/ 1 / D Poštarina plaćena u srotovon. Ljubljana, 15. decembra 1931. _ Broj 12. Godina 111. Izlazi mjesečno. Uredništvo i uprava p. Št. Vid nad Ljubljano. Telefon št. 22-89. Oglasi po cjeniku. Pretplata za čitavu 1931. godinu 30 Dinara. Nagradno vučenje za pretplatnike „Mesarskog lista". Kao što smo već u prošlom brolu našeg ksta javili, prirediće naša uprava i iduće Rodine februara meseca nagradno vučenje za sve pretplatnike našeg lista, koji budu Imali i do tog datuma uplaćenu pretplatu za 1932. godinu. Ove godine dobila je uprava našeg lista od svojih stalnih oglašivaća i prijatelja »Mesarskog lista« mnogo skupocenih nagrada za vučenje, tako da će ovog puta za nagradno vučenje biti veliki broj raznih i skupocenih nagrada, pa je tako omogućeno svima našim čitaocima da dobiju besplatno koju od lepih nagrada, ako samo na vreme, a to je najkasnije do vučenja pošalju pretplatu za list. Uprava našeg lista dobila je do sada od sledečih firmi nagradne dobitke: Tvornica »TITAN« Kamnik, I gnječillcu, • Počinjenu izvana i iznutra, vrednost Din 2400. Veletrgovina železnom robom LJUDEVIT MlSNER, Ogulin, 6 komada mesarskih ma-sata, vrednost Din 600. Firma FRIEDRICH & HAAOA, Zagreb, 24 nagrada u vrednosti Din 1500. Tvornica PAUL F. DICK, Eslingen, 3 nagrade marke f.DIGK u vrednosti Din 330. Firma RUDOLF GRUDNIK, Dravlje, razne nagrade u vrednosti Din 5000. Tvornica sapuna SCHICHT, Osijek, 3 krasne kasete toaletnog sapuna, vrednost bin 500. Ignac DOLENC, tvornički zastupnik ^Jobljanav klješte za šunku na merraemoj Moči, vrednost Din 360. Industrija sekira JOŽE JUHANT, Jarše kH Domžalah, 2 nagrade u vrednosti Din 560. Tvornica sapuna ZLATOROG, Maribor, raznih nagrada sapuna marke ZLATOROG. JUGOCREVO, Zagreb, razne nagrade u crevima, vrednost Dip 500. Firma KAUČIČ A.,_Ljubljana-Vič, 3 nagrade, vrednost Din 60^ Štamparija SLOVENIJA, Ljubljana, Wol-fova ulica, 20 komada betežnih kalendara, vrednost Din 300. Konzorcij »MESARSKOG LISTA«, razne nagrade mesarskog alata vrednost Din 3000. Ovogodišnje vučenje biće svakako mnogo bogatije i interesantnije od prošlogodišnjeg, jer već dosadašnje nagrade, koje smo primili, pretstavljaju vrednost više od Din 16.000, pa su nama još i druge firme obećale nagradnih dobitaka, što ćemo objaviti u našem januarskom izdanju. Uprava »Mesarskog lista« zahvaljuje svima gg. darivaocima za poslate darove za nagradno vučenje, pa molimo sve one, koji su obećali priloge i u današnjem broju još nisu objavljeni, da nama najkasnije do 15. januara 1932 god. jave, šta misle priložiti. Sve naše čitaoce pak upozoravamo, da oni sa svoje strane pomognu firme, koje su dale priloge za vučenje na taj način, što će kupovati samo njihove proizvode, koji su odlični, jer vidimo da su priložile nagrade firme, čijih izradjevine stoje na odličnoj visini i uživaju sijajan renome. Pretplatite se svi na jedini mesarsko-ko-basičarski »Mesarski list«, pa pošaljite pretplatu na vreme još pre vučenja, kako bi mogao svako učestvovati u nagradnom vučenju. Uprava »Mesarskog lista.« Industrija za preradu mesa. Glavna skupština Saveza industrijalaca za preradu mesa. . Savez industrijalaca za preradu mesa držao je prošlog meseca u prostorijama /'austrijskog Doma svoju glavnu skupštinu ®°d predsedništvom g. Klefiša iz Jagodine. */vOj skupštini prisustvovali su i pretstav-l1c1 svih zainteresovanih Ministarstava. Sekretar Saveza Petrik podneo je vrlo opši-rat* referat prikazavši stanje industrije za Preradu mesa, koja je u poslednje vreme 11 vrlo teškoj situaciji, jer mora da sa-K^adava teškoće oko izvoza svojih produkata u Austriju i Ceskoslovačku, usled de-'znih mera u Austriji, zbog čega je indu-raalcima onemogućeno da dodju do svog sadaa'zabfan? .tomu i« ' taj, što Austrija za Pr«ho0„e'””'/„ "J” ^ sa uvozom žive stoke , ,’ Š 16 slu?a) ‘ tako rekuć orestar« • e’ Pa Je Prema tome radjenog meL „ ° 'ZV0Z našeZ svežog premere ne s^n nV ,0VO važno tržište- 0v? su one n g daisu opemogućiile izvoz, vec Vinskim SUI>rotnosti sa postojećim trgo-državrm, zaključenim sa ovom ___ ’ p sto ie ovoj industriji gaTamto- van kontigenat za izvoz svežeg mesa. Isto tako je stanje U poslednje vreme sa uvozom preradjenog mesa u Českoslovačkoj, koja je uvela porez na raskoš uz visoku uvoznu carinu i onemogućila uvoz salame. Naglašeno je, da ova mora ima čisto prohibitni karakter. Zbog ove vrlo teške situacije u koju je zapala industrija za preradu mesa, istaknuta je potreba, da se zatraži hitna pomoć merodajnih faktora, kako bi se što pre odstranile postojeće prepreke, jer inače postoji opasnost, da bi sva preduzeća ove industrije mogla obustaviti rad, što bi značilo veliku opasnost za ovu industriju, koja se sada nalazi u teškoj krizi. Ovi zahtevi u glavnom se odnose na sniženje železničkih i poštanskih taksa, na mere na uredjenju pitanja autonomnih dažbina, o pitanju uzgajanja svinjskih pasmina uz intenzivnu pomoć Ministarstva Poljoprivrede i na pitanje uredjenja daijnog klanja mesa za izvoz od strane neovlaštenih lica. Istovremeno je Savez naglasio, da se upozori nadležne faktore, kako bi se kod sklapanja novih trgovinskih ugovora (sa Nemačkom i sa Italijom) uzele u obzir sve potrebe ove industrije. ApyroBH Mecapn u Kođacimapn! Apjkhm, /ta je seh Kpame Bpeiv ce OKynHMO cbh oko Hamer j -^HHor MecapcKo-Ko6acH4apcKor cTpy JiHCTa, koJh y odo KpimmHo /tof )eAHHH 3acTyna Hame Hurepece h ko yBjeK 6yzttio npa™ cee /toraijaje Bara 0 nac Mecape h Kođacmape. Jlyy OCT nama je, /ta ceoj „Mecapct 1 qoc-)U n°Ma>KeMO H /ta ce cbh sa H/tyi ^2. ro/tHHy na mera npernjiaTHM ^H/tHM /ta CMO 6am mh, KojH i ^okhmo hnpH/iHitOM y nor/ie/ty jihc-ca/ta 6hjw h cyBHUie M/iHraBH, je HKane Beh o/taBHO y nameM mia Majin HjiaHKe uiTaMnane hepn/iHitoi ^ PeMjbene irapoHHTO sa nac h sa nau PftJiHKe. riomro aam „MecapCKH jihci Sau 0CH CTajIH0 nsBemraje no Hac epj CQ !ai0 0 Haujoj npocjtecHjn, ko h JIn3ajI>e °MoryqaBa Aa bhakmo si P° xe H3M yejeK jas/ba KaiHx cnpaBa h ajiaia, Kao h o npaBHJiHOM pyKOBamy ca tfcHMa, to Bac y nameM sajeAHHBKOM HHxepecy nošHBaM, Aa ce cbh nper-njtaTHTe na nam jihct, jep mo>kc cbsko y AHCxy capaijHBaTH h mxaMnaTH mxo sa cxoaho nalje. CsaKu Mecap n ko-đaCHHap MO>KC OABOjHTH OHHX 30 AH-Hapa, KOJiHKo csera npeTnjiaxa hshoch, a HMahe sa xaj Manu np:mor Henpe-ItetfcHBHK KOpHCTH. MoJIHM CB6 CBOje Apyr6Be, Kctfti 6h HMajin k3kbhx npeA-Jiora y nor,xeAy .'ihcts, Aa mh ca Kap-TOM na Mojy aApecy jaBe, jep hy ce ja cxapaTH sa ca/tp>Kaj Aiicxa sa name KpajeBe. FIomTO je 6am nam MecapcKH o6px y nauiHM KpajeBHMa mkoto pasrpamen, TO 6h MH MOTAH SajCAHHBKHM paAOM nyxeM namer ahct3 nocTH3aBaxn y Harnoj o6pxH mhoto Bnme ycnexa ho AO caAa. Tpe6a Aa hm3mo na yMy, Aa ce cnpaee KojHx ce nocAy>KyjeMO KOA HSBpmHBama name o6pxH cthaho ycaBpmaBajy, a HMa h mhoto hobhx h BpAO KopHCHite cnpaBa h aAaxa, sa Koje bcahkh 6poj MOjHx ApyroBa He3H3 h to 6am s6or xora, mxo HHje 6ho npeTHAaTHHK namer ahct3, Kojn je yBjeK cee xe hobhhc Ba>KHe no Hac, ca oOjamHemeM h ynyxaMa aohocho. JI,pyroBH! BpeMe namer KOHrpeca, Ha KOMe ce 6yACMo cacxaAH hs CBHjy Kpajeea name bcamkc h Aene Ap/Kase, npHMnne ce. Ham „MecapcKH ahct“ jeABHH je, Koja he nac TaHHO o CBeMy o6aBemxaBaTH u Aonocuhe cee sa-K,ibyijKe h npunpeMe OAOopa oko koh-rpeca cbhx jyrocAaBeHCKHx Mećapa u KoOacHnapa. FlpBH nyx h3koh ocao-Soijema cecraheMO ce cbh ApyroBH Mecapn h KođacHHapn hs nuTaBe Harne KpaA>6BHHe, Aa sajeAHHHKH nopaAHMo sa 3amTHfy Hamnx HHTepeca h Aa cocahmo name saMpmene npHAHKe. Saro je norpeSno Aa npnoHHMo cbh nocAy, jep ce pa ah o Ao6po6Hxy namer ueAOKynHor CTaAeaea. Tpe6a Aa CMO cbh sa jeAHora, a jeAan sa cee h HCMojie sačopaB«™, aa je nama cnara y Harnoj caosh, na ce eraBHMO CBH H3 đpaHHK HaiUHK 3ajeAHHMKHX HHTepeca. /IpyroBH! OoHeTKOM 1932. roAHHe HSAahe ynpaBa „MecapcKor AHCxa“ I. JyrocAaBeHCKy MecapCKO - KofiacH-napcKy cxpyHHy KtbHry, ca OorarHM caAp>KajeM cbhx aKTyeAHHX MecapcKO-K06aCHHapCKHX CTpyHHHX CTBapH. Pe-uenTHH Aeo ose cxpyHHe KmHre ca-CTaBHO C3M ja Ha 0CK0By Mor mhoto-roAHUjmer 6opaBA>ema y bcahkhm cyxoMecHaxHM h kohscpbhhm (jjačpn-KaMa na cipaHH, na caM yBepeH, aa he CBHM3 MOjHM ApyrOBHM3 TH peiteHTH OAAHHHO nocAy>KHTH, jep cy npHKpO-jenn napoHHTO sa Harne npHAHKe, na HMa BeHHHy peitenaTa, Kojn ao caAa HHCy 6hAH HHTAe oSjaBAjCHH. FlpyroBH Mecapn h KođacHnapH! Cbc Bac, Kojn 6yAexe cxynHAH y name KOAO, Koje paAH y AOčpcfiHT h na npottBaT Hamer craAOKa, cse Bac tohao nosApaBA>aM h nosKBaM jom jeAHOM na sajeAHHnKy capaAmy! npeTHAaiHte ce ha nam jeAHHH CTpynHH „MecapcKH AHCT“, jep TO je AyJKHOCT CBHjy nac, a OA cbkx ApyroBa oiieKyjeM, Aa ce BHAHMO OKynA,eHH KOA CAOJKHOr paAA Ha HameM bcahkom I. JyrocAaBeHCKOM MecapcKO-KoSacHnapcKOM KOHrpecy! SApaBO h ao BH^ema! Časa MapKOBHh Mecap h KoSacHHap, CMeAepeBo. SvEma mojim staležkim drugovima! Godina puna teških i po naš stalež vrlo značajnih dogadjaja na izmaku je! Svi mi se nadamo, da će nama iduća 1932 godina doneti onaj mir i onu sredjenost u našim poslovima i radnjama, kojeg već odavno očekujemo i želimo. Ali, nije dovoljno da sedimo ukrštenih ruku, pa da čekamo na te bolje dane, naprotiv, potrebno je, da i mi sami sa svoje strane preduzmemo sve što je potrebno, da bi se današnje stanje što pre popravilo. Da bi pak naročito u sadašnjim prilikama mogli nastupiti zajednički i složno, kako bi popravili naše stanje onako, kako bi trebalo da bude, da bi našem naraštaju mogli osigurati lepu i dobru budućnost mesarske obrti, to mislim, da je pre svega potrebno, da postanemo svi pretplatnici našeg »Mesarskog lista«, jer preko njega možemo izmenjivati naše poglede i predloge za popravku današnjeg stanja obzirom na naš mesarsko-kobasičarski stalež. Zbog toga nesme biti ni jedne mesarske kuće, u kojoj ne bi bilo »Mesarskog lista«, jer je on baš za nas i za naše osoblje zbog stručne sadržine i za nas važnih vesti neophodno potreban. Treba da imamo na umu, da se možemo putem lista sporazumevati i jedan drugoga obaveštavati, kad nešto trebamo ili kad imamo štogod na prodaju, da i o tome svoje drugove obavestimo. Da bi mogli saznati, gde su cene za kupovinu ili prodaju robe najpovoljnije, možemo se uvjek obratiti na upravu »Mesarskog lista«, koja će redovno donositi izveštaje sa svih većih tržišta stoke i stočnih proizvoda, kako bi uvjek bili o svemu najbolje informisani. Šteta, što sve te odlike lista do sada nismo umeli dovoljno ceniti, jer bi inače sigurno naše stanje danas bilo mnogo bolje, pa bi bili i u mnogim stvarima, korisne po sav naš stalež, bili uspeli, kad bi bili iskoristili sva ona sredstva, koja nam putem našeg lista stoje na raspolaganju. Drugovi, pogledajmo kako u drugim državama naši staležki drugovi umeju ceniti svoje stručne mesarske listove, i kako stoje njihova mesarska udruženja na zavidnoj visini i to zbog toga, jer su tamo mesari toliko svesni, da nema ni jednog, koji ne bi držao stalno svoj stručni glasnik kao i stručnih knjiga, koje mi na žalost još nemamo. Baš zbog neimanja tih stručnih knjiga, »Mesarski list« je nama u toliko više potreban, jer kao što nemože biti vojnik bez puške, tako nemože i nesme da bude ni mesar ili kobasičar bez svog stručnog lista, koji mu stoji uvjek na strani. Drugovi,. pretplatimo se svi na svoj »Mesarski list« jer je nama od preke potrebe, a vrhu Joga je pretplata minimalna, jer iznosi za čitavu godinu svega 30 Din a naš list će u buduće još više zastupati i braniti naše interese i nama omogućiti, da se iduće godine sastanemo svi na našem I. Jugoslovenskom mesarsko-kobasičarskom kongresu. Pozdravljam sve svoje drugove u celoj državi i ubedjen sam, da ćemo u buduće svi raditi složno za bolju i lepšu budućnost sviju nas i onako, kako to naš stalež već odavno zaslužuje. Živeli! Stanko Petrovič, mesar i kobasičar. Vukovar. Vesti. IZ NAŠE UPRAVE. Današnje izdanje šaljemo svima mesarima i kobasičarima, kao i industrijama suhomesnate robe sa molbom, da se izvole pretplatiti na naš mesarsko - kobasičarski stručni list, koji je jedini te vrste u našoj državi, Primećujemo, da uvjek na primer-ncn visini branimo interese mesarsko-koba-sicarskog staleža i stalno donosimo stručne članke, koji su od velike koristi za svakog čitaoca. Svakog, koji će današnji broj zadržati, smatraćemo za pretplatnika »Mesarskog lista«, pa ćemo svima koji budu taj broj zadržali, poslati u januarskom izdanju lista i Poštanske uplatnice, putem kojih treba uplatiti 30 Din u ime pretplate za čitavu 1932 godinu. Ako bi ipak u redovima naših mesara i kobasičara bilo koga, koji se ne ne bi želeo pretplatiti, neka list vrati našoj upravi, sa napomenom na prvoj strani: »Ne primam.« Uvereni smo, da neće biti ni jednog mesara ili kobasičara, koji ne bi bio pretplaćen na svoj stručni list, pa molimo sve naše čitaoce da nam izvole javiti imena svojih kolega, kojima možda omaškom nismo poslali današnji broj, kako ne bi bilo ni jednog naprednog mesara bez »Mesarskog lista«. SPOR OKO GRADILIŠTA OSJEČKE KLAONICE. Očevid na osnovu rešenja banske uprave, a povodom utoka mesarske sekcije Saveza hrvatskih obrtnika u Osijeku i predstavke središnjice ovoga Saveza u Zagrebu na zaključak gradskog zastupstva, da se klaonica ima sagraditi kod sajmišta u Donjem gradu, izvršen je prošlog meseca te je gradsko načelstvo ostalo kod predloga stanovništva, da se klaonica izgradi kod sajmišta, jer ovo gradilište odgovara svima zakonskim propisima. Zemljište zaprema površinu od nekih dvanaest jutara zemlje, leži izvan grada, odnosno na neizgradjenom delu grada, uzduš glavne ceste s jedne strane i železničke pruge s druge strane. Osim toga je gradilište posvema otvoreno (zbog zračne promaje), u neposrednoj je vezi sa sajmištem i leži nizvodno ispod grada. Me-djutim predstavnici mesarskih obrtnika odbijaju ovo gradilište u glavnom zbog toga što je predaleko za većinu mesarskih obrtnika. S tim u vezi nastaju stanovite teškoće u teran ju obrta. Stoga mesarski obrtnici traže drugo gradilište, koje će njima biti po-desnije. Oni traže, da se klaonica sagradi Hi v na Istočnom delu maloga vojničkog vežbališta kod Novoga grada ili južno od vojničkog puta (kod Zimerove pustare) u \ f Gornjem gradu, bez obzira na to, što se oVa gradilišta nailaze u intravilanu grada. Rezultat očevida dostavit će se sada banskoj upravi, koja će na osnovu toga doneti svoje konačno rešenje. KLAONIČNE TAKSE. Obaveštenje Ministarstva Finansija. Kako su Ministarstvu Finansija prispele mnogobrojne žalbe' o nepravilnoj naplati kiaoničke i tržne takse, koje naplaćuju općine, a da se to u buduće ne bi doga-djalo, Ministarstvo Finansija izdalo je sledeče obaveštenje: 1. Da se naplata klao-hičke takse ima vršiti samo od onih lica, koja ma u kom vidu koriste općinsku klaonicu, doterujući na istu krupnu i sitnu stoku radi klanja- ili je stoka zaklana u ataru opĆiine, kako to propisuje tarifni broj 382 Zakona o taksama, pa se na klaontei ima šamo preraditi. 2. Naplata tržne takse može se vršiti samo na one artikle, koji se donose na općinsko tržište i tu zapremaju općinsko zemljište kako to propisuje tarifni bfOj 397 Zakona o taksama. Ni u kom drugom mestu ova se taksa ne sme naplaćivati. Svaki drugi postupak i interpretacija tarifnih zakona o taksama pogrešna je, i povući će zakonsku odgovornost, pa stoga na osnovu člana 43. Zakona o taksama narekujem, da se dosadanja praksa pri na--plati ovih taksa prekine i naplata istih vrši po gornjim upustvima. USTANOVLJENJE CENE STOKE PREMA NOVOM AUSTRIJSKOM ZAKONU 0 STRUČNOM PROMETU. U zakonu o regulaciji prometa stokom odredjeno je, da ža cenu stoke budu rriero-đavne prosečne cene u drugom r trećem kvartalu, 1930 godine. Ako na stočnim tržištima na četiri sajma za redom budu cene stoke za klanje mesnatih svinja i teladi za a cene tovljenih svinja za 10% iznad ovog prošeka, onda {nestaje da važi ovaj zakon ža dotična tržišta i za dotičnu robu. Ako na sledečim sajmovima cene opet padnu, tada opet stupa na snagu ovaj zakon. Ministarstvo trgovine ustanovilo je u kporaztimu sa tržnim uredima sledeče pro-šećne cene, koje dolaze u obzir za upotrebu bvog zakona: rogato blago >48 šilinga, mesnate svinje 2-04 šilinga, tovljene svinje 2’75 šilinga i telad 2-45 šilinga po kg žive vage. Poredbe radi donašamo poslednje cene na stočnim sajmovima u Beču: Mesnate svinje >20 do >60, tovljene svinje >63 do >68, volovi prima >35 do >50, sekunda >15 do >30 po kg žive vage. PREGOVORI O NOVOM REGULISANJU STOČNIH KONTIGENATA U AUSTRIJI. Kod pregovora sa Madžarskom, Rumunjskom i Jugoslavijom došlo je u poslednje vreme i do rešenja pitanja stočnih uvoznih komtigenata. Austrijska vlada stoji na sta-hovištu, da se u buduće kontigenti nemaju računati tjedno, nego da se ima ustanoviti godišnji kontigenat, čija će se razdioba na pojedina stočna tržišta vršiti prema potrebi. U'vezi s osnutkom centrale za stočni promet ne bi drugi način razdiobe bio ni moguć. Paralelno s tim predvidja se i sma-njenje uvoznih kontigehata. Tjedni uvozni kOntigent stoke iz Rumunjske Imao bi se sniziti na prosečno 265 komada na tjedan. Kontigenat iz Madjarske biće snižen ha isti broj. Uvoz -stoke iz Jugoslavije vršiče se u budeće na bazi tjednog prosečnog koh-tigenta od 192 komada stoke. Pri tom će biti takodjer predvidjena razdioba ukupnog kontigenta bez odredjenog tjednog konti-genta. Izvesne poteškoće nastupaju međju-tirri s razloga, što je trgovinski ugovor s Rumunjskom provizorno produžen samo do 31. decembra 1931, tako da se promene na pojedinim tržištima mogu da izvrše samo na osnovu kontigenata za još dva preostala meseca. KONTIGENT1RAN UVOZ NAŠIH SVINJA ZA AUSTRIJU. Zadruga za izvoz stoke i stočnih proizvoda saopštuje, da je Austrija od 1. decembra kontigenitirala naš Izvoz debelih svinja. Kontigenat iznaša 2500 komadov tjedno. Uvesti u Austriju može samo austrijski izvoznik, pa se stoga naši izvoznici upozoravaju, da si za i/voz u Austriju pribave dozvole, jer bi inače plaćali autonomnu carinu t. j. 5 Din po kg. UVOZ SVINJA U CESKOSLOVACKU- U ČeskosJo-vačkoj je u toku leta vod jena živa diskusija o pitanju cene svinja i svinjskog mesa. Izvesrti listovi poveli su energičnu kampanju protivu politike ag-raraca, koji održavaju visoku cenu svinjskom mesu u Českoslovačkoj. Medjutim, svinjsko meso je jedan od glavnih predmeta ishrane čeho-slovačkog -radnika i seljaka. U zemlji je proizvodnja sasvim nedovoljna; uvoz iz Madžarske je obustavljen zbog neugovor-nog stanja, a uvoz iz Poljske zbog previsokih carina, NOVE TRAMVAJSKE LINIJE U LJUBLJANI. Agilna Maložđezniška Družba u Ljubljani izgradila je dve nove tramvajske linije iz centra varoši Ljubljane, i to jednu do Viča cca. 4 km dugačku, a drugu do Št. Vida nad Ljubljanom cća. 6 km dužine. Od naročite važnosti je tramvajska linija Ljubljana—Št. Vid za sve naše dopisnike i one mesare, koji stalno posećuju našu -redakciju i upravu, koja ima sedište u Drav-ijarna br. 103, jer su sada u stanju, u svako doba doći tramvajem do nas, što ranije za tako malo novaca nije bilo moguće, a i veza je sada odlična, pošto tramvaj u tom pravcu svakih 12 minuti saobračuje. Mnogo koristi od te nove linije imaju pre svega i članovi konzorcija našeg lista zbog dolaženja na sednice, kao i članovi redakcije i uprave »Mesarskog lista«. Naravno, da je novom linijom usluženo najviše i mesarima koji posećuju zbog kupovanja mesarskih potrepština svima mesarima poznatu firmu Rudolf Grudnik - Dravije. Zbog toga skrećemo pažnju našim gg. čitaocima, da se skinu kod druge tramvajske stanice u Dravljama, odakle ima svega 500 metara do firme Grudnik, a vozna karta staje svega Din 2, što je svakako vrlo ume-re-na cena. ! Mi čestitamo Maloželezničko-j Družbi u Ljubljani zbog otvaranja tih novih, vrlo važnih pruga i želimo njoj mnogo obilnog tKrmha Mesarske vesti IZVOZ. NAš IZVOZ I UVOZ STOKE, MESA I KOŽE ZA PRVIH DEVET MESECI O. a Živa stoka: konji kom. 22.049. dinara 44,020.180; ždrebad kom. 227,354.300 Din; hiazge kom. 166, Din 314.150; magarci kom. 75, Din 80.000; goveda (volovi, bikovi, krave i junad komada 73.989, Din 172,866.525; telad komada 13.828, Din 9,665.840; svinje komada 198.997, Din 206.009,750; sitna stoka ko-m. 342.398, Din 51,878.885; pernata živina kg 5,884.014, Din 81,274.872. Meso: svježe kg 8,870.982; Din 117 milijuna 24.042; preradjevihe od mesa kg 320.508, Din 7,136.622. Mast svinjska: kg 694.773, Din 60 milijuna 942.471. Životinjski proizvodi: maslo kg 219.291, Din 6,302.767; sir običan kg 78.546, Din 934:640; kaškavalj kg 1,220.982, Din 21 milijun 295.602; jaja kg 24,328.784, dinara 369,842.495. Kože: govedje kg 670.673, Din 7 milijuna 532.501; teleće kg 362.253, dinara 6,562.658; ovčije kg 136.169, din 2 milijuna 107.607; kozje kg 18.650, Din 445.158; jagnjeće kg 871.898, Din 19,720.062; jareće kg 194.777, Din 8,828.743; od divljači kg 57.606, Din 9,462.049. UVOZ. Kože — domačih životinja nepreradjene kg 7,664.703, Din 109,212.402; djon i njemu silične kože kg 110.126, Din 4,865.003; kože za obućarsku, seđlarsku i druge potrebe kg '125.864, dinara 19,049. 248; obuća kožna osim opanaka i čizama kg 185.348, Din 34,436.585. --I-.; i ■ ' I CEHOSLOVACKA. U fl4. broju praškog glasila mesara i ko-ba-sičara raspravlja se temeljito pitanje velike nevolje, kola.je tamo zadesila mesarsku obrt, i to naročito u unutrašnjosti, gde mesari mnogo trpe na konkurenciji domačih •seljačkih klanja. Pisac napominje, da je po-reska opterećenost u primeru sa zaradom suviše velika i zadaje mesarima velike brige. Pisac u listu predlaže, da je pogrebno, da svaki novinac, koji hoće otvoriti mesnicu, mora pre položiti majstorski ispit, pa se nada, da će se na taj način ograničiti preveliki dotok u mesarsku obrt. Nadalje poboljšanje prilika očekuje se od ograničenja primanja mesarskih šegrta. Na kraju članka zastupa pisač mišlenje, da je potrebno obratiti svu pažnju što boljoj pro-paganđi za konzum mesa, koja bi bila pomognuta i plakatnom propagandom i na-brojavanjem argumenti, koji govore za to, da je vegetarizam (hranjenje Sirovom hranom bez mesa) nezdrav. Pisac dalje napominje, da je poučavanje' publike vrlo važno, jer treba doinačičima pokazati, za koje sve svrhe može biti meso prikladno, jer mnoge domaćice u tom pogledu nemaju dovoljno iskustva i rado primaju pametan savet ili pouku na znanje. Kaže, da se ne treba bojati, uvesti i malo zdravog »amerikatiizma«, ako se time može postići cilj. Drži, da bi tečajevi za domaćice mnogo k tomu pripomogli, u kojima bi se njima pokazivalo, kako treba dobro spremiti mnogobrojna i hraniva mesna jela. Ovakva propaganda bila bi sigurno najuspešnija. Pisac kaže, da ne bi bilo loše, kad bi se mesari razumeli i na kuharsku umetnost, da bi lako pomogli sa savetima domaćicama, kad dolaze po meso u radnju. Danska. Danska je u ovoj godini postigla rekord u pogledu izvoza svinja, i kraj Engleske najveći je konkurent Poljskoj. Danske svinje najviše su tražene od kobasičara, jer su šunke danskih svinja fine i bez prekomerne masti i jer posle vagama nemaju više od 70 kg. Izvozilo se: Sredinom jula 1930 godine 5,500.000 komada, sredinom jula 1931 godine 6,100.000. ZA NAŠU GOSPODARSKU SAMOSTALNOST . .Potreba propagande za kupovanje domaće j robe. Donosimo aktualan članak zagrebačkih »Narodnih Novina«, kojeg treba da pažljivo pročita svaki mesar i kobasičar: »Sigurno je, da za nas nema izlaza iz gospodarske krize, ako ne upremo sve sile, da polučimo gospodarsku samostalnost. Gospodarska samostalnost opet nije moguća, ako u tudjini nabavljamo robu, koju izra-djujemo kod kuće. U tome je velika važnost pokreta za kupovanje domaće robe. U ovoj teškoj gospodarskoj krizi prihvaćaiju se toga sredstva i veliki, gospodarski jaki narodi. Evo, Velika Britanija takodjer se služi tim sredstvom i upravo je ovih daha u čitavoj Engleskoj u punom jeku pokret za kupovanje domaće robe. U to-m pokretu Englezi vide jednu od glavnih mera za izlaz iz teške gospodarske situacije. I kod nas je ovaj pokret naišao na znatan odjek, ali još uvek ne u onoliko} meri, kako bi bilo to potrebno. Još uvek se -po načelu: »Kupujmo domaću robu!« ne ravnaju sva naša poduzeća i svi pojedinci. Mnoga naša poduzeća morala su u zadnje vreme ograničiti svoju delatnost zbog toga, što se velike količine robe, koju ta poduzeća proizvode, uvoze iz inostran-štva. Brojni radnici iz tih poduzeća otpušteni su, da povećaju broj nezaposlenih. Mnoge vrste robe, koju proizvodimo kod kuće, uvoze se ipak iz inostranstva, a da zato nema nikako-ve stvarne potrebe. I po kvaliteti i po ceni ova je domaća roba jednaka inostranoj, a gdjekada i bolja i jeftinija od inostrane. Ipak se ta roba uvozi i to samo zato, jer mnogi naši ljudi veruju da je sve ono, što je iz inostranstva, najjeftinije i najbolje. To je stara naša bolest, koja nam donosi ogromnu štetu. Milijuni di- nara daju se godišnje stranim poduzećima i stranim radnicima, dok naša domaća h1' duštrija obustavlja rad, a domaći radnfc' ostaju bez zarade. Za to bi se mogao na' vesti čitav niz konkretnih primera, a da još uvek nebi bili nabrojeni svi naši grest Eto, ima u nas i takovih poduzeća, koji Vanredno gorljivo učestvuju u propagandi za kupovanje domaće robe, kad se radi o njihovoj robi. Medjutim kad ta poduzeća nabavljaju robu, koja je njima potrebna, onda je naručuju iz — inostranstva, i ak® bi je mogli nabaviti kod kuće. Geslo: »Kupujmo domaću robu!« nii4 fraza i ne sme postati fraza, već oštra nacionalna zapoved. Svako se mora ravnati po -toj zapovedi. Tko se ne ravna po njoj, protivnik je našoj gospodarskoj, samostalnosti, i treba prema njemu postupati ka« prema protivnika našega gospodarskoga napretka. Trebalo bi provesti kontrolu nad vršenjem ove nacionalne zapovedi, jer narod -treba da zna za one, koji su protiv njegove gospodarske samostalnosti i koji su krivi tome, da su naši ljudi bez posla i zarade. Situacija na tržištu stokom GODIŠNJI NIKOLINJSKI SAJAM u Zagrebu. Dogon stoke. Bikova 143 komada: krava 836: junica 282; volova 713; junaca 206; teladi 188; konja i ždre-badi 1446; svinja 1313; odojčad! 260. Cijene: Bikovi kg žive vage Din 3—4.50; Krave u mesarske svrhe kg žive vage Din 1—2.25; Junice u mesarske svrhe kg žive vage Din 2.75—3.75'; Volovi I. vrsti kg žive vage Din 5- »-6; Volovi II. vrsti kg žive vage Din 3.25 —4; Junci kg žive vage Din 2.75—3.50; Telad živa kg Din 3—5.75. Svinje tovljene kg žive vage Din 6—8; Svinje netovljene kg žive vage Din 5—6; Odojčad komad Din 50—70. Konji par Din 800—2.500; Ždrebad komad Din 100—400; Konji za klanje kg Din 0.80—1. Čakovec, 9. decembra 1931. godine. Danas je održan tjedni sajam, koji je dogo-nom bio radi lijepog vremena vrlo dobar. Cijene svinjama su poskočile, pa su prodavane od 5—9 Din po kg žive vage, B a n j a 1 u k a. Tjedni marveni sajam do-gonom i prodajom nadmašio je sve sajmove u posljednja tri mjeseca. U Banju Luku došao je veliki broj trgovaca iz unutrašnjosti. Naročito je bio veliki dogon svinja i to 1169 komada, od čega je prodano 794 komada uz cijenu od 4—7 Din kg. Konji su prodavani po 300—500 Din. Volova je dotjerano 170, a prodano je 36 komada uz cijenu od 1.50—3 Din. Ostale cijene su nepromijenjene. Koprivnica, 9. dec. Na t. zv. niko-linskom sajmu u Koprivnici bile su ove cijene: junice 3.50 do 4.50, volovi 4—5, bikovi 3—4, krave 1.50 do % telići 3—4, svinje 5—6 Din. Dogon stoke je obilan i trgovina živahna. Kupljeno je za Zagreb jedan vagon telića, a za Italiju 4 vagona bikova i junica i dva vagona telića. ■ Cijene stoke na stranim 1 našim tržištima. Prema poslednjim podatcima Zavoda za unapredjivanje spoljne trgovine, cijene stoke kod nas i u i-nostranstvu kretale su se ovako: Volova, Ljubljana I—II kilogram živa vaga po 5 do 4 Din, Koprivnica I—II 5-50 do 4, Subotica II 5. Braila, ugojeni par 15—15.550 leja, težavi 8—900, Marseille, ekstremni 825 franaka 100 kilograma, I—II 750—650, Beč I fabrički >55—>800, I obični >40—>60; II 1.20—1.40 šilinga kilogram. Solun živa vaga oka -9—10 drahmi. Milano, živa vaga I—II—III. 3-10—2-50—>80 lira, zaklani I—II 6- 10—5-25, Barcelona domaći 3‘20 Krave, Ljubljana I—II 2-50—2 Din kilogram živa vaga, Koprivnica I—II 2—>50, Subotica I 4-50. Braila; muzare komad 3—4000 leja, Marseille ekstremne 800 fr., I—II 775—650, Beč I, II 0-80—>20 šil. klo-gram Milano žive 2-60—2, zaklane 5-20—4-35 lira kilogram.' ' Junad, Ljubljana I—II 4’50—4 Din kilogram, Koprivnica, junice I—II 4'50—3. Braila par 9—10.000 leja, Vičenda zaklana 1 4-30—3-70 — II — 4-30. Telad. Koprivnica zaklana 5 Din, Subotica I 7'50 kilogram. Svinje, Ljubljana domaće engleske I 1>50, II 6—8 Din, Koprivnica debele 7'50, mesnate 5—6. Subotica teške 9-50 Din. Braila, ugojene komad 3—3.500 leja. prašiče 100—250 komad. Marseille I—H 840—750 fr., 700 kilograma, Beč I mom ffolske >55—>66, II 155—150, jugoslovenske >50—>55, srednje >55—>60, mesnate >60 do 200, mesnate-teške >25—>60, ukrštene >60—>80 šilinga kilogram, Prag 6"50--7. jugoslovenske 8—8-30 Kč, Solun 9—12 drahmi oka. Milano žive 3-40 lita, Bareeloitf domaće 345 fbr. 100 kilograma. Pad cijena debelim svinjama. U Slavoniji je ove jeseni utovljemo veoma mnogp svinja. Svaki poljoprivrednik pa i onaj nai" manji nastojao je da spremi za zimu jednu ili dvije svinje, koje će unovčiti na pijaci Uslijed ovako velike ponude popustila i® cijena tovljenim svinjama na minimum, P3 se sada na sajmovima mogu kupiti vrlo lijepi eksemplari tovljenih svinja po 4 do 5 Diln kg žive vage. U nekim selima ostalo je do 200 i 300 komada neprodanih tovljenih Svinja, jer su ih seljaci radije pridržali 2» vlastite potrebe, nego da ih prodaju tako jeftino. BEČKO TRŽIŠTE. Dogon je iznašao ukupno 2287 komad3 stoke za klanje, a od toga 1219 komad3 tovljene stoke i 1068 komada mršave stok®-Po provenienciji bilo je 1723 komada stok® j iz tuzemstva, 193 komada iz Madžarska 166 komada iz Jugoslavije i 205 komada . Rumunjske. Dotjerano je bilo Klg4 vol3* 656 bikova i 638 krava. Cijene su bile: Volovi ekstremni 070—>85, prima 1-45—T65! secunda >20—>40, tercia 0-95—1-15, blko^ 0-80—17)5, krave 0-75—>10, mršava sK*. 0.50—0.80 šilinga po kilogramu žive Promet je bio slab a prvoklasna roba Pt0l davana je uz cijene od pršlog tjedna d0* Su srednje kvalitete te bikovi i mršav3 stoka pojeftinili za 5—10 groša po kg. »'■'-H. \hi'i v r.r CIJENE STOKE NA STRANIM TRŽIŠTIMA. Volovi: Solun živi 10—1>50 drah^ oka, Braila, ugojena par 14—45.000, težajj! par 8—900 leja, Milano živi 1—II—III do >90, zaklani I—II 5'60—5-20 lira kiPj gram, Beč srpski ekstremi do >30, srp®11 I 1.15—1.30, II 1—1.25 šilinga. . Krave: Solun živa mjera 9—11 drah^ oka, Braila, muzare komad 3—4000 Milano žive 1—II—HI 2.50-1.90—1.40, ^ klane I—II 5—4115 lita kilogram, ekstremne >15, I >20—>15, H 0'90—-Ju šilinga kilogram. Telad: Braila komad IOOO—1200 Milano dorasla I—II—IH 4-20—S-eO-f!?:’ zaklana dorasla I—H 5'60—SDS lira kilogram. Svinje: Braila ugojene komad 2500 io ovuij^. ui kilogram, Marseille 850—650 franaka, 100 31 lograma, zaklana. > u Dovoz u Beč goveda 2374 kom., govejih i 1121 mesnatih i to: iz unutrašul;, sti Austrije 1502, iz Madžarske 304, Jugoslavije 193, iz Rumunije 365, iz če*1 slovaške 10 komada. Tržište kože SIROVA KOŽA. U inostranstvu opažamo svugde pogoršano raspoloženje, pa zbog toga na inostranim dražbama cene opadaju. Dražba zagrebačkog saveza mesara protekla je vrlo- dobro, usprkos slabim vestima iz inostranstva. Zbog velike konkurencije kod kupnje su bile postignute cene, koje stoje nad dnevnim cenama. Dražbena roba iznosila je samo 114 vagona govedjih koža i 'A vagona telećih koža. Govedje kože postigle su cenu od Din 9.60, a teleće kože 13.35, sve bež soli. Dnevne cene na tržištu ostale su nepromenjene, pa su notacije: Govedje kože do 30 kg Din 7 do- 8, teže od 30 kg Din 8 do 9, srpske 5%, a bosanske 10% niže; Teleće kože sa glavom, dugih nogu Din 11 do 12, bez glave, kratkih nogu Din ^ do- 14. Konjske kože i nadalje pobudjuju intere sa, ali su klanja malena, te ne- dolazi -robe na tržište. Sada započinje sezona svinjskih k0^' pošto su već započela klanja. Cene još 1,1 izrazite, ali preporuča se oprez kod nje, jer je eksport ovih koža moguć sa uz vrlo niske cene. , 1 Govedje kože u težini od 30 kg 5, a PfC ko 30 kg 6 Din po kg. , Juneće kože bez glave i kratkih na j 9—10 Din, a teleće takodjer bez kratkih nogu- u prosečnoj težini oko 4 ^ komad 12 do 13 Din kg. Kože i-strešen® soli plaćaju se srazmierno skuplje. R3^1^ se, da je novčana kriza i nestalnost sto1^, valute, kao i druge otežavajuće o-kolajL kriva, da je izvoz sirovih koža vrlo- s Trgovci nemaju mnogo robe, jer drže, da ie rizično sada imati velika skladišta koža i to iz gornjih razloga. Janjeće kože. Sezonska roba vredi 20— 21, a sadanja 15—16 dinara po komadu za uredno sortiranu robu. Kupnja je prilično rezervirana. Jareće koža Poslednjih dana prodano je nekoliko većih partija za Francusku na ba-2i 23—24 dinara po komadu. Domači zaključci su slabi i u koliko ih ima, prave se ža bazi od 20“do 22 dinara po komadu pre-tna kvaliteti. Kozje kože. Dobra roba vredi oko 15 dinara kilogram i to isključivo za domaču botrebu, dok za izvoz ta roba za sada ne dolazi u obzir. Ovčije kože. Za kavlake je sezona završena, a ovčije vrede 9 do 10 dinara po kilogramu prema kvalitetu. Inostranstvo se nikako ne interesira, pa su naši kupci vrlo rezervirani. Sitne kože. Na domaćem tržištu sitnih koža nema nikakvih promena, koje bi vre-tiito spomenuti. Raspoloženje je mlitavo, a i>Tomet skoro nikakav. Jedino jareće kožice za cipele nalaze kupaca uz vrlo snižene cjene. Zalihe su vrlo Žngfc • i- . .. / ■ : . . ■ ■ : , • ■; _ Stružna uputstva Pitanje: Ž. L. iz V. Šaljem Vam 2 uzorka jetrenjače i kobasice sa molbom, da iste pretražite. Mušterija mi je naime kobasice vratila i tvrdi, da ište mirišu na karbol. Pošto neznani, kako to može biti moguće, to Vas molim, da mi stvar razjasnite. Odgovor: Poslata nam jetrenjača i kobasica imala je zbilja vonj sličan karbolu. Jer se pak isti osječao najviše na crevu, to je to dokaz, da je taj miris nastao zbog vanjskih uzroka i to baš zbog neodgovarajuće smese za dimljenje. Vlažna, plesniva ili inače nečista piljevina prouzrokuje kod dimljenja kreozotove pare te dobije tako kod kobasičarskih i mesnatih proizvoda neugodan tek i vonj kao kod karbola. Pitanje: K. R. iz B. Molim pretražite pri-poslati'Vam komad svinjskog mesa, koji kod kuvanja slabo miriše. Šta je uzrok tome? Odgovor: Kod kuvanja ovog mesa uselili smo jak duh po vepru. Uzrok tome treba tražiti u činjenici, da se kod životinje-, od koje je to meso, ne radi o čistoj svinji, ier koji put i obični veprovi imaju ovakav vonj. Pitanje: M. B. Iz I. Šaljem Vam jednu probu od šunkarice da istu pretražite pa rni molim javite odakle dolazi to, da se kod rezanja te šunkarice prikažu kapljice vode. Odgovor: Pregledali smo poslatu nam šimkaricu i ustanovili "smo, da to nisu vodene kapljice, već kapljice od masti. Vi se možete sami o tom uveriti na taj način, ako stavite prerezanu površinu na komadič upi-jaćeg papira. Ako1 bi se radilo o vodnim kapljicama to bi uipijač bio samo mokar, pa bi se uskoro i posušio. U ovom slučaju pak ostaje na upijačoj hartiji mrlja, koja dokazuje, da se radi o masti;. Uzrok ove male greške je u tome, što se za šunkaricu uzela premekana slanina, te je bila kobasica malo pretopio zadimljena. Opazićete kod raznih delova slanine, da je ona na mnogitn mesti-ma premasna. U ostalom šunkarica je bez svake druge greške. Pitanje: V. P. iz L. Šta je uzrok, da pri-poslata Vam sirova kobasica, koja je izra-djena od dobrog govedjeg mesa i dobro ras-hladjenog svinjskog mesa1, nije dobra? Odgovor: Sirova kobasica je bila iskvarena, i zato i nije više užitna. Krivnja leži najviše na samom sirovom materijalu. Kako je razvidno iz samog materijala kobasice, moralo je meso biti veoma vlažno i sigurno od svinje, koja je bila bremenita ili barem pre klanja veoma uzrujana. Drugi uzrok je taj, što je bila tek: napunjena kobasica suviše brzo posušena, što se jasno vidi na crevu i na tvrdoj kori. Pošto je bilo ispari van je kobasice već u samom jedru ustavljeno, to je zbog toga bila kobasica potpuno udušena. SUŠENJE SLANINE U DIMU. Više puta kod sušenja u dimu slaniha poprima neugodan tek. Kako bi tomu pomogli? U najviše slučajeva poprimila je slanina neugodni tek, ako je za sušenje bila upo-trebljena smesa od hrastove i bukove paljevine. Radi toga ova smesa nikako ne srne se upotrebljavati. Kod sagorjevanja smese od hrastove i bukove paljevine stvara se u dimu para od kreozota, što je tekućina neugodnog vonja i oštrog kao plesnivog teka. Kod sušenja u dimu, koji zadržaje kreozotove pare, prodiru ove pare u slaninu i otuda onaj odvratni tek slanine. Neugodan tek stvara se i onda, kada bude upotreblfeno za dimljenje vlažno ili plesnivo gorivo samo jedne vrsti, dakle bilo samo hrastovo, bilo samo bukovo. Treba dakle pomljivo odabrati materijal za dimljenje. Ako slučajno ima samo vlažan ili plesniv materijal, treba ga sušiti i vjetriti u zračnom prostoru. Ko će ovaj naputak uvažiti, biće s Slaninom zadovoljan. Recepti Vratnica (Berliner Knackwurst). Uzmi 10 kg govedine i svinjetine dodaj 6 kg svinjske bobice (Plam), sareži po mogučstvu sa njihaćim noževima (VViegenmesser) sasma na sitno, dodaj 500 g soli, 60 g samlenog belog bibera, 5g kalisaJpetra i po volji nekoliko kumina. Sa ovom smesom napuni tanka svinjska oreva, ca 100 g komad. Lovačke kobasice. Za ove se kobasice uzima svinjsko meso bez žilja. Ako je svinjsko meso mnogo masno, onda se dodaje Vt kg govedjeg mesa bez žilja. Sve se baci pod noževe na panj, u pola isecka, a onda se meće sledeći začin: na 20 kg takvog mesa, 600 g soli, 20 g salitre, 40 g paprike, 60 g belog sitnog bibera, 20 g belog struga-nog luka, i dalje se secka noževima i okreće, sve dok ne bude sećeno do debljine graška i dobro promešano. Onda se skida sa panja i mete u čist suh sud i ostavi na hladno mesto za 24 sati, pa se onda puni u tanka govedja creva tvrdo. Veže se u krugove ili se ostavi u celo, povesi na vazduh 6 sati, onda 12 sati u sasvim hladan dim, nanovo na promaju te se tamo ostavi, dok ne bude gotovo za jelo. Krakovske salame. Mladje i friško svinjsko meso bez žilja seče se nožem u manje kocke. Na 50 kg tog mesa mete se 1400 g soli, 50 g salitre, 1O0 g šećera. Dobro se sve izmeša, da upije se i dobro se zabije u suv sud, tako da nema vazduha izmedju mesa. Tako Se ostavi 2 dana. Kada se uzima u rad, dodaje se 10 kg jakog prata, 130 g sitnog belog bibera, 12 g tucanog kumina, nekoliko mlevenog korijandera i vrlo malo belog luka. Sve se dobro izmeša i puni u šira govedja creva na duže komade bez vazduha, veže redje popreko i suši se toplom vatrom. Kuva se u vodi od 74' stepeni 2 sata, vrati u pušnicu za 10 minuta, položi na tablu i pokrije suvom krpom, da se ohladi. Onda se povesi na vazduh 6—8 sati, seče i prodaje. IZLOŽBENI PROZORI ZA BOŽIĆ. Stara je već tradicija, da se izložbeni prozori naših mesara i kobasičara za Božić što lepše i što savesnije doteruju i Iskite, da bi privlačili svojom dekoracijom potrošače za onu robu, koju radnja njima može pružiti. U mnogim radnjama za taj, posao treba da se stara majstorica, jer su njezine nežne ruke daleko spremnije za vezivanje pantlika, aranžiranje korpica za prezentiranje robe itđ. kao grublje majstorove ruke. Premda su sada slabija vremena i oskudeva se u novcu, ipak se nesme štediti sa dekoracijama i dekorLranjem izloga, jer je ovo najpodesnija reklama za svakog obrtnika, naročito za savremenog mesara. Nije dovoljno, da drži mesar svoju robu samo u lokalu, pa makar još tako lepa i ukusna bila, već je potrebno, da ju izloži očima potrošača, kako bi se i oni mogli uvjeriti o sposobnostima radnje. Poznata je iz izkustva činjenica, da se baš kraj slabih po- slovnih veza mora sve preduzeti, da se zbog velike konkurencije privlači mušterije u radnju. To treba svakako uraditi baš za Božić, jer je to svakome na j dražji prazidk i na taj dan kupuje samo najbolju robu. Nesme dakle nikako tužiti onaj mesar ili kobasičar, koji izložbu nije nikako u dešavao, da mu je možda izostala koja inače stalna mušterija, jer je sigurno otišla kod konkurenta, koji je umeo baš spretnim i umešnim aranžiranjem svog izloga privući njegove mušterije od mušterije svog kon-prozor mora svojom dekoracijom da utiče na mušterije. Predmeti, kop su izloženi u izlogu treba da mušteriju podsećaju na potrebu i da joj olakšaju izbor i tako privedu ju radnju da kupi one stvari, koje je u izlogu videla. Stara je navika, da se za praznike pozivaju prijatelji u goste i svako znade, kakav je ponos domaćice, ako može goste dobro poslužiti sa raznim finim pečenjima, kobasicama itd. Zato baš za Božić domaćice idu sa osobitom pažnjom na kupovanje i kritičnim okom posmatraju izložbene prozore, da se osvedoče, gde će kupiti najbolje meso i drugu suhomesnatu robu, koja bi odgovarala i gde će biti najbolje poslužena. Istina je doduše, da imade svaka starija radnja svoje stalne mušteiiie, ali princip savremenog mesara i kobasičara mora da bude, da gleda i da nastoji, da privlači u svoju radnju nove mušterije. Raspoloženje publike vrlo je promenjrvo, i mnogoputa se dogadja, da koji od mušterija, iz, bilo kog razloga, koji je sigurno važan i koji sopstvenik radnje ne poznaje, izostaje. Daklem ne samo zbog toga se mora svako starati, da si pridobije uvjek novih zadovoljnih mušterija, pa je onda prijatno videti u svojoj radnji nova lica, koja ranije nisu dolazila, i to u zamjenu za one stare mušterije. I baš za Božić se nudi najbolja prilika pokazati potrošačima što se znade i svako može biti .uvjeren, da će mu dobro aranžiran izlog privući mnogo više mušterija, no inaće. Pogledajmo, primera radi, koliko troše velike tvornice za re-klamu, samo da privuku što više mušterija za svoje proizvode! Hrdjavu uslugu učiniće si mesar ili kobasičar, koji bi zanemario moderni način reklame. Božić je zbog tpga najzgodnija prilika, da mesar i kobasičar pokaže, što može sve njegova radnja mušterijama nuditi. Zar nije možda prijatno za majstoricu ili majstora, koji stoje u mesnici i gledaju, kako se sakuplja čitav niz publike pred njihovim izložbenim prozorom i jedan drugoga upozoravaju na lepo adešen izlog? I već u tom slučaju plačen je trud, utrošen oko dekorisanja prozora, i još više onda, kad otvore mušterije vrata od mesnice i odlaze zadovoljni iz radnje, jer su uvjereni, da su dobro kupili. Privlačna dekoracija ne treba da bude skupa ili odviše komplikovana, jer se i sa malim sredstvima može polučiti ukusan I odličan aranžma izloga. Zato ne propuštajte prilike, da udesite svi svoje izložbene prozore za Božić, pa ćete biti u prvom redu zadovoljni vi i vaše mušterije! i Najnovije i najbolje reme-vješalice za meso i kobasice su iz ,,Anticorro“ nehrdjavnog materijala, »obijaju se u svim veličinama i dimenzijama raznih konstrukcija^ Kod narudžbe ili upita za cene, po rebno je, da se pošalju tacni ^ crw- od zida, da li treba kuke da r.u vrlo šiljaste niimnmnininmmmm Kš Sli m i T, _ ........... ...... ' c&r. ili tupe. I)a ii kuke moraju biti ravne, iii svinute na sredini. Vidi sliku kuke gore! Javite, kakvo odstojanje od kuke i obavezan proračun - 'Ce"“ 1 matice "isu iz nehrđjavog materijala - Izradjujemo i tkzv. S kuke iz nehrdjavnog Ca” na vriif nama od 12 do ^ _ R*«* iz »^rdjabnog materijala svugde su skuplije za najmanje 60«/o od naših Anticorro ore ma veličinama od Din li do .4) - remc ka0 n p emitirane, poniklovane itd. do kuke je potrebno, šta ćete vješati na reme, pa ćete dobiti na osnovu tih informacija taćan Cena tih nehrd/avih rema je po metru oko 380 do 480 dinara, a onih najjačih oko 600 dinara Uključene su u tu cjenu i konzole i kuke, kao sve potrebno za montiranje, materijala Cena pr reme, predstavljaju više 100% većju vrednost, no sve WoIi (mesorezni stroj) br. 221, sistema K‘G!) najbolji je Wolf današnjice, naročito o.-iaj baš sada konstruisan sa krugljastini ležištem, pa su se ovom Wo!fu sada namestile rebra koso te udesio brzoteralni puž, tako da je zbog tih osobina danas taj VVplf najbolji i najjeftiniji. Promer plo-če je 10 cm, te njega upotrebljavaju za manje pa ćak i za veće kobasičarske radnje. Pošto je promjer ploče vrlo velik, ipak je cena tog Wolfa vrlo niska, jer stoji samo Din 2800, što je u primeru sa cenama drugih Wolfova zbilja cena bez konkurence Taj Wolf se može dobiti na ručni i motorski pogon, kao i samo na motorski. Na zelju debija se i sa stalkom. Nabavite si samo ovakav Wolf sa 10 cm premera ploče, jer svi drugi i manji ne odgovaraju Vašim potrebama! Najbolji, najizdržljiviji, najlepši i najhigijen-skiji panj je danas onaj, izradjen od kuvanog grabovog drveta. Cena ovakvom panju vrlo je niska, te se izradjuje prema narudžbi u svim veličinama, t. j visini i širini, kao i u najrazno-raznijim oblikama. T r a ž liVEČ sistem RGD 182, potreban je danas svakom me-saru i kobasicaru. Kod narudžbe treba naročito naglasiti, da li se isti želi sa kurblom, CITO< proizvod tvornice: IG. HAUTS EIDAH ROB. DINZI D. D. WIEN XVI OSNOVANA 1851 GODINE Skladište u Zagrebu Mihanovićeva ulica broj 1 u palači hotela „ESPLANADE” Skladište u Beogradu Knez Mihajiova ulica broj 18 Zastupnik: Št. Vid nad Ljubljano Svaka vaga je snab-devena napravom za odredjivanjetare Zastupnik: Zagreb Smićiklasova 21 Tvornica ima 80 godišnje iskustvo u fabrikaciji vaga Na dugoročnu odplatu — Uz gotov novac veliki popust JE Znak Kvalitete! Tvornica „TITAN" o. d. u Kamniku kod ijia&šjane Svuda tražite mašine sa markom ,,Titan“ Svuda tražite mašine sa markom ,Jitan“ izradjuje prvovrsne strojeve za sečenje mesa, dvostruko u vatri pokalajsane (počinjene), sa čeličnim pločevima i noževima. Cijene vrlo umjerene! Neophodno potreban za svaku mesarsko-kobasičarsku radnju je „Eisluftkompressor", novi ventilator, koji u kratko vreme bez leda ohladi vazduh, te osuši meso. Struja se troši na sat samo za 2—3 Din. Dobiti se može u dvema veličinama: cena malome je Din 2400'—, a većemu Din 3000'—. Poručiti se može izravna od tvornice Alfred Wtmderlich, Deutsdie Efektro-Maschinen und Apparate - Bau, BEIŠLIM, S. 42, Mopitzstrass© 14-15., ili kod njenog zastupstva: iliidalf druđnik, Ljubšlana-Dravlje. Šalje se isključivo samo pouzećem. Kod narudžbe treba navesti, da li se treba za Gleich-, Wechsel- ili Drehstrom te kolika je voltaža i kolika perijoda. Platno ___________ za mesarske kecelje (pripasnike) kao i gotove keceije sa mono-gramom po zadanoj mjeri kupuje se najboije i najjeftinije kod samo- proizvadjaća Alfred kuhn, OSIJEK - NOVIGRAD DIVALTOVA ULICA 150 - TELEFON 3-95 BRZOJAVI: KUHN OSIJEK NOVIGRAD Lijepo izradjena kecelja sa monogramom je najbolji poklon za svaku priliku. Plutove izolacije za hladione, ledenice, mesarnice itd. Jelačin & Komp Ljubljana FRIEDRICH i HAAGA ZAGREB TRG BURZE I Specialna tvornica strojeva za suhomesnatu robu, hladionika, ure-djaja za prođavaone. Najbolje i najjeftinije vrelo za nabavu sve vrsti mesarskih potrepština, aiata. I a mirodije, salitre itd. Vlastita radiona za popravke i brusiona. Svim Interesentima! Prodaje se radiona za izradbu kobasica i suhomesnate robe, sa svim potrebnim strojevima i prodavaonicom, (dućanom). Dopise slbti na upravu našeg’ lista. Veležganjarna, FR A-NC ZALETEL, St. Vid nad Ljubljano. —^ Proizvaja : vse vrste žganja in likerja. Specijaliteta „BRINJEVEC". Kupujem za vse tvrtke: debele svinje, mast i slaninu ririiiiM n——■bh—gg za bilo koje krajeve Trgovina stoke i velemesarija tiita Brašanac, Beguša, z. p. Erdevik Srem I Izdaja: Konzorcij Mesarskega Lista, Št. Vid nad Ljubljano — Stanko Zorko, Dravlje, št. 103. — Tiskarna „Slovenija*4 v Ljubljani. Odgovorni urednik in predstavnik za tiskarno Albert Kolman. Ljubljana, Celovška c 61. POSLOVNI «CAPUf( ZA HESAAi p * NKERl) iz najboljeg šnirlburIhenC*3 po mjeri i gotovi Cijena Din Bijeli raantli muški i ženS'l’)0 iz najboljeg materijala > mjeri i gotovo Cijena počam od 100 Di11 „PANERRON” izradba svakovrsnih poslovnih odijela. Boškovićeva ulica 8. TELEFON 21-87