u Korčuli i ŠibenskosZadarske u Biogradu na moru prigodom proslave 40. godišnjice osnutka zadarskog najstarijeg društva u Dalmaciji.
U starešinstvo su izabrani:
Starešina: Dr. Mirko Buič, zamjenici: Mirko Grgič (Sinj), Petar Pavičič i Vinko Pera.
Pročelnik prosvetnog odbora: Dr. Krunoslav Bcgo.
Pročelnik zdravstvenog odseka: Dr. Joško Tommaseo.
Tajnik: Krcšimir Lovrič, zamjenik: Marin Šegvie.
Blagajnik: Vjekoslav Fulgosi.
Načelnik: Juraj Vrcan, zamjenici: Zvonimir Murat i Joško Pirc.
Zapisničar: Josip LubinsVeselič.
Odbornici: Ante Grgič (Solin), dr. Vjekoslav Lavš, dr. Kleme Puharič (Makarska), dr. Petar Tripalo (Sinj), Ante Tommaseo.
Odborski zamjenici: Lconard Dell’Oreo, Aleksandar Maričič, dr. Josip Avclini (Hvar), Šime Gjidera.
Revizori: Dr. Gjcrman Gjadrov, Marko Mikačič, Božidar Pivaliea.
Raspravljcni su nadalje predloži Sokolskog društva u Splitu o stro* žijem postupaju sa članovima, koji se ogreše o nacijonalne dužnosti i Sokolskog društva u Makarskoj o pojednostavljenju disciplinarnog po> stupka, te su uzete u pretres želje društava.
Sa skupštine je upučen brzojavni pozdrav Nj. V. Kralju, što je prihvačeno sa burnim odobravanjem. Poslan je brzojavni pozdrav JSS,
а također i župama Šibenika i Mostara, kojima se zahvalilo što su zakljm čile uzeti učešča na ovogodišnjem sletu naraštaja u Splitu.
Skupština je završena u 20 sati i svi su učesnici ponijeli sa sobom najlepše dojmove i mnogo dobrih inicijativa za rad u budučnosti.
Naši pokojnici. Kraj teškog udara koji je snašao splitsku župu smrču brata dra. Bulata, odelila se iz redova ove župe još dvojica marnih članova, jedan brat i sestra. Prvi je brat Bcnzon Josip, član utemeljitelj Sokola u Vranjici, a druga sestra Dubrovka Alačevič. Bila je jedna od najmarnijih i najsavesnijih vežbačica u splitskom društvu. Na dostojan način, kako je to ona zavredila, ispračena je po brači i sestrama na večni počinak. Mrtvaški les nošen je od četvorice Sokola u odorama, a na čelu sprovoda išla je tužno četa članstva sa zastavom obavijenom črnim florom i društvenim starešinstvom. Krasni sokolski venac nosile su tri naraštajke, a za lesom i opet su išla braea i sestre. U ime sviju oprostio se nad grobom brat Vlade Lalič. Večna spomen našim pokojnicima!
IZ SOKOLSKE ŽUPE ŠIBENIK - ZADAR
Glavna godišnja skupština šibcnsko»zadarskc župe obdržavana je 19. februara, kojoj su prisustvovala 12 društva, dok su se radi nevremena ispričala 4. Skupštini je kao delegat Saveza prisustvovao brat Zelenko, koji je pohvalio župu radi njezinog dobrog rada. Samu skupštinu je otvorio starešina brat Bruno Marčič, koji je sa zadovoljstvom konsta* tovao napredak Sokolstva u župi. Pošto su bili podnešeni izveštaji funkcijonara, koji su svi primljcni jednoglasno, prešlo se na izbor novog starešinstva, pa je i opet biran dosadanji starešina, koji je pozvao sva društva da se najozlbiljnije priprave za župski slet u Biogradu na moru, gde če sc proslaviti 20*godišnjica tamošnjeg društva i 40*godišnjica Sokola na Jadranu u Zadru, jer je današnja šibenskoszadarska župa jedini pravni naslednik bivše zadarske hrvatske župe ban Paližna, koja se sa šibenskom hrvatskom Krešimirovom župom nakon sloma i definitivnog ocepljenja Zadra stopila u jednu župu, kao šibensko»zadarsku župu. I baš radi toga mora ova župa da najdostojnije proslavi utemelienje prvog Sokola na Jadranu u Zadru god. 1887. Radi toga da šta jače probudi taj spomen, župa je odaslala pozdrav utemeljitelju tog prvog društva br. Hm bertu knezu Borelliju, koji je dirnut odgovorio sledečim pismom: »Vaš me je zaključak u velike razveselio, jer vidim, da ima još tko se seča da sam bio prvi, koji sam na Jadranu prije 42 godine (1885) otvorio gnezdo u Zadru krilatom Sokolu da leti po našoj miloj Dalmaciji i da savija što više novih gnezda, gde če Sokoliči junački, hrabro i duševno čuvati Jugoslovenstvo naše otadžbine. Srce mi raste od veselja što su se danas več ugnezdili gordi Sokolovi i po zabitnim sclima naše mile Dalmacije.«
IZ SOKOLSKE ŽUPE BANATSKE — VELIKI BEČKEREK
Glavna godišnja skupština Banatske Župe održana je 13. marta u Velikom Bečkercku. Bila su zastupana skoro sva društva sa 22 delegata.
Brat starešina Doka Pavlovič otvara skupštinu, pozdravlja delegate, osvrče se na celokupan rad društava i kori ona, koja administrativno nisu odgovarala svojim dužnostima. Osvrče se na propadanje i nerad onih društava, koja su radi pomanjkanja tchničkih i administrativnih radnika propala. — Tajniški i blagajniški izveštaj čita brat prosvetar,
jer su brača bolcsna. Kako pctnaest društava nije poslalo svoje izvcštaje nemoguče je sastaviti pravu sliku stanja u župi. Brat načelnik daje izveštaj samo od osam društava jer ga ostala nisu izvestila a neka i ne rade. Brat prcsvetar tuži se na nevršenje dužnosti društvenih prosvetara, jcdino mu je jedno društvo poslalo taeno i na vreme izveštaj. Nekoliko ih je dalo usmeni izveštaj. Prema tome bilo je u župi 38 predavanja, 113 nagovora, 8 izleta, 11 akademija, 10 koncerata, 21 zabava, 14 predstava, 11 sela, instru* menata 58, knjiga 1780, časopisa 48, sedniea 18. Ovo nije tačan izveštaj, jer društva ne shvačaju potrebu izveštavanja. — Razvija se debata u kojoj sc iznosi nerad i poteškoče seoskih društava, a za lep primer taenog izveštavanja stavlja se vršačko društvo. — Zaključeno je održati župski prednjački tečaj, u kojem če sc naročita pažnja posvetiti admis nistrativnoj strani, jer u tom pogledu stojimo vrlo hrdavo. Župa če pomoči posetiocc besplatnim stanom i jeftinom hranom kod jednog brata gostioničara.
Sa skupštinc su pozdravljeni Nj. V. Kralj i JSS.
Izabrana je nova uprava: brat Nikola Bešlič, starešina; brača Emil Nikolič, Stojan Jakšič i Ante Tadič, zamenici starešine; brat Aca Jova* novič, tajnik; brat Mato Pcričevič, zam. tajnika; brat Svetozar Cvetkov, blagajnik; brat Miša Stankovič, zam. blagajnika; brat Miloš Stanojevič, prosvetar; brat Dejan Matejič, zam. prosvetara; brat Alojz Pogačnik, načelnik, a zamenici Mita Nikolič i Vaclav Martinek. Načelnica sestra Nevena Bogdanovič, a -zamenice Mila Veselinovič i Desa čurčin. Revizori: brača Sava Nikolič, Toma Izovič i Laza Radičev. Delegati za saveznu skupštinu brača Alojz Pogačnik, Miloš Stanojevič i Ante Tadič.
Za počasnog starešinu izabran je brat dosadašnji starešina Doka Pavlovič, pukovnik, koji je premešten za Južnu Srbiju. Nadamo sc, da če brat Pavlovič i tamo raditi na sokolskom polju. Narcđeno je svima društvima da odmah isplate Jsvoja dugovanja. Za saveznu iskupštinu odlučeno jc poslati predloge o ubiranju članarine pomoču markica i o ostvarenju uvodenja zajedničke komande i terminologije u sokolska društva i po školama. — Odlučeno jc održati župski slct u Vršcu. Cela organizacija dana jc vršačkom Sokolu. Dan čc biti naknadno odreden. Prvi dan biče župsko natccanje naraštaja, u veče akademija, drugi dan povorka, javna vežba i u veče zabava. — Zaključeno jc održati župski prednjaeki ispit za one, koji su prc pohadali župski tečaj. U komisiju su ušli brača Alojz Pogačnik, Bogdan Spcrnjak, dr. M. Motič, Miloš Stas nojevič i Ante Tadič. ■— Uslcd pomanjkanja dovoljne svesti kod dru» štvenih funkcijonara, t. j. uslcd nečitanja sokolskih listova društva slabo rade, naročito seoska društva. Sve bi bilo bolje, kada bi intcligencija malo više marila za sokolske ustanove.
Rad pojedinih društava u župi bio jc sledeči; Veliki Bcčkcrck imao je glavnu godišnju skupštinu 30. januara. Društvo je štampalo svoj izveštaj. Glavni posao vrtio sc oko dovršavanja sokolane. Društvo jc učestvovalo na raznim slctovima kao i na praškom, zatim pri raznim nacijonalnim manifestacijama, priredilo je više javnih priredbi i odlučilo jc podiči spomenik pokojnom i vrednom bratu Dimitriji Čiki Matejiču. Brat načelnik ističe rad prednjačkog zbora, koji je držao zasebne časove. Brat prosvetar ističe da rad po sclima nije imao očekivanog uspeha, tako isto ni u samom mestu radi nezgodnog lokala. Dovršcnjcm nove
sokolane biće u tom pogledu bolje. Govori o radu pojedinih odseka iz čega se vidi da je radio pevački hor, održavani su nagovori i propagiralo se raspačavanjem sokolskih listova, naročito župskog Vesnika. Grade* vinski odsek iznosi radove oko dovršavanja nove sokolane. Financije društva nisu najbolje, jer ima u to mnogo zapreka i nemarnosti članova, ali novom godinom i u novim prostorijama društvo obečaje u svakom pogledu poči napred. — Velika Kikinda održala je svoju glavnu skupštinu 30. januara. Za starešinu je izabran brat Stojan Jakšič. — Vršačko društvo održalo je u martu redovne sednice upravnog odbora, te prednjačkog zbora i prosvetnog odelenja. Radi unutrašnjeg rada i početnih priprema za župski slet ovog meseca nije bilo javnih priredbi. Članovi upravnog odbora dežuraju za vreme vežbanja i drže nagovore članstvu. Društvo je nabavilo neke nove sprave. Prilikam župskog sleta posvetiče se društveni barjak. — Sok o u Dragotino v u održao je 31. januara godišnju skupštinu i izabrao novu upravu: brat Ignjat Konokov, starešina, brat Sima Cueič, načelnik i prosvetar, brat Mir. Mirosavljevič, 'tajnik, brat Stevan Golušin, blagajnik, brat Radivoj Nedin, zam. starešine, sestra Jelena Tucina, načelnica. — S oko u Crepaji se tuži, da nije mogao raditi, jer mu je predsednik opštine zabranio upotrebu školske dvorane. Društvo nastoji uz pomoč drugih ustanova da dode do svojih prostorija i da radi bez smetnje. Skupština jo birala ovc časnike: brat M. Stojič, starešina, brat L. Ilijevič, načelnik, sestra S. Radovančev, tajnica, sestra V. Ćosič, načelnica, brat D. Ilijevič, blagajnik i brat M. Popovič, prosvetar. — Soko u Potiskom sv. N U koli izabralo je na skupštini ovu upravu: brat J. Dimitrijevič, starešina, a zamenik brat D. Popov, brat D. Mirkov, tajnik, brat D. Zihov, načelnik, brat D. Vulič, blagajnik, brat T. Mokraček, prosvetar. — Soko u Biješ loj C rk vi ima ovu upravu: brat T. A. Izovič, starešina, brat V. Hlodov« ski, načelnik, S. Vuksanovič, blagajnik, brača Markovič i Bakšič, tajnici, brat Ž. Miletič, prosvetar. Ovo društvo ima i rusko odelenje čiji je predsednik brat Denerko M. Promotov, 'brat Skrinka, tajnik, brat Rizen, blagajnik i brat A. Kolosovski, načelnik. — Sokolski fond u V e« likom Bečkcrcku. Brat Miša Stankovič, član Sokola, osnovao je fond za sokolske odore. Kupljeno je 20 svečanih odela, koje če oblačiti članstvo uz odštetu od 5 dinara za održavanje i čiščenje odela. Fond ima svoj pravilnik. Ugledali se i drugi bogati Sokoli u ovaj lep primer. A. T.
IZ ŽUPE KRALJA PETRA SVAČIĆA — ZAGREB
Sokolska župa zagrebačka zaposlena je jakim unutarnjim radom na reorganizaciji svojih društava, koja sc počela da pokazuju više volje i energije, a pogotovo od vremena, kada je župski TO počeo sistematskim kontroliranjem rada društava putem svojih naročitih delegata, koji su u večini obišli društva i ustanovili manjkavosti i potrebe. Njima uz bok jednako predano rade i članovi starešinstva, koji če isto da pregledaju administrativna stranu društava, koja je dobrim delom zapela radi po* manjkanja sposobnih sila. Inače župa sve svoje sile posvečuje pripras vama za pokrajinski slet u Ljubljani, koji je i za nju obvezatan, pa se več sada mnogo trsi, da njezino sudelovanje na ljubljanskom slctu bude što dostojnije i spremnije. Društva u večini sada se spremaju na obi* čajne zrinskosfrankopanske akademije, od kojih se več sada naročito
mora upozoriti na akademiju zagrebačkog Sokola I., koja će se na sam pomen dan obdržavati u zagrebačkom pozorištu uz doista birani pro» gram. Ovo društvo uopštc odskače od svih župskih društava i svojim radom i svojom spremom. Ono nc propusti nijedne zgode a; da ne pri* redi bilo kakovu priredbu i to u većem i otmenijem stilu. Tako je nedavno priredilo vrlo uspelo slavensko veče u čast lužičkih Srba na kome je održao prigodno predavanje brat Bogunović. Sokolsko društvo u L u d i n i opct je priredilo 27. marta svoje naraštajsko veče, na kome je bio izveden igrokaz »Nada Istre«, dok je predavanje o Sokolstvu držao društveni starešina brat Pernic, a o naraštaju i njegovim zadačama u Sokolstvu brat Črnic. Iza toga su naraštajei i naraštajke izveli pet vežbovnih tačaka. Ovo je doista vrlo lep uspeh za ovo malo i novo' društvo, koje se razvija tako predano uz najveće neprilike u teškom milijeu.	ab.
KRONIKA JUGOSLOVENSKOG SOKOLSTVA
Kralj je u želji da što više pomogne razvoj Sokolstva u južnoj Srbiji, podario sprave za vežbanje Sokolu u Stipu. Za razvoj Sokolstva u južnoj Srbiji osirn toga su mnogi beogradski imučnici darovali poveće svote, ukupno do trideset hiljada dinara. — Šumadijska sokolska župa priređuje u dane 11.—13. juna svoj II. župski slet u Kragujevcu, na kome če se izvesti utakmice članova i članica sokolskih društava iz gra* nica predratne Srbije.
— IZ SLA VENSKO G SOKOLSTVA —
ČEHOSLOVAČKO SOKOLSTVO
Kako rade, Česi. U nedavno održanoj Sokolskoj prosvetnoj školi sokolske župe Masarykove u Bratislavi predavao je sem ostalih odličnih
Prednjački tečaj za članice u Zagrebu
sokolskih radnika i dekan pravničkog fakulteta tamošnjc Komenskijeve univerze prof. i doktor prava i filozofije Boh. Tomsa. Predavao je o »Naziranju modernog čoveka na život i svet«. Brat Tomsa obečao je Sokolima i nadalje svoju saradnju, a obeeao im je da če nastojati da za rad u toj prosvetnoj školi nade i pridobijo takoder i ostale članove profesorskog zbora univerziteta. — Citajuči gornje mnogi ec reči: »Eh lako je to Čchoslovacima!« Neka ali odmah promisle i odgovore na pi* tanje: »A zašto je teško takav rad kod nas provesti?«	—e.
Tako se pomaže sokolske i uopće kititurnoiprosvetne ustanove. Da brača Gehoslovaci svakom prilikom na Sokolstvo misle što je i opet do* kazom koliko ga cene, vole i veliku mu važnost podaju, za dokaz tome neka bude i hvalevredan primer Tvornice šečera u Zakolanu. Ova je šečcrana od svojih liferanata šeecrne repe pri letošnjim isplatama za dobavljenu repu ubirala dobrovoljne priloge. Dobrovoljne priloge prikup* ljala je i -kod isplata svih -onih koji su bilo kakav posao za tvornicu vršili, a isto tako za uporabu telefona i t. d. Od prikupljene svotc poslala je tvornica polovicu Ccntralnoj Matici Školskoj, a polovicu — što je iz* nosilo 755 Kč. — za Tyršov Dom u Pragu.	—e.
Rad moravskog učiteljstva u Sokolstvu. Moravsko učiteljstvo po* znato je kao veliki trudbenik na kulturnom polju. No kao da od svega najače se posvečuje Sokolstvu. Po najnovijoj statistiei u sokolskim dru* štvima deluje 2480 učitelja. Od tih je 113 starosta (medu njima tri župska), 200 prednjaka, 420 prosvetitclja i 140 načelnika (medu njima dva župska). Doista bi bilo zanimivo da sc netko odluči da za našu državu izradi slienu statistiku, da se vidi kako naše učiteljstvo shvača Sokolstvo!
Uvažavanje Sokolstva u	neslavenskim	zemljama.	Razumljivo	je da
Sokolstvo nailazi na priznanje	u slavonskim	zemljama.	No zadivit	če nas
kada doznamo, da ono nailazi na sve vcčc razumevanje i u ostalih kul* turnih naroda, koji postepeno počimlju poprimati sokolski odgoj i to naročito raznim vežbama, šta je bez sumnje veliki uspeh. Tako ženska telovežbcna federacija u Belgiji na svojim ovogodišnjim svečanostim:} nastupa sa prostim praškim vežbama za Sokoliee. Jednako je u Danskoj, pa u Toulusi, a i u samoj Svicarskoj gde če se izvesti »Slavnych Sokolu z Ceskoslovenska«. Sletski film bio je prikazan u celosti u Lisabonu i t. d. Nijc li to divna propaganda za Sokolstvo?
Sokolstvo u ratu i po vatu. Na spomen desetgodišnjice osnutka čchoslovačke republiko odlueila je GOS da izda u ncku ruku spomenspis svega onoga, šta je Sokolstvo	pretrpilo za vreme rata i	šta je ono	uradilo
nakon rata na konsolidaciji	države. U tu	svrhu je	ovih dana	svima
čehoslovačkim župama razaslan upitni arak. 1 naše Sokolstvo treba da se do godine isto prigodom desetgodišnjice osnutka naše države seti bilo na koji način žrtava koje je pridonelo na oltar ujedinjcne i oslobodene domovine.
Vestnik Sokolsky o našoj godišnjoj skupštini. 14, broj »Vestnika Sokolsky«, organa GOS, donosi iz pera brata Štepaneka opširan i vrlo simpatičan opis ovogodišnje naše glavne godišnje skupštine u Beogradu. U samom izveštaju konstatuje sc lep napredak našeg Sokolstva, a pod* vlače naročito reči brata staroste u njegovom pozdravnom govoru: »Jedno smo i jedno ostajemo!«
Masaryk o Sokolstvu. U oči svoje 77*godišnjice dao je Masaryk praškom »Sokolskom Vesniku«, organu ČOS izjavu o zadacima Sokolstva. Masaryk reče: »Punu važnost ideja i rada Tyrša i Fiignera shvatio sam tek za vreme rata, prilikom osnivanja naših legija. Naravno, i ranije mi je bilo poznato šta Tyrš piše. Čim sam došao na univcrzitet počeo sam da opčim sa Tyršom. Vrlo često smo govorili o Sokolu. To su bile moje prve veze sa njim. Sečam se jedne njegove izjave, da če Sokoli, ako bude trebalo iči i na barikade.«
Onda je nastavio:
Ja držim da je Sokolstvo mnogo doprinelo snazi češkoga naroda. Meni sc naročito svida briga Sokola za omladinu i njegova pažnja da omladinu uči ljubavi i bratstvu prema svakome. Samo bih još dodao: dajte omladini prilike da se smije i da bude vesela. Neka omladina ne zna za sporove svojih otaea. Svi mi volimo sVoju deeu. Neka dete ostane detetom, a mladost mladošču. Nama ne dostaje smeha, to opažaju i Stranci.
Kao svenarodna organizacija koja se trudi da postigne harmoničan razvitak duha i tela, Soko če nastaviti u duhu vremena. Iči če naravno za tim da shvati pravo dobra i pravi progres. Progres ne znači stalno kronično naprezanje i uzbudivanje, ne znači hvatati sc svega onoga što razni ljudi smatraju za progres. Soko ima isti problem kao i vodeča, misleča inteligencija. Šta je to pravi progres?, pitat če netko od inteli* gencijc. To je problem nb samo Sokola, več i eeloga naroda. Soko je u praksi bratstvo: brat prema bratu bit čc tolerantan. Religija je najintim* nija lična stvar, a s njome se ne ide na pazar i ne lupa se u grudi. Pobožan čovek koji misli tako i oseča, on je miran i tih, i gledat če da sam duševno ide napred. Zadatak Sokola nije da rešava verska pitanja. Soko je orga* nizacija koja se osniva na moralnoj podloži, a nc na verskoj. Dakle Soko če paziti da njegovi članovi budu čestiti, pošteni i valjani ljudi. Soko je postao na početku šesdesetih godina prošloga stoleča, dakle’ u doba tadašnjcg liberalizma. Od toga doba pitanje liberalizma i slobodoumlja dobilo je sasvim drugu sadržinu i druge forme. Vode Sokolstva moraju ove promene držati na umu. Istupanje iz crkve nije još definitivno rešenjc verskog pitanja. Soko nije verska organizacija. Njegov je zadatak vežbanje tela i duha. Ali duh nije samo religija; duh je umetnost, poli« tika, vera itd. Sam Tyrš bio je verski tolerantan* bio je filozof.
Što sc tiče osnivanja drugih gimnastičkih društava, rekao je pred* slednik: Soko ne može zabraniti da stranke osnivaju svoja gimnastička društva. Soko ima svoju tradiciju i ima svoje duhovne vode: Tyrša i 1'iignera. On mora da teži na to, da njegova misao u konkurcnciji ideja pobed;. Glavna misao iyrša i tiignera je simfonija i harmonija celoga Čovcka. U poli tičkom pogledu smatra Masaryk da je ispravno geslo »Sokolstvo u politiku«, a ne obratno »Politika u Sokolstvo«.	ab.
Masarykov broj »Jasa«. »Jas« (Svetlost), familijarni organ ČOS svoj 9. ovogodišnji broj posvetio je predsedniku čchoslovačke republike Masa* ryku. Od sadržinc ističe sc članak brata dra. Mršnika u kojem iznosi odnos Masaryka do Sokolstva. Ovaj nam članak u mnogočem nadopus njava data o Masaryku, koje je u svojoj knjižici iznio brat Pelikan. Iz članka br. Krsnika doznajemo da je Masaryk stupio u Sokolstvo god. 1882. da jc sa 1 vršom lično raspravljao o Sokolstvu, ali da su sc u naziranju razilazi, tek u vreme svetskog rata Masaryk je ispravno shvatio Sokolstvo.
POLJSKO SOKOLSTVO
Poljaci o p r ošl o go dišn j e m sletu u Pragu. Sokolsko društvo u Lavovu izdalo jc knjigu o prošlogodišnjcm sletu, pod naslovom »Sokolski Slct u Pragu 1926. god.«. Brača Poljaci Kanvanski načelnik Sokola u Premislil i Skarbowski načelnik Sokola u Jaroslavu bili su na sletu kao izvesti« telji, te su iza sleta opširno izvestili o svemu što su tamo videli i do« znali. Njihov sud o sletu odličan jc i stručan, a za Sokole nije samo zanimljiv nego i poučan. Svi naši članovi trebali bi da dobro zapamte što je to, po čemu je — kako vele Poljaci — slet toliko uspio. To je čistoča i istina, disciplina i požrtvovnost iz ljubavi prema narodu i do« movini, uzorna organizacija vodstva te častan i požrtvovan rad i osečaj dužnosti svakog pojedinog. — O učestvovanju Poljaka na sletu pišu: »Nastupili su Poljaci, ali ne oni koji su imali' doči u hiljadama, nego jc nastupila centralna vojna škola iz Poznanja.« Veoma žalc što na tomc tako lepo pripravljenom sletu — na toj Slavenskoj Slavi nisu prisustvo« vali. Njihovo prisustvovanje sprečila je kako i sami kažu papinska ne« navist. — Neka je to bilo zadnji puta!	—e.
LUŽIČKO - SRPSKO SOKOLSTVO
Izašao je »Sokolsky Listy« organ lužičko«srpskog Sokolstva. Prvi broj donosi na uvodnom mestu poziv načelnika Kerka sokolskoj brači i sestrama u kojem razlaže što oni hoče da budu svom narodu. Odgovara kratko: Narodna falanga. Donosi i istoriju Sokolstva sa ilustracijama. Opširno jc opisana glavna savezna skupština, a onda pojedina društva s obzirom na svoj rad. Adresa lista je: Srbski Sokolski Zwajzk w Bu« dyšinje (Bautzen) i Sa. Lanengrabcn 2. II. — kenclija Domoviny.
RUSKO SOKOLSTVO
Organizacija Sayeza ruskog Sokolstva. Savcz ruskog Sokolstva u ino« stranstvu izradio je na svojoj sodnici, koja se obdržavala prošlih meseci, svoj organizacijam statut, u neku ruku ustav ruskog Sokolstva. Po torne ustavu Savez nalazi, da je uprava samog Saveza organizacija odgoja i širenje ruske sokolske misli u krugovima ruske emigracije, moguča jedino kod stroge podele rada, a uz najširi princip lične inicijativc i podpunu odgovornost za svakog člana kome je poverena koja dužnost. Pročelnicima pojedinih odelenja prepuštena je mogučnost izbora pomoč« nika, a jednako da mogu držeč sc temeljnih principa razraditi osnovu svoga rada. Načrt rada u glavnom sc deli u pet odelenja. Prvo je ode« lenje za spoljašni odnos spram vlasti, slavcnskog sokolskog saveza, ČOS i JSS i spram pojedinih pokrajinskih uprava ruskog Sokolstva u ino« stranstvu. Ovo odelenje vodi starešina Saveza. Drugo je tehničko ode« lenje, koje se imadc brinuti za provedbu sistema i fizičkog vaspitanju, spremanjc prednjaka, organizaciju javnih nastupa, izdavanjc priručnika, da se brine za telesni odgoj po ruskim školama, vodi statistiku i sazivlje zborovanja prednjaka. To je tehnički komite Saveza, a rukovodi ga savezni načelnik i uz njega sestra načelnica Saveza. Zatim kao treče dolazi kulturno«prosvetno odelenje, koje se imade brinuti za nacijonalno« sokolski odgoj. Zadača jc tog odelenja da zbrine propagandu za širenje sokolske misli u ruskoj emigraciji, da se stara oko izdavanja sokolske
literature, nastoji da se ista šta više proširi po društvima, organizuje kulturno*prosvetne kurseve, vodi brigu o dogođajima u Rusiji i o životu ruske emigracije. Ovo odelenje vodi vaspitatelj Saveza uz pomoč svoga zamenika i kulturno*proisvetnog komiteja. Po redu onda dolazi finan* cijsko odelenje, koje imade skrb da prikupi novčana sredstva za Savez, da vodi kontrolu nad rukovanjem imovine, sastavlja budžet Saveza. Na čelu je tog odelenja financijski pročelnik uz ]>omoč finaneijskog komiteja i saveznog blagajnika. Konačno dolazi organizacijono odelenje, koje imade raditi na obradi ustava, društvenim pravilima i osnivanju ruskih sokolskih gnezda. Brine se za izradbu jedinstvene sokolske odore, zna* kove, zastave, legitimacije, tiskanice i t. d. Nadalje ovo odelenje imade izradivati saveznu statistiku, voditi istoriju ruskog Sokolstva, kroniku, * stvoriti arhive i muzeje te organizovati sokolsku štampu. Odelenje vodi prvi tajnik Saveza uz pomoč drugog tajnika. Uprava i organizacija ruskih sokolskih društava i odseka u pojedinim državama poverena je pokra* jinskim upravama ruskog Sokolstva. Od ovih pokr. uprava u Jugoslaviji organizira se temeljem poscbnog ustava, kojeg utvrđuje JSS na taj način da pojedini pročelnici odseka JSS imadu dircktan dodir sa pročelnicima istih odelenja pokrajinske uprave u Jugoslaviji. Na isti način organizo* vana je i pokrajinska uprava u čehoslovačkoj. Osim ovde nabrojenih dužnosti imadu pojedini funkcijonari Saveza još naročitih dužnosti. Tako starešina Saveza rukovodi čitavim razvojem života i rada Saveza. Vodi nadzor nad radom sviju pročelnika odelenja, starajuč se oko toga da odmah nade zamenu onim licima koja bilo iz kojeg razloga zanemaraju svoje dužnosti. Prvi zamenik starešine rukovodi organizaciju ruskog So* kolstva u Jugoslaviji, drugi, zamenik starešine zamenuje istog u svim njegovim poslovim« u Čehoslovačkoj. Načelnik Saveza uz pomoč načel* nice vodi sve tehničke poslove Saveza. Zamenici načelnika i načelnice vode tehnička odelenja pokrajinskih uprava u Jugoslaviji i Čehoslovačkoj. Savezni blagajnik obavlja sve isplate samo po naredenju i to potpisanom po starešini i predsedniku finaneijskog komiteja. Prvi tajnik saziva po nalogu starešine sednice Saveza, vodi zapisnik sednica i nadzor nad kan* cclarijom Saveza. Drugi tajnik kao njegov pomočnik odgovara položaju upravitelja savezne kancelarije, pa vodi svu prepisku, statistiku, biblio* teku, arhiv i muzej Saveza. Ostali članovi dodeleni su na rad u pojedina odelenja Saveza.	afr.
Sedanje savezno starešinstvo ruskog Sokolstva. Starosta: brat prof. Dimitrij Vcrgun, Praha; I. zamenik staroste: brat Vladimir Poljansky (Zemun); II. zamenik staroste: brat prof. S. Ostrogonsky (Prag). Na* čelnik: brat Robert lodt (Prag); zamenik načelnika: brat Dimitrij Kam* bulin (Beograd); načelnica: sestra P. Binjulina (Prag); zamjenica: sestra Anastasija Kolobora (Beograd); predsednik kulturno*prosvetnog ode* lenja: brat Viktor Manakin (Zagreb); zamenik: brat Aleksijc Vinučuk (Prag); prvi tajnik: brat Lav Magenorski (Prag); drugi tajnik: brat Evgc* nijc Salkov (Prag); predsednik finansijskog odelenja: brat V. Ambrož (Prag); blagajnik: brat B. Melihar (Prag); članovi Saveza: A. Zemljaničkj (Zemun), N. Kžcrski (Zemun), A. Gan (Goražda), N. Nikoljski (Prag) i G. Fomcnko (Brno).
RAZNO 9^9-9-9^999'9-99-99^9-99-9'
Ne razumemo. U Đakovu tamošnje sokolsko društvo podižc svoj vlastiti dom, pa jc u tu svrhu izdalo blokove. Istodobno gradi svoj dom i nama protivno sokolstvo. U popisu darovatelja za gradnju tog drugog doma medu darovatcljima videli smo podo,sta imena članova sokolskog' društva u Dakovu. Taj pđstupak nijc ni najmanjc u skladu sa dužnos stima članova sokolskog društva. Ili — ili! Tim više je to za osuditi, što za gradnju sokolskog doma nisu ti članovi još ništa pridoneli. Valj da če svomu sokolskome društvu dati dvostruko i više ? !
Odgovor na odgovor. Na našu stvarnu kritiku knjižice »Što je to Sokolstvo ili put po kome ču postati čovek sa dodatkom«, odgovorio nam sam pisac u zagrebačkoj »Slobodnoj Tribuni« sa oduljim odgovo* rom. Pisac želi čitavu polemiku svesti na osobno polje, ali mi ga na tem putu ne čemo slediti. Velimo, da poštujemo svačiju individualnost, ali ta onda mora biti spremna i autoritativna, šta sumnjamo da je u pisca. Nismo nikada zato da se bilo koga, ako nam donese i u početku nedonošče, udara maljem u glavu, ali očekujemo od takovog barem naj* primitivniju društvenu formu, a to je pristojnost. Dok toga nema u onog, koji bi htio raspravljati, pa još k torne u javnosti, onda nas sam po sebi razrešava dužnosti, da s njime razgovaramo. Toliko kao naš odgovor, inače u celosti ostajemo kod naše prve reči.	>	ab.
Sokolski dan za god. 1926.
(V. iskaz.) Dalnji doprinosi za sokolski dan za godinu 1926. jesu sledeči: Sokolska društva Solin Din 100; Djala Din 50; Sanad Din 100; Kraljeviča Din 134; Sarajevo Din 1044; Dugaresa Din 150; Budva Din 50; Srbobran Din 50; Požarevac Din 130.
9*9а 9'9-9 9 9''9'99^9'9'9'-9'9-9^9'-tt^9'9'9^9'9'9^9^99^999^9'9999 а-999-9'9-а-9-9
Brinimo se za sokolsku opremu!
Na drugom mestu ovoga broja javljamo, daje na našoj ovogodišnjoj glavnoj skupštini prihvadena nova odora naraštajki. Gledom na okolnost da ove godine imademo nekoliko naraštajskih naročilih sokolskih sle-tova, kao u Splitu i u Beogradu, a nema sumnje da će naraštaj nastupati i na drugim sletovima, to upozorujemo na taj zaključak s napomenom da se društveni načelnici i načelnice ved sada pobrinu kako bi naraštaj u što vedem broju nastupio u novim svečanim odorama. Ovo šta rekosmo za naraštajke, razume se samo sobom da vredi i za članstvo, a naročito za članice, koje još uvek ne de nikako shvatiti u punoj meri potrebu ženske svečane odore. I ovi neka nastoje da sc propisno opreme, a naročito gledom na ljubljanski slet, kada naš nastup imade da bude šta reprezentativniji. U svemu šta se tiče sokolskih odora, neka se društva obradaju na našeg saveznog dobavljača brata Branka Palčiča, saveznog dobavljača u Zagrebu, Kukovičeva ulica.
W-9 »з-л-*-*-*-*	m--m-*--*'* 9-9-М-а-ЖЖШ-М-