KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 33 (1)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15. OKTOBRA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 1420.
Maschinen fabrik Esslingen, Esslingen, a/Neckar
Postupak za produkciju kalupljenih komada iz ferosiliciuma, spremnih za
razašiljanje i obradjivanje.
Prijava od 27. marta 1921.	Važi od 1. januara 1923.
Pravo prvenstva od 19 novembra 1917. (NemaČka).
Pri upotrebi visokopercentnoga ferosiliciuma, priredjenojja u električnoj peci, za produkciju gvozdenih legura visoke postojanosti prema kiselinama u kupolskpj peći. pokazala se je ta nepovoljnost, sto se Arosilicijum li-leruje, delomice, u slanju prašine, pa to njegovo svojstvo što je prirodno, otežava stavljanje u ptć, i dalju preradu. K tome dolazi još i to, što se ferosilicij ura neobično teško obrađjuje i onda, kad se nalazi u većim komadima. jer je veoma krt. te se i, srazmer-no čvrsti, komadi zbog čisto mehaničkih napora pri topljenju u kupol.skoj peći, razbiju u sitnu prašinu. Pod tim prilikama, ferosili-cijum ne samo što lako sagori, i stime pio-uzrokuje veline gubitke, nego se i teško može s njime da postigne jednolika rastopljena masa u kupoLkoj peći jer se on zbog sitnine, ne topi jednako s ostalim sadržinama smese. Dok spomenuti gubici — b-z obzira na nedostatke, što ih oni sami u sebi sadrže — osujećuju svaki, ma i približni proračun one količine ferosilicijuma, koja se zaista isko-'rišćuje.
Da bi se pomoglo toj nepovoljnosti, proizvodi firma, što najavljuje jvatent, iz ferosilicijuma onakvog kakav se liferuje, pomoću obična cementa koji se brzo veže, ili i drugih srestava za vezivanje, komade kao pri proizvodnji betonskog kamenja. Pokazala se zgodnom srazmera od jednoga dela cementa i 4 dela ferosilicijuma. Koja se količina cementa upotrebljava u pojedinom slučaju, to zavisi samo od mehaničkog svojstva mase.
Ta srazmera nije važna za sam proces topljenja, jer i cement, i materije koje su, možda, sadržane u vodi, s kojom se je cement mešao, prelaze sve u otpatke i ne uplivišu nimalo na sastav ferosibcijumovih legura, koje treba da se proizvedu.
Pri to ne se postupi tako, da se liferovani ferosiliojum, ako je, možda, u većim komadima, prvo razbije od prilike do lešnikove veličine a onda da se sme-a s cementom i vodom, ili zgodnim rastvorima soli, po načinu, običajnom u betonskoj industriji, i iz to^a da se naprave komadi, koji onda na vazi ihu otvrdnu. Oni su onda kao kamen tzrdi, i mogu se upotrebiti u kupolskoj peći bez spi menutih nedostitaka. )ni se tope pravilno. zajedno s ostalim sadržinama smese. Proces topljenja potpuno je normalan. Tek je sad moguće da se dobiju gvozdena livenja veoma otporna prema kiselinama u pravilnom radu, koji daje uvek jelnolike produkte, što đ> sada nije bilo moguće.
Ovaj se, gore opisani, postupak razlikuje od ostalih, u metalurgiji dosada običajnih postupaka briketiranja, naročito time što su se, pri briketiranju radi i slično koje dolazile u obzir, kalupilo sa odgovarajućim sre-stvom za vezivanje, ili bez njega, u sposobnim presama, pod pritiskom koji jako rasti. Pokazalo se, kao što je već spomenuto, da se ferosilicijum na taj način ne može presevati u komade, nego da je, naprotiv, nužno da ga se slepi pomoću jednog srestva za vezivanje, nalik na cement, bez pritiska. Pri
Din. 1.
tome se je i to pokazalo da je bojazan koja u opšte vlada u tehnici bezrazložna naime, da bi dodaci kalcijuma, koji na taj poslednji način dospevaju u ferosilicijum, mogli da budu štetni, i to upravo pri preradjivanju ferosili-cijuma, i da se dakle terosilicijum drukčije vlada nego ostale slične sirovine koje dolaze u obzir.
Dalje treba da se istakne još i važna razlika od poznatih stvari: što su se do sada briketirali samo dovoljno sitni otpaci, otpaci u stanju prašine, lomljive rude i slično, dok se, prema ovomu pronalasku, veliki komadi ferosilieijuma moraju naročito u tu svrhu da razbiju da bi se mogli briketirati. Jer, dok je paketiranje do sada išlo samo za tim da se sitnež, i slično, skalupi u komade s kojima se može baratati, treba da ovaj pronalazak ukloni one nepovoljnosti što su nastajale zbog toga, što se je masa, koja se je sastojala iz krupnih komada, već samo zbog mehaničkih napora u peći razbijala u sitan prah.
Pod tim prilikama postalo je tek po današnjem postupku, i uz upotrebu komada ska-lupljenih prema tome postupku mogućim, da se na zadovoljiv način upotrebljava visoko-percentni terosilicijum pri topljenju gvozdenih legura sa manje silicijuma.
PATENTNI ZAHTEV:
1.) Postupak za produkciju kalupljenih komada iz ferosilieijuma, spremnih za raza-šiijanje i obrađjivanje, naznačen time, što se blokovi ferosilieijuma razbiju do veličine lešnika te im se po slučaju (ako ih ima) dodaju oni delovi ferosilicija, koji su već tako i tako u formi sitneža i prašine a onda se pomešajo ili s cementom i s vodom ili zgodnim rastvorima soli, ili opet s drugima, nalik srestvima za vezivanje a onda skalupe u komade, prema postupku, običajnom kod produkcije betonskog kamenja.