KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 22 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 juna 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10075
Tres Gy6gyszer-Vegyćszeti Ipari ćs Kereskedelmi R. T., Budapest,
Mađarska.
Postupak za spravljanje produkta koji sadrži lepak.
Prijava od 20 februara 1932.	Važi od 1 decembra 1932.
Traženo pravo prvenstva od 31 avgusta 1931 (Madjarska)
Ovaj pronalazak odnosi se na dobijanje produkta, koji sadrži lepak, koji ima iste osobine kao pšenični lepak i koji se može na isti način prerađivati i prema tome i u-potrebljavati u svrhe, za koje se je do sada upotrebljavao pšenični lepak.
Postupak se prema pronalasku sastoji u bitnosti u tome, da se semenke roščićnog drveta (Ceratonia siliqua) ili srodnih biljki iz porodica mimosaicea i caesalpiniacea na pr. biljke cercis-vrste (Cercis sr:iqua str., Cercis canadensis, Cercis chinensis) ili izdvojene supstance klica takvih semenki prerađuju u svrhu dobijanja lepka po metodama, koje su podesne za dobijanje pšeničnog lepka.
Prilikom prerađivanja semenki treba i-ste najpre oljuštiti i isitniti, zatim izluži-ti sa tt plom vodom, da bi dobili rastvoriji-ve materije u što više koncentriranom obliku; lepak se zatim ispira iz zaostatka. Probitačnije je ipak polaziti od izdvojene supstance klica, pošto se ista posredstvom mehaničkih uticaja lako izdvaja iz ostalih sastavnih delova; jedino treba paziti, da se fizikalno-hemiske osobine proteina ne o-štete bilo hemiskim bilo termičkim uticaji-ma. Ako se izdvajanje sprovede na mokar način, onda se supstanca klica osuši pri tako niskoj temperaturi (preimućstveno ne preko 40—50° C), da se istovremeno iz-begne oštećenje; preporučuje se ubrzati sušenje pomoću vakuuma ili pomoću top-
le vazdušne struje. Supstanca dobivena iz klica se prvenstveno samelje u fino brašno, koje se zamesi sa jedan do triputa tolikom količinom vode. Neprekidnim gne-čenjem testa pod vodom odvaja se lepak od celuioznih sporednih materija, te istovremeno oslobađa se veće količine zelene boje. Ponovnim izmenjivanjem vode i neprekidnim gnečenjem ili pomoću običnog ispiranja sa vodnim mlazom iznad finog sita, koji se način upotrebljava i za dobijanje pšeničnog lepka, dobija se čisti lepak. Mesto da se spravlja brašno od pomenute supstance kao polazni produkt za dobijanje lepka, može se ista bez prethodnog sušenja, gnečenjem, tarenjem ili inače poznatim metodama, koje ge upotrebljavaju za isitnjenje mokrog materijala, pripremiti za dobijanje lepka.
Lepak ostaje na dnu kao sedefasto sjajna elastična i tegljiva masa, koja je u vodi gotovo nerastopljiva i koja postaje posle nekog vremena lepljiva. Pomenuta masa sadrži otprilike 60 utežnih delova vode i može se u tankom sloju osušiti j samleti u brašno. Prilikom ispitivanja ovog tepka nisu se mogle naći bitne razlike u upore-đenju sa pšeničnim lepkom. Naročito se podudaraju fizikalno-hemiske osobine obe-ju vrsti lepka. Kako dosada nisu bite poznate,^ sem pšenice, druge biljne vrste, koje sadrže lepak, koji se može isprati, to ova nova metoda za spravljanje lepka pokazuje
Dfn. IĆI.
značajan napredak radi toga, pošto za do-bijanje lepka prema ovom pronalasku potrebni polazni materijal stoji na raspoloženju po srazmerno jeftinoj ceni i u velikim količinama. Oljuštene semenke od roščićnog drveta sa izdvojenom klicom nalaze se već u prometu u vidu brašna, koje služi za pravljenje lepljivih materija, sretstava za glačanje i apreturu i sretstava za vezivanje. Za otpatke supstance klica do sada nije bila poznata nikakva upotreba, a kamo ii, da je bilo poznata, da ista sadrži dragocenu belančevinu, koja je lepkastnn proteinima pšenice, (koji se pak kod pšenice ne nalaze u klici) praktično potpuno ekvivalentna.
Po spoljašnjem izgledu razlikuje se iz supslance klica pomenutih biljnih vrsta dobiveni lepak od lepka dobivenog od pšenice po svojoj tamnijoj boji. Ako je poželjno, može se boja lepka odstraniti na prost način dejstvcvanjem razblaženih kiselina na supstancu (bilo pre ili za vreme prerađivanja iste) ili naknadnim obrađivanjem iepka pomoću kiselina ili beljenjem na poznat način, naročito pomoću oksidi-rajućih sretstava za beljenje (kao što su: hipohloriti, na pr. pi-toluolsulfohloramiin-natrium, peroksidi, per-soli i tome sli.).
Upotrebljavajući lepak kao hranljivo sretstvo na pr. za spravljanje hranljivih sretstava, koja su bogata na belančevini, izmeša se lepak sa brašnom za jelo ili sa drugim sretstvima kao na pr. belančevina-ma biljnog ili životinjskog porekla, celulozom, škrobom ili slično. U tu svrhu može se i jedan deo samog lepka zagrejavanjem denaturirati i u tom stanju upotrebiti za rastezanje nepromenjenog dela lepka.
Prilikom spravljanja hrane za diabetiča-re izbegava se ili ograniči na najmanju meru dodatak ugljenih hidrata.
Primeri izvođenja:
1.	100 kg brašna supstance klica od Ce-ratonia siliqua zamesi se sa 100 litara vode. Testo se obrađuje u mašini za gneče-nje i dodaju se potrebne količine vode. Žuto-zelenkasta voda ispiranja se otstra-njuje sa ispranom celul'ozom, dodaje se nova voda i proces gnečenja produžuje se. Taj postupak se obavfe tako dugo, da se u tankom sloju zaostale mase ne nalazi više nijedno ili vri'o malo zrnaca.
2.	100 kg brašna supstance klica od Ce-ratonia siliqua suspenduje se u 1000 litara vode, zatim se suspenzija ostavi ili da se stvori talog, iti se centrifugiranjem izbaci voda. Donji sloj sadrži lepak, gornji sloj pak sadrži celulozu. Sfoj lepka se obrađuje dalje sa vodom.
Po primerima izvođenja 1 i 2 dobiveni mokri lepak se iseče u vidu pogačica i
podvrgne frakđoniranoj sterilizaciji. U takvom stanju se lepak može duže vreme o-držati; ne nastgpi nikakva promena njegovih fizikalno-hemiskih osobina. Mokri lepak možemo u tankom sloju osušiti i kod sobne temperature ili ga možemo ostaviti do potpunog osušenja pri temperaturi 40 do 50° C u vakuumu. Na jedan ili drugi način osušeni lepak prerađuje se u mašinama za sitnjenje u griz ili brašno, tako da se na taj način dobije suvi produkat, koji se može odmah upotrebiti.
3.	100 kg brašna supstance klica od Ce-ratonia siliqua zamesi se sa 100 litara vode, koja sadrži 500—1000 gr limunske kiseline, vinske kisđine ili drugih kiselina u odgovarajućoj količini i po primeru 1 dalje obraduje. Svrsishodno je, da se svakoj daljoj količini od 100 f vode dodaje 200—300 gr limunske kiseline, pri čemu se gnečenje produžuje. Tako dobiveni lepak posle sušenja nije zelenkaste boje, nego ima mrko -žućkastu boju.
4.	Po primerima pod 1 i 2 dobivenom mokrom lepku dodaju se rastvori kiselina ili čiste kiseline, pri čemu dodate količine kiselina ne treba da pređu preko 7%. Tako dobiveni lepak ne pokazuje zelenkastu boju.
5.	60 kg pšeničnog brašna, iz koga se može dobiti ispiranjem 8 utežnih defova manjevrednoga lepka, izmeša se sa 40 kg brašna supstance klica od Ceratonia sili-qua, zatim se ova smeša zamesi sa 70—75 litara vode. Testo se uz dalji dodatak vode prerađuje u mašini za gnječenje, pri čemu se žućkasto-zelena voda ispiranja, koja sadrži zrnca škroba i celuloze, skuplja u svrhu dobijanja škroba. Posle ponovnog ispiranja dobije se iz mešavine brašna otprilike 21 utežnih delova lepka, što odgovara sumi količina, koje se mogu dobiti iz svake količine brašna ponaosob.
6.	Izdvojena, samlevena ili nesamlevena supstanca klica od Ceratonia siliqua ili po primeru 1 ili 2 dobiveni lepak ostavi se u sobnoj temperaturi tako dugp, dok nije nastupilo prilično jako trulenje; zatim se produkt u vakuumu osuši. Tako dobivena lepljiva materija pokazuje veliku moć lepljivosti.
Lepljivost. !rPlfa može se dalje povećati, kao što je uobičajeno kod lepka od pšenice, obrađivanjem istog sa razblaženim kiselinama ih alkalljama, pri čemu se dodaje toliko kiseline ili alkalnog rastvora, da se dobije lepljiva masa.
Po istim metodama mogu se prerađivati u lepljive materije koje sadrži lepak i smeše samlevenih ili nesamlevenih sup-stanaca klica sa pšenicom ili pšeničnim brašnom, bez prethodnog otstraniivanja
celuloze, pri čemu se otstranjuje celuloza dejstvovanjem bakterija, koje rastvaraju celulozu.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za dobijanje produkta, koji sadrži lepak, naznačen time, što se semenke roščičnog drvela (Ceratonia siiiqua) ili srodnih biljki iz vrste Mimosacea i Caesal-piniacea ili izdvojena supstanca klica takvih semenki prerađuje u lepak po metodama, koje su podesne za dobijanje pšeničnog lepka, odnosno da se taj lepak po načinu pšeničnog lepka dalje prerađuje.
2.	Postupak prema zalitevu 1, naznačen time, da se semenke ili supstanca klica pre ili posle prerađivanja u lepak ili tako dobiveni lepak obrađuje sa razblaženim kiselinama ih podvrgava bdjenju sa običnim sretstvima za bdjenje,
3.	Postupak po zahtevima 1 i 2, naznačen time, Što se frakcioniranom sterilizacijom pravi lepak postojan.
4.	Postupak po zahtevima 1—3, naznačen time, što se pomenute semenke ili njihova supstanca klica u isitnjenom ili nel-sitnjenom stanju, pomešana sa pšenicom ili pšeničnim brašn: m prerađuje u iepak.
5.	Postupak po zahtevima 1—4, nazna-
čen time, što se semenke ili izdvojena isit-njena ili neisitnjena supstanca klica ili sme-še pomenute supstance sa pšenicom ili pšeničnim brašnom bez prethodnog odstranjivanja celuloze prerađuju u lepljivu materiju, koja sadrži lepak pomoću trule-nja ili obrađivanjem sa kisdinama ili lužinama!.
6.	Oblik izvođenja postupka prema zah-tevu 5, naznačen time, što se celuloza P' dvrgava dejstvovanju bakterija, koje rastvaraju celulozu.
7.	Postupak po zahtevu 1, za spravljanje sretstava na pr. takvih, koja su bogata na proteinima, naznačen time, što se lepak izmeša sa brašnom za jei'o ili sa drugim sretstvima, koja služe za rastezanje na pr. sa belančevinama biljnog i životinjskog porekla, celulozom, škrobom ili si.
8.	Postupak po zahtevu 7, naznačen time, što se lepak zagrevanjem denaturira i u tom stanju upotrebljava za rastezanje nepromenljivog lepka.
9.	Postupak po zahtevu 7, naznačen time, što se iz lepka spravlja na uobičajen način testo bogato na belančevini i isto ispeče, pri čemu se prilikom spravljanja hrane za diabetičare ne dodaje ii'i ograniči dodatak ugljenih hidrata.
•	(V:
'

• i-'.



h . ; :
*





'