KRALJEVINA SRBA, HRVATA l SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Maja 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5872
Ture Robert Haglund, Stockholm, Švedska.
Postupak za proizvođenje aluminijevog oksida i t. d.
Prijava od 11. maja 1927.	Važi od l.juna 1928.
Pronalazak se odnosi na proizvođenje aluminijevih oksida ili drugih aluminijevih spojeva iz materija, koje sadrže aluminijev sulfid ili iz takvih, koje sadrže istovremeno aluminijev sulfid i aluminijev oksid. Postupak proizvođenja i navedenih materija opisan je u amerikanskom patentnom spisu 1569483.
Prema pronalasku potrebno je, da se materija koja sadrži sulfid najprije obrađuje radi pretvaranja aluminijevog sulfida u aluminijev oksid ili u spojeve aluminijevog oksida. To se može provađati na razne načine, od kojih neka je primerice spomenuto rastvaranje obrađivanjem po poznatom načinu sa vodom ili vodenom parom, primerice prema jednačini
AbS3+6H20 = 2Al (OH)3-)-H20 Produkti rastvaranja obrađuju se onda da se otstrane nečistoće, koje nastaju od u vodi neško rastvornih ili nerastvornih sulfida, n. pr. železnih sulfida, titana i kalciuma. To se provađa prema pronalasku tako, da se podukti rastvaranja obrađuju pomoću hlora, hlorovih spojeva, ili pomoću drugih spojeva takvih metala, koji se izlučuju sumpornim vodonikom u kiselom rastvoru i to pod takvim okolnostima, da se metali, koji su vezani u nečistim sulfidima prevode potpuno ili delimično u hloride ili hlo-rir odn. u druge soli, a da spojevi alumi-nijuma, koji spadaju u produkte rastvaranja ne prelaze u nešto drugo, već najviše i to samo delimično, u alunimijev hlorid. U sledečem naveden je primera radi red
izvođenja postupka, koji daju ove rezulta te, a koji među ostalim baziraju na tome, da aluminijev oksid ili aluminijev hidrat vrlo neznatno reagira na hlor, ako se ovaj u prisustvu reduktivnih srestava ne zagreva nešto na 800—1000°, delimično (baziraju) i na tome, da pod stanovitim okolnostima ni hlorov vodonik ne prouzrokuje stvaranje aluminijevog hlorida, jer se ovaj spoj razlaže pri zagrevanju u prisustvu vodene pare na aluminijev oksid i hlorovodonik. FeS i CaS mogu se nasuprot obrađivanjem pomoću hlora vrlo lako pretvoriti u FeCl2 ili FeCI3 i u Ca Cl2. Titansutfidi mogu se osobito obrađivanjem sa hlorom pod toplotom prevesti u (ilanhlorne spojeve. Obrađivanje pomoću hlora ili hlorovih spojeva može se provađati ili na suvo ili u prisustvu vode ili vodene pare. Ovo (obrađivanje) može tako napredovati, da se hlor ili hlorovi spojevi, n. pr. sulfohloridi, vode u gasovi-tom stanju preko produkata rastvaranja, koji u danom slučaju mogu biti sasvim ili delimično kalcinirani, pri čemu se nečistoće n. pr. pomoću FeS, TiS i CaS prevađaju u hloride. Obrađivanje se svršava brže, ako je provedeno kod tako visoke temperature, d p-- -'ali hloridi, željeza ili titana odmah Da se spreči oksidacija na primer h spojeva, celishodno je, da se ob-) . ’ie izvrši u neutralnoj ili reduciraju-ćoj atmosferi. Na mesto da se prevodi hlor ili hlorni spojevi, može se n. pr. ako produkti rastvaranja sadrže aluminijev hidrat, mešati ovaj sa aluminijevim hloridom,
Din. 10.
ili prevesti jedan deo aluminijevog hidrata pomoću HCI u hlorid, i zagrevati ga u atmosferi napunjenoj s H..O. Vodena sadr-žina može se održavati ili vlagom, koja je u produktima, ili od zagrevanja dobivenom hidratnom vodom ili dovađanjem vodene pare. Kod takovih zagrevanja primeri-ce na 300—400° razlaže se aluminijev hlorid uticajern vođene pare, a pri tome oslobođen hlorvodonik rastvara nečistoću FeS i CaS i stvara željezni hlorid odnosno calci-um hlorid. Zagrevanje može se provađati za vreme ili iza obrađivanja toliko, dok aluminijev hidrat ne pređe u aluminijev oksid, koji se teško topi u razređenim kiselinama. Iz produkata rastvaranja, koji su bili obrađivani na opisani način pomoću hlo-ra ili hlorovih spojeva, mogu se izlučiti pomoću vode ili razređenih kiselina postali i zaostali hloriri i hloridi, nakon čega se očišćeni produkti, koji sadrže aluminijev oksid iskorišćuju za dobivanje aluminijevih spojeva, prema potrebi, sušeni i!i užareni, ili na poznati način.
Kako je već gore pomenuto, može se obrađivanje pomoću hlora ili stanovitih hlorovih spojeva vršiti i u vodi, pri čemu se produkti rastvaraju, n. pr. pomoću naprave za mešanje, održavaju razmućeni u vodi. Obrađivanje može se vršiti kod običnog atmosferskog pritiska ili n. pr. u autoklavi-ma pod višim pritiskom, a hlor se može dovađati u obliku gasa ili rastvoren u vodi ili kojoj drugoj tečnosti, ili u tečnom stanju usled kompresije. 1 u ovom slučaju mogu se prednosno upotrebljavati sulfohlo-ridi na mesto hlora ili dopunjavanjem sa hlorom, prije ili istovremeno s njim. Kod ovog postupka se hlor sa prisutnim sumpornim željezom prevodi u željezni hlorir, koji prelazi u rastopinu. Aluminijev hidrat naprotiv, reaguje u vrlo maloj meri i radi toga u glavnom i ostaje ne rastvoren. Cal-cijev sulfid prevodi se u calcijev hlorid, koji prelazi u rastvor. Rastvor se onda filtrira. Da se već za vreme obrađivanja ne oksidira željezni chlorir, koga ima u rasto-pini, tako da se pojavljuju bazisne željezne soli, mora se na to paziti, da se sa privedenim hlorom što moguće manje privodi i kiseonik. Mogu se pridodati i naročila reduk-ciona sredstva, kao HoS ili materije, koje s vodom, razvijaju H2S n. pr. materijal, koji sadrži A12S3. Ža slučaj, da produkti rastvaranja sadrže alkalno reagujuće čestice, korisno je iz istog razloga, da se ove pred obrađivanjem pomoću hlora ili hlorovih spojeva neutralizuju jednom kiselinom.
Ako produkti rastvaranja osim aluminijevog hidrata sadrže istovremeno nečistoće od u kiselinama neiastvorljivih sulfida, mogu se ovi učiniti neškodljivim time, da se oni
pretvaraju u prisustvu vode primerice zagrevanje m sa hlornim spojevima takovih metala, koji se cepaju u kiseloj rastopini sum-porvodonika, pri čemu se željezo u obliku željeznog sulfida ili druge slične nečistoće prevodi u obliku hlornog spoja u rastvoru. Kad rastvor izluči, može se aluminijev hidrat izlučiti pomoću jedne kiseline n. pr. sumporne kiseline, jer su novo stvoreni sulfidi u kiselini nerastvorni, pri čemu se dobije rastvor, koji sadrži aluminijum, a koja ne sadrži nečistoće ili srazmerno vrlo malo. Od spojeva hlorida, koji su u pred-ležećem slučaju sposobni za stvaranje u kiselinama, ne topljivih sulfida spominjemo hloride ili hlorire bakra, olova, arsenika, antimona i kalaja. Na mesto hlorida ili hlo-rira mogu se upoirebljavali i drugi spojevi n. pr. sulfati ili nitrati takovih metala, koji se izlučuju iz kiselog rastvora pomoću sum-porovodonika.
Ako produkti rastvaranja sadrže aluminijev oksid kristalizovan u obliku korunda, korisno je premda n'je nužno, da se postupak kvašenja ovakovi aluminijevi kristali odvoje od sprecifično lakših produkata rastava-ranja n. pr.aluminijevog hidrata, prije procesa čišćenja, a onda produkte svaki za sebe, odgovarajući obrađivati. Isto je korisno da se produkti rastvaranja obradnju u jednom visokomagnetskom aparatu n. pr. Ulrich-ovom magnetičnom izlučivaču, na koji način se mogu odvojiti metalne nečistoće i ceo red nečistoća od sulfida teških metala.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za proizvođenje aluminijevog oksida ili drugih aluminijevih spojeva iz materija, koje sadržavaju aluminijev sulfid, naznačen time, što se materije koje sadržavaju aluminijev sulfid podvrgnu najprije obrađivanju radi prevađanja aluminijevog sulfida u aluminijev oksid ili jedan od aluminijevih spojeva iza čega se dobiveni produkt obrađuje pomoću hlora ili hlorovih spojeva (ili pomoću drugih hlorovih spojeva takvih metala, koji se pomoću sum-porovodonika izlučuju u kiselom rastvoru) radi prevođenja njihovih nečistoća na metale spojene sa sumporom, kao n. pr. željezo, titan, kalcijum, čiji su sulfidi u vodi srazmerno teško ili uopšte nerastvorljivi, u metalne spojeve rastvorne u vodi, pri čemu se obrađivanje vrši pod takvim uslovima da se bar glavni deo kod prvoga obrađivanja stvorenoga aluminijevog oksida ili aluminijum oksidnih spojeva ne prevodi u hlorid odn. u jednu drugu so, koja je rastvorna u vodi.
2.	Postupak prema zahtevu 1, za obrađivanje takvih materija, koje sadržavaju a-luminijev sulfid, i aluminijev oksid u obli-
ku korundovih kristala naznačen time, da se ovi kristali oksida izlučuju potpuno ili delimično iz produkata za rastvaranje prije obrađivanja pomoću hlora, Klorovih spojeva ili slično.
3.	Postupak prema zahlevu 1—2, naznačen time, što se produkti za rastvaranje, u slučaju da sadržavaju aluminijev hidrat, za-grevaju na takvu temperaturu prije obrađivanja, pomoću hlora ili Klorovih spojeva da aluminijev hidrat pređe potpuno ili većim delom u aluminijev oksid.
4.	Postupak prema zahlevu 1—3, naznačen time, da se produkti za rastvaranje obrađuju pomoću hlora ili Klorovih spojeva kao sulfohlorida, aluminijevog Klorida i t. d. u prisustvu vode ili vodenih para.
5.	Postupak prema zahlevu 1—4, naznačen time, što se produkti za rastvaranje obrađuju pomoću hlora ili Klorovih spojeva kao sulfo Klorida, aluminijevog Klorida i dr. pri temperaturi preko 100°C.
6.	Postupak prema zahtevu 4—3 i 5, naznačen lime, što se obrađivanje pomoću hlora ili Klorovih spojeva, kao sulfohlorida aluminijevog Klorida i dr. provađa kod tako visoke temperature, da stvoreni Kloridi željeza i titana ispare.
7.	Postupak prema zahtevu 1—6, naznačen time, što se produkti za rastvaranje za vreme ili prije obrađivanja pomoću hlora ili Klorovih spojeva zagrevaju na tako visoku temperaturu, da prisutni aluminijev hidrat pređe u aluminijev oksid, koji se teško rastvara u razređenim kiselinama.
8.	Postupak prema zahtevu 1—7, naznačen time, što se zagrevanje vrši u neutralnoj ili reducirajućoj atmosferi.
9.	Postupak prema zahtevu 1—3, za o-brađivanje produkata za rastvaranje, koji sadržavaju aluminijeve hidrate, naznačen time, da se jedan deo aluminijevog hidrata prevodi pomoću hlorovodonične kiseline u Klorid i da se tako dobiveni produkt zagre-java u atmosferi, koja sadrži H,0, pri čemu se aluminijev Klorid 'pretvara u aluminijev hidrat ili aluminijev oksid, a nečisti sulfid prevodi se u Klorid.
10.	Postupak prema zahtevu 1—9, naznačen time, što se produkti, koji se obra-
đuju pomoću hlora ili Klorovih spojeva luži sa vodom ili razređenim kiselinama radi izlučivanja stvorenih Klorida.
11.	Postupak prema zahtevu 1—4, naznačen time, što se produkli za rastvaranje obrađuju pod pritiskom pomoću hlora.
12.	Postupak prema zahtevu 1—4, naznačen time, što se hlor dovodi u gasovitom stanju.
13.	Postupak prema zahtevu 1—4 i 11, naznačen time, što se hlor pridodaje u tečnom stanju (komprimovan u tečnost) ili rastvoren u vodi ili kojem drugom rastvor-nom sredstvu.
14.	Postupak prema zahtevu 1—4 i 11—13, za odvađivanje produkata za rastvaranje pomoću hlora ili Klorovih spojeva, naznačen time, što se produkti za rastvaranje održavaju razmućeni u vodi za vreme obrađivanja n. pr. mešanjem.
15.	Postupak prema zahtevu 1—4 ili—14, naznačen time, što se redukciono sredstvo n. pr. H2S ili materije, koje se vodom razvijaju H2S, kao materije, koja sadrže A1.,S3, privađa za vreme obrađivanja pomoću hlora, da spreči izlučivanje bazisnih železnih soli ili slično.
16.	Postupak prema zahtevu 1—15, radi obrađivanja produkata za rastvaranje, koji sadrži alkalično reagirajuće sastavine, naznačen time, što se materije prije obrađivanja pomoću hlora ili Klorovih spojeva neutraliziraju.
17.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se produkti za rastvaranje obrađuju u prisustvu vode sa spojevima Klorida, Klorira, sulfata ili nitrata sa takvim metalima, koji se u kiselom rastvoru sumpor-vodonika izlučuju n. pr. bakar, olovo, arse-nik, antimon, kalaj i dr. pri čemu se sumpor u navedenim spojevima nečistih sulfida veže s poslednjim pomenutim metalima, dok se delovi metala u nečistim sulfidima n. pr. FeS predvađaju u rastvor.
18.	Postupak prema zahtevu 1—17, radi obrađivanja produkata za rastvaranje, koji sadržavaju sastavine, koje se mogu mag-netički izlučiti, naznačen time, što se produkti prije obrađivanja pomoću hlora ili Klorovih spojeva ili si. podvrgnu izlučiva-uju posrestvom visokomagnetskog aparata.


.











■
.
.