L
Kurner Zlata Aleaevčeva 19 J U B L J A N
A
KONGRES
2—IX
M. Broj 34.
t
1) Zagrebu, 31. augusta 1934.	Pojedini broj sto» 1.5(! dinara
■	.	atu*;
/ >
BAZOVICA
6—IX
^________________>
Cl&SIlC SAVEZA IUCOSLOVEN-SKIU EMIGRANATA IZ JUUJSNE KRAJINE
Kongres n Manb^H EMIGRANTSKI KONGRES V MARIBORU
1 IN 2 SEPTEMBRA

Dr. Ivan M. Čok.
Mariborski emigrantski društvi »Jadran« in »Nanos« sta objavili sledeč proglas:
V soboto 1. septembra slavi agilno in požrtvovalno društvo »Jadran« ISIetnico svojega obstoja in delovanja. Slavnost bo v okviru emigrantskega kongresa, ki bo v nedeljo 2. septembra. Spored slavnosti je naslednji:
1.	SEPTEMBRA: slavnostna akademija »Jadrana« v Unionu; začetek ob 8. uri. Pri akademiji sodelujejo člani narodnega gledališča, solisti ter drugi gostje in moški zbor »Jadrana« pomnožen z dečki. Na akademiji se bo prvič izvajala s sodelovanjem vojaške godbe slavnostna kantata, ki jo je uglasbil g. prof. Vasilij Mirk, Kantata je uglasbena nalašč za proslavo »Jadrana«.
2.	SEPTEMBRA: ob 8. uri zjutraj bo v frančiškanski cerkvi spominska sveta maša za žrtve, padle v Primorju. Pri maši poje društvo »Jadran«. Mašo bo bral župnik g. Jakob Soklič iz Slovenjgradca, ki bo imel tudi pridigo.
Ob 9.15 uri bo sprejem udeležencev na glavnem kolodvoru. Po sprejemu se bo formiral sprevod, ki bo krenil izpred glavnega kolodvora, po mestnih ulicah ter se zaključil v Unionu.
Ob 10 uri bo začetek kongresa v veliki dvorani Uniona. Po kongresu s«; bo poklonila deputacija pokojnemu generalu Maistru ter bo položila venec na njegov grob.
Ob 15 uri bo velika vrtna veselica Jadrana« na letnem telovadišču Sokola I. v Koseskega ulici. Pri veselici bo sodelovala godba Drava ter zbor včlanjeni
v Ipavčevi pevski župi. Ce bo slabo vreme bo veselica v Unionu.
Društva, ki so prejela vabila za sodelovanje pri slavnosti zlasti ona, ki sodelujejo pri sprevodu, opozarjamo, da je društvo »Nanos« izdelalo napise in da se zberejo na kolodvoru tam, kjer bo določen za nje prostor, ki bo viden potom napisa organizacije. Spored sprevoda in vrstni red društev bo izdalo društvo »Nanos« tekom tega tedna. Društva se naprošajo, naj se udeleže sprevoda s prapori in zastavami, ona pa, ki imajo narod ne nože prosimo, naj se udeleže sprevodov v narodnih nošah.
Prosimo vse narodno občinstvo Maribora, naj se vseh prireditev polnoštevilno udeleži, ter tako dokaže, da mu je usoda naših bratov in sestra onstran mej pri srcu, jer da še nismo in ne bomo na nje pozabili. Vožnja v Maribor bo za udeležence polovična.
♦
Spored sl&vkiiosictjiegix
Glede znižane voznine na železnici sporočamo, da je dovoljena od ministarstva polovična vožnja. Ker pa nam Savez dosedaj še ni poslal legitimacij in ker ne vemo ako jih bomo mogli še pravočasno razposlati, naj vsak udeleženec kupi na svoji odhodni postaji celo vozovnico, ki jo pa ne sme pri izhodu oddati, ker bi ista veljala za povratek, in se bo dobilo legitimacije v naših društvenih prostorih (Grajski kino), žigosale se bodo pri vhodu v dvorane »Union«. Nadalje prosimo vsa društva, ki nam dosedaj še niso poslala prijavnice da to čimprej store.
Dolžnost vseh društev je, da se polnoštevilno udeleže kongresa!
Z emigrantskimi pozdravi!
Nanos
Društvo »Nanos« sporoča vsem udeležencem kongresa, da je razpored povorke, ki se bo formirala izpred gl, kolodvora, sledeč:
Na čelu zastavonoša — godba »Drava« — direktorij Saveza — narodne noše — gostje in delegati — društvo »Jadran« — Klub koroških Slovencev — društvo »Nanos« — Sokolska župa — Ipavčeva župa — Maistrovi borci — Narodna odbrana — Jadranska Straža — Narod, strokovna zveza — Slov. žensko društvo — Ujed. jugosl. nacion. železničar a i brodara — Streljačke družine — Ciril-Metodova družba — ostali emigranti iz Maribora ter kot zaključek okrašeni vozovi. Opozarjamo vsa društva, da bodo pri glav. kolodvoru postavljene table, za svako posamezno društvo, kjer naj se zberejo tudi njega člani.
USODA RIHEMBERŠKIH FANTOV
Viktor Birsa prepeljan v Castelfranco
V nedjelju 2 seplemb'.a sastaju se pre-stavnici (ilove naše emigracije, organizova-ne u Savezu, na kongres u Mariboru. Važan je dogodjaj u životu naše emigracije taj godišnji kongres. Svakako najvažniji datum naše velike organizacije u ovoj godini. Jedna etapa na našem putu.
Od kongresa do kongresa naša organizacija postaje sve čvršća, sve potpunija. Čak i oni, koji su uvijek skloniji kritici ili čak omalovažavanju moraju to da opaze i da priznaju.
Naša organizacija nije postigla svoj najviši vrhunac, ona je još možda daleko od toga, ali ne može se zatajiti, da danas savez jugoslavenskih emigranata iz Julijske Krajine znači mnogo, a pogotovo da znači mnogo više nego što je značila rasparčana emigracija prije četiri, pet godina. Savez je U svom formiranju i on će sigurno do godine biti i jači nego što je danas. To je zakon njegovog polaganog, ali stalnog razvoja.
Svakako, ono što imamo danas u Savezu daleko je od onoga stanja, koje je vladalo u našoj emigraciji prije onog sastanka u Celju, na kojem se je po prvi put počelo plaho govoriti o ideji jedinstvene organizacije. Bilo je to 1931. U Celju su se bili sastali prestavnici svih naših društava, koja su onda postojala, na jednu prigodnu svečanost i tim je povodom onako usput, bila nabačena ideja zajedničke organizacije. Ko je bio na tom zboru može pogotovo da kon-statuje, da smo danas daleko odmakli u razvoju i snazi. Toga dana u Celju, a to nije tako stara historija bilo je ljudi, koji su ne samo skeptički gledah na ideju zajedničke organizacije, nego su čak i s po-smjehom, koji je bio neugodan, pratili predloge o sjedinjenju. Danas su i ti medju nama, danas i ti uvidjaju kako je naša organizacija potrebna i kako je Savez jedna stvarnost koja se sama po sebi razumije.
Mi, koji smo u Celju lomili koplje za o-snivanje Saveza s entuzijazmom, sa zadovoljstvom gledamo život naše velike organizacije. Ne zatvaramo oči pred nevoljama i velikim zaprekama, koje našoj emigrantskoj organizaciji stoje na putu punog razvoja, znamo da ima i oko organizacije, a i u njoj stvari koje nisu najidealnije, prihvaćamo i jedan dio one kritike, koja se čuje, ali i opetovano kažemo, da je naš savez iz godine u godinu čvršći i opetovano izražavamo vjerovanje, da će do godine naša organizacija biti jača nego što je sada.
Psihološki i materijalni uslovi razvoja naše organizacije nisu takvi, da bi se moglo pretpostavljati grozničavo okupljanje borbenih falanga, koje mogu da impresionl-iu u bilo kojem smislu. Ali i pored toga ima naša zajednička organizacija i svoju svrhu i svoje mogućnosti rada i postojanja.
Tu je ii prvom redu reprezentativna uloga Saveza. 1 ako se nikad dovoljno to ne ističe, moramo biti svjesni, da značenje Saveza u tom pogledu može biti sudbonosno i historijsko i da bi Savez trebalo osnovati ako za ništa drugo, a ono već zato, da se jednom organizmu dade mandat da govori u ime našeg naroda u Julijskoj Krajini. Ko zna ne će li biti jednog dana od sudbonosne Važnosti postojanje Saveza baš s obzirom na to narodno presiavništvo. Kad se to uoči, onda pogotovo treba najozbiljnije shva-titi formaciju saveznog vodstva. I danas već Savez ima veliku reprezentativnu ulogu u Jugoslaviji i prama vani. On stvarno preko najboljih prestavnika organizovane emigracije prestavlja Julijsku Krajinu. To opravdava njegovo postojanje i onda, kad ne bi bilo njegove stalne aktivnosti i na terenu svagdanje. političke propagande i na terenu socijalne brige za emigrante pojedince i emigrantsku skupnost.
A i ta stalna aktivnost Savezne organizacije u političkom i socijalnom pravcu mo-
Gorica, 26 avgusta 1934. (A i g s). — Izmed sedmih obtožencev iz rihemberške okolice, je bil Viktor Birsa, ki je bil obsojen kot vodja protidržavnih elementov na pet let ječe, pred kratkim iz rimskih zapo-
T r s t, 27. avgusta 1934. (A g i s). — V prvi vesti, ki smo Jo prinesli v predzadnji številki »Istre« o požigu v Krvavem potoku smo po prvem poročilu, ki smo ga dobili poročali, da so našli ob pogorišču ubitega nekega Jašista. Kasneje smo ugotovili da je ta vest nesresnična in Jo danes
ra da se cijeni. Ona nije malena, ona nije neznatna, čak niti ako pojedini olsjeci ne mogu u svojim referatima da iznesu velike precizne cifre i podatke o svom radu.
Ima mnogo rada, koji se ne može zahvatiti u suhoparnu shemu kongresnih izvještaja Toga moramo biti svijesni i bit ćemo pravedniji u svojoj kritici. Konstàtovat ćemo, da činimo krivo kad postavljamo sve u okvir tvrdog reglamana, kad život, koji je tako komplikovan želimo da podijelimo na referate.
Možda tek to, da se prigovori, što se Mesto malo više pažnje ne posveti poliličko-idejnom raščišćavanju i što se u tom smislu ne stvori jedna linija, koja bi odgovarala što idealnije našem političkom problemu i problemu naše emigrantske snage. Vjerujemo medjutim, da će i do toga doći. Ni na tom terenu ne smije bili naglih rješenja, koja bi mogla biti opasnija nego eventualne idejne nelogičnosti i protuslovlja, koja se danas dogadjaju.
rov prepeljan v iečo za politične kaznjenice v Castelfranco (Emilia). Za ostalih šest obsojencev za enkrat še ni znano, kgm so bili odpeljani.
popravljamo. — O aretirancih do sedaj nismo mogli zvedeti ničesar novega. Vendar pa jc znano, da do zadnjih dni niso nikogar spustili in da Jih vse drže še v zaporih strogo ločene med seboj in popolnoma odtrgane od zunanjega sveta.
Možda će se na mariborskom kogresu o torne govoriti i dobro je da se govori. Kod zaključivanja, kod stvaranja rezolucija, treba pak postupali s najvećom razumnošću. Ako situacija nije zrela za rješenja koja će biti objektivno dobra i prihvatljiva za čitavu emigraciju, neka se ta rješenja odgode. Rekli smo u početku, da je naša emigrantska organizacija jaka, ali ona još nije ipak toliko jaka, da bi mogla podnijeti unutarnje sukobe i razmimoilaženja na načelnoj liniji.
S ovo nekoliko riječi iskrenog intereso-vanja dolazimo pred početak kongresa. 1 ako smo »savezno glasilo« naš optimizam nije obligatno oficijelan. Naglasujemo: vjerujemo . u savez, u njegovu vitalnost i potrebu te naše organizacije, i vjerujemo, da sei ta naša organizacija jača i razvija, polagano i stalno. Želimo da to i kongres kon-slàtuje i da novom saveznom vodstvu dade zanosa za daljnju godinu rada. „rpfbv
K POŽIGU V KRVAVEM POTOKU
Aretiranci so še vedno v tržaških zaporih
DESETI KONGRES NARODNIH MANJINA U BERNU
Dr. Josip Vilfan.
Od 4 do 6 rujna zastjeđat će ovogodišnji kongres evropskih narodnih manjina. I ovaj put zasjedat će pret-stavnici narodnih manjina u Bernu, kao i prošle godine. Švicarske oblasti dale su im medjutim na raspolaganje dvoranu staleškog vijeća u saveznoj palači.
Premda se predlagalo, da se kongres ovaj puta nešto odgodi, ipak će se i ove godine održati prije sastanka vijeća i skupštine Lige Naroda. Razlog je tome prije svega poljski prijedlog, da se me-djunarodna zaštita narodnih manjina generalizira. Pretstavnici narodnih manjina morat će zauzeti stanovište prema tom prijedlogu i to prije sastanka Vijeća i skupštine Lige Naroda. Slični zahtjevi, da se zaštita narodnih manjina generalizira, čuli su se na pro-šioin kongresu. Ipak je opravdana bojazan, da bi neke države mogle pokušati, da krnje sadašnja prava narodnih manjina, ako bi se slučajno desilo, da poljski prijedlog zbog kakovih formalnih razloga ne bude primljen.
S time u vezi raspravit će se i pitanje, hoće li države koje stupaju u Ligu Naroda automatski preuzeti postojeće obveze prema narodnim manjinama. Ovo je pitanje postalo aktuclno obzirom na eventualni pristup sovjetske Unije Ligi Naroda. Obvezatne izjave u smislu zaštite narodnih manjina dale su prigodom ulaska u Ligu razne države, kao na primjer Estonska, Lotiška, Litva.
Ovogodišnji kongres dati će predstavnicima narodnih manjina priliku, da jasno formuliraju zajedničko stanovište svih narodnih manjina u Evropi i to na osnovu desetgodišnjeg zajedničkog iskustva i nastojanja. Jasno je, da će kongres tom prilikom svečano ponoviti svoja dosadašnja načela, koja predstavnici narodnih manjina zastupaju već 10 godina, to jest:
DA JE PRIZNANJE SLOBODNOG NACIONALNO-KULTURNOG RAZVITKA ZA SVAKU NARODNU SKUPINU I U SVAKOJ DRŽAVI, JEDINA BAZA NA KOJOJ SE' MOGU RAZVIJATI ODNOSI MEDJU NARODIMA.
I ovogodišnji deseti kongres narodnih manjina otvorit će naš bivši zastupnik u talijanskom parlamentu dr. Josip Vilfan.
Zadušnice za Bazoviške žrtve v Karlovcu
Emigrantsko društvo Istra Trst Gorica v Karlovcu poziva vse članstvo da se udeleši sv. maše zadušnice za padle žrtve fašističnega terorja v Bazovici, katera se vrši dne
6 septembra t. 1. ob 6 uri zjutraj v v cerkvi sv. Trojice
v Karlovcu. Dolžnost je vsakega emigranta in člana da se na ta način oddolži zahvalnosti, ki jo moramo imeti do naših mučenikov. Maša bo tiha.
DEMONSTRACIJE V BENEČIJI Eden izmed demonstrantov ubit
V S. Giovani Ilarione (Verona) je podesta predpisal posebno občinsko pristojbino tudi za vodo. To je razburilo predvsem številno siromašno ljudstvo, ki je po vasi burno demonstriralo. Naslednjega dne je karabinerski maršal z miličniki aretiral nekega demonstranta in ga celo ubil, čeprav se ni ta prav nič upiral, — Agis.
ŠTAMPA U JULIJ SKOJ KRAJINI IASIMILA ČIJA
Ako se prali fašističku štampu u Julijsko] Krajini opažaju se neke suprotnosti u načinu pisanja o našem narodu tamo Dok tršćanska štampa, kojoj prednjači »Piccolo«, smatra da asimilacija ide normalnim tokom, a naročito asimilacija omladine, dotle puljski »Corriere istriano, to pitanje pleda realnije. Ne samo da su stariji čvrsto vezani sa prošlošću, piše taj list, već i omladina koja izlazi iz talijanskih škola i fašističkih^ organizacija, ide stopama rodiielja Sia vise, piše »Corriere«, slavenstvo, a prema tome i antitalijanstvo, je još jače neao prije rata.
Riječka »Vedetta d’Italia« ima opet drugu taktiku. Ona ne hvali ni ne napada, već se ograničuje na kroničarske izvještaje o raznim fašističkim priredbama po našim selima, na izvještaje o dječjim fašističkim kolonijama i na registriranje promjenjenih prezimena.
Možda bi se moglo pronaći uzroke tom različitom tretiranju u tiraži i u važnosti pojedinih listova. Jer »Piccolo« se čita i u mostranstvu, pa već i radi toga smatraju potrebnim da istaknu kako je Julijska Krajina na putu da se asimilira u kratkom vremenu. »Corriere istriano* je lokalni organ fašističke stranke i kao takav može da otkriva i pravo stanje stvari i da predlaže mjere za borbu proti našem narodu. »Vedetta« medjutim izlazi na samoj granici, gdje je promet sa Jugoslavijom življi, pa ne može i ne smije i radi svojih čitatelja koji imaju poslovne veze sa Sušakom, da oštrije istupa. Osim toga ima na Rijeci i u Liburniji nešto stranaca, pa se i radi njih ne mogu u cjelosti upotrebiti metode i riječ-
nih ostale fašističke štampe.
Iz pisanja te štampe i iz izvještaja koji nam stižu, dalo bi se izvesti slijedeći zaključak :
Režim radi svim _ silama da čim prije asimilira naš narod u Julijskoj Krajini. U prvo vrijeme su htjeli da odmah italijani-ziraju cijeli 'narod, ali su uvidjeli da je to nemoguće. Tako tršćanski »Piccolo« — pišući o ^ osnivanju poljoprivrednih škola »Pute Faina« — kaže da su svi oni iznad 35 godina izgubljeni za talijanstvo, jer da nisu prošli kroz talijanski i fašistički odgoj a desetak dana kasnije, pišući o fašističkim organizacijama na Krasu, kaže da su jedino djeca do 18 godine u mogućnosti da postanu Talijani, jer da su jedino ta djeca prošla kroz talijansku osnovnu školu. AU i »Piccolo* se boji da će djelovanje roditeljske kuće paralizirati utjecaj škole i omladinskih organizacija, te predlaže razne mjere za očuvanje školskog fašističkog duha kod djece.	,	'
■Puljski »Corriere istriano* piše, medjutim, sasma obratno. U napadajima na naša sela u okolici Pule, taj list priznaje da se ni djeca ne asimiliraju tako jednostavno kao što to piše »Piccolo«. Priznaje potpuni neuspjeh škole, i u broju od 14 o. mj. p o-zivlje u pomoć i političke vlasti i traži da se omladinskim organizacijama u okolici Pule dadu neke privilegije, kako bi moglo početi sa radom na italijanizaciji omladine. On traži veću moralnu i više materijalne pomoći sa strane režima u svrhu i priznaje da će početak biti težak.
Prema tome rad na asimilaciji je bio postavljen na krive temelje, pa se ni poslije šesnaest godina ne opažaju plodovi.
Taj list traži i uzroke tom neuspjehu. Prvi uzrok nalazi u antiialijanskim osjećajima starijih, a odmah iza toga dolazi crkva, koja da ne vrši onu ulogu koju bi morala u fašističkoj državi. Saradnici toga lista, kažu da ono malo molitava na našem jeziku ometa asimilaciju. Uz to da postoji i pis mena veza izmedju emigranata i onih kod kuće, a i ono nekoliko žena, koje preko ljeta dodju u svoja sela, vrši antitalijansku propagandu i ometa rad na italijanizaciji, kaže »Corriere«.
Kada bi samo ovi zadnji uzroci ometali rad, tada ne bi bilo teško te uzroke ukloniti i time italijanizirati taj kraj. Jer nije ni malo teško zabraniti dolazak nekolicini žena iz. Jugoslavije, kao što nije teško protjerati još i ono par svećenika koji znadu naš jezik. A i saobraćaj preko pisama dade se kontrolirati (što se odavno već i imi), a mogli bi se usuditi čak i na to da ga potpuno zabrane.
Još bi ostao onaj puntarski, anlitalijan-ski, duh kod starijih, kojega, se ne bi moglo tako lako istjerati, ali mi mislimo da čak ni taj duh nije neposredan uzrok da italijanizacija ne uspjeva: Uzroci su dublji i van domašaja vlasti i novinara, a ti uzroci i pojačavaju antitalijanski duh kod starijih.
Neka ljudi oko »Corriera* pogledaju otvorenim očima naokolo, pa će vidjeti jedno (udno stanje za njihove pojmove. Naime : sav "radni narod — i Slaveni i Talijani, i seljaci i g r a d j ani — svi su oni antifašisti. A od antifašizma do antitalijanstvi, je vrlo mali razmak kod naroda koji nije talijanski, a i kod onih Talijana koji znadu i jedan i drugi jezik i koji živu zajedno sa Slavenima u jednakim ekonomskim prilikama. Jer svi oni jednako trpe.
Ako nekakav Brussich kupuje po Pulj-štini na dražbi seljačku zemlju yv> 20 cen-tczima četvorni metar; ako seljak i ribar ne mogu prodati direktno konzumentu svoje proizvode, već im posrednici i fiskalni sistem odnesu više od polovice zarade; ako se 1261 ha zemljišta slavlja na dražbu sa poreski dug od 2.139 lira (Podgorje kod Herpelja) i ako u samoj pfljskaj općini ima 11.500 »regnicola« (bez vojske), koji odnose domaćem radništvu i ono malo zarade, koje još ima u Puli, onda nije čudo da su ljudi i antifašisti i antitalijar*
Rad na italijanizaciji Julijske Krajine
Tečajevi talijansko«' jezika za odrasle ;— Tečajeve vodi »Società Umanitaria« iz Milana, do «rodine ih pranzimi je «Italia redenta« — Napori oko «rranice — Uz tečajeve i pjevački zborovi
Zagreb, 30 augusta 1934. — Kada smo pisali o djelovanju Italie redente« i o osnivanju poljoprivrednih škola »Ente Faina« spomenuli smo bili i te tečajeve za odrasle. Sada tršćanski »Piccolo« do-naša oduži članak pod naslovom: »I cor si di lingua italiana per adulti nelle zone di frontiera« (Tečajevi talijanskog jezika za odrasle u pograničnoj zoni). Iz tog članka doznajemo slijedeće:
Ti tečajevi su predvidjeni i u Italiji, ali se jedino u Julijskoj Krajini osnivaju na_ široj bazi. U našim krajevima ima dužnost »Società Umanitaria« iz Milana da vodi i uzdržava te tečajeve, ali to još samo ove godine, a do godine tečajeve preuzimije »Italia redenta«. Sa tečajevi ma se počelo još u jesen 1926, ali tek zadnjih godina se posvećuje njima veća pažnja.
Tim tečajevima je dužnost, prama »Piccolu«, da nauče seljake pravilnom čitanju i pisanju. To je opća dužnost, ali u našim krajevima je ta dužnost malo šira. O tome piše »Piccolo« slijedeće:
U pograničnim zonama oslobodjenih pokrajina nisu u prošlosti opstojale talijanske škole. Oni koji su pohadjali slavenske škole nisu naučili ni čitati ni pisati ni govoriti talijanski jezik, pa se nalaze u gorem položaju nego da su potpuni analfabeti,
ako nisu imali prilike da nauče talijanski jezik u saobraćaju sa vlastima, sa vojskom i sa gradjanima (Jedno nehotično priznanje, jer se iz ovoga vidi da se u selima ne čuje ni ri-;eči talijanski, već da su Talijani jedino vojnici; činovnici i gradjani, ali ovi posljednji u maloj mjeri). Radi toga, nastavlja »Piccolo« večernje škole za odrasle u pograničnoj zoni imaju za dužnost da sav narod nauče talijanskom jeziku, dok je tim školama u Italiji dužnost da eliminiraju analfabetizam.
Iz ovoga se vidi da u našim krajevi ma nema analfabetizma kod odraslih. Dalje »Piccolo« kaže, da je u Italiji jedino talijanski jezik službeni jezik i da zato seljaci Julijske Krajine osjećaju potrebu da ga nauče, jer im to služi i u praktične svrhe, budući da se u uredima govori jedino talijanski.
Svi dolaze na te tečajeve sa entuziaz-mom, 1 to muško i žensko podjednaku1 jer svi oni hoće da čim prije nauče làlii janski jezik. Dok su oni ispod 17 godina, kaže »Piccolo«, imali tu sreću da pohati jaju jedino talijansku školu, oni stariji, koji su školu svršili prije Gentilijeve reforme, duboko žale da su učili strani jezik. Oni se osjećaju inferiornijima od mladjih. A i muškarci od 22 do 33 godine prošli su vojsku i tu su naučili talijanski jezik,
ali žene, naročito one po zabačenim planinskim selima, ne znadu naš jezik, pa zato treba najveću pažnju
posvetiti baš tim selima i tim ženama.
Nadalje piše taj list da seljaci poha-djaju s entuziazmom te tečajeve, jer ih je u prvom redu stid da ne znadu talijanski, a najviše za to što se dive harmoniji i slatkoći najmuzikalnijega i očaravajućega talijanskog jezika koji je sasma suprotan surovosti i tvrdoći kraškog pučkog jezika (vernacolo carsico). Najprije su se ti tečajevi otvorili po gradovima (dakle i tu su bili potrebni)
pa u varošicama, zatim po selima, a sada ‘ i
PISMO IZ DOLINE
Škoda od reke Rosandre — Malomarnost merodajnih činiteljev D o lina, avgusta 1934. (A g i s). Ob zadnjem deževju je spet močno narastla reka Rosandra in nam naredila občutno škodo, ker je odplavila rodovitno zemljo. Poleti ima sicer malo vode in naraste le ob hudih nalivih, pozimi pa nam leto za ie-tom povzroča veliko škodo in nam odnaša zemljo z najbolj rodovitnega polja v naši občini. Zaradi malomarnosti merodajnih činiteljev ni še do danes prišlo do tega, da bi se struga regulirala. Svojčas je bil določen odbor, ki je imel nalogo, da poskrbi za ureditev oz. regulacijo Rosandre. Ta odbor je poskrbel vse potrebne načrte za regulacijo, a oblasti se do danes še niso resno zavzele za stvar. Prizadeti posestniki so bili pripravljeni celo vsak nekaj žrtvovati, odbor pa je zaman prosil. Ne zanima se za to niti občinska uprava, ki nima ne
se osnivaju i u najmanjim zaseicima. časa ne denarja, ko se gre za interese ob-Prošle jeseni su postojala 122 takova te- Činarjev. Za vojaške vodovode, ceste ba-caja, i to 15 u Riječkoj provinciji, 24 u bliske domove, za vse je dovolj denarja, le Puljskoj, 25 u Tršćanskoj i 58 u Gorič- kadar je treba našemu kmetu kakšne pokoj. Tečajevi traju 2 godine, a po svrset- moči, takrat zmanjka vsega, ku tečaja dobiju slušači svjedodžbu. Tečaj se otvara u jeseni, a svršava zimi.	rpha v matah
Najviše tečajeva ima u Goričkoj gdje M a č j • V j^usta 1934 (A t O ih je lanjske godine bilo 90. U Tršćan- PH	i^34:	(Agls).
skoi nrovinciii su tečaievi nnrnsli rvi 7 I ' n,n.^ v a^a urnćalje večja beda. Vsi posestniki, razen petih, so do grla zadolženi
na 12, pa na 25, a u Riječkoj od 2 na 5 pa na 15, dok su u Istri najrašireniji na Pazinštini, Proštini i Barbanštini. Najveća pažnja je, medjutim, ove godine posvečena okolici Postojne, kaže »Piccolo«, a njihova zadaća če biti ispunjena kada bude svaki zaselak imao takav tečaj. Kada se zimi zatvori u jednom zaselku tečaj on se otvara slijedeće jeseni u drugom, tako da će kroz malo godina sav narod proći kroz te tečajeve. Po »Piccolu« pohadja te tečajeve od 15 polaznika u malim mjestima do 50 u većim, a prosječno pohadjanje je oko 30.
Osim toga
u tim tečajevima se poučava i pjevanje, a to radi toga kako bi se narod odučio od slavenske pjesme te kako bi u crkvi i vani počeo da pjeva
m ni nobenega upanja več na kakšno rešitev. Letina nam ne obeta mnogo in tako bo tudi letos prišla zima, a naše shrambe bodo prazne.
zs
Rateče-planica, avgusta 1934. Ag. Obmejne karabinerske stražarnice, ki stojijo na privatnem zemljišču last naših vaščanov, so Italijani že pred leti sezidali brez vsakršnega dovoljenja lastnikov. Za to odvzeto zemljišče niso lastniki prejeli do danes še nikakega plačila, niti odškodnine ali najemnine. Davke za odvzeto zemljišče pa morajo kljub temu v redu plačevati.
IZZA ŽITNE BITKE PRIDE »Battaglia del bestiame«.
talijanski mjesto slavenski. Preklanjske I	° v J^čnča, avgusta 1934. (A g i s„
godine su u goričkom kazalištu polaznici I J , 3.f ze P°.r<i	Je talijanska vla-
tih tečajeva održali koncerat nacional- I da„ skle.niIa z letošnjim letom opustiti tako nih talijanskih pjesama, a lanjske go- I zya.no m razvpito »battaglia del grano«, ki dine je 50 njih poslato u Veneciju i Rim, I P. im.ela _ nikakršnega uspeha niti v Italiji, gdje su bili primljeni od Mussolinija. k,ier,.10 Je vlada na vse načine podpirala, Slijedećeg mjeseca će polaznici tih te-I ? as” P5-m 11 u13?. 3 v na^,lk. kr.aÌP- Namesto čajeva sa Krasa i iz okolice Postojne IP zgubljene bitke so si izmislili novo, in održati koncerat u Sežani.	sPf,r *nataglia del bestiame«. Ta bi res
Na taj način, misli »Piccolo« i fašisti P-r,. v, poStev za našega kmeta, če bi jo po gradovima, da će kroz par godina .1 prej naP°vedali. A danes, ko naš kmet potpuno italijanizirati naša sela i da će n!ma skor° več živine v hlevu, nima za nestati traga našem jeziku.	!llega tu,1 ta »bitka« nobenega pomena.
Medjutim ako su sela po ostalim krajevima, a čak i ona koja su u blizini gradova, očuvala svoje slavenstvo netaknuto, tim jače će ga očuvati oni na granici, koji nisu nikada ni čuli talijansku riječ dok im nisu uveli talijanske škole i te tečajeve. A ako škola nije učinila do sada ništa u okolici Pule, gdje je bio najveći teror i gdje je bilo renegatstva i prije rata, tim manje će uspjeti na Krasu.
TEROR NAD NAŠIM NARODOM
Ivana Mežner obsojena na 18 mesecev zapora
S a b o n J e, 25 avgusta 1934. — (Agl s). Kot po drugih naših vaseh vlada tudi pri nas pomanjkanje in beda. V veliki meri smo se posluževali ugodnosti, ki so Jo dovolili krajem izven reškega prostega pasa. Moko in druge predmete, ki so jih dovolil! Izvažati v gotovih količinah Iz prostega pasa, smo vsi nakupovali v reškl okolici, v kolikor Je bilo mogoče. Zadnje čase pa so postali Javni organi zelo strogi in šikanirajo vsakogar, ki ga dobijo, da nese ali pelje te, sicer za izvažanje dovoljene predmete. Tako so pred kratkim našo vaščanko I. Mežnar, po domače Musečko ustavili finančni stražniki in ji odvzeli vso moko. Ta se je zoperstavila, najprej je lepo prosila, nai jo pustijo, saj je vendar pošteno plačala. Ko je uvidela, da ne pomaga nobena prošnja, se jo pričela jeziti in groziti. Finančni stražniki so jo aretirali In jo odved-
li v reške zapore, kjer je obsojena na eno in pol let zapora ter na povračilo stroškov.
PET HA ZEMLJE ZA 560 LIR...
Poglavje brez konca.
St. Peter na Krasu, 13. avgusta 1934. (A g i s). — V Materiji je šlo pred kratkem na dražbo premoženje sestoječe iz 5 ha
Res je, da so z letošnjim letom znižali občinske pristojbine na živino (vsaj ponekod), a to samo malenkosti, ki le malo lajšajo kmetu plačevanje visokih davkov« Druge koristi naš človek nima.
NOBENA PRITOŽBA NI POMAGALA
Dutovlje, avgusta 1934. (A g is). —' Naš list je že poročal, da je bila med drugimi Viktorija Gorjup, doma iz Kranjc vasi obsojena na 3 mesece ječe in na plačilo | 2.700 lir globe. Vložen rekurz ni nič zalegel, niti vse prošnje za oprostitev žene, ki je kot hišna gospodinja neobhodno potrebna I v družini.
Pred kratkim je dobila poziv, da odsedi določeno kazen. Ker nima ničesar, bo bržkone morala odsedeti tudi določen čas, namesto plačila globe. Naši ljudje si tako, ko I se trudijo, da bi nekaj zaslužili, nakopljejo sitnosti in velike stroške. Gorupova je bila I z več drugimi obdolžena, da je brez predpisanega dovoljenja razpečavala doma skuhano žganje.
PRIJAVA
GROŽDJA ZA OPOREZOVANJE
Rijeka, 25 augusta 1934. — Svi po-
zornije, z gospodarskimi poslopji za 560 lir. | sjedruer vinograda morali su do 20 o. mj, V Markovščini je šlo na dražbo premože- PpJaviti trošarinskom uredu veličinu nje, na katerem so redili po 8 glav živine v“10lg:fada 1 količinu groždja, koje će se
in 30 ovac za 1.700 lir.
ŠEST MESECEV ZAPORA ZA POSKUSEN i BEG
II. Bistrica, 25 avgusta 1934. (Agis). Tu je bila obsojena na šest mesecev zapora ga. A. Maraž, žena bistriškega fotografa. | Obdolžili so jo, da je poskušala prekoračiti [ mejo brez potnega lista.
ubrati, kako bi se moglo na grozdje u-dariti trošarinsku taksu (dazio consumo).
SIROTTI PRED ODHODOM
Z vso na«rlico nastavlja italijanske duhovnike
Gorica, 25. avgusta 1934. (A i g s). — Dnevi Sirottijevega »božjega poslanstva« v goriški diecezi se bližajo koncu. Toda kot zgleda ga ie to prehitelo in ni še dovršil naloge, ki si jo je nadel in ki so mu jo nadeli. Z vso naglico namešča sedaj, kjer se
OBUPEN KLIC GLASILA FAŠISTIČNE STRANKE V TRSTU Glasilo tržaške fašistične stranke »Popolo di Trieste« je priobčil 7. t. m« milodoneč Članek, v katerem toži in ne razumeva, zakaj da v Trstu ne nastane več nobena nova industrija. Opozarja, da obstoja zakon, po katerem vsa podjetja ki bi se zgradila v coni Trst, Milje! Dolina, Nabrežina in Tržič, uživajo velike davčne olajšave. Govorilo se je, da se bodo ustanovile čistilnica sladkorja,
le da, italijanske duhovnike. Če nikoli, ie | Sna aiu™niÌa, irL steklarna toda gotovo sedal, ko se poslavlja na veliko ve-	.1°^ dela. Trst po italijanski
selje vsega našega ljudstva, jasno pokazal	ni vld,el več nobene nove tovar-
"-•------!X-, ------ •	........ine, stare pa komaj izhajajo, veliko jih
po kaj je prišel in zakaj so ga poslali faši sti med naše ljudi.
Ljudima je najpreče održavanje gologa života. Tu ne igra ulogu ni rasa, ni odgoj ni ideje. U lome su jednaki i Slaveni i Talijani. I baš to je složilo i jedne i druge da na jednak način mrze sistem, koji ih lišava kruha. Baš zato su i jedni i drugi u istoj mjeri antifašisti, a povrh toga su Slaveni još i antitalijani, jer ih na to upućuje jezik, tradicija i nacionalno ugnjetavanje. Kada toga. nacionalnog ugnjetavanja ne bi bilo oni bt bili na isti način antifašisti, aU možda ne bi bili na ovakav način antitalt*
pa sploh praznuje in se po njih izpretia-jajo miši. Poziv fašističnega lista čisto gotovo ne bo priklical iz tal nobenega podjetja kljub vsem davčnim olajšavam s čim pa bo kdo zidal in čemu, saj ni
zam ođuzimlje kruh i u tome bi lili na I,, «„i	i7„7~ “vT' r U„7 -----------
istoj liniji sa talijanskim radnim narodom, mpt4	nlll^a i1-” Picer
ali ne bi osjećali dvostruki teret: socijalno	^	dal',e’ »f
i nacionalno ugnjetavanje. Ne bi mrzili /a- S, drugeSa ga P°d ItallJ° ne more ča-šiste kao Talijane i kao fašiste, već bi ih mrzili samo kao iskorištavaoce.
Ovako su i antifašisti i antitalijani, a s JOSIP RIJAVEC PJEVA OVE SEZONE njima su svi oni Talijani u Istri, koji živu |	U BEČU.
i'pate zajedno s njima u jednakim ekonom i Naš sunarodnjak, operni pjevač Jo-skim prilikama	„ sip Rijavec, angažiran je za ovu sezo-
To bi morah da noče ljudi oko »Cor-1 nu kao prvi tenorist u bečkoj »VolKS-riera*, pa da već jednom pristanu* sa šija-1 operi«. Rijavec je u zadnje vrijeme
jani. Bili bi antifašisti za to što im faši- njem nepotrebne mržnje. Peruško. * pjevao u njemačkom kazalištu U PragU-
»ISTRA
STRANA 3.
U Š TIP Cl
f ~PAX { TA g ANA~1
„La Guerra decisiva"
Pred kratko vrijeme objelodanio je talijanski pukovnik Conte Prasca jednu knjigu, pod naslovom »La guerra decisiva« (Odlučni rat), koja je u Italiji bila uvelike za-paiena. Knjiga je podijeljena u tri poglavlja: Rat i politika; taktika i rat; te treie poglavlje: čovjek i rat.
U prvom poglavlju su iznesene misli koje je teško shvatiti ako se ne Uvi u Italiji, ili pod uplivom svega onoga što je u Italiji upregnuto da služi jednoj svrsi: Conte Prasca naime piedi: a u ovom poglavlju da se oficiri i vojska moraju dnevno upuiivati u probleme vanjske politike, u sve njene promjene, a da tako budu sa ciljevima vanjske politike potpuno srasli. Ne dakle držati politiku daleko od vojske, ve6 ju potpuno raspitati u tom duhu, bez obzira na reperkusije koje bi neuspjeh u vanjskoj politici mogao da ima na vojsku, bez obzira na razočaranja koja bi vojsci mogla da oduzmu svaki polet za buduću borbu.
Conte Prasca sigurno prati talijansku vanjsku politiku jedino iz fašističke štampe. Jer kada bi on znao za sve one diplomatske poraze — za sve one svakodnevne blamaže fašističke diplomacije — ne bi sigurno predlagao da se vojsku uputi u vanjsku politiku. Kada bi vojska znala pravo slanje stvari sigurno bi izgubila i ono malo ku-važe koje joj je ostalo od Kobarida.
Nezgodna naduvenost
ANTIFAŠIZAM U ZADRU
Preko kod Zadra, augusta 1934. U zadnje vrij'eme se opažaju u Zadru jaka antifašistička v.-ijenja. Uza sve parade, govore i policijski teror, u zadnje vrijeme se sve otvorenije rogobori. Ne samo da to rogobore naši, već Talijani i oni Talijanaši, koji su prvi klicali talijanskoj vojsci.
Da se nekako zataška to antifašističko raspoloženje Zadra, organizuju se razni izleti iz Italije kako bi izletnici donijeli koju liru, i kako
bi se manifestacijama potislo ekonomsko pitanje u pozadinu. Tako je u »Società dalmatica« iz Trsta organizirala vec tri izleta u Zadar, a u septembru se sprema četvrti sa motornim brodom »Oceania«. Izletnici imaju 70 posto popusta i druge pogodnosti, samo da ih
dodje čim više, ali uza sve to policija je prisiljena da vrši svakodnevno kućne premetačine — da zatvara i da šikanira naše ljude i ostale antifašiste.
Pod pritiskom ovoga terora izmed ju 22 i 23 ovoga mjeseca u 4 sata prebjegli su na jugoslovensku teritoriju Stipćević Petar 5 Ante iz Arbanasa kod Zadra, dva istaknuta antifašista koji su svojim aktivnim radom protiv današnjeg režima u Italiji bili veoma opasni. Kakvo je danas stanje u Italiji a naročito u Zadru, to najbolje svjedoči njihova izjava koju su dali u Preku da u Zadru, a naročito u Arbanasima, svakim danom sve više prevlad ju je raspoloženje za Jugoslaviju i medju samim Talijanima antifašistima.
Italija sprema rat!
VELIKI TALIJANSKI MANEVRI POD SNIJEŽNIKOM
Manevri su imali zadaću, da pokažu sposobnost talijanske vojske za odbijanje ofenzive s jugoslavenske strane
Trst, augusta 1934. — Uporedo s velikim manevrima talijanske vojske, koji su se održali prošlih dana u apeninskom kraju Toscane obavljeni su i veliki manevri onih regimenata, koje imaju svoja središta u Trstu, Puli i Rijeci. Ti su se manevri održali uz jugoslovensku granicu, a centar im je bio Sniježnik. Ovih dana su tršćanske, puljske i riječke novine pune fantastičnih opisa tih manevara. Svi su listovi poslali svoje izvjestitelje na manevre, da opisuju pojedine scene na način, kako bi se u publici, koja to čita podigao ponos i uvjerenje, da je talijanska vojska doista spremna za pravi rat. čitave stranice
posvećene su opisu manevara. Iz tih
%
opisa sasvim se jasno vidi, da je cilj manevara bio, da se pokaže kako je talijanska vojska spremna da odbije eventualni prodor jugoslavenske vojske od strane Sniježnika i Gorskog kotara u Istru, čitav sistem obrane topovima, mitraljezima i pješadijom bio je udešen za tu eventualnost i razumije se, prema o-nome, što novine pišu, obrana granice je uspjela (u manevrima!) odlično. Manevrima su prisustvovali i bataljoni crnih košulja i novine nastoje da nategnu svoje pisanje tako, da bi se što više ista-klo bratstvo vojske i milicije. Citiraju se crne košulje kao naročito sposobni vojnici.
AERODROM V AJDOVŠČINI ŠIRIJO
Odškodnina od 70-90 centezimov za kvadratni meter zemljišča
Vipava, avgusta 1934. (A g is). Zasilno vojaško letališče, ki se razširja na desni strani ceste Ajdovščina—Gorica, bodo razširili. Do sedaj je letališče zavzemalo velik kompleks^ ravnega polja med ajdovskim pokopališčem in prvim potokom. Pred kratkim so prišli inženirji in so premerili teren od konca letališča, do drugega potoka v dolžini od 400 do 500 m. Kot zgleda, bo letališče dobilo še enkrat tolikšen obseg kot ga je imelo do zdaj. Oba potoka bodo nodo lili in uredili ter ju pokrili. Si tem so vzeli našim ljudem spet velike komplekse rodovitnega polja. Najbolj bo prizadet velenosetnik Repič iz Ajdovičine, več posestnikov in Dornberga, zlasti pa mali posestniki iz okolišnih vasi, kot iz Lo-kovca in Kraja. Za sedaj odvzeto zemljišče, ki ga lastniki ne uživajo že kakšnih šest let, koja danes izplačujejo odškodnino. Ta bo zelo nizka, in sicer 0.70 do 0.90 lir za kvadratni meter. Ves ta čas so morali posestniki, kljub temu, da niso prejemali za svoja zemljišča nikakršne odškodnine ali najemnine, niti kaj drugega, plačevati red-
no zemljiške in druge davke. Naš človek sam je ves preluknjan, zlasti Suhi hrib, skozi katerega gre rov, ki ima dva vhoda. Sredi rova je obširen betoniran prostor za več tisoč mož.
NOVA VOJAŠNICA
Vipava, avgusta 1934. — (A g is). — Ob glavni cesti, ki pelje iz Vipave v Št. Vid poleg vile Ana, kjer je nova vojašnica, namenjena baje artileriji, nadaljujejo z zidanjem. Zraven glavnega poslopja delajo nove večje in manjše objekte.
UTRDBE OB MEJI Nanos je ves preluknjan Vipava, avgusta 1934. (A g i s). — V obmejnem pasu ob Nanosu in Hrušici nadaljujejo tudi letos z zidanjem vojaških utrdb. V ta namen iztovorijo na postaji v Ajdovščini dnevno 15 do 20 vagonov cementa, ki ga zlagajo v skladišča in potem ga iz njih odvažajo v obmejni pas z vojaškimi kamijoni. Poleg utrdb delajo tudi brez števila novih cest. Štefanov hrib ie že ves prepreden z vojaškimi cestami. Nanos
NAJBOLJI I NAJIZRAZITIJI PRETSTAVNIK FAŠISTIČKE OMLADINE JE OBIČAN RAZBOJNIK
Mussolini je rekao, a sve fašističke novine su donijele:
»Jaki narodi imaju u vrijeme mira bližih i daljih prijatelja; u vrijeme rata njih se svak boji, — Slabi narodi su za vrijeme mira sami i zapostavljeni, a u vrijeme rata su u velikoj opasnosti da budu uništeni.* To donašaju fašističke novine prilikom velikih manevara, a ne znadu, jadni, da se to baš na njih odnosi, jer je fašistička Italija toliko slaba da se nje niko ne boji, a da se čak i malena Albanija s njom sprda.
Fašistički moral
»Popolo di Trieste« donaša pod naslovom »Un professore accademio« članak u kojem napada najpogrdnijim izrazima slikara profesora Nouliana (Novljana). Ruga mu se da je packalo. Optužuje ga da je mason i antifašista, anlitalijan i izdajica, a to sve zato jer se taj »antifašista, mason, antitali-jan i izdajica« nije htio pretplatiti na »Popolo di Trieste«. Taj list se nalazi u slabim vodama, pa je poslao nekoliko brojeva mnogim ljudima po Trstu s molbom da se pretplate. Mnogi su list primili i nisu se Pretplatili, nekoji kuražniji su ga vratili, a profesor Noulian ga je lijepo odnio do redakcije i tamo ga kroz vrata jednostavno bacio unutra.
To je »Popola« tako razbjesnilo da je Nouliana nazvao svim tim »preporučljivim« imenima, a suviše toga ga je usporedio sa Bidovcem, jer da je i Noulian tim bacanjem u redakciju »Popola« htio manifestirati svoje slabo prikriveno političko mišljenje.
Medjutim tri dana iza toga »Popola« donosi jedan člančič u kojem liže sve ono što je pred tri dana izbljuvao. Kaže da je Nou-Uan opče poznati patriota i fašista, čaščen I slavljen kao slikar i kao Talijan — da nije ni mason ni izdajica, a one novine da nije bacio on nego niko drugi. »Popola« kaže da je sav sretan što može napisati te lijepe stvari o profesoru Noulianu, koji da J® dika i ponos Trsta i tršćanskog fašizma.
Eto, tako izgleda »renjikolsko«-fašistički moral organa P. N. F u Julijskoj Krajini. A kada ih hvataju takovi histerični napa-daji samo zato što jedan od njihovih nije "Uo da čita organ svoje stranke, kako li će <efc pisati o nama
Mussoliniju se Je dogodilo nešto, što neće tako brzo zaboraviti, čitav Je svijet upozoren na Jedan specijalan način o uspjesima fašističkog odgoja omladine Ta omladina, kojom se fašizam toliko ponosi pretstavljena je svijetu u takvom svjetlu, da su ostali razočarani i najveći pristalice fašizma. Eto u čemu je stvar:
»Giornale d’Italia« je dne 10 augusta objavio vijest iz Venecije, da je tamo uapšen Aristide Marconi, student arhitekture, star 24 godine, šampion rugbya, član fašističkog univerzitetskog udruženja »Guf«. On je zajedno s dvojicom drugova u Rimu u Via Nomentana počinio razbojstvo nad inženjerima Tassa-nijem i Federicijem, provalivši zakrabuljen u njihov ured i odnijevši pola milijuna lira. Došli su na automobilu »Balilla«. Pucali su iz revolvera i teško ranili Tassanlja. Strašno razbojstvo, gangstersko djelo, koje ne bi bilo vrijedno spominjati kad bi Marconi bio samo o-bičan pretstavnik sadašnje fašističke omladine.
Ali Marconi je tipičan pretstavnik najboljega što je fašizam, prema ofici-
Kranjska gora, 23. avgusta 1934. (A g i s). Rateče so naša čisto obmejna vas in so ravno radi meje najbolj prizadete. Skoro vse polje je ostalo onkraj meje v Italiji, zlasti pa vsi skupni pašniki in skupni gozdovi. Vsako leto, ko ženejo goveda na skupne pašnike morajo plačati za pregled živine takso 10 lir za glavo. Ta dajatev je poleg že itak velikih in pretiranih davkov visoko breme za našega kmeta. Italijanske oblasti pa nadlegujejo naše dvolastnike z raznimi zahtevami in jih šikanirajo, kjer jih le morejo. Tako jim ne priznajo pravice, do paše na državnih pašnikih
jelnom mišljenju stvorio u novoj generaciji.
On je glavni junak u filmu »Studio« koji je na inicijativu Mussolinija snimljen, da bi se u njemu prikazalo fizičko i duhovno zdravlje novih talijanskih generacija odgojenih u fašizmu, onih generacija, koje »pored fizičke snage posjeduju i uzvišenost osjećaja i strast studija« — kako se je taj film reklamirao.
Marconi je u sebi sadržavao sve to. I sve je to izbilo u jednom krvavom gangsterskom gestu...
Odavna nije fašizam doživio ovakve »pegule«. Uostalom nije ni čudo da se tako nešto dogadja. Fašizam je svojim sistemom razvio u čitavoj jednoj generaciji ono najniže što je u ljudskome biću: nasilnost, krvoločnost itđ. i sve to ne može da izbija drugačije nego na način na koji izbija. Naročito kod onih mladića, koji nisu dovoljno otporni da se odupru uplivima i koji nisu prirodno inteligentni, da bi mogli na stvari kritički da gledaju moraju se ti niži instinkti da razvijaju. Sumrak je to jedne velike nacije.
đo katerih je imel vsak kmet prej pravico. Oe zalotijo govedo na teh pašnikih mora lastnik živine plačati visoko globo. Mnogo nepotrebnih nepriliK pa povzročajo kmetu tudi državni gozdni organi. Poleg prošnje kolkovane s 25 lirami, ki jo morajo vložiti vsakokrat, ko hočejo po drva v lastne gozdove morajo dajati' gozdarju še nagrade. Ta jim kar naprej pove kaj hoče imeti in sicer .-toliko mesa, toliko sira ali masla in slično. Tudi v državnih 'gozdovih ima vsak Ratečan pravico do gotove količine lesa na letp. Danes jim te pravice ital. oblasti nočejo več priznati.
ISKORIŠČANJE DVOVLASTNIKOV
Taksa za živino pri odh odu na pašnike črez mejo
IZLOŽBA RIJEČKE KNJIGE
Od Susmela do D’Annunzia
Rijeka, 23 augusta. — Ovdje je 15 o. mj. otvorena izložba riječke knjige u vezi sa proslavom desetgodišnjice aneksije Rijeke. Komitet za izložbu pretsjeda načelnik Gigante, ali izložba je priredjena na inicijativu iz Rima.
Izložba, zauzimlje dvije školske dvorane u ulici De Amicis, a izloženo je sve što je pisano o Rijeci. Sve knjige, slike, letci, proklamacije, novine, pjesme itd. Centralna tačka izložbe su D’Annunzi-jeve knjige i godišnjici »Giornale d’Ita-lia«, kao i knjige i članci Mussolinijevi
0	Rijeci. Izložena je i knjiga Emila Ludviga »Mussolini« u kojoj Duce govori i o Rijeci, a uz to i slike, koje da je Mussolini snimio na Sniježniku.
Odio do 1914 je vrlo mizeran. Nekoliko svezaka Bačiča, Burića, Odeniga, Marcuzzija, Attilia Tamara. Vezu izme-dju 1914 i sadašnjeg stanja čini Susme-lova knjiga (jedina talijanska riječka knjiga od 1914—1918) »II disseguo storico della citta di Fiume«.
POPIS PALIH ZA RIJEKU
Rijeka, 25 augusta. — Riječki načelnik je uputio apel na gradjanstvo da mu pomogne sastaviti popis svih onih koji su pali u borbama za Rijeku. Ti popisi se objavljuju u »Vedetti«, a u njima ima i takovih koji nisu nikada imali posla ni s talij anstvom ni s iredentizmom.
Tem prilikom bi morali i mi da se spomenemo onih naših ljudi iz Julijske Krajine koji su se borili kao dobrovoljci
1	koji su pali za slobodu rodnoga kraja. Iako mi mislimo da je dužnost, a ne junaštvo, pasti za domovinu, ipak bi bilo vrijeme da se poslužimo metodom senatora Giganta, pa da se vidi kako su naši borci bili naši, a ne kao ovi, razni D’ Annunzijevi pustolovi, koji su slučajno zabasali u naše krajeve i tu ostavili kosti.
SLAVE TEA VENTINA koji je pao 1928 u Gorici
Dne 21 augusta navršilo se šest godina od onoga dana, kad je Gorici u jednom slučaju, koji je bio zainteresovao čitavu Julijsku Krajinu poginuo fašista Teo Ventin. Na godišnjicu su čitane mise za njega i održane neke ceremonije. Novine pišu o njegovom heroj izmu o kojem bi se dalo diskutovati, ma da je odlikovan za hrabrost srebrnom medaljom.
FAŠISTIČKA JUNAŠTVA Talijanske fašiste tuku i u »miroljubivoj« Ženevi.
Talijanske novine donašaju vijest iz Ženeve da su 20 o. mj. bila na ulici napadnuta četiri talijanska studenta, člana faš. studentske organizacije G. U. F. Ti studenti pohadjaju u Ženevi tečajeve Internacionalnog ureda.
Njih su na ulici napali i izmlatili švicarski antifašisti, pripadnici socijalističke stranke. Policija je teškom mukom otrgla ta četiri »goliarda« (tako nazivlju fašističke studente u Italiji) iz ruku razjarenih antifašista.
»Goliardi« su, krvavi i blijedi izjavili na policiji da podižu tužbu protiv napadača.
ZAKAJ GRADE V ISTRI VODOVOD Cev! ob cestah maskirajo
Trst, 26 avgusta 1934. (A g i s).	—
Na mnogih mestih v Istri so ob cestah postavili vodovdne cevi, zgradili napajališča za živino in slično. Namen teh vodovodnih naprav je čisto vojaški. Na posameznih krajih, kjer so postavljene te cevi, lahko v najkrajšem času napolnijo rezervoarje celi koloni vojaških avtomobilov in napoje celo čredo konj. Cevi, ki so namenjene za polj-njenje avtomobilov in štrle ob cesti, so dobro maskirane. Dela v tej smeri se nadaljujejo in so sedaj v največjem razmahu.
STRELIŠČE POD TABOROM SO OPUSTILI
Trnovo, avgusta 1934. (A g i s).	—
Pred nedavnim smo poročali o vojaškem strelišču, ki se je razprostiralo na Šembij-skem polju pod steno Tabora. Pred kratkim pa so opustili to strelišče, ki so ga uporabljali že vrsto let za vaje vsi karabinerii iz Reške pokrajine in drugi uniformiranci, zlasti vojaštvo. Kmetom so pustili uničene pašnike in njive brez vsakršne odškodnine.
7.000 VOJAKOV V TRBIŽU Vojaški manevri v okolici.
Trbiž, avgusta 1934. — (Agis). — Tu je bilo za časa zmed v Avstriji 7.000 vojakov v stalni pripravljenosti za napad.
Od vojaških oblasti je bilo istočasno ■azglašeno, da morajo domačini do 28.
. ulij a t. 1. pokositi vso travo, ker bosta imeli po tem dnevu dve diviziji vojaštva stalno manevre.
Trbiž je letos brez vsakršnih letoviščarjev, ki so leto za letom v velikem številu obiskovali naše kraje. S tem so domačini, ki so druga leta vsaj nekaj zaslužili, zelo oškodovani.
KORUPCIJA V ITALIJI PROPADA?
Kdor je potoval pred vojno pc Italiji, se je čudil, kako površni so Italijani na-pram tujcem. Predvsem pr denarju Tujec je moral dobro paziti v gostilni, uradu ali banki, da ga niso opeharili. Sicer je šlo vedno za male »pomote«, ki pa so bile na dnevnem redu. Neki ameriški novinar, ki se je mudil leta 1925 v Neapolju, je izračunal, da je prejel v 75 odstotnih primerih premalo ali pa so mu preveč zaračunali. To tudi v bančnih in državnih zavodih. Nehote je dobil tujec vtis, da plačuje neprostovoljno napitnino.
UČITELJI
V nedeljo 2. septembra se bo naša emigracija ubrala na kongresu v Mariboru. Dan prej se bodo učitelji s pričetkom novega šolskega leta vrnili zopet v učilnice. Verjetno je, da se marsikateri učitelj emigrant radi prevelike oddaljenosti svojega službenega mesta ne bo mogel odzvati klicu in pohiteti v Maribor. Vsled tega ni tudi še, ker se je v »Istri« posebno v zadnjem času že ponovno sprožila potreba po organiziranem in intenzivnejšem delu našega uči teljstva v emigraciji, hočem tu nanizati par lastnih misli. To pa ne z namero, da zih komu usiljaval, ampak zgolj le zato, da bi sprožil pomenek o tej toliko potrebni akciji pomenek, ki naj bi postopoma pripravil pot realizaciji marsikateremu na črlu, ki ga ta ali oni izmed nas nosi s se boj.
Zlasti od hrvatskih učiteljev emigrantov je že večkrat izšla iniciativa, naj bi se učiteljstvo iz Julijske Krajine povezalo na kakoršenkoli način, da bi bilo njegovo delo za našo emigrantsko stvar čim koristnejše, enotnejše m uspešnejše. V 27. številki »Istre« se je Tone Peruško v članku »Učitelji« še posebej bavil s tem vprašanjem. Govora je bilo o tem tudi na sestanku bivših tolminskih učiteljiščnikiv dne 14. julija v Ljubljani. Docela razumljivo mi je da prihajajo te pobude s strani učiteljstva saj se učitelj emigrant, ki je z begom v Jugoslavijo navadno rešil svoje eksistenčno vprašanje, nikakor ne more in noče odreč zemlji in ljudstvu, katerima je bil namenil postaviti v službo vse svoje sile. Toda če dobro razumem te težnje, so to težnje po večji delavnosti, po izboru vseh aktivnih sil v emigraciji, ki jih upravičeno slutimo največ ravno v učiteljskih vrstah. Vsled tega pa še ne vidim potrebe dajati tej akciji nekak zgolj učiteljski pečat. Ne gre tu za kako stanosko organizacijo ali kakršnokoli društvo odnosno odsek intelektualcev. Od učiteljstva smemo v emigraciji pričakovati, da se peča več kot samo s seboj in svojimi personalnimi ter stanovskimi zadevami katerim seveda ne odrekam pomena ni jih ne izključujem. Od intelektualcev vobče smemo u emigraciji tudi več pričakovati, ko da se zbirajo po sistemu prostulih pip-čarjev v posebne odseke ali društva »boljših ljudi«, ki bi bila samim sebi namen. Eno in drugo bi pomenilo v našem emigrantskem gibanju prav za prav balast.
Govoriti najprej o tem, kakšna naj bi bila zunanja oblika te organizacije delovnih sil, koga naj bi zajela in kakšnih metod naj bi se posluževala, se mi ne zdi potrebno. Vse to bo nujno narekovalo delo samo. O tem ravno, torej o ciljih in notranjih razlogih te akcije je potreben najprej razgovor.
Nekaterih točk tega programa se je do taknil že Tone Peruško v prej omenjenem članku. Upam, da se bo oglasil še kdo in dopolnil tu podane misli. O mnogoterem, o najbistvenejšem pa niti ne bo oportuno razpravljati po časopisih, iz česar sledi seveda vse nasprotno, kot da bi te stvari puščali v nemar.
Oremimo najprej naša emigrantska dru šiva. Kljub temu da je življenje v našem emigrantskem taborišču v zadnjih petih letih v primeru s prejšnim neprimeroma živahnejše, da se je v tem času razpletla že gosta mreža krajevnih emigrantskih organizacij širom vse države, kljub temu da smo z »Istro« po drugih manjših preizkusih prišli do pravega in dovolj uvaževanega glasila na priznani višini, kljub temu da se je posrečila koncentracija vse aktivne in za vedne organizacije v Savezu jugoslavenskih emigrantov iz Julijske krajine, čujemo tu in tam črnoglede tožbe in obtožbe. Neko društvo je v zadnjem času izvedlo celo nekako anketo o tem, kako bi bilo odpomoči mrtvilu in zastoju v emigrantskih društvih. Ako pride to ali ono društvo na mrtvo točko, pomeni, da se je zgradba njegovega dela slavila na nerealne temelje, bolj na čuvstva kot na nujno logiko zgodovine. Te o-kolnosli kažejo samo na nujno potrebo po enotni zvezi vseh gibajočih in vodilnih sil emigrantskega pokreta.
Če zavračam pesimistične poglede na našo emigracijo v Jugoslaviji, ki jo smatram več ali manj organizirano, ne morem pa, da ne bi dvignil najtežje obtožbe proti naši brezbrižnosti do najbednejših in najbolj zapuščenih med zapuščenimi emigranti, do primorskih izseljenikov v Franciji, Belgiji, Avstraliji, Argentini in drugih državah Južne Amerike.
Brez ozira na to, da nam je svetovna vojna pokazala, koliko taka emigracija lahko v danem momentu napravi in koliko lahko ne napravi, se mi zdi naše držanje do teh naših bratov ncbralsko. Ugotavljam tu pomanjkanje stikov, zanimanja za njih usodo in poznanja njih položaja ter teženj. Leto za letom so požirali in požirajo parniki cvet našega naroda iz Julijske krajine, cvet, ki ga izsuši pekoče sonce tujine največ zato, ker mu mi odrekamo brezbrižno najmanjšega hladila iz domovine. Prepuščeni samim sebi, si skušajo pomagati sami: znak koliko
-J.________is	1__„Al/t à/i « nììh. (JILÌP.-
odgovornosti in vitalne sile je v njih. Čujemo o njih kroških, celo v posebnem primorskem časopisu. Toda če čujemo pri nas Pesimistične glasove sodim, da se tudi to njih brstje suši in žeja v tujini.
Temu moramo napraviti konec! Kdor ne more pozabiti najbolj nesrečnih sinov našega nesrečnega naroda iz Julijske Krajine, me bo razumel. Tu mislim, da se res v prvi vrsti srečajo lahko učitelji, a tudi mnogi drugi upokojeni in neupokojeni javni delavci. Nabirati bi bilo stalno naslove vseh naših, ki so raztreseni po vsem svetu. Vsaj nekoliko, v obrisih bi bilo nujno potrebno slediti po svetu križajoča se pota teh množin. Določeno število osečajnih delavcev na
SPOR IZMED JU ENGLESKE I ITALIJE RADI MALTE
»Svakom narodu treba ostaviti n jegov jezik da bi se mogao pravilno razvijati«, — kaže rimska »Tribuna«
Dne 21 augusta guverner Malte sir David Campbell izdao je proklamaciju, prema kojoj se počam od 1 oktobra ukida talijanski jezik u sudovima i školama na Malti, a uvodi se malteški jezik. Engleski ostaje kao administrativni jezik. Pismo britanskog ministra kolonija sir Philipa Cunliffe Listerà potvrdjuje tu odredbu malteškog guvernera. U tom pismu britanski ministar kolonija tvrdi, da od malteškog pučanstva samo 15 posto pozna talijanski, da se na Malti gotovo općenito govori malteški jezik i da je čak i engleski više poznat jezik nego talijanski.
Tim reformama želi britanska vlada da zaključi lingvistički konflikt, koji je na Malti trajao skoro pola stoljeća, a koji je naročito zabrinjavao u posljednje vrijeme. Velika Britanija zadaje ovim dekretom jaki udarac talijanskoj agitaciji na Malti, talijanskom nacionalističkom i fašističkom pokretu na Malti, koji je poprimao u posljednje vrijeme takve forme, da se doista nije mogao dalje dozvoliti. Talijanski nacionalistički pokret razvijao se s ciljem, da od malteškog autohtonog pučanstva stvori zavedenu masu, koja bi mogla jednog dana, uvjerena o latinstvu i talijanstvu svog porjekla, značiti za fašistički imperijalizam na Mediteranu vrlo mnogo. Kcnstatovano je sasvim točno, da je taj pokret bio podupiran i đirigovan iz Rima,
da je izmedju vodja malteškog nacionalističkog pokreta i rimskog fašizma postojala intimna veza i da Mizzi, glavni agitator talijanskog nacionalizma na Malti, radi po direktivama Mussolinija.
Zbog velikog razmaha talijanskog nacionalističkog pokreta naročito je posljednjih nekoliko godina sukob na Malti bio latentan. Zbog toga je u novembru lanjske godine po nalogu britanskog ministra kolonija malteški guverner sir David Campbell aplikovao 41 paragraf ustava i otpustio ministra pretsjednika malteške vlade, raspustio je parlamenat i sam preuzeo čitavu upravu otoka. Već je tada u Italiji počelo da se razvija veliko ogorčenje, koje je sada povodom ove najnovije naredbe guvernera Camp-bella izbilo sasvim. Mussolini je nastojao da u Londonu utječe, da bi se u pitanju Malte došlo do nekog kompromisa, ali mu to nije uspjelo.
Talijanska oficijelna štampa kao »Giornale d’Italia« i »Tribuna« pišu da je Velika Britanija počinila najbrutalniji atentat na talijanske tradicije Malte 1 nanijela najveću nepravdu stanov-pištvu Malte.
»Giornale d’Italia« smatra da potiskivanje talijanskog jezika i kulture na Malti vrijedja dostojanstvo čovjeka, jer je jezik nešto što je najintimnije vezano s ljudskim dostojanstvom. Zakon, koji uvodi Velika Britanija, kaže taj list, prestavlja
najveće barbarstvo, jer stanovnici Malte nisu divljaci, da bi morali da uče engleski jezik, da bi došli u kontakt s kulturom. Malta ima vjekovnu talijansku kulturu. Ta kultura živjet će na Malti usprkos britanskih represalija, dok bude živjela Italija. »Tribuna« piče u istom tonu i naglašuje, da je Velika Britanija ugušivanjem talijanskog jezika na Malti počinila veliku nepravdu prama čovječanstvu i uvredu prama historiji i kulturi. Svakom narodu treba ostaviti njegov jezik, da bi se mogao pravilno razvijati i da bi mogao biti koristan član čovječanstva.
To je isto sinoć govorio i spiker talijanskog službenog radia.
Kad se sve to čuje s talijanske strane ne može se, a da se ne pomisli na ono što Italija čini u Julijskoj Krajini i Južnom Tirolu. Tim prije moramo da se sjetimo na sudbinu naše manjine u talijanskim granicama, kad uzmemo u obzir, da jezik tog našeg naroda nije neki sumnjivi jezik, kojemu se ne bi znalo kor jena i za koji bi se moglo dokazivati da nije hrvatski i slovenski. Pa ipak Italija počinja u Julijskoj Krajini i mnogo teže zločinstvo od onoga što sada predbacuje Velikoj Britaniji. Velika Britanija je čak učinila nešto što bi se moglo smatrati i etičkim i humanim: dala je pravo postojanja i razvoja pravom jeziku autohtonog pučanstva Malte. U-mjesto da se malteško pučanstvo muči stranim jezicima, engleskim ili talijanskim, ono će imati od sada svoj rodjeni jezik. Suzbijena je samo jedna planska imperijalistička akcija Rima i ništa više, i nikome nije učinjeno onakvo zlo, kakovo fašistički režim čini svakodnevno našem narodu u Julijskoj Krajini.
TALIJANSKI FAŠISTI SA MALTE PROTESTIRAJU ...
Bivši pretsjednlk malteške vlade Mi-ssudo sazvao je sastanak pristaša nacionalne stranke (talijanske fašističke).
ji je dirigiran iz Rima i pozivali pučanstvo Malte, da ne nasjeda ovim britanskim fašistima. Medjutim britanski fašisti bez obzira na to počeli su hvatati teren kod onih, koji su se dosada slijepo pokoravali italofilskim vodjama malteške nacionalističke stranke.
Britanski fašisti na Malti objavili su sada proglas u kojem iznose svoj program i pri tome ističu, da će kad do-dju na vlast, odlučno braniti autonomiju Malte i prava Vel. Britanije.
Malteškom stanovništvu će kao i do sada biti osigurano pravo da se uz svoj materinji jezik služi i engleskim jezikom, a dopustit će mu se da uči talijanski jezik koji je sada u školama zabranjen.
Rimska »Tribuna« vidi u ovome pokušaj, da se u malteškom stanovništvu zbog toga olakša akcija onih engleskih krugova, koji hoće da Malti oduzmu njezin latinski i talijanski karakter. »Tribuna« poziva Moslejeve fašiste da razjasne svoje držanje pošto smatra, da jezično pitanje, pomućuje atmosferu u talijansko-britanskim odnosima.
Interesantna je ta pojava, tim više kad se uzme u obzir, da je vodju engleskih fašista Mosleya najviše u početku podupirao sam Mussolini. Fašistička štampa je do pred nekoliko dana veličala velikim člancima engleski fašizam, a sad je naglo — zašutjela — i udara u druge diple.
U KRAŠKOM FAŠIZMU NEMA DISCIPLINE
Nekoliko kaznenih odredaba, koje su karakteristične
Trst, augusta 1934. — Tršćanske no-vine donijele su vijest, da je tršćanski federalni sekretar naredio da se oduzme fašistička iskaznica Francu Schwanber-geru iz Bazovice, jer ne pokazuje nimalo fašističkog duha. Isto tako je isključen iz fašja Josip Cepar iz Lokve, jer nije dokazao ničim svoje fašističke osjećaje. Za neodredjeno vrijeme isključeni su iz fašja u Svetom Petru na Krasu Gabelotto Nico, Gabelotto Ugo i Giovanni Tornasi, jer su pokazali malo shvaćanja za svoje fašističke dužnosti. Oduze-
koji su bili članovi komore i senata pri- ta je iskaznica Attiliu Caposale iz Sve-
je nego je ukinut ustav. Na tom sastan^ ku su donijeli rezoluciju u kojoj pro-testvuju protiv suspendiranja ustava i ukidanja talijanskog jezika u školama i uredima. Tu rezoluciju su uputili britanskom pretsjedniku kolonija »u ime talijanskog stanovništva Malte«.
ENGLESKI FAŠIZAM I
„TALIJANSTVO" MALTE
U posljednje vrijeme Mosleyevi britanski fašisti proširili su svoju agitaciju i na Maltu. Vodje malteških italofila došli su zbog toga u neugodan položaj.
U početku su pokušavali da izazovu nepovjerenje kod malteškog stanovništva prema akciji britanskih fašista. Tvrdili su, da je pravi fašizam onaj ko-
či Apenina reži lav, na Malti laje samo — psič.,.
toga Petra, jer nije htio da plaća članarinu, ma da je imućan nego se je naprotiv izgovarao na nedostojan način. Kàko se vidi ima i med ju fašistima, za koje se držalo da su oduševljeni sve manje interesovanje za fašizam, a što je tek medju onim hiljadama, koje su nedavno prisilno upisali u fašja.
BOŽJI MLINI MELJEJO Zaprti in konfinirani fašisti.
Trst, avgusta 1934. — Agis. — V zvezi z zadnjimi zapori faštističnih veljakov, med njimi zlasti tajnika fašistične stranke Arpinatija, je bilo zaprtih in konfiniranih tudi mnogo takih ki so svoječasno pošiljali na otoke naše ljudi. Brez dvoma ne škodi, da se tudi z njimi malo pozabava usoda, v katero so svoj čas pošiljali druge. Res: božji mlini meljejo!
JEDNO AMERIČKO DJELO O GEOGRAFIJI JADRANA
i talijanskom imperijalizmu na Jadranu
Nedavno je izišlo u Americi jedno veliko djelo o geografiji čitavog svijeta. To su djelo napisala dva glasovita američka geografa: Ellsworth Huntinghon i Summer Cushing. Naslov je djelu »Prin-ciples of human geograffy«. Kao mjesto izdanja označeno je u četvrtom izdanju »New York London 1934«. štam-pajno je u 85.000 primjeraka. Medju ostalim u toj se knjizi kaže:
»Talijanske obale nisu naročito bogate lukama, dok je talijanska zemlja neplodna. Zbog toga je već u vremenu Cezara do danas Italija uvijek nastoja-la da dobije Dalmaciju. Na koncu rata došlo je do teških nesuglasica, jer je Italija željela da dođe do Dalmacije i Rijeke, dok su ostale velike sile bile zato, da se ta obala mora dati Jugoslaviji. Danas još Italija goji želju da proširi svoju moć na onaj kraj«.
Ovakvo pisanje izazvalo je u Italiji veliko ogorčenje i mnogi talijanski listovi pišu žučijivo protiv spomenute publikacije. Naročito je krivo rimskoj Tribuni, što je knjiga od tako autoritativnih pisaca i što je štampana u tako ve-Ilkom broju.
tem polju bi se lahko sistematiziralo delo, porazdelilo delo, pokrajine in vpostavilo ter ostalo z izseljenci poedinci in društvi v stalnem pismenem kontaktu. Vsaj deloma bi lahko izsledili ruševine in ostanke te naše emigracije, si skonstruirali sliko njenega položaja v posameznih pokrajinah, jo navezali nate, poročali o njej v »Istri«, jo zalagali s knjigami in podpirali misel nje organizacije v tujini.
Prepričan sem, da je med emigranti, ki so v Jugoslaviji, mnogo zavednih ljudi. Med temi tudi takih, ki jim je zasiguran ekonomski obstoj, recimo takih, k’ žrtvujejo luksu-su borih 50 Din letno. Kako hvaležna naloga bi bil n. pr. trmoglav in nepopustljiv boj za načelo, naj vsak izmed teh naroči in plača »Istro« enemu izmed osamljenih in pozabljenih naših ifeljenikov križem sveta. Kdo more trditi, Ja bi ljudje, ki nosijo v srcih ljubezen do naše zemlje in naroda, ne bili tega zmožni?
Z e mnogokrat se je povdarja lo. da je trebav našem pokretu dahi prednost p o l e a nacionalno poli-
tičnim tudi socialno ekonomskim problemom. Vprašanje zaposlitve, denarne in druge zbirke, delovanje socialnih odsekov raznih društev — vse to zahteva več velikopoteznosti in energije, pa tudi sistematike.
Mnogo je bilo posebno s strani društev že pobud ža sistematski izbor predavanj o vprašanjih, ki zadevajo posredno ali neposredno problem emigracije in Julijske benečije. Prav tako je sedaj, ko so sledovi še dovolj sveži, čas zbrati materijal in z že nabranim koncepirati posamezna poglavja politične, kulturne in gospodarske kronike naše manjšine v Italiji. Posebno pozornost bi bilo posvetiti italijanskemu terorju in žrtvam, ki so padle na naši strani. Piasplamteti je potrebno kult naših narodnih mučenikov, in to že danas dokler je dih njihove osebnosti še svež.
Naloge, ki jih imamo kot emigranti rešiti med našimi slobodnimi jugoslovenskimi in vobče slovanskimi brati, so poglavje zase. kakor so poglavje zase tudi dolžnosti, ki
jih imamo do naših zasužnjenih bratov onstran meje.
NaznaČil sem nekatere točke iz našega delovnega područja z namenom, da bi pojasnil kakšne vrste organizacijo delavoljnih v emigrantskem pokretu sem imel v mislih, ko sem se prej izrekel proti neki posebni organizaciji učiteljev odnosno intelektualcev v emigraciji. Tu gre za delo in ne za ljudi, zato naj priskoči vsak, kdor ima resno voljo do dela, in naj se ne pusti motili v svojem miru, kdor ne bi posegel v delo. Število ni važno, prav tako ne poklic. Tudi oblika te organizacije ni važna. Odločil bi se najprej za nekak odsek pri Savezu, ki nel bi imel tudi sestanke.
Za nadaljni razvoj te akcije se mi zdi najprej potrebno, da v »Istri« vsestransh0 premotrimo ta vprašanja ih dosežemo vi,n večjo soglasnost vseh, ki se za to zanimajo in ki bi bili voljni sodelovati. Ko bi si hUl več ali manj na jasnem o vsem delu, bi ga na sestanku sistematično porazdelili dali akciji tudi določno obliko
€ AVLI ANDREJ
moru.
'' »TSTRA'« f	^	STRANA 5.
JAVNOSTI,
naša konkurencija protestira protiv naših niskih cijena. Na ove proteste uvijek
*?°*r.0... * odgovarali navalom na naše prodavaonice, a mi dobrom robom i los leftminm cijenama.
Krivci smo. im, što prodajemo jeftino. Zato nas klevetaju. Naša velika konkurencija, putem insceniranih zborova malih ljudi, dere se na sav glas da smo na ime
poreza platili svega 163.000 dinara. Ova cifra je izmišljena laž kako bi naškodili našem dobrom imenu.
ISTINA JE:
„„ nJir\ay.a i® od "as na ime poreza samo za prošlu godinu primila dinara 12,210.421 dvanaest milijona dvije stotine deset hiljada žetiri stotine i dvadeset i jedan dinar.
Osim ovih milijona, država je ubrala još oko 7,000.000 dinara na ime službeničkog poreza od naših namještenika, kojima smo za rad u prošloj godini isplatili nadnice, plate i provizije dinara 37,786.301 trideset sedam milijona sedam stotina osamdeset šest hiljada tri stotine i jedan dinar.
Radimo na tome da budemo nalveči ooreski platac.
Radimo na tome da obujemo jeftino iugoslovenskoa potrošača. Odlučili smo, da se sporazumimo uviiek orile sa potrošačem nego sa konkurencijom. <
AdMÉM
Direktor: Toma Maksimovih
PODUZETNOST NAŠIH LJUDI
Gorička breskva Istisnula talllansku.
Zagrebačke »Novosti« od 30 o. mj. <k>-tiašaiu u svoioi orivrednoi rubrici slijedeće:	(
»Voće le iako Dalo u cijeni i jedino ima dobru cijenu specijalna breskva. koju prodaju u Zagrebu dva Istranina. (U Zagrebu zovu sve emigrante Istranima op. ur.). Oni su pred par godina unajmili oveće komplekse zemljišta u Podsusedu i Stenjevcu i tu su na mladice ukalamili breskve najbolje kvalitete. One sada obilno rode. pa tako dolazi na tržište svakoga dana oko 400 do 500 kilograma ovih prekrasnih bresaka. koje se prodaju uz cijenu bd 10 do 12 dinara kilogram. Time ie na tim breskvama Podmirena cijela potreba Zagreba, te je tako otpala potreba, da se importiraiu Iz Italije. Ovo ie iedna soecilalna vrsta bresaka iz Gorice, koja ie mnogo tražena.«
Dozna jemo da su ti naši »Istrani« iz Goričke, i to Bufolin Franjo. Blažiča David i Zavadlal losip. Osim toga su u Svetoj Klari kraj Zagreba Marušić Ivan i braća Božić, koji se takodier tim bave.
Ovom zgodom moramo spomenuti da je u lužnoi Srbiji, u Bistrenici, naša kolonija »goriških vrtnariev«. koii imaju već 1.800 stabala bresaka. a u Banjaluci ima niih 15. Svi oni su sami kupili zemljište, a do sada imaiu svi zajedno oko 10.000 stabala. Do godine će gorička breskva potpuno istisnuti talijansku, a ostat će nešto i za eksport.
Usput ie vrijedno napomenuti, da se svi oni bave gojidbom ranog povrća, tako da ie »gorički« grašak , ove godine došao iz lugoslaviie za 15 dana prije u Grac i u Beč od talijanskoga. Kroz par godina će u iugoslaviii goričko povrće istisnuti potpuno talijansko, a i na vanjskim pijacama će s uspjehom tući talijanski eksport ISTARSKA GLAVICA NA MOSORU.
Ove zime zasadili su članovi J. K. ^Kras« u Splitu oko 200 komada himalajskih kedra, na »Istarskoj glavici«, u blizini planinarskog doma na Mosoru koja će imenom i šumom, koja će se godinama tu razviti, sjećati njih i domaće pučanstvo na čašo vito izgubljenu Istru.
Sada možemo da javimo ugodnu vi-3est, da se je 80 posto kedara primilo 1 da vrlo lijepo rastu, što je uistinu rijetkost, kad se uzme u obzir vrijeme kad su zasadjeni, i onaj teški krševiti teren, naročito pak ljeti. Imaće za to dosta zasluga i naš vrijedni br. dr. Blikse Stanger, koji je svojim vrijednim »Mosorašima« i »Krašovcima« znao isukati rukave i kamenom strmom stazom penjati se uz glavicu i zalijevati keđrove.
KOMEMERACIJA GENERALA MAISTRA V DRUŠTVU „TABOR11
V LJUBLJANI
V četrtek, dne 23. t. m. zvečer je priredilo društvo »Tabor« v dvorani »Delavske zbornice« žalno svečanost v spomin blagopokojnemu generalu Rudolfu Maistru-Vojanovu. Bila je to doslej prva in edina komemoracija generala Maistra v Ljubljani...
Dvorana je bila prav lepo zasedena, a svečanost na res dostojni višini. V ospredju je na zastoru ped trobojnico visela Maistrova slika okrašena z lovorjem. Pod sliko je stal krasen prapor nekdanjega Pevskega društva »Nabrežina«, ki ga je »Tabor« sprejel z obvezo, da ga ponese zepet v Nabrežino, ko pride naš čas. Izstavljeno je bilo tudi toplo Maistrovo pismo, ki ga je pred časom poslal društvu.. Svečanosti so se udeležili številni zastopniki nacionalnih ter kulturnih društev in oblasti. Med drugimi smo opazili gg. čotarja v zastopstvu Mestne občine ljubljanske, dr. Čermelj in prof. Grafenauer za Profesorsko društvo, dr. Švigelj in Prelovec za Hubadovo župo, dr. Murko za Oblastni odbor in Marjanovič za Mestni odbor Jadranske straže, ge Pucova in Bahovčeva za ženski pokret, ga šantlova za Klub Primork, dr. Fellacher za Klub koroških Slovencev, Gračnar za Maistrove borce, Sancin za Narodno odbrano, Uršič za Akad. društvo »Jadran«, Ekar za Akad. podružnico C. M. D., načelnik Sancin za »Sočo«. Prinčič za Udruženje dobrovolj-
cev, Turel za Udruženje rezervnih oficirjev, Mrmolja za Klub primorskih akademikov, šmuc, Florjančič in Rezina za »Boj«, Hrovatin za Udruženje četnikov, Leban za »Zoro«, dr. Kandare za »Jugoslovansko akcijo« itd. Na svečanosti se je zbralo posebno razveseljivo število mladine. Navzoča sta bila tudi sinova pok. generala Maistra gg. Hrvoj in ing. Borut.
Svečanost je otvoril predsednik »Tabora« g. štrekelj. V svojem nagovoru Je dejal, da čuti »Tabor« dolžnost počastiti spomin moža, ki je v zgodovinskem trenutku izvršil veliko dejanje ter postal osvoboditelj Maribora, narodni junak ter vzornik vseh nas, ki se borimo za nacionalno svobodo. Mesni zbor »Tabora« je dojemljivo zapel Rottov »Oče naš«,
O velikem možu, kakršnih bi potrebovali baš Slovenci največ, je govoril Maistrov soborec g. prof. dr. Anton Dolar iz Maribora. Ni iskal visokih besed ter fraz, zato je pa bil njegov govor tembolj učinkovit in je segel tem globlje po svojem iskrenem prizvoku. Spretno je orisal Maistrove vrline, ki so bile tako značilne zanj in njegovo delo.
Maister je bil človek, ki se je najbolje zavedal usodnosti časa in ki je vedel, da je prišal veliki trenutek ter ga izrabil. Takšnih velikih dni je doživel naš narod zelo malo, kakršen je bil, ko je general Maister rešil izmed štirih problematičnih mejnikov: Celovec, Maribor, Trst, Gorica, vsaj enega — Maribor. Maister je bil mož izrednih vojaških vrlin, bil je živo povezan z narodom in odlikovalo ga je univerzalno znanje. Vse to ga je osposobilo, da se je dvignil ta ko visoko. Inicijativnost, prisebnost, samostojnost — vse te možate lastnosti so ga dvignile, da je o pravem času nastopil ter postal osvoboditelj naše severne pokrajine. Na svojo roko je mobiliziral, sam od sebe je razorožil mestno gardo v Mariboru in zasedel vso severno mejo; ni čakal pooblastil, ni okleval in ni zamudil velikega trenutka. Ko je vse omahovalo ter bilo zbegano, je vedno vedel, kaj je treba ukreniti in odločno ter dosledno šel naprej.
Govornik je orisal Maistrov nacionalizem, ki je bil najčjstejše vrste, opisal je njegovo povezanost z narodom, ki je bila osnova njegovim velikim dejanjem, kajti čutil je z narodom in poznal slovensko zemljo tako dobro, da jo lahko tudi res globoko ljubil
PRETPLATNICI
Iz svakog broja našeg lista vadi domaća i strana štampa vijesti o položaju našega naroda u Julijskoj Krajini. Naš list vrši nenadoknadivu propagandističku ulogu za naš narod pod Italijom.
»Istra« je glasilo naše emigracije. Bez lista ne bi ni imali ni stoti dio uspjeha ni snage. List drži na okupu sva društva i sve pojedince emigrante.
List je veza izmeđju nas i naše braće, koja su ostala u rodnom kraju. List daje snage i nade onima koji su ostali. List je pretstavnik naše snage.
Bit ćemo prisiljeni da list izdajemo na četiri stranice, jer pretplatnici ne vrše svoju dužnost, a morali bi da ga izdajemo barem na osam, jer za svaki kroj imamo toliko materijala.
Uza sve opomene preko lista, i posli-je sedam opomena poslanih poštom, ima još mnogo pretplatnika, koji duguju pretplatu. Pada u oči, da je mnogo veći broj nemarnih dužnika medju bolje situiranim pretplatnicima, dok siromašniji emigranti obično redovito plaćaju. Iz toga proizlazi, da je to neplaćanje samo nemarnost i da siromašniji slojevi mnogo bolje shvaćaju značenje i važnost jedinog našeg emigrantskog lista.
Ako već ove opomene ne pomažu, bit ćemo prisiljeni da javno preko lista pozovemo svakog nemarnog dužnika neka ispuni svoju dužnost.
Kalendar „Soča“
Pozivlju se sva društva i pojedinci, koji nisu ni do danas poslali obračun za lanjski kalendar »Soča« da to urade barem sada kada ulazi u štampu ovogodišnji kalendar.
Tako nam je povedal govornik vse najznačilnejše iz Maistrovega življenja brez patosa, a zato tem bolj toplo. Vsi nekrologi so bili v primeri s tem govorom papirnati.
Clan »Tabora« jurist g. Vekoslav Fi-gar je občuteno recitiral Maistrove pesmi »Naprej«, »Mladini« in »Malgajevo«, id iz njih vprav prekipeva ogenj Maistrove borbenosti, odločnosti in ljubezni do naše zemlje.
»Taborov« zbor je nato zapel učinkovito »Ah, ne mislimo...«
G. štrekelj se je navzočim zahvalil za lepo udeležbo in izrazil željo, da bi našo zemljo ob Soči čimprej doletela sreča, ki jo je doživel Maribor.
•A'
oqkOA«
ds
2Ù A'l,
'D! IO
jfRoajo^ ISO B Ci ^ ae-AS
a.«
Naša kulturna kronika
•oso«,«
}JJ 2 c £i
K PETNAJSTLETNICI DRUŠTVA
JADRAN" V MARIBORU
Kdo bi si bil v prvih dneh meseca novembra 1918 mogel misliti, da bo Italija, ki je ob zasedbi Istre, Gorice in Trsta tako slovesno, z javnimi lepaki v našem jeziku obljubljala, da bo spoštovala našo narodno samobit, tako kmalu prelomila svojo besedo in začela teptati v prah naj dementar ne j še pravice našega naroda. Kdo bi si mogel tedaj misliti, da bo ta z 2000 letno kulturo na vsa usta hvalisajoči se narod, pretvoril v tako kratkem času naše cvetoce pokrajine v navadno kolonijo najnizje vrste. Kdo bi si tedaj mogel misliti, da bo moral naš narod tam preko pretrpeti od naroda, ki se je celo 19 stoletje boril za svoje narodne ideale, toliko muk, zaničevanja, preganjanja, grozot in nasilja, kakršnega zgodovina na pomni. — Tudi najhujši črnogledi p:erokji niso sl mogli tedaj predstavljati uničevanja take vrste in takega obsega.
Se pred koncem leta 1918'so morale prve kolone naših nasiloma zapustiti svojo grudo in oditi tja, kjer je žarelo solnce svobode. Toda odšli su z neomajno vero v Pravico in Resnico, da njihov izostanek ne bo trajal dolgo.
Zato se v svobodi niso udali brezdelju in uživanju prostosti, ki so jo dobili v svobodni domovini. Razumeli so takoj svojo nalogo: držati se čvrsto skupaj, gojiti ljubezen od krivično vzete domovine, podpirati one, ki so ostali v suženstvu, dramiti tukajšnje svobodne
notranjih razprtij je društveno življenje v letu 1922 zopet padlo. Oživelo je zopet leta 1923 pod predsedstvom g. Cijana Josipa in pod pevovodjo g. Lahom Josipom. Slednji je od tedaj dalje duša in neusahljiva energija vsega društva in društvenega delovanja. Društvo je v tem letu pridobilo nekaj novih pevskih moči in je svoje delo smotrenejše uredilo. Koncem 1923 je g. Cijan zapustil Maribor, njegovo mesto pa je prevzel g. Detela Stanko.
Društvo se je dokončno preuredilo in je v letih 1924 do 1926 uspevalo, padca nazaj ni bilo več zaznamovati. Ljubezen in požrtvovalnost je vodila vse funkci-jonarje in člane k novim podvigom.
V	letih 1926 do 1928 je društvu predsedoval g. živic Ivan, leta 1928 pa je predsedstvo prešlo v roke g. Laha; Or-ganizatorična ih pevskokulturna sila sta se združili v eni osebi. V letu 1929 je g. Lah prepustil predsedstvo g. Faturju Slavku.
V	vseh teh letih je bila društvena pot težka in strma, a od leta 1923 dalje, to je od dobe prerojenja, je društvo sicer počasi, a stalno in vstrajno napredovalo. V letu 1930 pa se je društveno življenje razmahnilo do skrajnosti, članov se je polastila navdušenost, ki ji zastonj iščemo para. Krivice in nasilja nad našim narodom v Primorju so društvene člane podžgale do skrajnosti; dali so duška svojemu sovražtvu do naroda krivčnost in barbarstva in
,n:	«hn' mwnriati vPregli vse svoje sile za dosego bližnjih
rojake m nP hi-ntom ln dalinih namenov društva. Celotno na krivice, ki se gode našlm bratom đrugtveno kovanje je od leta 1930 da-
ra.,sit“oSS!,'iS1ic.%s «« ■» ^ »o »m.
pohlepnemu tujcu, ki se ni izkazal vrednega jo v imenu kulture in civilizacije obdržati.
V	Mariboru se je že spomladi 1919 rodila ideja ustanovitve društva Primorcev, ta ideja se je še istega leta oživotvorila. Naravno je bilo, da se je društvo začelo pečati najprej s petjem, saj je ravno pesem on'ò mogočno sredstvo, ki dviga, in tolaži duha in dušo. Nadelo si je takoj simbolično ime >Jadran«, da bi tako že z imenom pokazalo na pravi namen svojega rojstva in življenja. Sprva je šlo težko, toda trdna volja je zmogla, da- je društvo počasi napredovalo. Prvi •pevovodja g. Pečarič se je trudil na vso moč, a ni imel prave sreče. Neurejene razmere, pomanjkanje društvenih delavcev, in prostorov, zaposlenost članov tudi pri drugih tuk. društvih, so bile ovire, da ni prišlo do širšega razmaha dela. ,
Leta 1920 je prevzel predsedstvo g. Dr. Kraševac Ciril, podpredsedstvo g. Piano Ludvik, pevovodstvo pa g. Prinčič Drago. Društvo je od teh dobilo svoje glavne delavce, ki so s svojo požrtvo-vàlnostjo pripomogli, da je društvo zajadralo v odprto in plodonosnejše delo.
V	letu 1921 je šla pot še bolj navzgor im to po zaslugah g. Cibica in Šušteršiča ki sta vodila pevski odsek. Društvo je začelo prirejati tudi izlete v okolico in družabne večere, začelo pa se je tudi udeleževati in sodelovati pri narodnih prireditvah domačih društev. Pevski odsek je bil končno sestavljen in pevci izučeni.
Toda ta živahnost ni trajala dolgo. Radi raznih ovir, ne v mali meri radi
aprila letošnjega sistematično in z vse pohvale vredno požrtvovalnostjo, ljubeznijo, bistrovid-nostjo in razumnostjo vodil predsednik g. dr. Bergoč Josip, kateremu so zvesto staji ob strani predvsem gg. Lah Josip, duša pevcev, Krištof, Luksa, Kralj, Rojc, Jež, dr. Fornazarič in Bratož. Pa ne sam o tile, marveč vsi člani so storili svojo dolžnost.
V teh zadnjih štirih letih ni mogla več nobena ovira zadržati društva na zmagoslavnem njegovem pohodu. Notranje delo — gojitev družabnosti, gojitev petja, vsestranska izobrazba, pomoč socijalno šibkejšim — je šlo z zunanjim delom roko v roki. In to zunanje udejstvovanje in uspehi so tako vidni, da si denes slovenskega Maribora brez Ja-‘ drana ne moremo več misliti. Nije bilo in nije narodne ali patrijotične prireditve in manifestacije, da bi ne Jadran-pri nji sodeloval. Naj vabi Sokol ali Ju- , goslovenska Matica, Jadranska straža, Narodna Odbrana ali Ciril-Metodovà družba in kar je še drugih važnejših I narodnih organizacij, vsakikrat je Jadran ! v polni meri izpolnil svojo dolžnost. Ni ga skoraj obmejnega kraja, kjer se ne bi bil Jadran vsa j enkrat pokazal ter s svojo pesmijo pripomogel k podvigu narodne in državljanske zavesti ter uspehu narodnih in kulturnih prireditev. Njegovi nastopi pri „akih prireditvah so brezštevilni. Nikdar pa ni Jadran pozabil na specifično svojo nalogo, to je na neumorno propagando za našo idejo in za osvoboditev zasužnjenih bratov. Praznoval in obhajal je vse spomen-dneve naših velikih mož, naših žrtev in mučenikov, sramotnih krivic in nasilja posebno pa rapalski dan, sramotni dan.
Sedaj je društvo do dobra organizirano. članstvo disciplinirano in vzgojeno, dobro se zavedajoče, da je njihovo delo le sredstvo za dosego višjih ciljev. V takem razpoloženju in stanju bo društvo v soboto, prvega in nedeljo drugega septembra 1934 poznavalo petnajstletnico svojega življenja in delovanja. Vrhunec slavnosti bo tvorila slavnostna akademija, ki se bo vršila v soboto zvečer ob 20 uri v veliki unijon-ski dvorani Na sporedu so pesmi naših skladateljev in recitacije. Sodelovali bodo na tej akademiji tudi eminentni kulturni delavci kot so Elvira Kraljeva, Belizar Sancin, Anton Faganeli in Ubald Vrabec. Vrhunec te slavnostne akademije pa bo izvajanje »Pesmi naših mornarjev« veličastne kantate, ki jo je nalašč za proslavo uglasbil skladatelj g. prof. Mirk Vasilij in ki jo je za godbo priredil. g. Lah Josip. Pri tej kantati bo sodeloval tudi deški moški zbor, čigar ustanovitev je nova zasluga pevovodje g. Laha.
Ker se naš tretji kongres vrši letos v Mariboru in sicer v istih dnevih, ko proslavlja, Jadran svojo petnajstletnico, bo Jadra nova proslava zadobila še večjo pomembnost.
Dal Bog. da bi dvajsetletnico ne obhajali več v Mariboru marveč v Trstu, na grobišču naših velikih in nepozabnih štirih žrtev, katerih mučenišfco smrt bomo obhajali prve dni septembra.
Ob priliki te proslave pa vsi prise-žimo, da ne odnehamo prej dokler ne bodo vse žrtve maščevane, dokler ne bo vsa ugrabljena zemlja vrnjena v naročje prave Matere, ki je od svojega Qbstaja dalje opetovano dokazala, da svojim manjšinam hi krvoločna zveri-rina, niti mačeha, marveč varuhinja ljubezni, resnice, pravice in svobode.
FESTIVAL SLOVANSKIH PLESOV Tržaško in istrsko Kolo v režiji Ferda Delaka
Za časa ljubljanskega jesenskega velesejma se vrši.veliki festival slovanskih ple-sóv in‘slovanske glasbe. Ta prireditev bo dogocjek zase in vzbuja že po prvih časopisnih’ vesteh največjo pozornost, saj se udeležijo festivala številne plesne skupine iz vseh delov naše države. Posebna zanimivost .teh prireditev bodo nastopi češke skupine Narodopisne společnosti iz Plzna, poljske skupine iz Zakopan, ki je na letošnjem plesnem festivalu na Dunaju dosegla izredno priznanje in bolgarski plesalci iz Sofije.
• Tudi naša emigracija bo na tem festivalu 'častno zastopana. Videli bomo tržaško ih istrsko kolo in roj pod lipo, ki ga organizirajo Ziljani. Tržaško . kolo organizira društvo »Soča-matica« v Ljubljani, Jstrsko jtolo pa društvo »Istra« v Zagrebu.‘Režijo vseh teh prireditev vodi naš rojak Ferdo Delak. Koreografsko vodstvo pa je v rokah njegove zakonske družice Katje. Plesi se vrše od 6 do 7 septembra. (Agis).
DVADESET GODIŠNJICA OSNUTKA .HRVATSKE GIMNAZIJE U OPATIJI.
Zagrebačke »Novosti« su bile donijele 23 augusta 1909 ovu noticu:
Rodolj-ubna općina Voloysko-Opatija otvara na svoje troškove početkom škol-, ske godine 1909—10 prvi razred hrvatske realne gimnazije. Uprava novog hrvatskog učevnog zavoda povjerena je umirovljenom ravnatelju osječke gimnazije profesoru Rabaru, rodjenom Istraninu.
ČESTITKE BARRA RIKI.
»Sokol na Jadranu« iz Splita prenaša članak iz 30- broja »Istre« pod naslovom: »Pedeset godina od prve pjesme Rikarda Katalinić-Jeretova« i čestita barba Riki.
DRAGO GERVAIS:
ĆIĆ
»Karbuna, karbuna«,
Je jedan crni ćić po Opatije kričal,
I karbun prodavai,
Kega mu j’tovarić na voziće ne jal Obašli su sve kuću, palaci i vdli.
Ma ki da se još i čiču smili,
Cmemu ćiću,
Divemu tiču,
Ki je z gori prišal.
A ćić je neboh već storil račun,
Još kad je va šume delal karbun.
Va kuću malo.
Za interes, ča bude ustalo žene za travers,
I brhan.
Za svaki dan.
Ma slabo je ćić to sve zračunal Pun mu vozić karbuna je ustal.
Su doma hodili tovarić 1 ćić,
I pomogli si rivat vozić.
DR. ARNOŠT MUKA I ISTRA
Dr. Arnošt Muka dolazio je često u Opatiju i nikada ne bi propustio zgode, da me posjeti. Već sam u nekoliko članaka istakao njegovu živu, upravo neodoljivu ljubav k našemu moru. No, osim ove naše plave ljepote bilo je i nešto drugo, što ga je k meni vuklo. Ja sam u ono doba bio tajnikom Družbe sv. Cirila i Metoda za Istru, pa je jedan, baš nemaleni dio našega istarskog sitnog rada padao na moja ledja. Mnoge su se niti našeg narodnog pregnuća i nastojanja sticale u družbinoj pisarni, u mom starom domu »Dalibor« u Opatiji. Dr. Muka je to znao, a kako ga je naša narodna borba uvelike zanimala, zalazio jg često k meni, propitkivao se o ovom i onom, i na moja pričanja, na moje tužbe i jadikovke odgovarao: »Sve kao kod nas — kao kod nas...«
I okrenpo da Driča o svojoj dragoj Lužici. Riječ mu je tekla srdačna i tužna — i tako bi došao na mene red, da uskliknem:
»Kao i kod nas! Sve kao kod nas!«
»E, ali vi imate pvu vašu pučinu, a mi? Lužica je ostrvo, ali kakvo je ono more oko nje?
Vanredno smo se dobro razumjeli. Kao dva brata, .koje taru jednake brige. Malene Istra — malena Lužica, nevelika pitanja, sitne brige, a njih pune duše i srca. I sve blisko, srodno, bratsko. To nas je privlačilo i vezalo.
Na šetnji se je najčešće propitkivao o nazivima krajeva, brda, uvala i raznih okolnih mjesta. I nizala se imena: Draga, Medveja, Cesata, Kraj, Slatina, Crnikovac, Brest, Per,un.., i mnoga druga naša, samo naša...
Jednog dana pokazah mu rukom planinu više Veprinca.
»A znate li, doktore«, upitah, »kako zovemo ono tamo?«
Pa kad mi kaza da ne zna, ja ću:
* »Budišinac...«,
A BudySin se zove u Lužici grad, gdje je dr. Muka odrastao!
Ne mogu reći, kako me je duboko dirnuo raznježen pogled, kojim je slavni učenjak, naš veliki prijatelj, obuhvatio onaj moj rodjeni kamen nad Veorincehi,
I onda se opet okrenuo k moMt i go-tpvo šaptao:
’ »Blago vama! Blago vama...«
Posljednji put vidio sam ga pred sam rat Poslije sam ga češće spominjao, a najviše nakon sloma, gdje je našu Istru ma-lipnfe preko noći stigla još užasnija sudbina oti Lužice. — V. Car-Emin.
POMLADNA NEDELJA
Bilo je na pomladno nedeljo. Soince je grelo s toplo, prijetno močjo, nebo je bilo ko treptajoča dlan. Vetrič je pošumeval. Prvo zelenje dreves, prvo cvetic travnikov, pisane ženske obleke. Duh zemlje in nasadov, dišave dekliških nedrij • in las. Vse ODOino in dehteče. Petje btic. ščebeta-nje otrok in smgh deklet. Loke so se objemale s polji, griči so se sklanjali nad ravnino kakor fant nad dekletom.
Mesto se ie bilo skoraj izpraznilo. Travniki, gaji in krčme so bile polne ljudi. Proti večeru so se vračali Židane volje domov. Jaz sem bil med njimi.
Široka cesta, a ob cesti kostanji in murve. Kostanii in zopet murve. Njive, -travniki, globoko v. vrtove potisnjene hiše. Na cesti avtomobili, vozovi, kolesarji. Pešci smo se umikali na okrajke, na travnike in na loke, si utirali p> mladi travi nove steze.
Kamor je neslo oko, leno se pomikajoča, v samozadovoljstvu se smejoča množica. Starci in starke, družinice, zaljubljenci, otroci v gručah, matere z dojenčki. Vesel razgovor, porojen iz raskošnoga dne, iz brezskrbnih ur odpočivanja. Glasna beseda mož, ki jim ie čaša vipavca vnela kri, da vsemu svetu odpirajo svojo dušo.
Prisluškoval sem razgovorom, lovil besede. Ne zaradi njihovega smisla, zaradi zvoka glasov, ki so mi ko zveneča godba prihajali na uho. Melodiji dveh jezikov, ki sta se prepletali, umirali in znova naraščali kakor kapljice v vodometu.
Pred menoj sta stopala dva okoličana. Šla sta najbrže v mesto, da se pogospodila za uro ah dve. Sedla bosta v kavarno, obiskala kino. Tistega večera sta igrala Možuhin in Greta Garbo.
Prvi je bil že skoraj možak, širpk v pleča, zagorel v obraz. Hodil je široKo, z. rotami je mahal kakor da plava. Drugi je bil potegnjen, bled fant; siv cigaretni dim mu je venomer obkrožal glavo.
»Vse bi prodali«, je s srdom in zaničevanjem govoril plečati, »Še svojega očeta in mater, kožo s telesa in dušo iz prsi«.
»Bojijo se«, je rekel fant nosljaje.
»Česa, za zlomka, se bojijo? Mene? Tebe? Vsak ptič naj poje, kakor mu je Bog vižo dal. Tako naj uči tudi svoje mlade. Ce v tem kaj ni v redu, je kriv Bog, ne mi«.
Ozrl se je. Pogledal mi je v obraz, me ošinil po črnih laseh, za hip utihnil in pljunil.
Podvizal sem se dalje in ju pustil za seboj.
Še sem slišal njune glasove. A prihajali so do mene le kot daljno, nerazločno mrmranje. Ce bi bile besede tudi razločne, jih ne bi bil poslušal. Zatopil .sem se v svoje misli.
Pred 'očmi se mi je v nedogled mesta pomikala množica. Skupine, ki jih je združila skrivnost življenja. Med seboj si odpirajo duše, leže jim na dlani. A izpremi-njajo izraz, oči in besedo, čim le uzro neznanca pred seboj. Njihov notranji obraz se zagrne s tančico nerazumljive bojazni in hinavstva.
To je najbridkejše na ljudeh. Ali smo' si res taki biriči in krvniki?
Iz misli me je zdramil govor otroka, ki sem ga zaslišal tik za seboj. Bil je vesel, zveneč, ščebetajoč govor dečka, ki mu je bil izprehod doživetje, in mu je duša prekipevala sama od sebe. Govoril je italijanski s predmestnim naglasom.
»Oče, jutri moram zopet iti v šolo, ne?«
»Da«, mu je odgovarjal plah moški glas. »Jutri moraš zopet iti v šolo. Ali si spisal nalogo?«
»O, da. Mati mi je pomagala. Risbo sem napravil sam. Veš, kaj? Ne uganeš? Metulja na cvetici«.
»Al?. Pa kakšen je metulj?«
sHi! Ti tega ne veš? Tak je ko črviček, a ima štiri rumena krila z velikim pikami. Podoben je ptičku. Kaj res nisi vedel, kakšen je metulj?«
, Njegov' smeh je bil tako zmagoslaven, prisrčen, da sem se nehote ozrl.
Na kolesu, ki ga -je vodila moška roka, je sčdel osemleten deček in se krčevito oprijemal ročajev. Bil je temne polti, črnih las in črnih oči. Lica in brada, še kodrasti lasje, vse je bilo v smehu.
Očeta sem poznal. Bančni uradnik Bu-dihna. Po svoji vnanjosti bolj mladenič nego mož. Majhna, nekoliko usločena postava, obraz rahlo pegast in uleknjen, oči sive in plahe, na ukrivljenih ustnicah, izraz neke bojazni, nekaj grenkega, plahega še v nasmehu. Videval sem ga v banki. Njegov gftvor je bil šepetajoč, kretnje uslužne, poln ie bil obzirov, še hodil je po prstih. Na cesti me je pozdravljal, dasi ši nisva bila ožja znanca. Da je doma z Vipavske,-ga nekje in da se je oženil z neko Bene-čanko, več nisem vedel o njem.
Ko me je zagledal, so se mu za hip v presenečenju razprle veke, a so se mu znova zaprle v navadni, po[ dremajoči izraz. Uslužnemu nasmehu na njegovih ustnicah se je pridružilo nekaj grenkega.
Pozdravil me je skoraj neslišno. Nato je šel s pospešeno hojo mimo, zdelo se mi je, da se mu noge opletajo ko pijane.
»A metulji niso ptiči, ne?« je znova za-' brbral deček.
Oče je molčal.
To sina ni zmotilo. Kakor da se na tihem raduje svojega znanja, mu je nasmeh trepetal pod kožo in mu sijal iz oči.
»Ptički bivaio na drevju, a metulji na cvetivah, ne, oče?«
Budihna mu ni odgovoril.
»In pa — ptički delajo gnezda, a metulji ,ne. Zakaj metulii ne gnezdijo, oče?«
Glas mu je zamrl v veselem smehu.
Molk.
Umolknil je tudi sin. Začuden se je ozrl na očeta, nato se je globoko zamislil. Minilo je nekaj trenutkov. Slednjič se je tožeče. žalostno očitaioče izvilo iz otroka:
»Oče, zakaj mi ne odgovoriš?«
Glas, ki je izražal prvo otroško razočaranje, me je zazebel v dušo.
Budihna je nekaj. zamrmral. Ni ga bilo moči razumeti. Zdelo se je, da ne sliši ni2> ne čuti nič. Uporno je gledal predse, kakor da pazi na vsako stopinje. Sin je strmel pred kolo, smeh mu je izginil z lic.
Kaj se je odigravalo v njegovi duši? Zasmilil se mi jq,
Zavpil bi bil očelu: Budihna. slabič, odgovori svojemu otroku! Ne žali ga z molkom svojega sramu! Ali je mari on kriv tvojega greha? Koga se bojiš? Mene? Pred kom se sramuješ, da poskušaš zatajiti svojega sina? Pred menoj?
Molčal sem. Besede so gluho izzvenel® v moji duši. niso našle odgovora.
Zaostal sem. Okoličana sta me znova dohitela.' Starejši je nadaljeval prejšnj1 razgovor: »Taki so, kakor da so iz gnojnice Dognali, ne kron ne voda — fej!« je pljunil.
Budihnova majhna, usločena postava, njegova sklonjena glava, užaljeni, v bridko otroško misel pogreznjeni deček, ob® molčeča, oče in sin, so izginila med ljudm'-
Takega samovoljnega ponižanja še n*' koli v življenju nisem srečal. Bog odpus*1 mojim mislim verjel sem, da je to' kaz®n za greh.
Na Škabrijelu je v krvavi zarji umira13 pomladna nedelja.
•Tstra. irlavr svakoR tjedna « Petak. _ Uredništvo'5 ufirava'natale aa o Zagrebu, Masarykov^yÙca28 II. — fcroj čokovnog računa 36.789. - Pretplata: Za oijetu godinu SO dinar«. .. «, .„dina *» dlsara; za Inozemstvo dvostruko; za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi se računaju po lajeni !»..• — Vlasnik i izdavač: KONZORCIJ «ISTRA«, Masarykova ul. 28 II Talni hr’ riso Oredol^ z Ive Mihovilovič. Jakičeva ni. 3C. — Za urednišl^J odgovara: Dr. Fran Bračič, advokat. Samostanska 6. — Tisak: Stečajnlna Jugoslovenske Stampo d. d., Zagreb IfasarvknvA	‘ tiskan»
odgovara Rudolf Polanović. Zagreb, Ilica broj 131,	’	a*40U- «asaryaova «sua. — £a u»