KRALJE'
Hli
7
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA G3 (3)

O VLNACA
INDUSTRIJSKE SVOJINE IZDAN 10. marta 1923.
PATENTNI SPIS BR. 739.
Socićtć Lvonnaise ^Industrie Mecaniquef Caluire,
Francuska.
Dispozitiv primenjen na automobilnim kolima ti cilju upotrebe komprimiranog vazduha za upravljanje raznim organima ili aparatima.
Prijava od 29. marta 1921.	Važi od 1. aprila 1922.
Pravo prvenstva od 8. oktobra 1919. (Francuska).
Ovaj se pronalazak odnosi na dispozitiv koji omogućava upotrebu kompromiranog vazduha na automobilnim kolima, a za upravljanje raznim organima ili aparatima ili za ma koju drugu primenu.
Priloženi nacrt pokazuje, na primer u obliku šeme, jedan naćin da se ostvari predmet pronalaska.
Sl. 1 je opšti izgled šasija automobilskih kola, na kojoj je primenjen pronalazak.
SI. 2 je detaljan izgled vazdušnog kompresora.
SI. 3 je detaljan izgled jednog detandera komprimiranog vazduha.
SI. 4 je detaljan izgled dispozitiva za pne-umatično upravljanje kočnicama.
Dispozitiv, koji je predmet pronalaska obuhvata :
1.	Jedan vazdušni komresor a (si. 1) kup-lovan sa motorom b, koji ga pokreće bilo istom bilo različitom brzinom pomoću jednog multiplikatora i reduktora brzine. Kompresor je snabdeven jednim automatskim aparatom za ograničavanje pritiska, tako da prestaje da komprimira vazduh čim je dostignut maksi-
malni pritisak. SI. 2 prestavlja, na primer jedan vazdušni kompresor, koji je naročito pogodan za gore označeni c'lj. Njime neposredno upravlja zupčasta osovina 1 motora helikoidalnim zahvatanjem zubaca 2 smanjujući brzinu. Ovo je zahvahinje deo jedne osovine 3, montirane na kugel lagerima 4, 4 na kojoj se nalaze dve ručice 5, koje opet pokreću dve kurlbe 6 i dva klipa 7, 7' učvršćeni na 180° jedan prema drugom. Ovi se klipovi kreću u dva cilindra za raznog prečnika; veći 8 uvlači vazduh pod atmosferskim pritiskom i tera ga u drugi 9 pod većim pri tiskom; drugi klip sada tera taj već komprimirani vazduh u rezervoar d komprimirajući ga na još veći pritisak. Oelishodno raspore-djeni ventili 20, 21, i 22 omogućavaju taj proces.
Da bi se komprimiranje sadržalo na izve-snoj odredjenoj meri, stavljena je u vezu sa kanalizacijom za kompromirani vazduh 23 jedna kutija sa opnom 11. Ova opna, koja se nadima pod pritickom vazduha sukobljava se sa jednim krutim poklopcem 13, nt koji se oslanja poluga 14, pokretna oko jedne nepo-
3. DIN.
iniŽne tačke 15 i čiji se jedan kraj oslanja na jednu oprugu 10 čiji se napon reguliše zavrtojem 24. Jedan prutić 17, spojen sa oprugom 14, gura jednu polužicu 13, koja zavlačeei se iznad pulera 19 ventila za uvlačenje, sprečava ventil da se povrati na svoje mesto.
Ovaj kompresor funkcioniše na sledeči način: kada se postigne pritisak odgovarvjući naponu opruge 16 koja se može regulisati, dovoljno je da se priti-ak samo malo poveća, pa da se opruga prignječi pritiskom opne 11, prutić 17 se pomera, povlačeći i plužicu 18 kola pritiskuje pufer 19 ventila 20 i otvara ventil. Vazduh ne moše više da sa komprimira u prvom cilindru 8 i kompresor prestaje da dejstvuje. Oim pritisak spadne, opruga 16 odgurne opnu 11 i opružica 18 vrati se natrag, tako da se ventil ponovo oslobadja i komprimiranje vazduha može ponovo otpočeti.
Cirkulacija vode, nastavljena na cirkulaciju vode motora, sprečava prekomerno površava-nje temperature koje bi se proizvelo komprimiranjem vazduha.
2.	Jedan rezervoar za kompromirani vazduh d (si 1) gde se skuplja vazduh po odredje-nim maksimalnim pritiskom.
3.	Odvode na koprimiran vazduha, snab-devene detanderima f i vezane bilo za rezervoar. bilo za ma koju tačku kanalizacije. De-tan. eri se moga regulisati, a rasporedjeni su tako da ograničavaju na odredjenoj visini, nižoj ili jednakoj onoj u rezervoaru d, stalan pritisak u kanalizaciji iliu a paratima sa kojima su oni u vezi.
SI. 3 prestavlja, kao primer jedan detander, koji je osobito pogodan za naš, cilj, zato žto dozvoljava da se visina stalnog pritiska, koji pokazuje jedan manometar, reguliče sasvim precizno.
Taj detander se sastoji od jednog cilindar-nog tela 31, koji ima jedan ulaz za vazduh pod visokim pritiskom 32 i jedan izlaz za vazduh pod niskim pritiskom. U cilindru se kreće klip 34, sužen na jednom mestu 35 i na čiju donju površinu 36 deluje rašireni vazduh, čiji je pritisak uravnotežen, na gornjem delu 37, jednom oprugom 38, čiji se napon može regulisati. Sve dok se napon opruge 38 veći od prit'ska raširenog vazduha, klip je potisnut na niže; postoji slobodna veza izmedju vazduha visokog pritiska koji dolazi kroz kanal 32, i kanalizacije raširenog vazduha 33. Cim je pritisak u kanalizaciji viši od napona opruge 38, klip sabija uvek podižući se: u tom kretanju njegov donji đeo zatrara otvor kanala za dolazak vazduha pod visokim pvitiskom 32. Ako se pritisak
spusti u kanalizaciji raširenog vazduha 33, piotiv-pritisak opruge tera klip na niže, koji otkrivajući, dovod vazduha pod velikim pritiskom 2, dopušta da komprimirani vazduh ponovo ulazi.
Protiv pritisak opruge 38 reguliše se pomoću jednog šešira sa zavojcima 39, kojim se upravlja na pr. pomoću jedne ručice 40. Vodeći tu ručicu po jednoj graduisauoj pločici menja se protiv-pritisak opruge i samim tim visina pritiska raširenog vazduha. Tako se na pr. može menjati pritisak vazduha koji deluje na kočnice prema padu, drzini, stanju puta, i t. d.
Taj detander služi u isto vreme i kao ventil za sigurnost, ako pritisak raširenog vazduha dovoljno naraste, da gurne klip 34 do jednog otvora za ispuštanje 41, u dodiru sa atmosferom, onda suvišni vazduh odlazi kroz taj otvor sve dok klip, zbog vaspostavljanja normalnog pritiska, pri svom silaženju opet ne skrije otvor za ispuštanje.
4.	Svaka kanalizacija ili aparat može da se snabde sa dva -ventila ili slavine: jedan za upuštanje vazduha ražirenog na odredjeni pritisak, a drugi za ispuštanje komprimiranog vazduha iz aparata u atmosferu.
Pri mene komprimiranog vazduha na automobilima jesu mnogobrojne. Kao primer može se na\esti:
a)	Stavljanje u pokret motora.
Ta piimena nije nova u koliko se tiče upotrebe komprimovanog vazduha za stavljanje u pokret eksplozivnog motora: ona je navedena samo kao posledica postavljanja na au-tomobilnim kolima stalnog izvora vazduha pod pritiskom, kao što je to gore opisano.
b)	kočenje točkova.
Ova primena ima velikih preimućstva, jer su organi prosti, a pri tom se lako instaliraju naročito u slučaju kada se postave kočnice na prednjim točkovima. Komprimirani vazduh dovodi se u kočnicu g (tig, 1) jednom elastičnom cevi ili jednim sastavkom na zglob, što omogućava da se točkovi mogu upravljati, dok delovi samo kočnice mogu biti istovetni sa kočnicama na zadnjim točkovima. Komprimirani vazduh deluje na jedan klip, koji upravlja vilicama i bilo neposredno bilo preko poluge J i zubaca 'k. Može se udesiti nejednako kočenje za prednje i zadnje točkove da bi se izbeglo klizanje, i to ili menjanjem pritisaka pomoću dva detandera ili upotreblja-vanjem raznih prečnika cilindara i hodova klipova sa jednim jedinim detanderom, ili menjanjem veličine ma kog drugog organa za upravljanje.
Kočnicom upravlja jedna obična pedala 25, koju vraća opruga 26. Dva ventiia sa opru-
gama 27, 28 vezani su za nju šipkom 29 i polugom na zglob 30. Kada je pedala van upotrebe, ventil 27 ostaje otvoren, te u kočnicama vlada atmoslerski pritisak. Kada se pritisne na pedalu, najpre se zatvori ventil 27; zatim pošto se ventil 28 otvara, on upu-žta komprimirani vazduh i kočnica dejstvuje. Ako se pedala 25 pusti, prvo prestaje upuštanje vazduha, zatim, pošto se ventil 27 otvori pod uticajem povratne opruge pedaline 2G, vazduh islazi iz kočnice i kočenje prestaje.
Taj se dispozitiv može upotrebiti istovremeno sa ručnom kočnicom ili kojom drugom dejstvujući na običan način na iste vilice kočnice, i ne iziskujući nikakve dopunske organe sem organa za upravljanje. Utam slučaju oba načina kočenja mogu da se upotrebe istovremeno ili odvojeno: pneumatička kočnica može na pr. da dejstvuje na sva četiri točka, a ručna samo na zadnje točkove i na diferencijal, te da služi kao kočnica za bezbednost.
c)	Dovodjenje u karburator ili zejtina u jedan viši rezervoar itd.
Rašireni vazduli pod proizvoljnim p itiskom može se upotrebiti za potiskivanje benzina iz rezervoara i do karburatora, kad je ovaj na višem nivou, ili za potiskivanje zejtina iz rezervoara m na veću visinu ili u koju maza-licu' pod pritiskom.
d)	Osvetljenje. — Svaki sistem osvetljen ja sa komprimiranim vazduhom može da se upotrebi, pošto pronalazak dopušta da se za tu svrhu upotrebi permanentni i za kola utvr-djeni izvor komprimiranog vazduha pod stalnim pritiskom.
e)	Pumpanje guma. Može se vršiti neposredno, bilo da je motor u pokretu ili u miru, ako se gume vežu za reservoar komprimira-
nog vazduha jednom gipkom cevi n na kojoj se nalazi slavina za malu potrošnju ijednom manometar. Pridolazak vazduha prekida se kad je dostignut željeni pritisak. Ili se pak upotrebi jedan detanđer sa pritiskom koji se može regulisati a koji daje komprimiran vazduh direktno pod traženim pritiskom.
f)	Pneumatička dizalica. Svaki sistem pneu-matičke x dizalice o može se upotrebiti. Naročito pak cilindarno telo sa klipom koji nosi direktno tanjir za podmetanje ispod dela, koji valja izdići. Jedan šip ograničava podizanje u visinu, a jedna zupčasta poluga sa zaponom ne da klipu da se povraća. Cilindar ima jednu slavinu za upuštanje vazduha, a jednu za ispuštanje.
g)	Snabdevanje motora komprimiranim vazduhom kada se upotrebljava gasovita smeša pod pritiskom (na primer u slučaju gasnih turbina).
h)	Stavljanje u dejstvo jedne trube ili jednog signala.
i)	I, u opšte, pokretanje makakvog servo-motora upotrebljenog na automobilu.
PATENTNI Z\HTEV:
Dispozitiv primenjen na automobilnim kolima u cilju upotrebe komprimiranog vazduha za upravljanje raznim organima ili aparatima naznačen time što se sastoje od jednog vaz-dušnog kompresora vezanog za motor, jedne kanalizacje za vazduh visokog pritiska koja ima jedan intermedirani rezervoar za vazduh, i detandera sa stalnim pritiskom na rtguli-sanje, koji omogućavaju upotrebu vazduha niskog pritiska za uprevljanje organima ili za nepos:edno iskorišćavanje.
■





•	■	i
.
< t.'	:	' rr];
■

!


-ha Ki




.


-
'
■
1 ' , . i: :












'
1
.

....... .*
'


■
.
.

Ad pđtent broj 739.
FIG .1
FIG. 2	FIG. 3	FIG.4-




























	
	
• ■	
	
	
	
	
	
	
	
	
	


			
			
			
			
			


'