KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 65 (5)
PATENTNI SPIS BR. 7249
Vickers-Armsirongs Limited, Westminster, Engleska.
Poboljšanja kod podmorskih mina.
Prijava od 19. oktobra 1928.	Važi od 1. septembra 1929.
Pronalazak bazira na principu ili pojavi, da se — ako se dve različite — elektrode umoče ili potope u jednom elektrolitu, koji ima veće kemijsko dejstvo na jednu nego na drugu, na pr. vodeni soni rastvor — stvara razlika električnog potencijala između istih, tako da će, ako se one električno vežu, teći struja od jedne ka drugoj. Na ovu razliku u potencijalu ne utiče za-premina rastvora ili površina, veličina ili dimenzija elektrode. Na pr. u vodenom rastvoru obične soli postoji potencijalna razlika između gvožđa i bakra, nešto veća od 400 milivolta, pa ma kakva bila površina ili dimenzija metala. Od tuda je jasno, da postoji razlika u električnom potencijalu između dva tela ili masa raznih električno sprovodljivih materijala, delimično ili potpuno potopljenih u morskoj vodi, koja dej-stvuje kao aktivni elektrolit kao na pr. između svaka dva metala ili između metala i ne-metala, kao na pr. ugljenik, a naročito između gvozdene lađe i bakarne žice ili ploče ili između svakog metalnog dela lađe budući da je gvožđe najviše zastupljeno i žice ili ploče od raznog sprovodljivog materijala ; pri čem će teći električna struja kroz sprovodnik, ako se lađa ili žica ili ploča vežu električnim sprovodnikom.
Kao primer iskorišćenja gore pomenulog principa, zamislimo sad da je između dva komada istog metala na pr. bakarne žice potopljene u moru, postavljen i električno spojen jedan galvanometar, i da je potopljena gvozdena ploča dovedena u dodir sa
jednom od žica, onda će se pod tim okolnostima galvanometar energizirati električnom strujom obrazovanom između ploče (koja čini jednu elektrodu) i bakarnih žica (koja obrazuje drugu elektrodu). Ako se galvanometar zameni sa podesno električno paljenim detonatorom a mesto gvozdene ploče stavi gvozdena podmornica ili drugi brod, jasno je, da će se dodirom gvozdenog korita broda sa potopljenom bakarnom žicom ili kojim drugim oblikom kontakta stvoriti struja; koja se može iskoristiti za paljenje podmorske mine. U mesto da se oslonimo na relativno slabu struju, induko-vanu razlikom potencijala između ovih metalnih delova, u cilju dobijanja eksplozije, takva struja može da pokreće rele i time izazove tok struje veće jačine u odvojenom kolu, da bi se postigao željeni rezultat.
Pronalazak se prema tome sastoji u podmorskoj mini, koja ima dva provodnika potopljena u moru i oruđa pomoću kojih, kad metalni brod na pr. podmornica dodirne bilo jedan od pomenutih provodnika dobivena struja slavlja u rad primarni ele-menat relea, da bi se kolo struje za paljenje mine zatvorilo i mina upalila. Radi skraćivanja jedan od ovih provodnika u sledečem biće zvan „elektroda" a drugi „antena". Elektroda i antena mogu biti istog ili različitog materijala, oblika, dimenzija i površine. U praksi je bolje, da se elektroda i antena prave od metala između kojih stvarno noće postojati razlika, ili će biti bar samo mala razlika u potencialu.
Din. 35.
One mogu biti ploče ili žice, po želji pri čem se dodirom gvozdenog broda sa an-iensko-elektrodnim sistemom rađa struja dovoljne veličine za dalu svrhu.
Gore pomenuti rele može se sastojati iz pokretnog kalema u primarnom kolu (t. j. u kolu, koje sadrži elektrodu i antenu). Pomenuti kalem, kad se kreće usled prolaza struje kroz isti zbog dodira gvozdenog broda sa antenom, ispuste kakav teg (na pr. loptu) koji spaja dva kontaktna člana u kolu struje za paljenje mine i time se dopunjuje to kolo da bi mogla mina eksplodirati. Da bi se izbegla mogućnost da ovaj pokretni kalem izazove preranu eksploziju mine usled toga što kalem teži da se obrće u prostoru usled svoje inercije (t. j. postoji relativno rotacione kretanje između kalema i mine), ako je mina izložena udarima u moru, u kojem se slučaju lopta može ođ-kačiti i zatvoriti kolo paljenja kao da je kalem pomeren usled prolaza električne struje kroz isti, dejstvo lenivosti kalema potire se pomoću obrtnog balansirajućeg člana, koji se podešava prema pokretnom kalemu tako, da se ti delovi kreću u suprotnim pravcima. Obrtni balansirajući član konstruisan je tako, da je njegov obrtni momenat inercije jednak obrtnom momentu obrtnog kalema. Usled ovog svaki obrtni impuls u odnosu na minu, a izvršen na kalem — usled udara saopštenog mini — tačno se balansira reakcijom obrtnog impulsa saopštenog obrtnom balansnom članu u odnosu na minu. Kod ove konstrukcije obrtni balansirajući član može nositi (i služiti za otpuštanje gore pomenute lopte. Kretanje ove lopte u jednom odelenju po-menutog člana može se ograničiti nekretnim šipovima, koji strče u pom. odelenje.
Pre i za vreme polaganja mine, pokretni kalem može biti sprečen od ugaonog kretanja pomoću kočionog člana koji je odmaknut u svoj položaj nezakačivanja vučenjem kabla koji drži minu i to posle pravilnog vezivanja mine. Ključ sigurnosti u kolu paljenja mine može se staviti u svoj položaj zatvaranja vučenjem kabla koji drži minu.
Gore pomenuta antena može se priključiti za plovak koga drži mina i koji se drži na mini tako, da je električno izolovan od omota mine. Ovaj plovak može se odvojiti od mine hidrostatičkom odvojnom spravom kad mina (sa prikačenim plovkom) bude pala do određene dubine ispod površine mora. Antena koja ide na gore od mine do plovka može da ima ili da bude zame-njena elastičnom antenom, koja se postavlja ispod [mine pri čem ova ili donja antena obrazuje deo veze između mine i ankera. Donja antena sastoji se iz kabla od bakra
ili bakrene legure ili drugog materijala podesnog za ovu svrhu a čija je debljina takva od odgovora moći držanja mine. Ona ima izolovane spojke na krajevima, koje električni izoliraju antenu od spoja iste za minu sa gornje strane i za čelični kabl s donje strane. Pomenuta donja antena električno je vezana za pokretni kanal preko odvojenog izolovanog provodnika, koji ide od antene.
Donja strana je u početku (t. j. pre polaganja mine) uvijena u opružnim držačima na donjoj strani omota mine, odakle biva vučena od strane ankera kad se ovaj odvoji od mine posle polaganja u slučaju da je donja antena potpuno izvučena i mina pravilno utvrđena, napon kabla za držanje ne može zatvoriti ključ sigurnosti u kolu paljenja i mina ostaje neupaljena.
Da bi se ovaj pronalazak mogao jasno razumeti i lako izvesti u delo isti ćemo sada opisati detaljnije u vezi sa priloženim nacrtima ^u kojima je:
SI. 1. Sema koja pokazuje utvrđenu podmorsku minu koja ima jednu gornju ijednu donju antenu;
SI. 2. Sema slična onoj iz si. 1, a koja pokazujevminu samo sa gornjom antenom;
SI. 3. Sema slična sl. 1 i 2, a koja pokazuje minu samo sa donjom antenom.
Si. 4 pokazuje šematički primarno kolo kolo za paljenje i njegove obližnje delove i to u položaju, koji oni zauzimaju pre utvrđivanja mine;
SI. 5 je šematički prikazan rele iz si. 4.
Si. 6 slična si. 4 s tom razlikom što pokazuje delove u položaju, koji oni zauzimaju posle utvrđivanja mine i stavljanja mine i stavljanja relea u rad;
SI. 7 je šematički pokazan rele iz si. 6.
SI. 8 je presek, koji pokazuje oblik izvođenja pokretnog kalema, obrtni balansirajući član i njihove susedne deiove;
SI. 9 je presek po liniji 9, 9 iz si. 8 sa istaknutim omotom;
SI. 10 je delimičan presek po liniji 40 —10 iz si. 9.
SI. 11 je presek koji pokazuje konstruktivni oblik plovka i njegove obližne delove;
SI. 12 je presek donjeg dela mine, koji pokazuje kako se donji deo antene drži za minu a pre utvrđivanja i
SI. 13 uvečani izgled jednog dela opruž-nog držača iz si. 12.
A j : omot mine, B je anker, C je uže za vezivanje koje ima napravu C1 za absor-bovanje udara, D je elektroda, Eje gornja antena, koju drži metalni plovak E1 i koja je električno vezana za zaštifhti ploču E2, koja je postavljena na gornjem delu omota mine i električno jzolovana od istog pomoću izolacionog organa E3. F je donja
antena, koja sa prvenstveno gradi od bakra ili bakarne legure.
Zadatak zaštitne ploče E2je da stvori za lutajuće zemaljske struje putanju kroz vodu od antene do mine, pri čem ima putanja kroz vodu manji otpor nego putanja kroz rele. Na ovaj način onemogućava se rad reiea dejstvom Zemljinih struja.
Elektroda D, koja ima oblik ploče ili prsena spojena je za električnu žicu d, koja ide kroz izolator a, (SI. 4 i 6) u donjem delu omota mine i vezana je za jedan kraj pokretnog kalema O, koji je raspoređen između polnih delova g1, g1 permanentnog magneta G1 (si. 8 i 9) i koji je vezan za osovinu Gx. Gornja antena E’ i zaštitna ploča E'2 vezane su električno za žicu E, koja je izolovana od omota mine i vezana za drugi kraj pokretnog kalema. Donja antena F vezana je električno za žicu f, koja ide kroz izolator a1 u donjem delu o-mota mine i vezana je za žicu e i prema tome za drugi pomenuti kraj pokretnog kalema.
Pomenuti deiovi obrazuju primarno kolo kroz koji teče struja kad meta.ni brod (na pr. podmornica) dođe u dodir sa jednom od antena ili sa plovkom E1. Osovina Gx pokretnog kalema G nosi zupčanik G2 koji se hvata sa zupčanikom h iste veličine, na vratilu Hx obrtnog balansirajućeg člana H, koji nosi u odelenju H1 loptu J, koja, kad se okrene član H dejstvom pokretnog kalema, pada kroz rupu h1 u obimni zid po-menutog odelenja i spaja dva kontakta K, K, koji su raspoređeni u kolu paljenja, koje se sastoji iz baterije K', rastopljive žice ili druge paleće naprave za detonator K2 i kontakte k, k, za dva kontaktna dela K3, K8 ključa sigurnosti. Ovi kontaktni delovi nošeni su (ali su izolovani od iste) pločom K3x koja je vezana za član K4 koji je preko izolacionog bloka Kr’ vezan za gornji kraj donje antene F ili koji je, ako nema donje antene, vezan na ma koji podesan način za gornji kraj naprave za absorbo-vanje udara C1 kabla C. Član K4 tako isto vezan je pomoću poluge Kr> sa zapiračem K7 koji obično ulazi između bočne ispad-ke G3, G3 na zupčaniku G2, da bi se pokretni kalem G držao u položaju pokazanom u si. 5. Pomenuti član K> drži se u položaju koji je pokazan u si. 4 (u kome delovi K3K3 zauzimaju prekinut položaj i zapirač K7 sprečava okretanje kalema G) pomoću kakvog čepa K6 od rastvorljive soli dok se mina na utvrdi. Kad se ovaj rastvorljivi čep rastvori dejstvom morske vode, plovnost mine A čini da se ova podiže na gore, da bi se delovi doveli u položaj pokazan u si. 6 u kome delovi K3 K3
vezaju kontakte k i zapirač K7 je odpusten od okretnog kalema. Ovaj je onda slobodan ka se može kretati na gore usled toka struje kroz isti, i u slučaju kada se ovo dogodi, lopta j padne kroz rupu h1 i spoji kontakte K,K da bi se zatvorilo kolo struje za paljenje i upalila mina.
Sad ćemo opisati u vezi sa slikama 8, 9 i 10 kostruktivni oblik okretnog kalema
G,	balansirajući član H i njihove obližne delove. Delovi, koji obrazuju rele smešteni su u omot L, koji ne propušta vodu, i vra tila Gs i Hx za koja su vezani kretni ka: lem, odnosno član H nošeni su od strane krajnjih ploća Ll, L‘, koje drži horizontalne ploče L2, L2 koje su vezane za delove polova g, g i koje zatim nose jezgro G4 (si. 9) od mekog gvožđa a koje pripada magnetu G'. Okretanje kalema G zapire se pomoću dve spiralne opruge G°, Gc koje se mogu suprotno resporediti tako, da njihovi međuprostori sa susednim delovima teže da se povećaju kad se kalem okreće. Spoljni kraj opruge G7j vezan je za metalni šip G3x nošen izolatorom G7, a spoljni kraj opruge G5 vezan je za metalni šip G-x koga tako isto nosi izolalor G7, unutarnji kraj spiralne opruge G3 vezan je za metalnu žicu G8 koja je električno vezana za jedan kraj namotaja obrtnog kalema G a unutarnji kraj druge spiralne opruge G(’ vezan je za metalnu žicu G'J, koja je električno vezana za drugi kraj namotaja obrtnog kalema. Pomenute metalne žice G3 i G(J tako isto služe kao mehanički pogonski delovi za unutarnje krajeve opruga vratila Gx. Za tu svrhu one su nošene od izolacionih podmetača, koji su podesno vezana za pom. vratilo. Jedan od gornjih šipo-va G5x, G5x električno je vezani za žicu d x koja vodi žici d, koja pripada elektrodi D, a drugi šip električno je vezan, za žicu ex, koja vodi žicama e i f, koje pripadaju gornjoj i donjoj anteni E, F. Pomenute opruge na ovaj način služe kao električni spojevi za obrtni kalem.
Lopta J kreće se u odeljenju Hl člana
H,	koji je ograničen utvrđenim šipkama hx, hxx, koje se nalaze na jednoj od krajnjih ploča L1 tako, da lopta može proći kroz rupu h1 samo onda kad se član okrene za odgovarajuću veličinu. Kad se pomenuta lopta oslobodi ona pada kroz vodice H2 i staje između kontakta K,K, koji imaju o-blik elastičnih palaca kao što se vidi iz si. 8.
Suprotno od ispadaka G3, G3 na pokretnom kalemu G nalaze se slični ispadći G3x, G3x (si. 8) u citju balansiranja kalema, i suprotno rupi h1 u odelenju H1 obrtnog člana H načinjenja je ista rupa hlx v(sl. 8) u cilju balansiranja obrtnog člana. Šip hxx
sprečava lopiu j od pada kroz rupu h ili prelaza u neaklivni položaj na vrhu drugog šipa hx. Zapirač K7 ima oblik elastičnog ronioca čiji je gornji kraj razporedjen u blizini K8, koj je pomerljivo držan od ploče K8x na gornjem kraju omota L i koji ima gumenu opnu K6x, da bi taj član bio nepromočiv. Ovaj član Ks pritiskuje poluga Kfl ilitom sličnoipre postavljenja omota L i njegovih delova u minu, drži se u neaktivnom položaju, pokazanom u si. 9 pomoću rascepljenog šipa K°, koji se mora ukloniti pre nego što se omot stavi u minu.
Pokretni kalem G i svi drugi delovi, koji se obrtaju sa vratilom Gx obično su balansirani i težina obrtnog balansirajućeg člana H načinjena je tako, da obrtni mo-menat inercije mase predstavljene vratilom Hx i delova, koji se sa istim obrću, načinjen je što je moguće potpuno jednak obrtnom momentu inercije mase predstavljene vretenom Gx i delovima koji se sa njime obrću. Kako su ove obe mase primorane (pomoću zupčanika G2x) da se obrću u suprotnim pravcima, jasno je da se usled ma kakvog obrtnog udara na minu, tendencija i relativnog okretanja u jednom pravcu između jedne od masa i mine tačno balansira i potire tendencijom okretanja u istom pravcu između druge mase i mine sa rezultatom, da takav udar neće učiniti da se lopta J oslobodi.
Gornja antena E je namotana po obimu plovka E1 kao što je pokazano u si. 11. jedan kraj ove antene vezan je za zglavak E4. koji je utvrđen za deo plovka, koji je najviši kad se nalazi u položaju na vrhu mine, a drugi kraj utvrđen je za zglob Er>, koji ima šipku koja prolazi kroz izolator E3 i pomoću koga je zglob utvrđen za o-mot mine, kao što je pokazano. Plovak E' je prvenstveno od bakra i leži na gumenim jasiučima Er’, E° koji su vezani za zaštitnu ploču, koja na svojoj donjoj strani ima gumene jastučiće E6x, E6x, koji leže na gornjem dela omota mine. Zglob Er> i njegova šipka zajedno sa navrtkom na donjem kraju služe za to da drže zaštitnu ploču na omotu. Na ovaj način vidi se da je zaštitna ploča potpuno izolovana od omota mine i da je plovak izolovan od zaštitne ploče. Plovak se drži u položaju na zaštitnoj ploči pomoću dva člana E7, Es od gume. Član E7 ide okolo ispadaka e2 na jednoj strani plovka i oko bloka e3, koji je nošen članom e4, koji je vezan za konsolu e5 na omotu mine. Drugi gumeni član E8 ide oko ispadaka e5 na drugoj strani plovka i oko bloka e7 nošenog od zgloba e8, koji hvata sa krakom e8x krivaju koja je utvrđena za omot e'-’ i čiji drugi krak e9x leži iza šipke E8, koja je vezana za opnu E9x, koja stoji
pod uplivom opruge, pri čem je druga strana te opne otvorena prema morskoj vodi
Malo pre opisana naprava obrazuje hid-rostatičku ispusnu napravu time, kad pritisak morske vode na opnu E9x savlada otpor opruge, koja dejstvuje na tu opnu zajedno sa otporom same opne, šipka E9 udaljuje se od kraka e9x krivaje, čime se omogućava da se krivaja okrene vučenjem gumenog člana E8 za krak eSx krivaje i na ovaj način se zglob e6 oslobodi kraka e8x i član Ef ne drži dalje plovak u svom položaju. Čim se plovak na ovaj način otpusti na jednoj strani on se odvaja od mine i diže se u vodu za koje se pak vreme antena E odmotava sa obima istog. Ako hidrostafička otpusna naprava izda, onda plovak ostaje na svom mestu na vrhu mine pošto se ovo utvrdi, ali plovak i gornja antena octaju izolovani od omotača mine.
U slikama 12 i 13 donja antena F namotana je spiralno na donjoj strani omota mine i drži se u položaju pomoću elastičnih pločica h, koje su raspoređene tako, da jedan namotaj antene leži između dve strane svake kopče dok idući zavojak leži između jedne od strane kopče i susedne strane iduće kopče kao što se jasno vidi iz si. 13. Antena je pokazana u si. 12 držana u elastičnim kopčama i kako se pruža na dole van mine, ali naravno napominjemo da se posljednji položaj predpostavlja samo onda, pošto je antena potpuno izvučena iz kopči i mina pravilno utvrđena. Kako zatvaranje ključa sigurnosti i oslobađanje kretnog kalema zavisi od vuče kabla za vezivanje mine jasno je da se, srne ako je antena F potpuno izvučena iz kopči, ključ sigurnosti neće zatvoriti i kretni kalem osloboditi.
SI. 12 tako isto pokazuje elektrodu D u obliku prstena ili prstenaste ploče koja je vezana za jedan deo omota mine pomoću zavrlnja D1, D1, kojima je zadatak da po-menuti elektrodni prsten ili ploču drži na ostojanju od ma kog dela omota mine i koji su izolovani od elektrodnog prstena ili ploče pomoću izolacionih kotura.
Patentni zahtevi:
1 Podmorska mina sa električnim provodnikom ili „elektrodom" i drugim električnim provodnikom ili „antenom", koje su obadve postavljene u moru naznačena time, što kad metalni brod (na pr. podmornica) načini dodir sa jednim ili drugim od ovih provodnika, tok električne struje usled tako stvorenog potencijala stavlja u rad primarni elemenat relea kome je zadatak da kolo-struje za paljenje mine stavi u rad radi-paljenja mine.
2.	Podmorska mina po zahteva 1, naznačena time, što kolo struje sa elektrodom i antenom ima obrtni kalem koji, kad se obrne usled protoka struje kroz isti, izaziva oslobađanje lopte ili tega koji spaja dva kontakta u kolu struje za paljenje da bi se upalila mina.
3.	Podmorska mina po zahtevu 2, naznačena time, što je obrtni kalem vezan za obrtni balansirajući član tako, da se ovi delovi kreću u suprotnim pravcima, pri čem je balansirajući član konstruisan tako, da je njegov obrtni momenat inercije jednak obrtnom momentu obrtnog kalema tako, da se ma koji obrtni impuls saopšien kalemu usled udara na minu tačno izjednačuje reakcijom podjednakog obrtnog impulsa, koji je saopšten obrtnom balansirajoče članu.
4.	Podmorska mina po zahtevu 3, naznačena tima, što obrtni balansirajući član nosi i cilj mu je da oslobađa loptu ili teg, koji vaspostavlja kolo struje za paljenje mine.
5.	Podmorska mina po zahtevu 4, naznačena time, što je kretanje lopte u ode-Ijenju obrtnog balansirajućeg člana ograničeno nekretnim šipovima, koji upadaju u pomenuto odeljenje.
6.	Podmorska mina po zahtevu 2, 3 i 4 naznačena time, što je obrtni kalem sprcčen od obrtanja pre i za vreme polaganja mine pomoću kočionog člana koji je pomeren u svoj ne aktivni položaj vučenjem za kabl koji vezuje minu i to pošto se ova pravilno utvrdi.
7.	Podmorska mina po zahtevu 1—6, naznačena time, što je ključ sigurnosti u kolu struje paljenja kreće u svoj položaj zatvaranja vučenjem kabla za utvrđivanje mine i to posle nekog propisnog ankerovanja.
8.	Podmorska mina po zahtevu 1—7 naznačena time, što se antena uvija na plo-vak, koji je držan i nošen od mine tako, da je električno izolovan od omota mine.
9.	Podmorska mina po zahtevu 8, naznačena time, što se plovak oslobađa od mine pomoću hidrostatičke otpusne naprave, kad mina (sa utvrđenim plovkom) padne od određene dubine ispod morskog nivo-a.
10.	Podmorska mina po zahtevu 1—9 naznačen time, što ima donju elastičnu antenu koja je sastavni deo veze između mine i ankera.
11.	Podmorska mina po zahtevu 10, naznačena time, što donja antena ima izo-lovane krajnje spojke, koje električno izo-luju antenu od mine i od čeličnog utvrdu-jućeg kabla, koji je vezan za anker.
12.	Podmorska mina po zahtevu 11, naznačena time, što je donja antena električno vezana za primarno kolo u mini pomoću izolovanog provodnika koji ide od donje antene.
13.	Podmorska mina po zahtevu 10, 11 i 12 naznačena time, što je donja antena namotana u elastičnim kopčama na donjoj strani omota mine, odakle je vuče anker kad je ovaj oslobođen od mine posle polaganja.
.
.
■






■



Adpatentiraj 724$.




V ^3
«4
p
*r A'''
y-
Adpatent broj 7249,









Adpatenfbroj724S.