^oštarina plaćena u gotovu
ONDU5 M
Cena Din. 1.—
GLASNIK
GLA5ILO 5AVEZA 50K0LA KRALJUVINt JUGOSLAVIJE
Čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi svake subcte ooois/jja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 ♦ Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku	Rukopisi	se	ne	vraćaju	<1*
Beograd, 18 oktobar 1938 God. IX Broj 38
Stalno na оргеги
Tu nedavno, stajali smo pred no-vom katastrof oni sveta. Tek što se ponovo ni je zažarilo nebo od smrto-nosnog ognja.
Svi znamo kojom žrtvom je plamen ugašen. Mi naročito dobro znamo. Pa da li je sad sv e prošlo? Hoče li zavladati mir? U miru napredak i ljubav medu narodima? Sreden život?
U stupcima dnevne štampe ima odgovora na sve ovo. Istina, nigde jasno i čisto, ali od reči do reči, od pojma do pojma, od članka do članka, stalno izbija stara avet: neobjavljeni rat se produžuje! Lije se olovo, kondenzira se gas, sije se o-deča, uzakonjuje vojna obaveza i u zemljama, gde je do sad ni je bilo. Sve u jednom strahovitem grču. I sve što je danas, to je nista. Tek ima nešto da dode, ali i to nešto, samo za onoga ko ji bude spreman da ga po pravu sile otme.
Svet se prelama izmedu dva kompleksa pojmova: sile i prava, demokrati je i tiranije, slobodoumlja i mračnjaštva. To se vidi i oseć^, čak i kad bi se htelo da žmuri, a i gluvi bi morali kroz kožu čuti i osetiti!
Niko, zato, ne stoji ravnodušan pred ovakvim činjenicama. Preko
svakog lica vijuga tužna brazda za-brinutosti. Naročito preko lica, čiji je obraz angažovan pred istorijom.
Ni mi, kao organizacija, ne može-mo ostati ravnodušni. U našim sokolskim redovima stoje ljudi stegnuta srca, svesni da se sada teški dani preživi ju ju, najteži posle četirgodiš-njeg medunarodnog hrvanja. Naše sokolske jedinice, svesne su težine položaja, pa zato i traže da budu o svemu obaveštene. No ma kakvo o-baveštenje bilo} pozitivno ili negativno, ostaje gorka i hrapava realnost: traže se nadčovečanski napori za osiguranje narodne bezbednosti.
Prema tome ne ostaje ništa drugo, nego doprinositi svakodnevno da narod bude uvek spreman na dve jedi-ne mogučnosti: na silu odgovoriti šilom, na pravo odgovoriti pravom!
U toku teških minulih vekova nas je naučila naša istorija, naročito ova na j novi ja, da smo naj gore prošli kad smo računali na druge, a da nam je najbolje bilo kad smo jedino svoja pleča previjali pod nametnute te-rete.
1 sad ne ostaje ništa drugo. Snažno, bez predaha, bez predomišljanja, staviti sve svoje sile u službu zajed-nici, lepo j našo j zajednici, za kojom smo toliko vekova žudeli. Ništa nas ne sme ni rastužiti ni obeshrabriti. Ništa i previse razveseliti, da bismo možda ogrezli u bezbrižnosti. Sve, svaka reč i gest, mora da se izmeri tačno i razumno.
Drugim rečima: valja raditi! Obav-Ijati svoj rad, to se več zna kod svakog čoveka, znači pribavljati nasuš-ni hleb. Ali ima ijedan viši i veči rad: služenje interesima naroda i otadž-bini.
Neka zato naše sokolane uskipe od rpnogobrojne sokolske dece, muške i zenske. Neka naš sokolski naraštaj . Ako je ikada bilo potrebno služiti 1 biti na oprezu za narodni interes,
[° je sada. Na oprezu od sv ih novih 1znenadenja1
sa svojih ramena svuče ulične krpe, i neka mu gola koža postane neprebojna ako nastupi crni čas. Neka naše članstvo podigne glavu i neka
kroz svoje duhovne oči sagleda celu Jugoslaviju. Celu, bez obzira kome smo kraju bliži ili u kome smo kraju nikli. I drž’mo se starog našeg gesla: Manje tražiti, više dav ati! Manje se srditi, više raditi!
Л pri tom: Stalno na oprezu!
Apel Sama Sokola
Kraljevine Jugoslavije
— Pomoč sokolima u Čehoslovačkoj —
Bračo i sestre,
Bratski čehoslovački narod poslednjih dana preživeo je teška iskušenja. Pun rad, napredak! i polet bratskog slo-venskog naroda i njegove zemlje za momenat morao je da se zaustavi. Svi sinovi i kćeri bratskog čehoslovačkog naroda morali su da stanu na branik svoje drage čehoslovačke domovine.
Poslednjim događajima čehoslovački narod prisiljen je, da podnese teške žrtve. On je podneo ove žrtve, čuvajuči narodnu snagu za vremena u kojima če čast i vrlina biti poštovane.
Teške i sudbonosne dane, koje je preživeo čehoslovački narod, u punoj meri osečalo je i naše jugosk>vensfco Sokolstvo. Zajedno sa našim narodom, mi smo sa bolo.n i strepnjom pratili sve dogadaje imajuči veru da pravda i pravo moraju kad tad odneti pobedu.
Bračo i sestre,
Teške žrtve koje je poslednjih dana podneo čehoslovački narod učinile su da su naša srca još više ispunjena lju-bavlju i vernošču prema našoj čehoslovačkoj brači. Noseči duboko u svojim srcima osečanja te ljubavi mi ujed 10
želimo da naša brača u ovim teškim momentima osete da smo sa njima, da naša srca kucaju za njih, da znaju da nisu sami, da je njihov bol ujedno i naš bol, i da je ujedno njihova vera i naša vera.
Jugoslovensko Sokolstvo dalo je izraza svojim osečanjima javnom rezo-lucijom, koju je celokupno Sokolstvo prihvatilo, ispunjenu mnogo dubokim o-sečanjima kao što se to može izraziti rečima jedne rezolucije.
2alosni dogadlaji i žrtve, koje je podneo bratski čehoslovački narod, iziskuju od nas i pomoč druge vrste. Pored c'uševnog bola čehoslovačkom narodu, i ašoj slovenskoj brači i sestrama pri-
o	hijene su i teške materijalne nepravde. Mnoge porodice naše brače i sestara nalaze se u teškom položaju,' i sa ugro-ženim opstankom. Naša je dužnost da koliko god možemo priteknemo u pomoč našoj brači čehoslovacima, kao što su i oni to činili, kada se naš narod nalazio u sličnim naročito ratnim nevo-Ijama.
Zbog toga Uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije poziva sve svoje pripadnike: članove i članice, muški
Posle trideset \ pet godlna
Jedna značajna obletnica, Osnivanje prvih sokolskih društava u Vojvodini. Prvi sokolski sletovi, prve sokolske borbe.
Nalazimo se u dvadesetogodišnjici našeg oslobođenja i ujedinjenja. Nebi bila dovoljno naglašena ta naša jubi-larna godišnjica, ako se nebi setili sve-
Br. dr. Laza Popovič osnivač sokolstva u Vojvodini
ga onoga što je prethodilo našem o-slobodenju, bar onoga što je bilo u najbližoj prošlosti. Još uvek su mnogima u svežoj uspomeni oni veliki na-
i ženski naraštaj, muškfu i žensku decu, da se odazovu ovom pozivu i jglasu svo-ga srca i da odrnah pristupe svojoj bratskoj dužnosti prema čehoslovačkim sokolskim porodicama i prema čehoslovačkom narodu. Pozivamo vas, bračo i sestre, da svaki od vas priloži najmanje po jedan dinar za braču čeho-slovake. Ovaj „čehoslovački sokolski dinar” pretstavljače ne samo materijal-nu pomoč, več ujedno i izraz vaših osečanja i dužnosti prema bratskom čehoslovačkom narodu, čija je sudbina tesno i zauvek spojena sa našom sud-binom.
Sokoli i Sokolice! Vaše vrhovno voč-stvo veruje da čete sa punom svešču i ljubavlju ispuniti ovu svoju svetu i časnu dužnost prema bratskom čehoslovačkom narodu.
Zdravo!
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije.
.pori od pre tri decenije, kada se re-šavalo o našem biti ili ne biti. Mnogima u uspomeni, ali mnogi ih več zaboravljaju u hitrom gomilanju do-gađaja za dogadajem.
Zato ih valja ukratko obnoviti, da bi se uvidele one plemenite želje našega naroda iz onoga vremena. Ovo bez ikakve namere da se neko hvali i ve-liča, več samo zato da se ne zaborave tako lepi primeri samopregora i po-žrtvovanja za svoj narod. Takvih primera je naročito bilo u porobljenim krajevima, izvan slobodne Kraljevine Srbije i Črne Gore.
U ravnom Sremu, u vinorodnoj Fruš-koj Gori, u Sremskim Karlovcima, pod teškim prilikama i jarmom tudina, počelo se raditi na osnivanju prvog so-kolskog društva sa najširim i najideal-nijim sokolskim idealima. Uspeo je Dr. Laza Popovič da bude osnivačem srp-skog sokolstva. Kako je došlo do osni-vanja najlepše je rekao sam Dr. Laza Popovič u čuvenoj sokolskoj veleizdaj-ničkoj parnici. Tu on kaže: „Godine 1903 održala je srpska akademska o-mladina u Sremskim Karlovcima jednu skupštinu koja je medu omladinom u Karlovcima ostavila neku uzbuđenost za radom. Ja sam tada bio lekar u Sremskim Karlovcima. Bio sam doduše, kao svršen /ovek, odeljen od omladine koja je htela nešto osnovati, ali sam bio povučen u njihov rad te sam postao i središtem. Hteli su osnovati kakvo mačevalačko društvo, nogometno društvo ili što slično. U traženju te forme poslužio je jedan slučaj. U Karlovcima bio je naime jedan Čeh, Johan Kraus, kojega sam ja leči o, i razgovarajuči o idejama omladine rekao je on kako bi dobro bilo da se osnuje jeduo sokolsko društvo. Ja sam rekao Krausu da piše svom bratu, vodi sokola u Kunoj Hori u Češkoj, za upute. Isti pošalje poruke i češka pravila. Zatim smo se sastali, sastavili pravila, poslali vladi itd  izabrali zatim odbor, i tako je nastao Srpski Soko u Sremskim Karlovcima”.
To je bio početak rada 11a organi-zovanju sokolstva koji je nikao, razvi-jao se i ostao u ondašnjoj omladini. Dogadaji koji se dešavali u ono vreme u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, Dalmaciji, Turskoj i u Beču i Austro-ugarskoj, potencirali su oduševljenje mladih snaga, postajali su bliži i pri-sniji svakog dana. Jugosloveni iz slo-bodnih država i oni pod tudinom kroz sokolstvo bliže se i ujedinjuju.
Karlovački soko takode je osnovan od omladinaca koji su se oko brata Laze
Popoviča okupili i počeli raditi po u-pustvima Češkog sokola. Dr. Laza Popovič postaje inspirator i ideal omla-dine, a ujedno i stub sokolskog društva. U prvi mah sokoli nisu imali uspeha, jer mnogi, naročito stariji, nisu verovali u sokolstvo, a državne i druge vlasti austrougarske gledale su neraspoloženo na srpske sokole. Naravno sokolska ideja nije konvenirala Austrougarskoj, pa nije čudo što se i došlo jedva do izražaj a a kamo li da se dozvoli nagli razvoj i napredak sokolstvu. Ipak i pored toga sokolski učitelj Karlovačkog sokola, brat Laza Popovič nije popustio, več je uspeo da za sokolstvo zainteresuje široke narodne mase. Uspeo je da sokolstvo bude narodna organizacija. Sokolska i-deja karlovačkih sokola več prve godine života ostvaruje se delimično, stupa se u vezu sa češkim, hrvatskim i slove-načkim sokolima. Štampa služi sokolstvu preko „Omladinskog glasnika”, ^Branika” i „Srbobrana”. U prvoj go-dini teškog života karlovački soko uspeva da se u Vukovaru osnuje i drugo sokolsko društvo. Razumevanje podu-hvata srpskih sokola od strane bratskih sokolskih jedinica češkog, hrvatskog i slovenačkog sokola i obečavanje svojih potpora, doprinelo je sve bržem i ja-čem budenju sokolskog duha i sokolska ideja svakim danom se širila sve više. Sokolstvo je postajalo razuinljivije i prisnije. Karlovački soko postajao je iz dana u dan popularniji. U toku druge godine života sokolskog društva u Sremskim Karlovcima osniva se i tre-če srpsko sokolsko društvo u Sremskoj Mitroviči, a iz raznih krajeva počinju se tražiti od karlovačkog sokolskog društva upustva za osnivanje i rad sokolskih društava. Karlovački soko ne žali truda, daje sve što može, pa najzad šalje svoje prednjake od mesta do mesta, samo da se uspe. Za dve godine, 1905 i 1906 osnovana su sokolska društva u Mitroviči, Zemunu, Rumi, Irigu, Vinkovcitna, Korenici, Oseku, Šidu, Gračacu, Jašku, Golubincima, Indiji, Čortanovcima, Staroj Pazovi, Neštinu, Glini, Dvoru, Novoj Gradišči, Pakracu, Novom Sadu i drugim mestima. Za tri godine sokolskog rada Karlovačkog sokolskog društva osnovano je oko 30 sokolskih društava. U ono vreme i u onim prilikama to je bio lep uspeh. Takvo aktivno stanje trajalo je sve do 1914 godine kada je rat bacio svoju senku na sve.
Sokolski pioniri srpskog sokolstva u Bosni, Hercegovini i Dalmaciji rade u-poredo na organizovanju sokolstva sa sokolskim radnicima iz Vojvodine i Srbije. Možda je u Bosni sinula prva prava sokolska iskra 1893 godine kad je Risto Jeremič u Foči osnovao srpsko Sokolsko pobratimsko društvo po cilju i programu najbliže današnjem sokolstvu. Ali kratak vek društva, pošto je od ondašnjih vlasti bilo zabra-njeno, odlaže se organizovanje sokolstva do osnivanja Srpskog gimnastičkog društva „Obilič” u Mostaru, čiji su sokolski radnici sa ostalim sokolima or-ganizovali sokolstvo u Bosni, Hercegovini i Dalmaciji.
Prvom sletu Srpskih sokola prethodi izdavanje jedne knjige koja je bila posvečena sokolima u Sremskim Karlovcima. Tihomir Ostojič, profesor novosadske gimnazije, izdaje jednu svesku svojih članaka o gimnastici 1905 godine i posvečuje je karlovačkim sokolima. U toj knjiži Ostojič govori o reformi vidovdanskog slavlja u fruško-gorskom manastiru Ravanici u nacio-nalnom( i viteško m duhu. Karlovački soko prihvača ideju i organizuje prvi sokolski slet srpskih sokola u Ravanici
o	Vidovdanu 1906 godine. Program o-vog prvog sleta srpskih sokola bio je vrlo skroman i po vežbama i utakmi-cama u junačkim igrama i po broju učesnika-vežbača. Do tada svega tri sokolska društva postoječa, u Sremskim Karlovcima, Vukovaru i Sremskoj Mi-Mitrovici, sa oko 100 vežbača uzela su učešča na izvodenju programa. Masa sveta, koja se i inače svake godine
o	Vidovdanu sakupljala u manastiru Ravanici, sada prvi put dolazi u nepo-sredan dodir sa sokolima i pri po-smatranju nastupa i izvodenju programa obuzima ju nešto herojsko i ju-načko, i to ,na sam Vidovdan i u mestu gde leže kosti vidovdanskog kosov-skog junaka kneza Lazara. Narod je zavoleo sokole i od prvog sokolskog
sleta u Ravanici, 28 juna 19C6 godine. Od tada, pa sve do Svetskog rata, i-zuzev 1908 godine, održavani su sokolski sletovi srpskih sokola u Ravanici. Iz godine u godinu Vidovdanski sletovi bili su potpuniji i obilniji. No-ipak naši sokoli nisu bili toliko spremni za sletove, te su se obratili Česima i molili da Sokolski savez u Pragu po-šalje jednog učitelja koji če bolje spremiti vežbače za sletove. Po toj molbi dodelio je Češki sokolski savez Kar-lovačkom sokolu, brata Alojza Vagne-ra, vodu sokola u Starom mestu kod Praga, da spremi naše sokole vežbače za sletove. Vagner je obišao sva tri srpska sokolska društva i vežbače učio.
Posle Ravničkog vidovdanskog sokolskog sleta 1906 g. sokoli se spremaju na svesokolskim sletovima. Tako na prvom Hrvatskom svesokolskom sletu u Zagrebu septembra meseca 1906 godine srpski sokoli su upestvovali sa oko 200 članova i prvi put izašli na ve-žbalište sa ostalim slovenskim sokolima. Trudom brata Laze Popoviča i njegovih saradnika 19C6 godine osniva se i prva fruškogorska Sokolska župa. Na zagrebačkom Svesokolskom sletu 1906 godine srpsko sokolstvo upoznalo se te-šnje sa hrvatskim sokolstvom, slovenač-kim, češkim i poljskim/ i prvi put videlo jasnu sliku visoke sokolske zamisli. Tu je naše sokolstvo upoznao i starešina Slovenskog sokolstva brat Jožef Šajner.
Još večeg poleta i volje za rad Srp-skom sokolu, posle zagrebačkog sleta, dalo je učešče i uspeh srpskih sokola
Širom naše zemlje sokolstvo jie u svima svojim jedinicama 9 oktobra or-ganizovalo komemorativne sastanke, u slavu u slavu Kralja Aleksandra I, Viteza, Mučenika i Ujedinitelja.
Svuda su održane sednice i održana su predavanja ili govori o velikom Ju-goslovenu Aleksandru Karađorđeviću, Za sada u listu objavljujemo samo prve pristigle izveštaje.
ZAGREB
Okružnicom Sokolske župe Zagreb izdan je raspored za priredbu svečanog pomena Viteškom Kralju Aleksandru I IJjedinitelju.
Prisutni su bili od strane civilnih i vojnih vlasti:
V. d. bana, Stanoje Mihaldžič pomočnik bana, Kom. Arin. Obl. IV^ Pante-lija Jurišič, arm. general, Kom. div. obl. diviz. general Antič, Zam. pretsj. grad-ske opštine Dr. Miloš Hajdič, Udruž. rez. oficira i ratnika F. Križman, Srp. Fprav. crkv. opština, Jugosl. Matica, Jugosl. bugarska liga, Udruženje Jugo-slov. žena, Udruženje dobrovoljaca.
Prisutni su i delegati nacionalnih ju-goslovenskih i slavenskih društava. — Obavljena je kontrola prisutnog članstva sa posebnim lističima a blagajnici prisutnih jedinica sabirali su od svoga članstva priloge za socijalni fond Kralja Aleksandra I. —
Starešina župe brat. Gavrančič je o-tvorio svečanu komemorativnu sjednicu
na peto:n Svesokolskom sletu u Pragu	1907 godine.	Srpsko	sokolstvo
za ovaj slet primilo je poziv preko Karlovačkog sokolskog društva. Na svesokolskom sletu u Pragu 1907 g. uče-stvovali su naši sokoli sa oko 50 članova.
Pripremanje srpskih sokola za učešče	na	drugom Hrvatskom	svesokol-
skom sletu u Zagrebu 1911 godine i na prvom Svesokolskom sletu u Pragu 1912 godine bilo je još više impuls da se napregnu sve snage, voljami lju-bav	da	se dostojno	istupi i	pokaže ka-
kvo	je	i koliko je srpsko	sokolstvo.
Na Svesokolskom sletu u Pragu 1912 godine učestvovao je srpski soko sa preko 1000 članova i 585 vežbača sa posebnom srpskom tačkom.
Godine 1910;, i ako u teškom vreme-inu i pod posledicama aneksione krize, osnovana je u Zagrebu Sokolska župa krajiška, a u Sarajevu Sokolska župa Bosansko-Hercegovačka. Sa ovim je celo sokolstvo u bivšoj Austrojugarskoj monarhiji bilo organizovano u tri župe, Fruškogorsku, Kraišku i Bcsansko-Her-cegovačku, sa preko 60 društava, a u Srbiji je stvoren „Savez sokolskih društava Dušan Silni”, u koji su se učla-nila sva novoosnovana sokolska društva u Srbiji. Tako do kraja 1910 godine i-mamo župsku organizaciju celokupnog Srpskog sokolstva izuzev dela Vojvodine (Bačka, Banat), Dalmacije i Črne Gore. Ali več 1912 organizuje se u Dalmaciji četvrta Sokolska župa, Dalmatinska.
Sokolstvo u Srbiji rapidno je napredovalo i več 1911 godine ima 18
u svom govoru razlaže značenje ove komemorativne sjednice na menjene uspo-meni blaženopočivšem Kralju Mučeniku. — Upučuje pozdrave Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II. — Muzika svira
državnu himnu, koja je od prisutnih saslušana u stavu mirno. —
Iza toga župskim prosvetar brat čedo Živanovič održao je pomen-slovo o bla-ženo-počivšem Kralju Mučeniku, u ko-jem je izmedu ostalog rekao:
stručnih čeških sokolskih voda, a u-•skoro i tehničko vočstvo Srpskog sokola prelazi iz Sremskih Karlovaca u Beograd. Brat Laza Popovič, uteineljač i prvi organizator Srpskog sokolstva, sa ostalim požrtvovanim sokolskim radnicima Karlovačkog sokola ostaju i dalje najidealniji i najvredniji saradnici sa ostalom bračom sokolima sa svih stra-na na širenju i ostvarenju Sokolske i-deje. D-ra Laze Popoviča bila je po-rnisao i delo da se celo sokolstvo u-jedini u jcdan savez, u jednu celinu, ali u ono vreme Austrougarske vlasti to nisu mogle dozvoliti da se sokoli iz A-ustrougarske i sokoli iz Srbije ujedine, ma da su sokolji i pored toga bili stvarno vezan.i i ujedi njeni i zajednički radili, premda su nedostajali samo formalni uslovi za to Godine 1919 Novosadskim sokolskim saborom, ujedinjeno je naše sokolstvo u Jugoslovenski sokolski savez.
Pojmljivo je da je „Sokolski savez Dušan Sihii” u Beogradu, u slobodnoj srp-skoj državi bio naijači i najnapredniji, jer uz potpore države slobodno se na sokolstvu radilo i brzo se napredovalo. Da bi se Beograd učinio centrom Srpskog sokolstva sokoli u Karlovcima 1911 godine obustavijaju dalje izlaženje lista „Srpski Soko”, koji je izdavao Dr. Laza Popovič, a u Beogradu se pokreče „Srpski sokolski glasnik”. Tako je Beograd postao sedište i gnezdo Srpskog sokolstva.
Petar N. Stamatavič
Neustrašivi, preživeli ratnici sa Ku-manova i Bregalnice, sa Cera, Kolubare i Kajmakčalana, pogruženi, utučeni bo-lom, nemočni da suzu puste, nemo, ve-ličanstveno, patili su) i u svojim dušama osečali ogroman bol za njihovim Kraljem, Ratnikom i Vojskovođom. — Zaža-lili su u Njemu Onoga, koji je zane-marujuči Svoju mladost, slavio sa njima pobede, a patio neopisano za vreme nedača i črnih dana i nikada ih napustio i izneverio nije. —
Velikog državnika i Vodu naroda, Tvorca Jugoslavije, najbudnijeg čuvara liarodnog jedinstva i državne celiuej žalili su svi oni, koji su znali da pravilno ocene njegove ogromne napore u izgradivanju naše mlade države, u savladivanju svih prepreka, koje su sta-jale na putu ovome. —
Kralja mirotvorca žalili su svi oni, u inostranstvu i u zemlji, koji su, neverni u početku, bili svedoci Njegovih nastojanja i uspeha, da na nekadašnjoj žiži razdora i nereda, večito nemirnom Balkanu, stvori čvrst i častan mir, za-dužujuči time ne samo Evropu, več i čovečanstvo. —
Kralja Slovena žalili su od Urala do Egejskog mora, žalili su ga svi oni, koji su vrlo dobro znali da ni u najtežim časovima Svoga života nije uikad za-boravljao da pripada velikoj Sloven-skoj porodici i da je uvek bio njen močan zaštitnik. —
A smelo mogu da tvrdim, da i oni, koji u Njemu nisu hteli da vide Velikog Kralja, ratnika, vojskovodu, mud-rog državnika, vodu naroda, tvorca Jugoslavije i najbudnijeg čuvara narod-nog i državnog jedinstva, Kralja Mirotvorca i Velikog Slovena, ti ljudi,
Spotnen-ploča na Gl. kolodvoru. Nakon polaganje venca sa strane So~ kolstva i Jugoslov. Nar. Ženskog Saveza i narod polaže pored ploc
cveće i pali svečice
Komemoracije Kralju Vitezu Ujedimielju
Pomen pred spomen-pločom na Glavnem kolodvoru. Starešina župe br, Dr. Oton Gavrančić,"govori sokolima i sakupljenom narodu.
velim, nisu mogli 11 tim teškiin danila da ne zažale u Njemu primernog suprugaj i oca, da ne Žale u Njemu čo-veka, koga je zadesila svirepa sudbi-na. —
Da, sestre i bračo, taj deveti oktobar bio je jedan od najtužnijih dana u našoj najnovijoj istoriji, jer je pret-stavljao za ceo narod največi gubitak, a pogotovu za nas. — 1 kao da je Usud hteo da nam svake godine taj zlokobni datum uvek bude sve više za-vijen u črno, da nam se duše cepaju, 'da nam srca pate neizmerno, teško, ne samo kao Jugoslovenima, več i kao Slovenima. — Jer i danas, posle četiri godine od dana smrti Našeg Velikog 1 Neumrlog Kralja, preživljavali smo gotovo iste trenutke kao i na dan Nje-govog ubistva. —
Starešina sokolskog društva Zagreb 4 brat Vladimir Milič recitirao je pjesmu JiNaš mrtvi Kralj” (od br. D. Anđe-linoviča). —
Nakon ove recitacije starešina župe brat Dr. Gavrančič, zaključuje sjednicu poslije čega je odana počast državnim zastavama i barjacima kao na Početku sjednice. — Muzika je otsvi-rala sokolski pozdrav. —
Učesnici povorke upozoreni su, da se za vrijeme povorke i povratka do Sokolskog doma ustegnu od bilo ma kakove glasne manifestacije, kako bi povorka i pomen ispali što dostojnije i u punom okviru sokolske discipline. —
petrovgrad
Sokolska župa Petrovgrad sa društvi-nia Petrovgrad „Matica”, Petrovgrad I > Petrovgrad II, priredila je komemo-raciju posle službe Božije.
Svečanu sednicu je otvorio biranim rečima starešina župe Dr. Miša Matič, a predavanje o Kralju Aleksandru održao je Božidar Konstantinovič, prosvetar Sokolskog društva Petrovgrad II. Recitacije su iA'eli članovi naraštaja sokolskog društva Petrovgrad ,,Matica”.
Žalobne marševe svirala je muzika Zeljezničara iz Petrovgrada.
Ovoj komemoraciji prisustvovali su svi pretstavnici vojnih i civilnih vlasti, kao i veliki broj gradanstva.
Kraljeviča
I ove godine Sokolsko društvo ц Kraljeviči održalo je 9-Х u So-kolani kornemoraciju Blaženopočivšem Kralju Ujedinitelju.
Pred punom dvoranom, u pomen govoru, br. starešina Kaponi, istakao je rad pokojnog Kralja za državno i ma-rodno jed'instvo i Njegova predviđanja Prema najnovijirn svetskim dogadajima.
Načelnica s. Zdenka i sokolič br. Slavko, deklamovali su prigodne pesrne.
Konac pomena završen^je sa iskrenim poklikom „Slava Kralju Mučeniku!”
*
U dvorani na povišem mestu bio je postavljen pred crnu pozadinu model crkve zadužbine u Oplencu, izraden iz drva (rad našeg naraštajca Jakovčiča) i bista Velikog pokojnika.
VRANJIC
Na pomen tragične smrti Mučenika Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedini-telja, održana je u sokolskem društvu Vranjic komemoracija. Komemoraciji prisustvovalo je celokupno članstvo i na-raštaj te prijatelji sokolstva. Dvorana je bila obložena crninom, a na zidu po-postavljena slika Kralja Mučenika, uz koju su gorila kandila. Dvorana je da-vala tužan izgled. U takvoj žaiobnoj sredini, započeo je svoj dirljivi i žalobni govor brat starešina M. Grubič. U svom je govoru iznio dirljive momente tragične smrti Viteškog Kralja.
Nakon govora brata starešine, odr-žao je govor i brat tajnik I. Sokol. Isti je iznio bol i tugu našega naroda za izgubljenim oceni Kraljem. Komemoracija je po recitovanju pjesme (na klike Viteškom Kralju Aleksandru I. U-Oplencu) od Jovana Vlahoviča uz po-jedinitelju, Nj. Vel. Kralju Petru II. i Jugoslaviji bila završena.
SKOPLJE
Skoloska župa Skoplje priredila je 9 oktobra sa upravama mesnih sokolskih društava kornemoraciju Viteškom Kralju Ujedinitelju. Župski prosvetar je pri-premio pojedine tačke (recitacije i dr.).
Pošto je I zamenik starešine br. Ste-van Gazikalovič otvorio komemorativ-ni skup, održao je poduži govor o Viteškom Kralju Ujedinitelju br. župiski prosvetar.
Poseta je bila odlična, a naročito su se istakli oficiri garnizona svojim mno-gobrojnim prisustvom.
INDJIJA
Sokolsko društvo Indija priredilo je 9 oktobra o. g. u 11 časova u pra-voslavnoj crkvi parastos . Blaženopočivšem Viteškom Kralju Aleksandru U-jedinitelju. U crkvu su Sokoli došli na čelu sa svojim zastavama, skrušeno i smerno. Osim Sokola parastosu su prisustvovali i pretstavnici vlasti i lep broj gradana.
Posle parastosa održana je u So-kolani komemorativna sednica koju je otvorio starešina br. Vojnovič govorom, u kome je istakao ljubav naroda prema Velikom Kralju. Bile su još dve recitacije i opširno predavanje br. Lozja-nina prosvetara, „Deveti oktobar”, u kome izrnedu ostalog podvlači da 9 oktobar treba da budt dan polaganja računa svojoj savesti, da Ii smo u mi-nuloj godini u svim svojim postupcima
i delima imali uvek na srcu amanet Velikog Kralja, da li smo bili budni ču-vari Njegove Jugoslavije, kako smo mu se zaveto vali.
Posle komemoracije govorio je br. prosvetar o značaju sokolskog bratstva.
P. L.
ALEKSANDROVO (KRK)
Sokolsko društvo Aleksandrovoo održalo je 9 oktobra kornemoraciju na dan tragičnog događaja u Marselju, kojim je dogadajem 1934 u tugu zavijena Jugoslavija i jugoslovensko sokolstvo.
Tog dana u 11 sati sakupilo se celokupno članstvo u Sokolskom domu, gde je brat prosvetar Milan Bogdanovič održao komemorativni govor o životu, radu i vrlinama Velikog Kralja Ujedi-nitelja, naraštajka sestra Emilija Bo-nifačič recitovala je pesmu „Deveti oktobar”.
Po završenoj komemoraciji članstvo se razišlo iz Sokolskog doma sa bolom u duši sječajuč se onog kobnog dana. kada je pao Kralj Mučenik.
Tu bol utišavamo tiin’e i s tom na-dom, da čuvamo našeg Mladog Kralja, koji če nastaviti delo Viteškog Mu oca.
M. I.
VIŠEGRAD
Sokolsko društvo Višegrad održalo je komemorativnu sednicu 4-god. smrti Blaž. poč. Kralju Aleksandru I Ujedinitelju ui prisustvu celokupnog članstva. Po održanom parastosu u pravoslavno j crkvi, članovi starešinstva sku-plja li su po gradu dobrovoljne priloge u korist S. Petrove Petoljetke, na što se je gradanstvo dragovoljno odazvalo.
Sokolsko društvo Višegrad održalo je svoj javni čas i takmičenje sokolskih četa Orahovci i Velji lug.
25 IX ove godine društvo Višegrad održalo je takmičenje brače članova i
muškog naraštaja sokolskih četa ovog društva u petoboju. Takmičenjem je ru-kovodio načelnik društva Višegrad brat Josip Milinovič i njegov zamenik brat Ratko Jovanovič.	g.
Rezultat je sledeči:
članovi: br. četa Orahovci I mjesto sa 232 boda od mogučih 300 bodova;
članovi br. čete Velji Lug II mjesto sa 220 boda od mogučih 300 bodova.
M. naraštaj: br. četa Orahovci I (mjesto sa 189.5 boda od mogučih 250 bodova;
M. naraštaj: br. četa Velji Lug II mjesto sa 170 boda od mogučih 250 bodova.
Tačno u 15.30 počeo je javni čas sa nastupom brače, muškog naraštaja i muške djece sa odabranim programom. Zatim su nastupili članovi sokolskih četa Orahovci i Velji Lug. Javan čas za-vršio se pjevanjem Sok. himne „Oj, Sloveni”. Posle je nastalo narodno veselje.
M. J.
BAČKI MONOŠTAR
Posle parastosa održanog u ovda-šnjoj rimokatoričkoj crkvi, održala je i Sokolska četa komemorativnu sednicu na dan 4-godišnjice smrti Blaženopočiv-šeg Viteškog Kralja Aleksandra Uje-dinitelja. Prvo su Sokoli vežbači ot-pevali „Sokolski pozdrav” a zatim škol-ska deca Državnu Himnu. O životu i radu Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja govorio je brat tajnik čete Sava Curčin. Zatim su deca recitovala prigodne pesine o Kra-lju-Mučeniku. Na kraju sednice sku-pljani su priloži za odevanje siromašne dece. Na sednici je bio prisutan sem sokoklskog članstvat i vrlo lep broj gradanstva i tom prilikom je došlo kako do spontanog izražaja žalosti za Blaže-nopočivšim Viteškim Kraljem Aleksandrom I lUjediniteljem tako i do burnih ovacija Nj. V. Kralju Petru II. —
Članovi takmičari sok. četa Orahovci i Velji Lug — društvo Višegrad
49# redna letna skupščina Zagorskega
Sokola
Pred kratkim se je v dvorani Sokolskega doma vršila letna skupščina zagorskega Sokola. Udeležba članstva je ^ila razveseljiva velika in se v njej Zrcali delavnost našega društva. Zbor Je otvoril starosta br. Kolenc Lojze, ki je po pozdravih razvil lepo idejno Poročilo. Naslednje besede je posvetil vi- Vel. kralju Petru II, ki mu je v imenu zbranega članstva, kot najvišemu sokolskemu bratu in starešini celokupnega jugosl. sokolstva izrekel še posebne bratske pozdrave, ter v pozdrav vsi Prisotno zakličejo trikratni „Zdravo”. v nadaljnih pozdravnih besedah se spojni br. starešina I. nam. starešine br. *7ng. Gangla, povdarjajoč njegove neve-4lve zasluge za ostvarjanje jug. Sokolstva. S prisrčnimi besedami se je sPornnil tudi trpke usode bratske Čeho-s‘°vačke. Zaupamo bratskemu narodu Па severu, da ne bo klonil. Za poroka je njegovo Sokolstvo. Tudi za nas !*aj bo to opomin, da svoje sokolsko ‘n presenetljivo doslednostjo požrtvo-^elo še okrepimo in trdnejše povežemo
Prospeh naše domovine in Slovanstva.
Sledila so poročila ostalih funkcija-
narjev. Bilanca je polna uspehov in napredka. Poročilo tajnika br. Ivanc Stan-ko-ta se je vzelo na znanje z velikim odobravanjem. Za njegovo izčrpno poročilo mu izreče br. starešina toplo zahvalo. Iz poročila načelnika br. Kluna, se da zajeti lepo sliko tako obsežnega in prenesetljivo doslednostjo požrtvo valno izvedenega dela v telovadnici. Br. starosta se je za tako izčrpno poročilo ponovno zahvalil br. Klunu in načelnici sestri Kluuovi.
Prosvetar br. Kalan je poročal o delovanju na prosvetnem polju, tek se sprejme z odobravanjem na znanje. Br. starešina pripomni, da je opaziti zadnja leta nekak zastoj na tem polju in naj bi se v tem pogledu naše delo poglobilo. Blagajniško poročilo je podal br. Šulin Matko z vzgledno natančnostjo, ki je bilo soglasno sprejeto. Revizor br. Juvan Franc je stavil predlog za absolutorije br. blagajniku pa posebno zahvalio. Sprejeto je bilo z aklamacijo. Tudi blagajniku stavbnega odseka na Lokah br. Mrnuhu se izreče razrešnica na predlog revizorja br. Culota. Proračun za novo poslovno dobo predvi-
deva Din. 32.000.— dohodkov in izdatkov. — Br. matrikar Velepič je podal zelo razveseljivo poročilo o porastu drobno poročilo gospodarja br. Pavliniča, ki je bilo soglasno sprejeto. Za odbor SPP poda naročilo br. Kolenc. Ena glavnih točk našega programa t.j. ureditev parketa v telovadnici je za nami. Za prihodnje leto imamo v načrtu vzidavo spominske plošče pok. kralju Aleksandru I. Zedinitelju. Do naše 50 letnice, ki jo obhajamo v letu 1940, bomo razvili novi prapor. Najtežja bo naloga naše petletke dograditev Sokolskega doma na Lokah. Vendar z vzajemnim delom z brati na Lokah bomo tudi to izvedli. Ob tej priliki poroča br. Kolenc, da je društvo prišlo do,lastnega zemljišča na Lokah ki obsega stav-bišče in krasen prostor za letno telovadišče. Zahvliti se imamo predvsem br. Ašič Lojzetu st., ki nam je podaril zemljišče v izmeri ca 500 m2 in T.P.D., ki nam je ostalo parcelo odstopila po nizki ceni. Br. Ašiču, kakor T.P.D. bodi naša iskrena zahvala. Za novo poslovno dobo je skupščina določila obširen program. Sprejet je bil predlog, da ostane letna članarina- isto t.j. Din. 40.—
Br. Kušar Sava je nato prečital listo nove uprave, ki je bila soglasno sprejeta in predlagana župi v odobritev:
starosta: br. Kolenc Lojze, J. podstaro-sta: Mrnuh Polde, II. podstarosta Fincinger Ogujeslav, 111. podstarosta: Prosenc Ivan, tajnik: br. Ivanc Stanko, nam. tajnika: br. Golob Branko, načelnik: br. Klun France, načelnica: Klun Darinka, blagajnik: Šulin Marko, nam. blagajnika: Murovič Vinko, matrikar: Velepič Stojan, gospodar: Pavlinič Niko, nam. gospodarja: Bazel Lojze, prosvetar: Kalan Jože, zapisnikar. Pergar Viktor. Člani uprave: Majer Tone, Mrnuh Janez, Dr. Rutar Franc, Po-žun Herman, Repovž Jože, Kušar Sava, Kušar Matko, Gerlovič Franjo, Fink Ivan, in Knez Robert. Namestniki: Sav-šsek Franc, Gulot Ivan, Maček Tomo, Ašič Tone, Knez Slavoj in Prezelj Franc. Razsodišče: Kolenc Lojze, Dr. Zarnik Tomo, Ing. Mastnak Jože, Dr. Rutar Franc, Fincinger Ognjeslav, in Drnovšek Ivan. Zastavonoša: Turk Jože, namestnik: Kalan Jože. Društveni zdravnik: Dr. Zarnik Tomo, namestnik: Dr. Grum Slavko.
Ob 18 uri je bila zaključena skupščina, nakar je br. starešina apeliral na vse članstvo, naj upoštevajo delo in žrtve društvenih funkcijonarjev in naj jih pri delu podpiraju. Le naprej brez miru...
Naša sokolska akcija
SOKOLSKO DRUŠTVO ČRNOMELJ
Nedavno je proslavilo Sokolsko društvo Črnomelj trideset godina svog op-stanka. Kroz puna tri decenija Sokolsko društvo je delovalo kao ognjište nacional-nog duha u ovim u tom pogledu još dosta zaostalim krajevima. Puna tri decenija je njegovo vredno članstvo pod vodstvom svojih predanih starosta savladavalo sve te-škoče krčeči put za telesni, moralni i prosvetni napredak našega mesta i njegove okoline. Danas neka mu je najlepše priznanje lepi uspesi koje je postiglo kroz to razdoblje. I danas slaveči tridesetogodiš-njicu svog rada ono je primilo pod krov svog velikog i lepog doma stotine brače, sestara i prijatelja svojih, koji su došli da mu odadu priznanje za nesebični rad. Brat-sku župu Karlovac je zastopao zamenik starešine br. dr. Josip Variola na čelu lepog broja brače i sestara iz Karlovca. Sve okol-ne jedinice medu drugima i br. društvo Kočevje i Koprivnik bile su lepo zastuplje-ne. Kiša je sprečila nastup napolju, ali prostrana dvorana doma je omogučila da se izvede program koji je toplo pozdravljen Dosadanji uspesi neka budu potstrek za budučnost, zapreke neka budu izvor nove snage. Le naprej — brez miru! Zdravo'
V. V
Sokolsko društvo Zagreb 3 nedavno je održalo društveni prednjački tečaj. Tečaj je posečivalo prosečno 20 članova, članica i pripadnika svih zagre-
Kao svake tako i ove godine održana je na Sušaku, uz veliko učešće građan-stva, komemoracija blagopokojnog Kralja Mučenika.
U 10 sati i pol priređena je komemoracija u Sokolani, koja je bila dupkom puna. Komemoraciji su prisustvovala sokolska društva iz Sušaka, Drage, Ko-strene i Trsta, predstavnici vojnih, i ci-vnnin viasti, kao i predstavnici svih nacionalnih i sportskih društava. Komemoracijo je otvorio starješina sokolske župe Sušak-Rijeka g. Ivo Polič, zahva-ljujuči svima onima koji su se odazvali pozivu sokolske župe i došli da prisu-stvuju ovoj žalobnoj sjednici, da time odaju dužno poštovanje uspomeni Blagopokojnog Kralja Mučenika. Nakon toga održao je g. Ivo Polič ovaj govor:
„Navršavaju se četiri godine otkada je n oplenački velebni hram položeno ti-jelo našeg prvog Sokola i narodnog prvaka — Viteškog Kralja Aleksandra I. Ujedinitelja.
U tom divnom oplenačkom hramu koga je sagradio, — u najmračnijem i naj-skromnijem kutu odredio je sebi večno počivalište, pokraj groba svoje majke, čije mu je milovanje za života prikradla sudbina. On je htio da po smrti bude samo. njezino dijete koga se Ona nije naužila za života.
Kolika je skromnost bila samo u tom Njegovu činu, a da i ne spominjemo toliko drugih printjera skromnosti i sa-moprijegora. Kad je u pitanju bila cje-lina, zaboravljao je sebe, radio je odlu-£no( i neustrašivo u službi naroldia, i države, što nam dokazuje i Marseljska tragedija koja je pogodivši Njega pogodila cijeli naš narod' i čitavu zemlju.
Jako su več od tog kobnog dana pro-šle četiri godine, naša rana nije zacije-lila i teško da če ikadazacijeliti. U ovorn slučaju sječamo se i nehotice narodne poslovice koja kaže: „Rana ne boli toliko dok je još topla; kad se ohladi, rana još jače zaboli.”
1 danas neka odavde naše duše polete u naše narodno svetište na Oplencu, neka se poklone Mrtvom Kralju riječima: „Ti si, Viteški Kralju Aleksandre 1. U-jedinitelju, oganj i moč naših nastajanja, naših napora i naših požrtvovanja.”
Sestre i bračo!
U vremenima mučnim i istoriskiin zbijmo naše redove, uzdignimo sokolska sr-
bačkih društava, koji su pažljivo slušali sva predavana i praktički izvodili sve, što su im predavači pokazivali.
Predavači su bili: Brat Potočnjak Dragutin, Dr. Tončič Stanko, Dr. Chlo-upek Drago, Kušar Stjepan, Živanovič Čedo, Vajnhard Ltijo, Vukičevič Petar, sestra Beličevič Mira, brat Ačimovič Dušan, Gorenec Slavko, Vrkljan Tomislav, Rakela Juraj, Delič Ljubo.
Održana su predavanja iz svih onih predmeta koji su potrebni jednom pred-njaku da može steči potrebna znanja za svoju odgovornu dužnost.
Nakon uspelog tečaja održani su društveni prednjački ispiti pred komisijom društvenom na koje se prijavilo sedam brače i sestara od kojih je samo četvoro položilo s uspjehont ispit za prednjač-ke pripravnike, a to su: sestre Savur-dič Ana; i Šimecki Vera te brača Škrga-tič Roman i Šironja Vladimir.
Prigodom ovih ispita pokazalo se da su sestre i brača vrlo lako shvatili ispi-ite i da se nisu pripremili onako kako se to očekivalo od budučih prednjaka.
D. C.
ZA SOKOLE-PČELARE
Bratska Sokolska župa Mostar otpočela je sa izradom veštačkog sača o čemu ovim izveštava sve br. jedinice kao i njihove čla-nove-pčelare, kako bi se u buduče za sače obračali Sokolskoj župi Mostar — Gospodarski otsek.
Sve porudžbine treba vršiti preko četa.
Aleksandru, u Sušaku —
ca do prijestola našeg ljubljenog Kralja Petra II. Neka bude izvršena naša za-vjetna misao narodnog i državnog je-dinstva, neka Sokoli kao i uvijek dosada budu nosioci Aleksandrovskog čistog Jugoslovenstva i budni čuvaji i iizvršioci največeg amaneta Kralja Mučenika.
Neka je vječna slava neumrlom sokol-skom Kralju Aleksandru Ujedinitelju!
Živio Kralj Petar II.!
Živjela Jugoslavija!”
Nakon ovog govora odsvirala je vojna glazba, pod dirigovanjem kapelnika g. Jana Slabog državnu himnu. U isto vrijeme utrnnta su sva svijetla u dvorani, a na platnu je projektovana slika blagopokojnog kralja Aleksandra I. Iza toga je odsvirala vojna glazba Šopinov „Posmrtni marš”, a potom je župski prosvetar g. Josip Bačič održao ko-memorativni govor koga u izvodu donosimo:
,,U našem sokolskom kalendaru ima nekoliko dana u godini, kada.se sve naše jedinice, društva i čete, skupljaju oko svojih ognjišta, sokolskih domova, da na svoj način manifestiraju. Takovi su dani: Dan Ujedinjenja, Sv. Sava, Štrosmajerov Dan, Zrinjsko-Frankopan-ski Dan, Vidovdan, Dan 6 septembra i tako dalje.
Svetli i crni dani. Jedne proslavljamo svečano i radosno, drugeu muževnoj tu-zi, jer podižemo, hrabrimo i sokolimopo-gružene duš ei srca našega članstva, đa* juči pouke iz prošlosti i potstreka za bo-lju budučnost. Od god. 1934 nalazi se u našem sokolskom kalendaru — a i u na-rodnom — još jedan črno obilježen dan, za koji moramo reči, da je tužan i crn. To je za nas sve bez (razlike i za našu sokolsku generaciju bez ikakove suin-nje n a j u zb ti d 1 j iv i j i i največi doživljaj, jer ga još i danas, poslije 4 godine, u cijelosti preživi ju jemo. Od 9 do 18 oktobra 1934 god. tekle su suze i čuo se lelek po svim našim selimia i gradovima kroz koje se provezao ne više živ nego mrtav Vitez bez straha i mane, naš nikad ne-prežaljeni Kralj i to od Splita do Oplen-ca. Može se reči, da je ova velika bol i tuga, kao jošte nikada, a bez ičijega udešavanja, ujedinila sav naš narod baš u tam tragičnom momentu.
Tako se eto ispuniše proročanske rije-či neumrlog Kralja: „Jugoslavija če biti
još jača, ako tjiene pogode, ako za nju padnem!”
U teškim i sudbonosnim momentima današjnice, kad se dogadaju pred našim očima stvari nepristupačne za pojmove morala i časti, a čije se posljedice ne mo-gu predvidjeti, jugoslovenski narod sa neizmjernom boli dočekuje eto i četvrtu godišnjicu mučeničke smrti svoga Kralja, kadaje zločinačka ruka prekinula nit Njegova plemenita, a za držav.u i narod jugoslovenski potrebna života za daljnje stvaranje.
Na Oplencu — božjem hramu, čije kupole obasjavaju snopovi sunčanih zraka i koji okružen kraljevskim nasadima, leži tijelo Mučenika i sniva vječni san On, koji nas je sve podjednaićo ljubio
i	za nas živio. Bez sumnje nema nijed-noga pravoga rodoljuba ni Jugoslovena, a da se sa boli u svom srcu ne sječa onoga tužnoga dana 9 oktobra 1934.
Toga dana prestalo je kucati veliko i plemenito srce pobjednika jugoslovenske misli i zaštitnika narodnog i državnog jedinstva, velikog apostola mira, koji je volio svoj narod te mu bioo i otac i majka.
„Čuvajte mi Jugoslaviju’, bile sil po-sljednje Njegove riječi, koje smo mi Sokoli kao i svi Jugosioveni uzeli za svoj sveti amanet potpuno vjerni Aleksan-drovoj jednoj i riedjeljivoj Jugoslaviji.
Toga su kobnoga dana zločinci digli ruku na Kralja u zloj i izločinačkoj na-mjeri, da bi iskrvarili čitav jedan narod i tako cijeli svijet bacili u oganj ponov-noga razračunavanja.
Ali postaji nešto u istoriji našega naroda, što nije od potrebe da se dokazuje. Naš narod nije nikada, otkad nasta-va ovu svoju grudu, očajavao. Plakao je doduše nad svojim črnim danimia i ;ne-srečananta, ali se brzo trgnuo, pribrao i prionuo novim naporima, jer susve te-prionuo novim naporima, jer su sve te-nedače bile samo gorke opomene za pri-biranje svih narodnih snaga i svih narodnih težnji. I marsejska tragedija ide u red tih nesreča i tih nedača, jer je ona velika cijena, kojom se imaju otku-piti sve potonje generacije. Kolikogod je ta tragedija sada nama črna, toliko če biti u budučnosti neiscrpivi izvor svih narodnih energija.
Veliki je i poput sunca svijetao ideal za koji se zalagao pokojni Kralj. On več sada silno sja iz kripte na Oplencu, u kojoj su samo zemni ostaci čovjeka, koji nijednoga trenutka nije živio za sebe i za svoje drage i mile, za svoja tri bora zelena, več jedino za naš čitavi narod. Pokojni je Kralj več sada unesen u na-rodnu pjesmu, On je več sada legendarna ličnost, o kojoj pjeva več sada narodni guslar. Njegova je duša dala u širokim svojim prostorijama najuglednije mjesto ideji oslobodenja i ujedinjenja Južnih Slovena, a odmah do te ideje imale su mjesta jošte dvije: ideja sveslo-venske solidarnosti i ideja svjetskoga mira. Zato deveti oktobar ne može biti ni za nas ni za buduče generacije samo dan plakanja. Naprotiv, toga dana izlazi nam pred oči vedri lik Kralja, koji je znao da burdie i u bolu pasmijan, da nam kaže koliko veliki zadaci jošte pred nama stoje i koliko svaki mora da dade-od sebe, da bi narodna budučnost bila osi-gurana.
Veliki je Kralj (Jjedinitelj bio vlada-lac, kroz koga je govorio narodni genij, duh narodnoga organizma, kroz koga je radila volja cjeloknpnog naroda, koji nije pisao pedagoške študije i projekte, nego je radom, držanjem i govorima nostao vaspitač-pedagog.
Danas upučtijemo svoje poglede nacionalnem svetištu Oplencu, gdje nam duh Velikoga Kralja Aleksandra I Ujedinitelja pokazuje put u sretnu budučnost te bdi nad nama. Umro je Kralj Ujedinitelj, a sahranjen je na divnom Oplencu, u veličanstvenoj crkvi Sv. Dor-da pored svoga blagopokojnog oca Kralja Petra Velikog Oslobodioca te uz svoga djeda Karađorđa. Mi Ga Sokoli nismo niti čemo ikada zaboraviti, a s nama ni cjelopni jugoslovenski narod.
Besmrtni Kralju! Na današnji dan Tvoje mučeničke smrti mi Ti se zavje-tujemo, da čemo biti odani i vjerni sljedbenici velike jugoslovenske misli.
Zavjetujemo se, da čemo mi Sokoli poštivajuči znane i, neznane junake, koji
slavno padoše na polju časti za naše oslobođenje i ujedinjenje, uzgajati nas sokolski naraštaj i sve naše sokolske pripadnike i nama povjerenu mladež u-vijek, kao što smo to i d o sad, ukaziva-juči im put kako se nesebično služi Kralju i Otadžbini.
Zavjetujemo se, da tu našu rješenost neče moči ništa da pokoleba, več čemo sa povečanom energijom raditi na tonie da Tvorne Prvijencu sinu — našem mla-dom Kralju Petru II. sačuvarno i iuna-prijedimo ovu Tvoju tvorevinu, našu li-jepuj i svim blagom bogatu Jugoslaviju, kako bismo Mu je na dan Njegova pu-noljetstva predali snažnu i nedeljivu.
Neka je vječna slava neumrlome Ne-irnaru sokolskom Kralju Aleksandru b Ujedinitelju!”
Poslije ovog govora deklamirao je jedan naraštajac prigodnu pjesmu „Deveti oktobar”, a nakon toga je starješina župe g. Ivo Polič zaključio ovu komernora-tivnu sjednicu, zahvaljuči još jednom svima onima koji su uzeli učešča na o-vom žalobnom zboru, a napose se zahvaljuje komandantu mjesta pukovniku g. Popoviču; i vojnoj glazbi, koji u sva-koj prilici aktivno pomognu svaku sokolsku priredbu.
Prilikom jučerašnje komemoracije sa-kupljali su se dobrovoljni priloži pred Sokolanom u korist siromašnih i bijed* nih sokola. Gradanstvo Sušaka, poztia-vajuči plemeniti cilj kojemu služi sokolstvo, pokazalo je i tom prilikom da rado pomaže sva nastajanja sušačkog Sokola, pa je i jučer bio velik broj onih koji su doprinijeli svoj oboi za pomoč siroma' šnih sokoliina.
ZAJEDNIČKI SAVEZ UDRUŽENJA U ČEHOSLOVAČKOJ — Sokoli se udružuju sa legiona-rima, „Orlovima" i drugima —
✓
Praški listovi donose vest da su Češka Obec Sokolska, Udruženje rad-nika gimnastičara, Katoličko gimna-stičko društvo »Orao«, Savez Čeho-
1	slovačkih legionara i Savez nezavi-snih legionara odlučili da obrazu ju jedan zajednički savez u cilju zajed-ničkog rada za narod i državu.
SOKOLIMA-PČELARIMA
Izveštavamo da imamo na prodaju sveske:Prve jugosloveske pčelarske dopisne škole i dajemo ih po ceni košta-nja 59 din. svih 10 svezaka. Isto tako imamo i šablone sa upustvima za pravljenje modernih košnica koji staju Id dinara.
Novac slati čekovnoin uputnicoin Br. 58.105 preko Poštanske štedionice.
Sokolsko društvo Krupanj — župa Beograd želi da kupi polovne sprave pa moli svako ono društvo koje ima na prodajn polovne sprave za ve-žbanje da dostavi gornjem društvu na-živ sprave, u kakvom se stanju nalaz1
i	cenu njegovu.
BLAGAJNIČKI DNEVNIK
sa upustvom za vodenje, preporučeu od strane Saveza za sve jedinice SKJ> mogu se dobiti po ceni od Din. 50,— a" ko ovaj iznos uplatite na čekovni račun Poštanske štedionice br. 60.081.
Jedinice župe Bjelovar Novi Sad, Petrovgrad, Celje i Šibenik mogu oval dnevnik nabaviti neposredno kod svojih župa.
HIŠNIK (SLUGA)
zdrav, trezen, srednjih let, ročnega dela vajen dobi mesto. Plača 450.— Diiu dohodki garderobe, prosto stanovanje* kurjava, razsvetljava. Ponudbe s prip0' ročilom Sokolskega društva na uprav0 Sokolskega društva na Bledti do koiie3 oktobra.
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) — Uređuje redakcioni odbor — Odgovorni urednik dr. Tihomir Protič, Beograd
Prestolonaslednikov trg. 34 - Štamparija Drag. Gregorič, Kneginje Olge 21 — Beograd.
Ideali Kralja Ufedinifelfa
— Dva govora o Kralju