Zagreb1, 16, maria 1934.
L J U B L J A ST- A
Poštarina plaćena u gotovom	Uođ. VI. Broj 11.
Pojedini broj stoji 1.50 dinara
Naša publicistička akcija imala bi još voće rezultate i još bolji uspjeh, kad bi što više ostalih listova preštampavau' vijesti iz Julijske Krajine iz našega lista O onome što so do gadja u Julij-skoj Krajini mora biti obavješten što veći broj ljudi.
Upozoravamo zato sve redakcije, ^ koje primaju naš list, da im sve ono što jc štampano u listu »Istra« stoji sasvim na raspolaganje. Dozvoljavamo preštam-pavanje i bez navadjanja iz*’or&, a novinari mogu da se služe našim poda cima onako kako smatraju za shodnije i praktičnije.
CMSUO SAVEZA JUGOSIOVENSKIM EMIGRANATA, IZ HUMSKE KRAJINE

„PICCOLO” ŠTEJE ITALIJANE V GORICI
Ljubljana, 10 marca 1933 (Agis.)
V 9. številki »Istre« smo pokazali na kratko način prikazovanja in dokazovanja tržaškega »Piccola« o italijanstvu naših mest Idrije in Postojne. »Piccolo, je objavil še več sličnih člankov in se še vedno muči in poti, da bi dokazal italijansko preteklost in sedanjost še drugih naših mest. Tako se je ustavil tudi pri Gorici. Vredno sem nam zdi, da predočimo našim čitateljem ta članek. Fraz v fašističnem, časopisju nikoli in jih tudi sedaj ne manjka. Ni čudno torej, če se tudi ta članek začenja, nadaljuje in končuje s frazami o »slavni preteklosti«, borbi in izžarevanju itahjanstva mest, ležečih na zemljepisni, zgodovinski in jezikovni meji Italije, ki so kljub krutim in celo krvavim bojem s sovražniki ostala zvesta, brezpogojno zvesta, svoji rimski materi«.
Eno takih mest naj bi bila Gorica. Sem, da so se vseljevale »le compatte popolazioni vernacole« iz. Soške in Vipavske doline, Krasa, Julijskih Alp in slovenski priseljenci s Kranjske, Štajerske, Koroške ter avstrijski funkcionarji iz vseh pokrajin Avstrije. Toda z izselitvijo teh priseljencev, so prišli no njih mesta bratje iz vseh pokrajin Italije« in mesto je, prevzelo zopet svojo -staro vlogo, kot žarišče italijan-' stva v ozemlju svoje province. K vsemu temu ugotavlja še sledeče: Prava anomalija iz tistih časov sta še danes višje semenišče in katoliška tiskarna v slovenskih rokah! -- Tako pravi »Piccolo«. Če bi se hoteli spuščali v podrobno razmotrillanje bi nas zavedlo predaleč. Omenimo naj le' par zgodovinskih dejstev, preko katerih bi bilo težko iti.
Gorica, Goričica, Gradišče, Videm, Bel-■ grad, Virk, Plavce itd., itd in vsa imena iz okolice Gorice z Lobnikom, tei y sicer laški kraj, so slovanskega izvora in pričajo, da tu že od nekdaj žive strnjeno naseljeni Slovenci. Gorica je danes nekako gnezdo v ostali slovanski pokrajini, v katero so se priseljevali in v njej tudi ostali do danes še Italijani, prej pa Nemci. Ime Gorica se omenja prvič v nekem aktu 28. aprila 1001, ko je Oton lil. podaril »medieiatem. unius villae quae Sclavorum lingua Goriza vocatur« (polovico neke vasi, ki ga Slovenci imenujejo Gorica) oglejski cerkvi. Italijansko ime se zasledi šele
v 12 stoletju. Skozi ves srednji vek in dalje je bila Gorica z vso pokrajino pod tujo obiastio, gospodarsko tlačena, kulturno stalno zapostavljena, a politično se pod pritiskom in tujo nadvlado ni mogla dvigniti in osvoboditi Preokret je pomenilo šele 19. stoletje s probujo slovanskih narodov, ki se splošno označuje z l. 1848. V tej borbi za kulturno in politično osamosvojitev je Goriška po tem letu daleč prednjačila pred vsemi slovenskimi deželami. Omenimo naj le štetje iz L. 1910., ki je pokazalo v vsej g or iški pokrajini 164.458 Slovencev in le 15.443 11 a-lijanov, ali 90	:10 ! Italijani so ži-
veli skoro vsi v Gorici, ki je štela tedaj 30.995 preb; 11512 Slovencev, 3.238 Nemcev in 14.812 Italijanov To štetje pa so vodili prvič italijanski občinski uradniki, dalje s podporo avstrijske vlade in končno na podlagi občevalnega jezika, torej pod, za nas, tremi neugodnimi okolnostimi. Znan je. na pr., slučaj kako so morali istega leta v Trstu štetje ponoviti radi sleparij, ki so se vršile ob istih okolnosUh na naš račun, zlasti z »občevalnim« jezikom. Od prebivalcev Gorice je bilo v l. 1930. 13 489 rojenih v občini, 8.030 v ostali pokrajini, 7.544 v ostalih pokrajinah Avstrije, in le 1.932 v inozemstvu. Večji del so bili to videmski Furlani, kot ugotavlja sam »Piccolo«. Sklepi iz teh številk bi brez dvoma dovedli do drugačnih rezultatov, kot jih je štetje samo. Toda v to se ne spuščamo Še več bi povedala gotovo imena goriških občanov in imena goriških Italijanov, ki so povečini, razen priseljencev po vojni, slovanskega izvora. tako na pr. Bombig (sedanji župan), Gradenigo, Mocenigo, Massig, Suppasing, Pinausig itd. Razmere so prei in sedaj namreč ustvarjale mnogo renegatov. S l o-v en c i v Gorici niso imeli nikoli državnih, ljudskih in edina srednja šola je doživela pred vojno štiri razrede. Graditi so jih morali sami in tudi sami vzdrževati. V tem se jasno vidi. kako je Avstrija podpirala Slovence na škodo Italijanov, kot to fašistično časopisje rado trdi. Toda kjvb vsemu je bilo L 1910. v G o-riški med Slovenci le 17.2 nepismenih. Dalje so kljub vsemu izdajali Slovenci 12 periodičnih publikacij, Italijani le 7 i t. d.
BIVŠE KONFWRANCE ZOPET ZAPIRAJO
ARETACIJA DRA DEKLEVE IN URŠIČA
Trst, 5 marca 1934. (Agis). — Kakor doznavamo v zvezi s ponovno aretacijo dr. Dekleve iz Materije in Uršiča iz Kobarida, o katerih je naš list že poročal, nameravajo italijanske policijske oblasti ponovno zapreti vser bivše politične konfinirance, ki so bili amnestirali, ali pa so konfinacijski rok že presta-
Rijeka, marta.
Dne 11 o. mj. su stigle u ovdašnju luku ratne krstarice »Gorizia«, »Fiume« i »Pola« pod komandom admirala grofa Miralja. Sutra stižu brodovi pete divizije italijanske ratne flote, pod komandom vojvode od Genove. Ovi ratni brodovi ostat će na Rijeci za vrijeme svečanosti, koje će se održati 16 ovog mjeseca povodom proslave deset-godišnjice prisajedinjenja Rijeke Italiji.
Dne 11 marta je održana probna mobilizacija članova svih fašističkih omladinskih borbenih organizacija na teritoriji Riječke
Gorica, marta 1934. — »II Popolo di Trieste« donosi u svom broju od 8. o. m. vijest pod naslovom »Tvrtke sa stranim prezimenima pretvorenim u talijansku formu«. U toj se'vijesti kaže: »Pokrajinski savjet korporativne ekonomije daje na znanje tvrtkama., kojih se to tiče: Ministarstvu Korporacija bilo je postavljeno pitanje, da li trgovci, kojima je prefekt izmijenio strano prezime na talijanski oblik, moraju, u skladu s tim dekretom, izmijeniti i naziv svojih trgovačkih tvrtka. Ministarstvo je dalo na znanje, da se to mora provesti, jer je to u skladu sa željama Pret-sjedništva ministarskog savjeta. Kraljevski zakonski dekret od 19 januara
Gorica se je vrnila k materi Italiji, pravi »Piccolo«. L. 1918. je podpisalo deklaracijo za priključitev k Jugoslaviji na Goriškem 84.985 podpisnikov. Podpisali so jo vsi, ki so bili takrat na ozemju Goriške. Pomisliti moramo, da je bilo tedaj še vojno stanje, še vse razdejano in uničeno. Ljudje so se šele vračali iz jarkov in begunstva. V sami razbiti Gorici je podpisalo'to deklaracijo do 4.500 podpisnikov, kar je izredno mnogo, če pomislimo, da je bilo z vojaštvom vred tedaj v Gorici le 8—9.000 ljudi.
Pritok v vsa mesta in ne le v Gorico, je bil pred vojno povsod enak. Cvetela in razvijala se je industrija in gospodarski razvoj je bil še normalen. Presežek z dežele, ki se ni mogel preživljali doma, se je stekal za to v mesta. V Gorico so torej prihajali ne le z bližnjih vasi, s Krasa in drugod, ampak tudi iz Furlandije in Benečije, po vojni je celo njihovo število poskočilo na trikratno prejšnje. Toda dočim omenja člankar, da so prihajali s Kranjske, Štajerske m Koroške Slovenci, molči in ne pove kaj so bile »le compalle popolazioni vernacole« lei so prihajale iz Soške, Vipav ske doline. Krasa in Julijskih Alp.
Mesto s tako izrazito slovansko preteklostjo in značajem ter z najmanj jiolovico slovenskega jirebivalstva, s čisto slovensko okolico, ni imelo v mestnem zastopu niti enega člana. Ni čuda torej če so se spričo vseh teh m drugih krivic pričele in vršile borbe A to niso bile borbe sovražnika za pridobitev tujih koristi, ampak borbe človeka, borbe naroda, tlačenega skozi stoletja za pravice, hi si jih je prisvajal sem priseljen tujec. V l. 1914. so pri volitvah v mestno zastopstvo Slovenci krepko nasto t>ili. Italijani so se morali, če so hoteli zmagati, vezati z Nemci in so jim zato odstopili dva mandata. Enega je prevzet ravnatelj Schulvereina, kar naj bo zopet
li. Fašistične oblasti jim pač ne zaupajo ali se jih bojijo, najbrže pa je vse to v zvezi z bližajočimi sa volitvami. Za aretacijo ni treba nikakega posebnega povoda. To je bil tudi prvotni namen velikodušne fašistične amnestije, ki naj bi svet prepričala o širokogrudnosti fašizma. Svet mora za to varanje zvedeti!
pokrajine. Mobilisana su odeljenja ovih organizacija u Opatiji Lcvrani, Možčenici, Matuljama, Ilirsko’ Bistrici i Jelšanima. Ovim odjeljenjima stavljena su na raspoloženje sva prevozna sredstva, tako da su ona za srazmjerno kratko vrijeme mogla da se koncentrišu na Rijeci, gdje su održane vježbe, a zatim propagandistički zbor.
U nedjelju 10 o. mj. uz sušački most demonstrirale su grupe Ballila i Piccole Italiane, došle iz unutarnjosti. Djeca su nod vodstvom svojih učiteb'a-oficira došla do mosta i tu izazovne (!) pjevala »Giovi-nezzu«...
1926 br. 17 kojim se izmjenjuju strana prezimena na talijanski oblik, donesen je, da i s formalne i vanjske strane do-dje do izražaja talijanstvo oslobodjenih zemalja i duboki osjećaj, koji veže me-dju sobom sve stanovnike anektiranih pokrajina. Uzevši u obzir veliku važnost, koju imaju naslovi tvrtka u tom pogledu, ti se naslovi moraju takodjer mijenjati, ako se izmjenilo ime vlasnika, prema odredbama, koje su na snazi«.
Interesantna je ova naredba. Potvr-djuje nam još jednom ono, što stalno naglašavamo, da je ta imfamija s prezimenima poduzeta zato, da bi se falsi-fikovao nacionalni karakter Julijske Krajine.
predpostavljanje Slovencev pred Italijani po Nemcih. Kako je bilo v deželnem zboru povedo marsikaj Gaberščkovi »Goriški Slo venci«.
Iz Gorice so pregnali Italijani domačine, kajti Štajercev, Kranjcev in drugih, kot »Piccolo« deli in našteva Slovence, je bilo v Gorici primeroma zelo malo. Mesto teh so torej prišli v Gorico »bratje iz vseh pokrajin Italije«. Čemu to? Saj je to mesto bilo žarišče italijanstva, torej je imelo samo dovolj moči za stalno vzdrževanje plamena italijanstva in njega izžarevanja. Mimogrede naj omenimo le to, da razmerje med temi »brati« iz Italije in »brati« iz Gorice, ni nit kaj bratsko in zaupljivo. Tako je recimo danes de iure župan mesta renegat Bombic, dejansko pa vodi njega, občino in vse en tak fratello iz Italije »fratello« Giordano, bivši tolmihslci podprefekt, politični uradnik in sedanji podžupan.
Za l. 1931. omenja »Piccolo« te le številke: mesto šteje 49.239 preb.; od tega je rbjenih v občini 24.119 v ostalih občinah goričke pokrajine 7.028, v ostali Julijski krajini 2.871, a v ostalih pokraj 1-nah Italije 13.173 (9.211 moških in 3 963 žensk). Drugi so rojeni v inozemstvu in večinoma v begunstvu. Razmerja med narodnostni ne ugotavlja. Le opravičiti hoče in zatajiti tudi zanj nekoliko preveliko število priseljencev iz Italije in pravi, da se število teh zelo zmanjša, če pomislimo, da jih je 6.588 iz Beneške in Videmske pokrajine. (Pred vojno jih je bilo z inozemci vred le 1.932!) Po vojni so priključili k mestu več izrazito slovenskih občin (Podpora; Solkan, Št. Peter, Vrtojba, Standrež). V število rojenih v pokrajinah Italije so všteti tudi vojaki. Danes v mestu, z ozirom na ogromno število priseljencev, Italijani prevladujejo. Razmerje Slovencev je v tem stanju zelo težko ugo loviti, vendar pa njih število gotovo ne pa-
NAŠ USKRSNI BROJ BIT ĆE POSVEĆEN RIJECI
Kako smo već javili naš Uskrsni broj, po formatu velik kao i dosadašnji naši specijalni brojevi, bit će posvećen isključivo Rijeci, povodom desetgodišnjice aneksije Rijeke Italiji. Idućeg tjedna naš list neće izići, a Uskrsni broj izići će sredinom Velikog tjedna.
FAŠISTIČKI SU IZBORI OBAVLJENI
U JULIJSKO.] KRAJINI NEMA VELIKIH PROMJENA.
Pula, marta 1934. — Dne 1. marta u Rimu se sastalo veliko fašističko vijeće, koje je potvrdilo listu poslanika za parla-menat. koji će biti 25. o. ntj. izabrani plebiscitom. Duete je potvrdio tih 400 figura i sad su svi plebisciti suvišni. Ali, eto, on želj ipak. da se ta komedija obavi. Gradja-ni moraju i formalno da izraze svoj »pristanak« na listu, koju je Mussolini dao da se objavi u čitavoj štampi velikim slovima. U Julijskoj Krajini bit će »izabranu ljudi, koji su i dosada bili u parlamentu (nazovimo ga tako). Tako će Pulu »zastupati« Mrak-Mracehi i Bilucaglia, Rijeku Itti Bacchi i Host Venturi. Trst. Giunta i Cobolli Cigli. Goricu Caccese itd Ništa nova. Dne 25. marta bit će ipak težak dan za čitavo talijansko pučanstvo, specijalno za naš narod u Julijskoj Krajini, jer će svi morati da izidju na »birališta« pod bičem.
KAZNOVANI RADI TIHOTAPSTVA.
Gorica, marca 1934. (Agis). — Pred goriškim sodiščem so bili obsojeni radi tihotapstva Pavel špik, star 38 let, Ivan Čufar, star 36 let in Mlakar Frančiška, stara 40 let. Vsi so domg, iz Cerknega. Prvi je dobil 3 leta, 4 mesec, 13 dni zapora in 2.100 lir denarne kazni in povra-čilostroškov, Čufar in Mlakar pa na isto toliko ječe in 1.050 lir globe tèr na povračilo vseh stroškov
BROJNE OSUDE NA RIJECI
Rijeka, marta 1934. — Ovih dana održano je na Rijeci nekoliko procesa, u kojima su osudjeni mnogi naši ljudi iz kvarnerske zone radi kriumčarenja. Kazne su. i za najmanje količine kri-umčarene robe, velike, gotovo nevjerojatne. Fašistički sudovi terorišu naš svijet.
BOMBIC NUK VIŠE NAČELNIK GORICE
Gorica, 13 marta 1934. Pred neko je vrijeme »Istra« pisala, da po svemu izgleda, da će načelnik Gorice Bombič biti smijenjen. To se jučer dogodilo. Skinut je sa položaja i on i vicepodesta Giordano. Na njihovo mjesto dolaze advokat Valentino Pascoli i dr. Gaetano Gottardl. Stari Bombič-Bombig, ma da je renegat i borbeni Talijanaš nije više osoba naročitog povjerenja.
da mnogo pod 20.000, kar z ozirom na položaj vsekakor ni slabo.
Kar je za normalnega človeka naravno je »Pjccotu« anomalija. Povsem naravno je, da je v Gorici slovensko semenišče, slovenska tiskarna (v koliko danes to še lahko trdimo, je težko govoriti, čeprav »Piccolo« to povdarja), naravno je da bi morale biti v Gorici slavenske šole društva in drugo. Anomalija pa je ves današnji položaj, kot so ga vstvarili* in kot ga prikazujejo.
II koncu se nam vsiljuje še eno vprašanje, vprašanje, ki ga tudi »Piccolo« sam naravnost poslavlja. Čemu danes dokazovati italijanstvo »italijanskih« mest, ki so »zopet pod okriljem rimske matere, h kateri so skozi vekove hrepenela«? Kje je vzrok temu? Ali ne vstaja morda pred očmi te rimske matere zopet oni sovražnik katerega se u toliko časa branile? Ali jih je strah lega, ker Slovenci tu še žive, žive sicer vklenjeni in brez moči? čemu dokazovati italijanstvo teh mest, ki »so bila in so žarišče italijanstva«? In ta strah se pojavlja po 15. letih osvobodjenja! Fašistom se se pričele odpirati oči, ko vidijo, da ni vse tako trdo in da ni tako kot so si predstavljali in si predstavljajo. Zavedajo se, da lahko bijejo v obraz zvezanega človeka, da mu lahko pljujelo v usta. Zavedajo se, da je lahko dokazovati človeku, ki ne more in ne sme govoriti, da je kar ni. Še hujše pa je to, da se je pričel fašizem danes zavedati bolj kot kdaj prej, da je močan edino le v orožju, zavedati, da bo tudi ta tlačeni človek nekega dne zahteval svoje pravice, socialne, kulturne in politične, ki mu gredo. Tega se zaveda »Piccolo« in se otepa na vse kriplje misli o Slovencih, ki rive tu od nekdaj m da bodo tudi ostali in tako dokazuje da jih m. dokazuje, da so lu le »Italiani bilingui« itd. Z vsem pa je dokazal baš nasprotno.	ZJ.
PET UR KAZNI ZA ENO SLOVENSKO BESEDO !
V Nabrežini so spremenili bivši hoteli ukaz. da se niti med seboj rse smejo pogo-Andre v sanatorij za bolne na pljučih. Sa- variati po slovenski. Ce katero zalotijo, da natonj je last nekega zdravniškega komsor-lie slovensko govorila, mora plačati 5 lir cija. Strežnicam so dalj gospodarji strog globe.	(»Pon. Slovenec«)
-----------
FAŠIZEM SLAVI DESET GODIŠNJICU ANEKSIJE RIJEKE
Dolazak talijanskih ratnih brodova u riječku luku — Pokusna mobilizacija fašista — Demonstracije uz sušački most
TRGOVAČKE TVRTKE U JULIJSKOJ KRAJINI SMIJU NOSITI SAMO
TALIJANSKO PREZIME
Interesantna naredba
»Pokrajinskog savjeta korporativne ekonomije«
ITALIJA NE PRIZNAJE
RAPALLSKI UGOVOR
Trst, marta 1934. — Prošlih dana održao je u Trstu jedno predavanje pod naslovom »Rim i Vehecija na Jadranu« poznati dalmatinski renegat senator ći-piko. To je predavanje održano u »Sala Littorio« u priredbi »Institute fascista di Coltura«, ćipiko je govorio o tome, kako je Jadransko more bilo rimsko i venecijansko i kako zato mora sada biti talijansko i fašističko. Nećemo opetovati sve ono što je ćipiko govorio. Ali značajno je ono, što je rekao na koncu. On kaže:
»Rapalski ugovor je sudbonosno zan na imena Nittija i Sforze: taj ugovor pretstavlja cijenu za Izgubljeni mir. To je katastrofa za naše jadranske težnje. Italija želi mir. U Italiji se danas obnavlja zemlja i osnivaju novi gradovi. Ali zato se ipak ne zaboravlja ono što nam je bilo negirano«.
ćipiko je kazao, da je Mussolini garancija, da će Italija postati velika, onako kako ona mora biti. Aludirao je na osvajanje Dalmacije. I zato je bio od prisutnih pozdravljen oduševljenim pljeskom i ovacijama.
Značajno je sve to. Italija želi, dakle, da prekine Rapalski ugovor. Ako do to ga dodje, ko zna ko će izvući kraći kra,
U RIMU JE OTVORENA IZLOŽBA dalmatinskih narodnih radova.
Trst, marta 1934.	— Talijanska
štampa (»Giornale d’Italia« i drugi li stovi) donose vijest, da je u Rimu otvorena izložba dalmatinskog narodnog obrta: »Mostra dei prodoti artigiani della Dalmazia«.' Izložba je otvorena prisustvu pretstavnika vlade Buronza visokih pretstavnika fašističke »Federazione nazionale del’ artigianato«. »Giornale d’ Italia« piše, da je ta manifestacija vrlo značajna i s »patriotskog gledišta«, jer se tu manifestuje »tradicionalna talijanska radinost« i »genijalnost dalmatinskog narodnog obrta« od Zadra do Šibenika, od Paga do Dubrovnika. To je izražaj rada i vjernosti«. (Misli se na vjernost Italiji...) Ističu se čipke iz Zadra i Paga, sagovi iz Šibenika i tkanine iz Dubrovnika, jastuci vezeni na platnu, torbice, pasovi, stol njaci, koporani, kapice, opanci itd (Dalmatinski opanci dokumenat — tali-janstva!).
Svakako značajna manifestacija talijanskog imperijalizma, koja ne smije estati nezapažena.
NACIONALNI OBRT I TALI.IANSTVO DALMACIJE.
Zadarski »San Marco« izvještava, da će i u Zadru biti otvorena velika izložba, dalmatinskog zanatstva, kao još jedan do kaz italijanske Dalmacije. Na ovoj izložbi uzet će učešća talijanske zanatlije iz Splita, Šibenika i Dubrovnika.
ODPADNIKI NA DELU.
M a č k o v 1 j e, marca 1934. (Agis). Domačin Tul Ivan, p. d. Pelek se je zopet ojunačil, začel je žugati in terorizirati svoje sovaščane. Mož se menda res še ne zaveda, koliko gorja je storil naši vasi tekom 12 ih let. Pred volitvami mora ponovno utrditi zaupanje pri fašistih, da ga ne bi sicer izločili, čakala bi ga tako, v kolikor ga že ne, usoda ovaduhov.
HRASTJANI SU ZGUBILI CELO VODNJAK.
Št. Peter, marca 1934. (Agis). — V Hrastju imajo pole zasebnih vodnja k kov tudi javni vojaški vodnjak, z dobro izvirno in stalno vodo. Letos pa je kar naenkrat dobila voda čuden duh in okus. Ko so jo kemično preiskali so ugotovili, da je v studenčne žile zalezel lizol iz stranišč v vojaških kasarnih, ki so visoko nad Hrastjem. Vodnjak so oblasti zapečatile. Od velikih kasarn in vojaštva, ki je njih nastajeno, imajo Hrast j ani edino ta dobiček, da so ob dobro stalno vodo. Kaj pomeni to za kraj na Krasu, kjer je skoraj vsako poletje pomanjkanje vode, si lahko mislimo. Upoštevati pa moramo še, koliko truda in denarja so vaščani skupno vložili v ta vodnjak, da so končno enkrat prišli do dobre vode. Radovedni smo, kako bodo oblasti našim ljudem popravile to škodo.
NAČRT NOVE PROGE.
Košana, marca 1934. (Agis). — V zvezi z napravami,, ki jih delajo za elektrifikacijo proge Trst—št. Peter se širi govorica, da bodo speljali od nove vojaške železniške postaje na »Dulah« pri Neverkah pa do Reke novo žel. progo za lokomotive na električni pogon. Ljudji bi raje vidili, da do uresničitve teh načrtov, ne pride ker bi šlo v prvi vrsti v njih škodo.
VINOGRADNIKI P REMENJAVAJO TRTE.
Šempas, marca 1934. (Agis) — Za-di nove odredbe o višini alkohola, ki ga mora imeti vino, so kmetjo pričeli z izkopavanjem starih trt siabše kakovosti ter zasajati mladike onih vrst trt, katerih grozdje daja močnejša vina. S tem ima naš kmet novo ' breme in nepotrebno delo, vendar bi vse to radevolje žrtvoval, ce bi imel kaj upanja, da bo vinski pridelek v bodoče lažje vnovčil, po ceni odgovarjajoči produktu, vsemu delu in trudu, ki ga vanj vloži.
POBUNA GRKA NA DODEKANEZU
protiv nasilnih metoda fašističke Italije
ŽFN\0?llRAKmNJ)1FRTA0DE	t. m. v Mariboru pred veliko množico.
ZENA I KARABINJERA. — RANJENO DVADESET ŽENA. — STO ITALIJA NAMJE- I rjruei nodnrpHsodnik osrednietr odbora RAVA S PRAVOSLAVNOM CRKVOM NA DODEKANEZU.	! D Ug podpredsednik osrednjeg odoora
SVOJO ZEMLJO HOČEMO NAZAJ?
Pod gornjim naslovom je prinesel »Ponedeljski Slovenac« del govora iz zborovanja "bojevnikov, ki se je vršil 11.
Na Dodekanezu, grčkim otocima u Egejskom moru, koji su pripali Italiji, život je jednako težak kao i u Julijskoj Krajini. Fašistička Italija uništava svim mogućim silama tamošnje Grke. Uništava ih gospodarski, nacionalno i asimilira im pravoslavnu crkvu. Metode kap i u Julijskoj Krajini. A narod se buni.
U posljednjem broju našega lista donijeli smo kratku vijest o krvavim dogodja-jima na Dodekanezu. Svi grčki listovi u brojevima od 4. marta donose informacije o dogadjajima na Dodekanezu. U listovima se veli:
Na osnovu obavještenja iz dodekaneskih krugova iz Atene, suprotno uvjeravanjima, koje je dala talijanska agencija »Stefani«, konstatuje se na cijelome Dodekanezu jedno veliko nezadovoljstvo
uslijed pojačanja carinskih tarifa na predmete prvih potreba i uslijed tarifa na povećanje trošarine Na ostrvu Kaselo-risu ovo se nezadovoljstvo pojačalo uslijed toga, što je
narod ovog ostrva neraspoložen na-
imenovanjem pretsjednika općine La-kerdija,
koji služi na vrlo servilan i bestijalan način talijanskim fašističkim vlastima. Kase-lorizo je malo ostrvo Dodekaneza, koje ima 2000 stanovnika.
Dvadeset karabinjera poslato je sa Rodosa da uspostave red.
Sukob je sa narodom bio toliko jak da je ranjeno oko 20 žena,
od kojih su tri teže ranjene. Fašističke su vlasti
pohvatale nekoliko odličnih gradjana ostrva
i povele ih na Rodos.
Atenska organizacija Dodekaneske omladine izdala je manifest, upućen grčkom narodu, u kome podvlači
očajne muke i tegobe dodekaneskog naroda,
koji se digao na ustanak protiv fašističkih vlasti na ostrvima Kastelorizu i Simiju, pošto je fašistički režim udario nove namete na uvoz prvih potreba, smatrajući to postepenim ekonomskim iskorenjavanjem grčkog naroda na ostrvima Dodekaneza.
Listovi objavljuju informaciju o tome, kao da bi carigradska Eukumenska Patri-jaršija dozvolila, prema traženju talijan skih vlasti.
samostalnost pravoslavne crkve na Dodekanezu.
Medjutim, pomenuti komunikej ne p tvrdjuje sličnu informaciju.
Listovi objavljuju takodjer depešu, koju je dodekaneska omladina uputila Ekumenskom Patrijarhu, tražeći od njega da ne dopusti presijama talijanskih vlasti, jer bi to bio jedan veliki udar ne samo za jezik Dodekaneza, nego i za pravoslavlje pomenutih ostrva. Interesantno je da listovi bilježe, da su u pobunama, koje su se odigrale na Dodekanezu,
žene i djeca Imali prvu riječ, napadajući karabinjere batinama, sjekirama 1 raznim orudjem.
Prema opisivanju grčkih listova, to su bile seljačke ili upravo zemljoradničke pobune malih dodekaneskih ostrva protiv novih metoda fašističke okupacije.
»Boja« g. Ivan Matičič je dejal: »Nekateri bi hoteli revizije mirovnih pogodb. Pa je radi teh toliko vika In krika. Mi te grožnje ne sprejemamo kar glađ-Da, ml hočemo revizijo mej! Prav
ko:
ZADNJE SLOVENSKE MLEKARSKE ZADRUGE DOBIVAJO FAŠISTIČNE KOMISARJE
Ljubljana, 12. marca 1934. (Agis). Kot poroča zadnji »Ponedeljski Slovenec« je tudi mlekarska zadruga v Hrušici pri Podgradu prešla v fašistične roke. Pred kratkim ji je bil namreč dodeljen uradni komisar iz II. Bistrice. Mlekarna v Hrušici je spadala svoj čas, zlasti pa po vojski med najboljše in najmočnejše mlekarske zadruge v Julijski
Krajini. Po velikosti je bila prva mlekarstvo zadrugo v Trnovenm pri II, Bistrici, ki je bila in je menda tudi še naj večja zadruga te vrste in najmoder-neje urejena; razpolagala je dnevno približno 30 hi mleka. Po tem lahko sklepano, kaj so zgubili naši ljudje
Severni Istr* se to novo redbo.
fašistično od-
SUŠAČKI SVEĆENICI PROTESTIRAJU ZBOG PROTUJUGOSLO-VENSKIH ISPADA PADRE GEMEI LIJA
Kako smo opširno javili u posljednjem broju »Istre« u petak 2 o. tnj. održao je na Rijeci i župnoj crkvi propovijed o. dr. Gemei! rektor katoličkog univerziteta u Milanu za koju je propovijed riječka »Vedeta d’Italia« prethodno pravila reklamu i na kojoj se naročito našao čitav niz fašističkih pretstavnika iz Rijeke. Pater o. Gemeiii je na toj propovijedi medju ostalim glori-fikujući Italiju i fašizam rekao:
»Kako se talijanstvo u ovom gradu (Rijeci) nalazi opkoljeno s tolikim ne-civillzovanim barbarskim narodima i kako je talijanska granica u ovom kraju najnesretnija granica«.
Povodom ovoga slučaja izašao je u sušaČ-kom katoličkom tjedniku »Istina« protest sušačkih katoličkih svećenika, koji se osvrće na spomenutu propovijed 1» citiranu izjavu u kojem se kaže:
»Protestiramo najsvečanije 1 najodlučnije protiv teških uvreda, što ih je na-nesao o. dr. Gemelli rektor katoličkog sveučilišta u Milanu našemu narodu
u svojoj propovijedi održanoj dne 2 III. u župnoj crkvi BI. D. M. u Rijeci. S onog svetog mjesta moraju da odgovaraju riječi kršćanske ljubavi i bratskog pomirenja, a o. dr. Gemelli oskvrnuo je to mjesto sijanjem prezira i mržnje. Taj nekršćanskl Ispad o. dr. Gemellia je to žalosni]* i manje razumljiv, što o. dr. Gemelli uživa odavna glas trijeznog učenjaka te je 1 agilan pretstavnik katoličkih redova u Italiji. Jasno je, da je o. dr. Gemeiii dužan prema svome izradjenom kršćanskom karakteru, da ispita svoj nekršćanskl Istup protiv naše zemlje, te da dade primjerenu zadovoljštinu teško povri-jedjenoj kršćanskoj ljubavi i pravdi. U Sušaku 6 marta 1934.
Ovaj protest potpisali su:	O. Leonard
Novakovič gvardijan. O. Anaklet Zadravec župnik, O. Alfons Andrašec. O. Oto Pasarič, O. Krizolog Kroflin, prof. kateheta Šime Sironić, prof. kateheta Petar Turina, prof. kateheta Martin Bubanj, Adam Mu-chtin kateheta. Josip Blažina svećenik.
FAŠISTOVSKA POLITIKA SIROTTIJA
Italijanski duhovnik spodriva slovenskega
Štandrež, marca 1934. (Agis). — V Štandrežu je do zadnjega časa opravljal vse duhovniške posle slovenski župnik, ki je kljub svojim letom opravljal delo z veseljem in si ni prav nič ni želel pomočnika. Kljub temu pa je dobil od Si-rottija vljudno obvestilo, da se mu je z ozirom na njegovo »častitljivo« starost, ki mu otežkoča opravljanje že itak tež-nega pastirskega posla, dodeli izdatna (!) in prepotrebna (!) pomoč v osebi
italijanskega kaplana, župniku se je, kljub njegovi izjavi, da pomoči še ne potrebuje, čez nekaj dni predstavil mlad italijanski kaplan, ki je župnika objel In ga v hinavskem spoštovanju poljubil. S tem činom hoče upravitelj gorlške nadškofije polagoma Izriniti župnika in z njim tudi slovensko besedo pri slovenskem pouku mladine in pridigi. Kaplan bo prevzel verski pouk In pridigo, vse-ko upiranje župnika ne pomaga ničesar.
ITALIJANSKI PATER PREMEŠČEN,
ker je bil prijazen z domačini
Vipava, februarja 1934. (Agis). — Z nastopom letošnjega lela je moral oditi iz Sv Križa pri Ajdovščini pater gvardijan. Ker se je nekoliko priučil slovenskemu jeziku in tu pa tam spregovoril z domačini, ki ne znajo laškega, v njihovem materinem jeziku, se je zameril fašistovskim oblastem. Zato so ga, ker ne odgovarja več svoji misiji na željo, oz. zahtevo fašLstičkih oblasti cerkvene oblasti premestile. Na njegovo mesto je prišel drug Italijan in radovedni smo, če bo spoznal našega člove-
ka in uvidel, da niti zdaleka ni tak kot ga slika fašizem pač pa da potrebuje zlasti v teh težkih časih dobre in tolažilne besede.
JUBILEJ ŽUPNIKA MAZZI J A
V Tržiču so proslavili Svetnico, odkar je bil posvečen v duhovnika msgr. Mazzi, tamkajšnji župnik. Mazzi je bil na listi kandidatov za soriškega nadškofa. Fašistični li. sti poročajo o njem, da je človek zmernih načel	(»Pou. Slovenec«)
mi hočemo, da se nam vsiljeni mejniki premaknejo do naših resničnih narodnostnih mej! To hočemo, a to ker smo za resnično spravo med narodi, smo za mir in obsojamo zatiranje narodnih manjšim. Naš človek orje svojo koroško zemljo tisoč dvesto let. Orje jo v Prekmurju od 6. veka in v skaline "Krasa se je zasidral naš orač pa izoral zemljo do močvirja Tilmenta. Izoral jo je, iztrebil, posejal, in zdaj bi hoteli drugi žeti na. n j ego vi njivi«.
PRISELJENCI NAJ UČIJO DOMAČINE.
II. B i st r i c a, febr. 1934. (Agis). — Na Mali Bukovci stoji že zdavnaj opuščena opekarna. Poleg tovarniških prostorov Je tudi velika stanovanjska hiša z gospodarskim poslopjem in obširnim poljem. Na to posestvo so pred meseci naselili več italijanskih družin. Namen teh prisiljencev je ubaje pokazati domačinom, kako se uspešno obdeluje polje.
DRAGOCENA ZAPUŠČINA.
Sežana, febr. 1934. (Agis). — V Koprivi na Krasu je umrl pred kratkim župnik dr. Požar, o ka.terem smo že pisali. Imenovani je bil znan vsled svojega velikega zanimanja za znanost, zlasti zgodovino. Celo svoje življenje je delal na tem in si je uredil krasno zbirko zgodovinskih in znanstvenih knjig. Knjižica je ob njegovi smrti štela do 15.000 Izvodov. Prvotno je bila namenjena po iskreni želji pokojnika ljubljanski univerzi. Pripadla pa je po krivdi pokojnega g. župnika, tomajske-mu samostanu šolskih sester.
Tako su ostale vse dragocenosti mrtve za raziskovanje.
»BATAGLIA DEMOGRAFICA«.
V Italiji je bilo januarja 1934. 22. 131 porok, t. j. manj kot decembra 1933. ko je bilo 32.078 in manj kot je bilo januarja 1933. 24.264 porokami. Umrlo je v januarju 1934, 57.704 ljudi, decembra 1933 pa 54.377.
ŠTEVILO JETIČNIH V ITALIJI RASTE.
Tudi Italija, kod vse kulturne države, bije veliki boj proti jetiki. Država je ustanovila in še ustanavlja anti-tuberkulozne dispenzarje in jih če le more opremlja z modernimi aparati, zdravili in zdravniki. Posebno veliko pažnjo je začela Italija polagati na to zavratno bolezen v zadnjih petih letih. V pregled navajamo nekaj statističnih podatkov, ki so zelo zanimivi. V 1. 1912-14. je umrlo radi jetike v Italiji 1.477 na 1,000.000.000 prebivalcev. V. 1. 1922 pa je to število padlo na 1.399, toda 1. 1925, se je zopet močno dvignulo in prekosilo vse prejšnje številke s 1.506 umrlimi za jetiko na miljon prebivalcev. Omeniti moramo, da nekatere druge države imaju še celo večje odstotke kot Italija, toda število umrlih jetičnih stalno pada, kar da upati da se bo še nadalje zmanjšalo. Med tem je v Italiji ravno obratno, število teh vedno raste. Lahko trdimo, da tudi ta »battaglia« se fašistom ni obnesla kljub vsem dispenzarjem in sličnemu. Vzrok temu leži v položaju. Lakote in bede se ne da odpraviti z po-benim dispenzarjem za jetiko, ampak le s kruhom in delom. To naj bi fašisti najprej odpravili.
DUCE« IN ŽITNI PRIDELKI.
Ljubljana, 12 marca 1934. (Aglsi. Lansko leto je bila žitna letina boljša In pridelek večji od prejšnjih. Vse države so beležile v tem znaten porast in pripisovale to bolišemu vremenu, uoij-šemu gnojenju itd., kot se to pač vedno pri dobrih, ali slabih letinah splošno ugotavlja. Le v Italiji ni bilo tega normalnega gledanja in ugotavljanja, žitni pridelek je pokazal 8i milijonov kvin-talov, torej za 6 miljonov kvinoalov porasta od leta 1932. To je vse v redu. Toda kdo je pa v Italiji povzročil ta porast? Vprašanje rešujejo zelo lepo fašistični časopisi:	povzročil je vse to
vsemogočni »duce«, človek morà tu res verjeti kar je najbolj neverjetno. Zakaj pa danas stradajo milijoni v Italiji in jim »duce« ničesar ne nakloni? Dalje je to uspeh »žitnih bitk« pravijo, kar je tudi »ducejevo« maslo. Drugod nimajo takih bitK, pa ie bilo isto. Prišlo bi v poštev še to: kdaj bo »duce« naklonil rešiti Italijo fašizma, s tern zvezanega nasilja in stradanja? Kdaj bo naklonil spoznati, da je odveč?
cestnaTpofkavila.
Gorica, marca 1934 (Agis). Cesto, ki pelje iz Postojne v Gorico, so od kra-a (Sv. Križ), do pod Vasi Skrilje popravili v dolžini enega kilometra tako, da so jo v klancu znižali za 4 m, v nižini (jarku) pa zvišali za 6 m. S tem so izravnali klanec in delom tudi ovinek, našim pa spet odvezi! precej zemlje. Delo sta prevzeli dve tvrdki, od katerih le ena že dokončala prevzeto delo, druga pa ne, radi pomanjkanja kredita Tako je ostalo za popravilo še kakih 200 m ceste, ki je bila prvotno v načrtu za popravilo. Domačinov je bilo tu le malo zaposlenih, ali pa so jih vzeli ’ za nekaj dni, nato pa odslovil)
«
\
broj 11.
SVEČANO OSVEĆENJE „ISTARSKE ŠUME"
U SKOPLJU
DUŠANOVO SKOPLJE NA NAJLJEPŠI I NAJDOSTOJNIJI NAČIN PRUŽILO JE U NEDJELJU DOKAZE O SVOJOJ LJUBAVI I ODANOSTI PREMA NAŠOJ ZAROBLJENOJ BRAĆI U JULIJSKOJ KRAJINI
Dr. I. M. Čok govori (pored nlega u narodno] nošnji g. Marković).
Skoplje, 12 marta 1934.
Dogođjaji, koji su se odigrali 10. i 11. o. tnj. u Skoplju, središtu vardarske banovine i srcu Južne Srbije napunja srca svih Istrana i onih koji su ostali na domaćem ognjištu, kao i nas u emigraciji velikom nadom. Ti veliki dani u propagandi za Julijska Krajinu ostati će nam trajni i nezaboravni. Svetle i sunčane tačke u našoj borbi. Ni jedan kraj naše domovine nije nam na lepši način dao dokaza o razumevanju za naše patnje i ljubavi prema našoj braći u Julijskoj Krajini. Ni jedan zavet nije nam bio miliji od onog, koga je jedan od predstavnika društava nacionalnog Skoplja izrekao prilikom osvećenja istarske šume:
»Miris i hlad ovih lipa neće nam biti mio, dok se pod njihovim granama ne nadjemo zagrljeni sa braćom iz Istre*.
Tako je progovorio najužniji deo Jugoslavije, u kome je ideja Julijske Krajine naišla na plodno tlo i na srca. koja su tu misao prigrlila kao još retko ko do sada. Pa i nije čudo. Slobodu znaju dovoljno ceniti samo oni, koji su na vlastitim ledjima osetil; bič ropstva. Još 1912. godine bilo je Skoplje i čitava Južna Srbija pod turskim jarmom. Većina onih hiljada ljudi, koji su učestvovali kod osvećenja istarske šume seća se tog doba, te svih patnja i poniženja, koje je naš narod podnašao pod vlašću otomanske imperije. Premda ponižen i uvredjen narod tih krajeva nije nikada izgubio nadu i veru u pobedu pravde. Za slobodu sve je rado žrtvovao i zato je i dočekao Kumanovo i svoje oslobodjenje. Pet vekova ropstva i nasilja nije u njemu uništilo nacionalni svet.
Taj primer otpornosti naše rase mogli bi da upamte i oni, koji misle da će pomoću progona i nasilja uništiti ju-goslovenski karakter Julijske Krajine. Južna Srbija je dočekala Kumanovo. Istra će ga dočekati, to nam obećavaju dani naše propagande u Skoplju, i zavet našeg nacionalnog Juga, čiji primer treba sle-dovati.
Inicijativu za osvećenje »Istarske šume* i za svečanu priredbu dan pre toga u lepoj zgradi Oficirskog doma u Skoplju, dalo je nacionalno društvo »Jugoslovenski Preporod« uz saradnju emigrantskog udruženja »Trst—Gorica—Reka« i svih nacionalnih i kulturnih društava u Skoplju.
Najveća zasluga za ove priredbe ide »Jugoslovenskom Preporodu«, koji Je ustanovljen sa programom nacionalne i kulturne obnove vardarske banovine.
To je najaktivnije i najjače društvo u Skoplju sa svojim podružnicama u svim većim mestima vardarske banovine. Na njegovom čelu stoii agilni nacionalni radnik i književnik inž. Ljubomir Marković, a sekretar društva je naš istranin g. Petar Božić, vl-cedirektor Prve Hrvatske Štedionice u Skoplju.
Program svečanosti izveden je veličanstveno prvi i drugi dan. U subotu 10. o, mj. već od rana jutra pristizavale su delegacije »Jugoslovenskog Preporoda« vlakovima iz svih mesta vardarske banovine. Većina bila je obučena u prekrasne narodne nošnje, koje su i onako živopisnom Skopliu dale još ljepši karakter. U deset sati došao ,je predsednik »Saveza Jugoslovenskih emigrantskih udruženja u Jugoslaviji« g. Dr. I. M. Cok sa gospo-djom i delegacija udruženja »Istra—Trst— Gorica« iz Beograda« koju je vodio pred-sednik g. Mbin Rad ikon.
G. Dra Čoka i ostale predstavnike naše emigracije dočekao je na kolodvoru predsednik »Jugoslovenskog Preporoda« g. inž, Marković, sekretar g. Božić i delegat emigrantskog udruženja iz Skoplja g. Žafran.
Večernja priredba u velikoj sali oficirskog doma počela ie u 9 sati. B10 prisutan načelnik Skoplja, bili su tu predstavnici naše emigracije sa Drom Cokom, sva skopska udruženja i t. d.
Kao najslavnija tačka izvedeno je »Oslobodjenje Istre«.
Izveo je sokolski oodmlađak osnovne škole Sv. Bogorodice. Muška i ženska deca u stillzovanim ritmičkim pokretima uz prat-
nju poznatih nacionalnih pesama prikazala su simbolično našu Istru, njezine patnje konačno oslobodjenje. Prepuna sala oduševljeno je pljeskala ovim mališanima. U takvom raspoloženju izvele su se i ostale tačke. Veliki čar ove večeri davale su živopisne krasne narodne nošnje. Bilo je preko šest stotina raznih nošnja iz Bitolja, Kavadara, Tetova, Velesa, Struge, Gosti-vara, Prilepa, Kumanova, Skopske Crne Gore i ostalih mesta u Južnoj Srbiji.
Drugi dan u nedelja tako reći čitavo Skoplje sa delegatima iz mesta vardarske banovine i sa predstavnicima naše emigracije prisustvovalo je veličanstvenom i nezaboravnom osvećenju Istarske šume.
Kako smo rekli, nacionalno pučanstvo Skoplja i čitave vardarske banovine odlučilo je na poticaj »Jugoslovenskog Preporoda« da dade vidni i trajni znak svom sao-sjećanju sa našom braćom u Julijskoj Krajini i da u tu svrhu zasadi i podigne šumu, boja će nositi istarsko ime.
Ta odluka, donešena na 13-godfšnjicu Rapalla izvršena je u nedjelju lT. o, mj.
Na jednom proplanku planine Vodno, koja se nadvija nad Skopljem u visini od 1100 metara odredjeno je oko 100 hektara, gde se ima zasaditi mlada šuma, danas već istarska šuma. Lepše mesto se nije moglo izabrati, jer ono obuhvaća jedan mali brežuljak, koji se vidi iz svake ulice Skoplja, a udaljeno je od centra grada tek 20 minuta. Od spomenutih 100 hektara do sada je zasadjeno već 60 hektara, ostalo će biti u najskorije vreme.
Zbor svih udruženja i društava kao i gradjanstva, koje je prisustvovalo osvećenju šume zakazan je bio za u nedjelju u 9 sati pred oficirskim domom. Tu su se svi skupili i odanle je krenula povorka na mesto, gde se imala osvetiti šuma. Učešće bilo je ogromno.
Nekoliko hiljada ljudi formiralo je povorku dugačku preko kilometar.
Na čelu povorke išla je sokolska konjica, sledila je zatim sokolska muzika sa mnogobrojnim članstvom skopskih sokola. Redja-li su se iza toga skauti, požarna četa, učenici skopskih škola sa muzikom učiteljske škole. Iza njih stupali su predsednik »Jugoslovenskog Preporoda« g. Marković, predsednik Saveza dr. Cok, predsednik Jadranske Straže g. Ristić sa predstavnicima ostalih udruženja. Na koncu je bilo Članstvo »Jugoslovenskog Preporoda« iz unutrašnjosti i gradjanstvo.
Čim je povorka stigla na vrh glavice, gde se imala osvetiti šuma predsednik »Jugoslovenskog Preporoda« g. Marković oslovio je skup ovim govorom:
GOVOR PREDSEDNIKA »JUGOSLOVENSKOG PREPORODA« INŽ. MARKOVIČA:
Braćo Jugosloveni, na 13-tu godišnjicu Rapalskog ugovora — 12. novembra 1933. godine glavna skupština Jugoslovenskog Preporoda odlučila je jednodušno, da uz saradnju rodoljubivih organizacija i naroda Vardarske banovine zasadi, neguje i čuva Istarsku Šumu na padinama Vodna.
Danas uz spontano učešće jugoslovenskih rodoljuba iz naše banovine, predstavnika nacionalnih, kulturnih, prosvetnih, privrednih i viteških organizacija, kao i izaslanika saveza jugoslovenskih emigrantskih udruženja iz Julijske Krajine brata dra Čoka, Jugoslovenski Preporod privodi u delo svoju rodoljubivu odluku.
Nalazimo se na padinama Vodna, na bezimenom brdu koje dominira Skopljem. Hučni jugoslovenski Vardar je pod našim nogama i on prenosi kičmom Juga našu misao i reč.
Uputite pogled severu, tamo je Kosovo, kojim je vezano bivše vekovno ropstvo. Sledujte me na istok, tamo je Kumanovo. Tu ie osvećeno Kosovo. Tu je slomljena moćna carevina Sultana. Mišice i krv naše braće Šumadinaca, pod vodstvom nepobe-divog Aleksandra I. Kralja Jugoslavije, do-neše nam slobodu. Bacite pogled na jug tamo su Kajmakčalan i Dobro Polje, odakle smo pobedonosno krenuli napred u slobodu Jugoslovena...
Kroz naše jugoslovansko nebo, preko svih polja, planina i reka preko zaseoka, sela i varoši, uputimo glas našega Juga i objavimo, da u našoj nacionalnoj državi imamo željenu slobodu i da kao slobodni sinovi Jugoslavije imamo pravo i dužnost, da pozovemo na slogu na red i rad sve Jugoslovene bez razlike vere i plemena, i da_ ne zaboravimo na to, da smo dužni poštovati i ceniti ono što su borbene generacije stvorile ne štedeći ni trud ni živote svoje.
I dok mi uživamo plodove slobode nacionalne države, dotle s one strane Reke i Triglava, čitava jedna pokrajina — Julijska Krajina — nastanjena i obdelavana od 800.000 rasnih Jugoslovena, živi u ropstvu.
Ta naša braća žele da budu sa nama. Oni se raduju našem napretku, i žaloste kada u našem domu nije sve kako treba. Oni prolaze kroz muke, patnje i poniženja kroz koja smo i mi prolazili do 1912. godine. Od njih se traži odricanje od svega što nas čini Jugoslovenima i ljudima. Nameće im se tuđi jezik, tuđi duh, tuđa kultura. Upotrebljavaju se svi fašistički izumi za njihovo odnarođivanje. Fašistička vlast, škola, crkva i ulica nasrće na njih.
Oni trpe i podnose silu, uvereni da je sila za vremena, a pravda I pravo čo-veka večnost. Njihove oči su uprte u Jugoslaviju. Od nas očekuju podršku u ovim časovima, od nas očekuju slobodu u skoro] budućnosti.
Mi smo dužni, da njihovom vapaju, koji dopire i do nas na Jugu, odgovorimo i poručimo tlačiteljima, da jugoslovenski narod na putu svojih pravednih težnja nezna za strah i za podvojenost. On je jedinstven i moćan, i njihovo je pravo da se stara o svima svojim sinovima ma gde oni bili. Princip slobodnih nacionalnih država ima se u celosti primeniti, a to znači, da je naša dužnost 1 naše pravo, da jugo-slovenskom narodnom telu pripojimo sve one delove, koji su njegov sastavni dèo.
Jugoslavija jedinstvena od Soče i Plavoga Jadrana do Crnoga i Egejskog Mora, to je naše telo, to je naše nacionalno pravo.
Svesni svega ovoga mi sa Vardara, se-ćajući se ropstva, koje nas je do sko-ra davilo, zahvalni braći oslobodiocima, podižemo naš glas za odbrauu nacionalnih i čovečansklh prava jugoslovena u Julijskoj Krajini, za njihovo slobodno opredeijenje i ujedinjenje sa nama, u veliki jugoslovenski dom.
Da bi dali vidnog znaka naše budne svesti i stalne brige za njihovu slobodu, mi ćemo danas u svečanom raspoloženju posaditi drvo slobode za Trst, Goricu, Rijeku i Istru.
Bezimeno brdo koje gazimo, od danas se zove »Istarsko brdo«, a šuma, koju ćemo zasaditi, sa okolnim šumarcima biće za sve nas »Istarska šuma«.
Obraćam se predstavnicima Julijske Krajine, koji su zbog svoga jugoslovenskog nacionalizma napustili svoj rodni kraj, da odavde rade na oslobođenju njihove uže domovine, sa bratskom molbom, da zajedno sa Jugoslovenima u Julijskoj Krajini istraju i sačekaju dan slobode i ujedinjenja sa nama.
Braćo Jugosloveni!
Šuma se sadi mišicama, motikama i lopatama!
Sloboda se stiče mišicama, oružjem i krvlju!
Danas sadimo šumu, koja će nam biti stalni potsetnik na neoslobođenu braću, a dužnost sticanja slobode za Jugoslovene, koji je danas nemaju, mi ćemo je izvršiti sa uspehom onoga dana kada to velika Jugoslavija naredi.
Iza lepih reči g. Markoviča, koje su duboko delovale na sve prisutne uzeo je reč za Narodnu Odbranu
g. Aleksa Jovanovič.
Sedi starac, danas penzionirani direktor gimnazije, a nekada vatreni osnivač i pokretač komitskih četa, koje su se još pre balkanskog rata borile na jugu protiv Turaka i njihove sile. a za slobodu Slavena na Balkanu uzbudljivim rečima u ime Narodne Odbrane pozdravlja nacionalni i plemeniti gest »Jugoslovenskog Preporoda«. Govori protiv otimača naše nacionalne teritorije, koji se čak i naše kulture boji, jer nam u Julijskoj Krajini uništava sve naše kulturne tekovine i ustanove. Medju-tim nek se znade, da Narodna Odbrana
0	tome računa i nigde ne piše, da se maleni narodi imaju bojati velikih.
Mi smo bili maleni pa ipak smo srušili dvije carevine. Trebamo samo ići tragom očeva i dedova naših, a naša je budućnost u slozi i jedinstvu.
Toplo pozdravljen uzima zatim reč u ime oblasnog odbora Jadranske Straže g. Ristić.
1	on zahvaljuje »Jugoslovenskom Preporodu« što je odlučio da izletištu, koje je milo svakom skopijancu, dade ime, koje će ovekovečiti bratsku ljubav Skoplja za Istru. Ali dodaje, da ni miris ni hlad ove šume ne će Dušanovom Skoplju biti mio, dok se ne nadju zajedno i braća iz Istre i ostali Jugosloveni. Nada se, medjutim, da će to biti još pre nego Doraste šuma, koja se danas sadi.
U ime akademskog društva »Obliić« student g. Bukša
vidi u istarskoj šumi znak želje za vezom sa braćom iz Istre, kao i opomene mletačkom lavu da povuče pandže. Istarska šu-ma najavljuje dolazak osvetničkog naraštaja i zoru velikog dana oslobodjenja Istre.
Predsednik Marković daje zatim reč predstavniku emigranata iz Julijske Krajine g. Dru I. M. Čoku.
Oduševljeno pozdravljen i često prekidan spontanim odobravanjem g. dr. Cok rekao je izmedju ostalog ovo:
GOVOR DRA ČOKA.
Draga braćo Vardarcl!
Srcem punim uzbudjenja ja vam, draga braćo, kao predsednik Saveza emigranata iz Istre, jedne organizacije, koja predstavlja ne samo 70.000 emigranata iz Istre, Trsta, Gorice, koliko nas ima u Jugoslaviji nego prvenstveno i onaj deo našeg naroda i onu nesretnu našu zemlju, koja je posle svetskog rata i posle Rapalla ostala izvan granica Jugoslavije, najiskrenije zahvalju-iem na ovoj velebnoj, spontanoj manifestaciji bratske ljubavi i odanosti, nepokolebive vernosti i solidarnosti.
Hvala u prvom redu »Jugoslovenskom Preporodu« sa njegovim dičnim predsednikom, bratom Markovičem, na čelu, koji je dao inicijativu za ovo slavlje, i koji je na sebe preuzeo patriotski zadatak, da će se u buduće starati za ovu šumu, koja se ovde zasadjuje i koju ste vi u znak bratske solidarnosti sa braćom u ropstvu hteli krstiti imenom »Istarska šuma«.
Hvala i svim ostalim nacionalnim i kulturnim organizacijama, koje učestvuju u ovoj proslavi, kao i uopšte svemu rodoljubivom stanovništvu carskog Skoplja i cele vardarske banovine.
Draga braćo! Istra, Trst, Gorica i svih 600.000 naše ncoslobdjene braće upiru danas svoje oči ovamo u carski Dušanov grad sa osećajem duboke zahvalnosti prema »Jugoslovenskom Preporodu« 1 rodoljubivom stanovništvu carskog Skoplja kao i cele vardarske banovine za ovaj lepi plemeniti gest.
Mi smo Vam blagodarni, jer ovom »Istarskom šumom«. Vi ste hteli dokazati i do-kumentovati, da vardarci, Jugosloveni smatraju Istru svojom zemljom i da ne će tu svoju zemlju i svoju braću, koja u njoj žive nikada zaboraviti. Tako isto mi Istrani uveravamo Vas i zavetujemo se ne samo kao emigranti nego i u ime našeg naroda u Istri, Trstu i Gorici, da ćemo uvek ostati verni svome rodu, svome jeziku, svome plemenu, svojoj jugoslovenskoj majci, da se nje ne ćemo nikada odreći pa došlo na nas makar šta i od makar kuda. Ostaćemo kao što je pevao naš veliki pesnik
»Stena se omaje in hrast zvestoba Slovena ne gan«...«
Dr. Čok prikazao je dalje u svom govoru svu zlokobnost rapallskog ugovora i svu štetu, koja je tim ugovorom nanešena Jugoslaviji u svakom pogledu.
U sukobu izmedju talijanskog imperijalizma j neospornog našeg nacionalnog prava tim ugovorom pobedila je sila.
Ali, na žalost nije ostalo samo pri tome, da se našemu narodu otmu etnički nesumnjivo njegovi krajevi, nego su novi gospodari započeli takvom politikom mržnje i proganjanja jugoslovenske manjine, koja ne može naći primera u istorili. Italija prema našoj manjini primenjuje politiku najcrnije reakcije, politiku nasilne asimilacije i terorističkog zastrašivanja. Ona prelazi preko najsvetlijih načela svojih najboljih sinova iz vremena svoga ujedinjenja i oslobodjenja. Monstrumprocesi u Puli i Trstu protiv jugoslovenskih omlađi-naca, koji se završavaju streljanjem u ledja plemenitih idealista, hiljade i hiljade zatvora i progonstava, zatvaranje škola i uništavanje svih kulturnih i nacionalnih tekovina Jugoslovena u Istri. Trstu i Goričkoj ne mogu da ostave indiferentnim jedan narod, koji ima toliko sjajnih momenata u svojoj bolnoj istorili.
Nikad naš narod neće moći da se odrekne svoje braće izvan granica Jugoslavije i da se dezintereslra za njegovu sudbinu.
Ako je Italiji stalo do naše saradnje, ako ikada bude pomislila na iskreno prijateljstvo našeg naroda, neka zna, da do toga sporazuma neće doći, dok nije rešeno pitanje Istre Trsta, Gorice.
Narod pod Triglavom i Učkom još čeka da mu se popravi sudbina, a istarske majke plaču za svojim Vladimirom Ocrtanom i Bazovičkim žrtvama: Prema tome jasan je zadatak, kojegt imamo mi emigranti. Kako da ga postignemo? Samo jedan je odgovor na ove pitanje: naime samo oslanjajući se na veliku i jaku Jugoslaviju i bratskom slogom svih Jugoslovena.
Zato je naš emigrantski pokret čisto nacionalnog karaktera, koji ima nameru, da ujedini u jedan front sve emigrante bez razlike, a s druge strane da upozori svu braću Jugoslovene u slobodi, da je problem Istre, Trsta, Gorice jedan problem,
koji interesira ne samo te pokrajine i našu emigraciju, nego da je to jedan čisto nacionalan! opšte jugoslovenski problem, te da mi računamo na razumevanje i bratsku pomoć svih 15 miliona Jugoslovena. Draga braćo! Iako je problem Julijske Krajine, to jest Istre, Trsta, Gorice i njihove sudbine težak, mi ipak znamo, da ćemo u svojoj borbi pobe-diti, jer mi se borimo za pravdu protiv nepravde. Potrebna nam aie borbenost, istrajnost i nepokolebiva volja da pohodimo.
U prvom redu pak duboka vera u svetost naše pravde. Zato moramo mi svi postati apostoli te naše vere.
Na svoj barjak smo zapisali reči: — Pravda i sloboda za našu Istru, naš Trst, našu Goricu.
Ovo je i naša prisega, jer pretstavlja naš najveći i najsvetiji ideal. Nepokolebivo ve-
rujemo u njegovu pobedu. U to nam po-mozi Bog, sreća junačka i jaka Jugoslavija.
Kraj govora dra Čoka dočekan je neopisivim aplauzom.
Predsednik Markovič pozvao je iza toga sve prisutne da jednom minutom ćutanja odaju dužnu poštu svima žrtvama, koje su pale za današnju Jugoslaviju kao i onim žrtvama, koje još uvek padaju u Julijsko] Krajini. Pošto je otsvirana državna himna i od svih zajedno otpevano »Hej Sloveni«, g. Markovič kao predsednik zbora pozvao je predstavnike istarske emigracije g. Dra Čoka, da zajedno zagrljeni podju da zasade lipu za Istru, za Trst, za Goricu. Njihov primer sledili su zatim i drugi.
Na taj način je, eto, Skoplje proslavilo osvećenje »Itarske šume« i time nas Istrane "mnogo zadužilo.
„ISTARSKA GLAVICA" NA MOSORU
pošumljena od Jugoslovenskog kluba »Kras«
Molitva na »Istarskoj Glavici«.
Split, marta 1934.
U nedjelju dne 11 marta, istog dana kana je omladina carskog grada Skoplja, udružena u »Jugoslovenskom Preporodu«, na svečan način i uz učestvovanje svih nacionalnih udruženja okrstila i blagoslovila »Istarsku šumu« na Vodnjanskoj planini, i time dala dokaz ljubavi i sjećanja naprama zarobljenoj braći, penjala se je na vr-letni Mosor grupa Krašana. Išli su da izvrše pošumljmje gole i kamenite »Istarske glavice« koja će ih sjećati drage Učke gore i nezaboravne Istre.
Nakon odmora u planinarskom Domu Kraljice Marije nastavilo se penjanjem na »Istarsku glavicu« koja je bila zastrta gustom maglom.
Tiho, nekaki pobožno, prodiralo se opu-tinom kroz maglu piema vrhu. I tu u sivom kršu, priie nego se lopatama započelo da premeće zemlju, izrekla se ova molitva ;
»U ime Oca, Sina 1 Duha svetoga.
Iz ovih sadnica neka se Božjom voljom razvije visoka šuma;
od nje neka imade koristi narod Po-ijički;
u njenom svježem zelenilu svaki prijatelj Mosorskih visova neka nadje odmora i užitka;
neka se po njoj vrati život u ovaj mrtvi krš;
svako neka se uvijek spomene, da je ovo djelo poteklo iz ljubavi za narod, a u
I spominjanju nesrečne braće, koja u svom ! divnom, živom zavičaju izdiše i umire u ropstvu pod tud.lnoni.
Bog čuo i vidio i udijelio svoj blagoslov Amen.«
Nakon toga uputili su se Krašani i Kra-šanke, svaki sa snopićem sadnica u ruci, da potraže medju stijenjem što zgodnije mjesto, u koje će ih zasaditi. Sabrano i bez riječi, a sa mnogo ljubavi izvršili su svoje djelo. Svako ie nastojao da zapamti na kojem je mjestu sadio, da poslije, kad se navrati, može da provjeri je li obavio sadnju kako treba i je li se stabla razvitju onako lijepo i uspješno kako je on to :aželio.
Posadilo se je 200 himalajskih kedara, a seljacima je je povjerilo 1500 borića i 200 sadnica bjelogorice. U jeseni će se po-šumljenje dovršiti.
Poslije sadnje okupili su se u Domu Kraljice Marije Krašani i Mosoraši, a pridružila im se grupa gradjana i seljaka. Izredali su se prigodni govori i zaorile istarske pjesme Brzojavni pozdravi upućeni su Banu Primorske banovine dru. Jablanovi-ću i Jugoslovenskom Preporodu u Skoplje, koji je toga dana posvetio »Istarsku Šumu.«
FRANCUSKA KNJIGA O LUŽIČKIM SRBIMA
Sveučilišni profesor na Karlovom univerzitetu u Pragu prof. dr. Josef Pata izdao je lijepu knjigu o Lužici na francuskom jeziku pod naslovom: »Les Serbes de Lusace. Litterature et culture apres la Grande guerre. Bibli-otheque de l’etudes slaves de Geneve, nr. I. Geneve 1934.« Tu je u kratko prikazana povijest i kulturni te književni razvoj Lužičkili Srba od početka do danas. Napose je književnost točno prikazana iza velikog rata što se tiče novinstva, pjesništva, proze, kazališta i prijevoda. U posebnim poglavljima ie obradje-na naučna književnost i umjetnost, a sve to je ilustrovano sa mnogobrojnim slikama. Tako je stranom svijetu dana laka uputa i prilika da upozna taj najmanji svijet. Na koncu je ujedno dodan popis imena. — Knjigu je priredio francuski G. Cherest u Parizu prama najnovijim djelima iz češkoga od prof. Pate.
Naša huStarna kronika
SLOVENSKA REVIJA 0 ARETACIJI PISATELJA BEVKA
Ljubljanski mesečnik »Književnost« je v svoji tretji številki prinesel daljši članek pod naslovom »Slovenski pisatelj Fr. Bevk aretiran in konfiniran«, kjer pravi med drugim:
»Najodločneje protestiramo proti takemu ravnanju s slovenskim pisateljem, od naših merodajnih faktorjev pa pričakujemo, da ga bodo rešili, čudno se nam zdi, zakaj ni Fen-klub, Ljubljana priredil kakšne širše javne akcije za
Bevkovo rešitev, časopisne notice so premalo, vsako kabinetno intervencijo pa je treba podpreti od zunaj. Vsekakor upamo, da bodo oficijelni zastopniki slov. pisateljev v Pen-klubu in povsod drugod krenil vse korake in ne mirovali prej, dokler ne bo Bevk na svobodi. Od slovenske javnosti pa bi pričakovali malo več zanimanje za Bevkovo usodo, kakor je bilo to do zdaj.« (Agis),
NASI V SLOVENSKIH REVIJAH
Ljubljanski mesečnik »Sodobnost« je v svoji prvi številki letošnjega leta, ki je izšla v februarju, prinesla med drugim tudi: Igo Grudnovo pesem: Na razpotju in članek »Sovjetska številka poljskega tednika »Wiadomosci litera-ckie« ,ki ga je spisal Ivo Grahor.
Ljubljanski Zvon ima v svoji drugi številki nadaljevanje romana Franceta Bevka »človek brez krinke«, Boris Merhar pa je priobčil kritiko o knjigi »Njene službe«, ki jo je spisala Kraševka Mara Husova in ki jo je letos izdala Mohorjeva družba.
Februarska številka mesečnika »Beseda o sodobnih vprašanjih« je prinesla Grahor j er članek, Dr. I. Ev. Krek«.
V peti številki Našega roda je priobčil Angelo Cerkvenik črtico »Osias
s podnaslovom »Iz mojih vojnih zapiskov.«
Dom in Svet ima v februarski številki novelo Ivana Preglja »Od pod Seli do Ročinja«, Bogomil Fatur pa tri pesmi; pod naslovom »Gledališko slovstvo razpravlja Silvester Škerlj o gledališki literaturi.
V dijaškemu listu Mentorju priobčuje dr. I. P. (dr. Ivan Pregelj) razpravo Osnovne črte iz šolske književne teorije, dr. I. Lavrenčič pa igro Priva-tistov izpit. — Slovenčev literarni kritik pravi_ o Pregljevi razpravi o Mentorju sledeče: »Seveda se čuti ob slehernem primeru izredno široko poznavanje in doumetje svetovne literature vseh časov. Vprav radi tega je Pregelj med Slovenci najbolj poklican, da razpravlja o literarni teoriji in tolmači primere iz poetike«.	(Agis).
JUBILEJ MSGRA JANIČA BARLEA.
Dne 12 o. mj. navršila se 65 godina popularnog i uglednog zagrebačkog kanonika msgra Janka Barlea. Kanonik Barle je naš zemljak, rodjen je u Buda-njama kod Vipave, 12 marta 1869. Odličan i uzoran svećenik, svečar je poznat i kao odličan kulturni radnik na mnogim poljima. Bavi se historijom i napisao je mnoge interesantne histor. rasprave i crtice. Bavi se i historijom medicine, pa je o njemu kao historičaru medicine napisao ovih dana u »Novostima« vrlo interesantne stvari dr. Lujo Thaller. On je zapravo prvi radnik na tom polju u Hrvatskoj i dr. Thaller ga nazivlje »ocem hrvatske medikohisto-rije. Msgr. Barle poznat je i kao botaničar, a naročito je poznat kao muzikolog. Uredjuje muzičku reviju »Sv. Cecilija«, koja izlazi u Zagrebu već više godina. Trebalo bi jednom temeljito obraditi plodan život kulturnog radnika Janka Barlea.
želimo odličnom zemljaku dug život.
ČIRIBIRŠCINA DA, SRBOHRVAŠČINA NE!
Dočim se laška vlast trudi odpraviti hrvaški in slovenski jezik iz cerkve, dela istočasno na to, da bi se uvedla čiribirščin-na v tistih vaseh v Istri, kjer ljudstvo govori čiribirskj dialekt. Ciribiri so v davnini Vlahi (Romuni), ki govore dve tretjini hrvaško in komaj tretjino vlaško V občevanju z drugim prebivalstvom rabijo hrvaško istrsko narečje. Prav ie da se spoštuje tudi ta posebnost, toda po istem načelu bi se moralo po celi Istri pridigovati in moliti po hrvaško Zakaj dvojna mera? Zakaj se hrvaščina preganja? — (»Pon. Slovenec«).
VELIKI USPJEH MUZIČARA DANILA ŠVARE U BEOGRADU
Prošlih dana nastupili su u Beogradu plesači Pio i Pina Mlakar iz Slovenije. Njihove plesove prati klavirom naš zemljak muzičar i dirigent ljubljanskog kazališta g. Danilo Švara. U kritikama o plesu Pija i Pine Mlakara, koji su dali u svojim nastupima nešto nevidjena .podvlači se i velika zasluga g. Svare, koji je svojom pratnjom dao plesovima pravu podlogu. Kritika ističe velike sposobnosti Danila Švare i u povodu gostovanja u kazalištu, gdje je dirigirao »Pajace«. *
DR. MIJO MIRKOVIČ U REVIJI »DANAS«.
U literarnoj reviji »Danas«, koju u Beogradu izdaje od januara Miroslav Krleža s Milanom Bogdanovičem, napisao je naš dr. Mijo Mirkovič interesantnu raspravu o malom posjedu, štampanu na uvodnom mjestu.
NAŠI PEDAGOŠKI PISCI
Izašao je dvobroj za januar-februar ovog odličnog pedagoškog časopisa, kojeg uredjuje uz gg. Čajkovca i dra Patakija g. Josip Demarin.
U tom broju je interesantan i pregledan članak g. Demarina o »problemima koji zanimaju naše učiteljstvo«. Interesantan, a i potreban, ie zaključak toga članka, gdje veli da bi već jednom trebalo provesti emancipaciju od njemačke pedagogije, jer ie naša pedagoška literatura u mnogome samo prevod ili kopija njemačke literature, koja ne mora da bude ni tačna ni primjenljiva uz našu psihu, koja je različita od nie-mačke.
JOŠ JEDNA ČAKAVSKA KNJIGA
Mate Dvorničić:
»Lišće moga granja«
U »Istri« je, naročito prilikom pre-poručivanja »Antologije čakavske lirike«, bilo govora o tome, i to nekoliko puta uzastopce, da čakavština izumire, da je nestaje, da propada. Moj Jacinto je čak naveo da tako misli Bonifačić. A gdje to čakavština propada? U Istri sigurne ne, tamo će ljudi i lita gospodnje-ga 2934 govoriti čakavski. U Boduliji ne; jer sezona kupanja traje samo dva mjeseca, a ovih čakavaca, koji su više od jednog kilometra udaljeni od glavnih kupališnih mjesta slabo se tiče invazija gostiju i za ona dva mjeseca. A to vrijedi i za Hrvatsko primorje i za Dalmaciju. A ako su dva čakavca u Zagrebu, Beogradu ili u Nova Jorku malo bolje upoznata, oni, bez obzira na svoje zanimanje, najradije govore materinskim jezikom. A to je čakavski. Nije nikakav dokaz da ona propada ni sadašnja renesansa čakavštine u pjesništvu. Nego bi se iz toga mogao povući obrnuti zaključak. I Radetićeve novele su imale mnogo više neposrednosti i životne snage u čakavskom nego u štokavskom ruhu. Ovih dana je čakavsko Ribanje He-ktorovićevo tiskano u Beogradu ćirilicom. A da je čakavština živa i sposobna za život, pokazuje i ova knjiga Dvor-ničićeva, u kojoj je najživlje ono što je rečeno u čakavskom govoru.
Tu čudnu knjigu prelistavam vec mjesec dana. To je zbirka, recimo, novela iz života čakavskoga svijeta, zbirka čakavskih i štokavskih pjesama, zbirka feljtona o uglednim čakavcima, živim i mrtvim. I kad čitam tu knjigu kao da se krećem po otoku Krku, od Vrbnika do Omišlja, od Omišlja do Malinske, od Glavotoka do Punta, od Punte do Stare Baške, od Golubera do Baške Nove i kao da živim medju Primorcima od Sušaka do Senja. I dalje, kao da nije barka pristala u creskoj luci i ne znam, bih li ili ne, krenuo po zimskoj buri za moju Ka-lavojnu. Ta je knjiga puna doživljaja,
slika i problema. Slike su žive: kapetan od »Božje ruke« viriva, čim je vidio ženu na obali i legiju djece, djevojka bježi od poljupca, misleći na vraga, dva su sanduka položena u isti grob u Staroj Baški kao dva krvava simbola nevjero-vatne snage osjećanja i ljubavi u životu narodnom, bersaljer pod lancunom kao dokaz kako se u životu našemu probijaju nagonske sile vulkanskom eksplozijom, društvo pred »Velebitom« u Ma-linskoj, koje pripovijeda o drugome društvu u zatvorima tršćanskim i rihen-berškim iznoseći tipove koji kao da su uzete iz Gorkijevih djela ili iz moskovskog filma »Put u život«. Doživljaji su vjerni, jer su istiniti: sudski pristav koji ne vjeruje u čedomorstvo kod Primora-ca hvata na povraz paket sa djetetom svoje oslobodjene optužene, seljak kome crkava krava samo zato jer je dao čavao iz kuće, Bodul koji je »orao« ali nije »posijao« pa mu njegovo nezakonito dijete postaje životna sudbina, cri-kvenički mesopust »Emeriko«, koga, ma da je slamnat, hoće da spasi ladja Jadranske Plovidbe kao utopljenika, Omi-šljan koji gušeći se u smrtnom ropcu poslije bijega od stvarnosti (dug) sanja kako s popom igra trešete kao svoj najljepši san, osjećanje prastare snage u selu doživljaju u tošu (tonću), susret sa lindarskim djakom u Krku, osjećanje snaga iz prošlosti u Vrbniku, na Glavo-toku, u Omišlju — sve je to prikazano toplo, iskreno i neposredno. Problemi su stvarni: djevojka plaća svojim tijelom troškove koji su ostali od bolesti majke, ljudi koji idu po fratra jer je vihor zavitlao kućom, ali to nije bio vihor nego vrag, sukob izmedju date momačke riječi i ljubavi koja se poslije toga javlja, problem vjernosti pri dugoj, stalnoj ili čestoj odsutnosti muževljevoj, varijante pitanja što sa nezakonitim djetetom, sukob novca i tradicija, apstraktnog poštenja i životnih neophodnosti.
Dvorničić je slikar i muzičar. Tu je njegova najveća snaga. On vidi momente životne, čovjeka u prirodi i sa čovjekom, ali nikad mrtvu prirodu. Ti životni momenti njemu se usjeku u osje-
ćanje i on ih reproducira sa velikom neposrednošću, onako kako ih je osjetio. Barka koja je živa (ali samo donde, dok je čovjek u njoj), starica što nosi u Crikvenici prtljag a zatim pijana pleše, starac što svira na harmonici na pogrebu ženino, divlji golubi, što guču nad nesretnom mladom Bodulkom, što je bježeći od ljubavi pala, ubila se i leži mrtva pod stijenom, slika padre Šime, što uči svijet praktičnome poslu, — i zatim svuda zvuci: zvuci mora, ptica, vjetra, ovaca, pjesme, »sopila«, govora ljudi, sve to uhvaćeno neposredno onako živo u pokretu, kako se zbilo, tako da čovjek ima utisak da i sam u tom govoru, pokretu, slikama i zvucima učestvuje. Na jednome mjestu osjećajući tu punoću slika i zvukova u sebi, pošto je naslikao takvu sliku (»Inglez«) pisac pri kraju dodaje: »žalim što nisam Goya i ovaj scherzo naslikam, metnem u izlog kakve seoske brijačnice, a iza sebe postavim naviti gramofon, čije ploče velike kao moje srce sadržavaju moj ro-djeni žargon i smijeh, a ja iz prikrajka slušam i gledam« (str. 73). Ima tu odista bezbroj snimaka primorskog života, zahvaćenih momenata naglo i u zgodan čas, a ima i govora, kao da su uhvaćeni u gramofonsku ploču.
Motivi su uzeti iz života. Pisac je mnogo vidio i osjetio i nije imao potrebe da mnogo dodaje. Pa ipak, u tim motivima ima jedna neknjiževna linija: pisac traži, izgleda nam, primjere što rjedje, netipične. Nevjera, čedomorstvo, nezakonita djeca svega toga bilo je u Boduliji i ima neprestano. Ali da li su te pojave pravila ili izuzeci. Ima stvari koje je pisac čuo, koje izgledaju nevjerojatne, a koje nam u knjizi reprodu-kuje. Mi znamo bezbroj priča, kako jedno selo bodulsko veli za drugo da izmišlja i pretjeruje. Pretjerana dosjetka je duhovita baš stoga, što nije vjerojatna, ali ne može nešto da bude dobro samo zato jer je nevjerojatno i fabula suviše nategnuta (takva je slika »U snu«),
U obradi je Dvorničić naturalista bez tendencije. On slika vjerno, all I samo slika. Problem se nazire tek u po-
zadini. Ali ove njegove slike su uvijek od jednoga komada. Svaki mu je prozni sastavak uvijek samo jedna siika, vrlo živa, vjerna, ali opet samo slika. Te slike mnogo potsjećaju na noviju rusku prozu. Samo što je našemu piscu više stalo do slike (scene, govora, pokreta) nego do stvari o kojoj se radi.
Ali Mate Dvorničić ima nesumnjivih književnih sposobnosti, i to mnogo više nego što on sam misli. Samo je on u neprestanoj žurbi, proizvodi brzo, piše pod prvim utiscima i nikad ne izradjuje ma šta sa većim naporom i udubljivanjem. Da on može i u prozi i u pjesmi dati stvari vrlo dobre pokazuju njegovi prozni sastavci (neprestano sam u neprilici, kako da ih nazovem: novelama, crticama, pripovijetkama, slikama) »U zagrljaju«, »Na žalu«, »šume što plaču«, »Tri asa fali od danar« i zaista dobre čakavske pjesme:	»Ja sam čakavac«,
»Lička krava na skali bodulskog broda«, »Dedov baras«, »Moje breme«. A i medju štokavskim pjesmama ima dobrih i originalnih.
Dvorničić nas obaviještava na kraju opaski, koje je iznio mjesto predgovora, da ima pripravno za štampu: »U zagrljaju valovja«, roman iz crikveničkog života, »Krivično pravnu nauku« i »Književnike Istre i Primorja«. I u ovu knjigu su zalutala četiri feljtona »Cre-sanin Frane Patricije«, »Drago Godra«. »Mirko Jelušić« i »Fra Ignac Radić«, stvari po sadržaju, stilu i obliku različite kako medju sobom tako naročito prema zbirci novela i crtica kroz Boduli ju i Klriju, koje obuhvata ju dvije trećine knjige. Nas će mnogo interesovati materijal što će ga Dvorničić objaviti o književnicima Istre i Primorja, ali ipak vjerujemo, da bi njegova sposobnost jače i bolje došla do izražaja u stvaralačkoj književnosti nego u književnoj kritici ili kriminalnoj nauci.
život, i ovaj život Kiraca i Bodula je interesantniji od knjiga i teorija. 12 njega treba crpsti. A knjige i teorije su samo aparatura, pomoćno sredstvo na-Išega rada
Mate Balota.
n,
ČESI ZA JULIJSKU KRAJINU
DELOVANJE LJUBLJANSKEGA „TABORA"
Predavanje v »Taboru« in gostovanje Mladinskega odra v Dev. Mariji v Polju
V soboto, dne 3 t. m. je organiziral »Tabor« družabni večer za člane in prijatelje društva v dvorani hotela Miklič. Za to priliko je naprosil publicista g. Vladimirja Fabjančiča za predavanje o temi »Dobrovoljci v borbi za Jugoslavijo«.
U uvodu je g. predsednik povdaril, da niu je drago, da more v naši sredi pozdraviti moža, ki je na polju slave z orožjem v roki dokazal svojo veliko ljubezen do svojega naroda in svete nam Jugoslavije. Izrazil je iskreno željo, da bi si emigranti iskali svetlih vzorov med dobrovoljci in da bi iz naših vrst vstalo čimveč dobrovoljcev za zmago pravice, za svobodo naše zemlje.
G. predavatelj je ves oživel v spominih na herojsko dobo Slovencev, na dobo, ko se Slovenci niso strašili izpostavljati glave in so sovražnemu tujcu ob vsaki priliki neustrašeno izpovedovali svoje prepričanje. Povedel nas je v borbeno organizacijo omladine »Preporod«, kjer je bil sa«n vzgojen in kjer so se navduševali in vzgajali vsi oni, kj so nam rpinesli svobodo skozi bojno vihro, iz katere se mnogi, premnogi niso več vrnili.
S preprosto, mehko, a prepričevalno besedo nam je prikazal »Preporod« kot organizacijo. ki se je že mnogo pred balkansko vojno borila za osvobojenje vseh Jugoslovanov. Baš »Preporod« je po svojih glasnikih dosegel, da so pričeli pri Srbih merodajni činitelji, ki so do tedaj mislili na Hrvate. a pozabljali na Slovence, misliti tudi na Slovence in spoznali, da brez Slovencev ne more biti govora o Jugoslaviji. Po zaslugi Preporodovcev se je pričelo misliti na osvobojenje vseh Jugoslovanov in na njihovo združitev v skupno politično enoto. V njegovih izvajanjih mu je duša tu pa tam zasanjala o minulih lepih dneh ljubezni, navdušenja in požrtvovalnosti, a spomin na svetle borce, ki snivaio večni sen na bojnih poljanah, ga je zopet iztrgal iz prelestnih sanj. Pričaral nam ie Avgusta Jenka, lepega, mladega in izredno nadarjenega Jenka, ki Je junaško padel na Ceru. Prikazal nam je velikansko delo, ki ga je med vojno izvršil sedanji ban dravske banovine dr. Drago Marušič. Spomnil se je dveh slovenskilk rojakov Ivana Cankarja in Otona Župančiča, ki sta verovala v uspeh Preporodovcev ter jih podpirala in bod ila. Z navdušenjem se je spomnil dni. ko je pridobival po Sloveniji maturante za vojno akademijo v Beogradu. Največ jih ie nabral v Gorici. Trst. Istra in Gorica so dale mnogo, mnogo dobrovoljcev za Jugoslavijo.
Slišali smo mnogo dragocenih imen, živo so se nam vtisnili v spomin veliki dogodki onih dni. podani nam tako lepo in nazorno. Zato pa smo ob koncu, ko nam je obljubil, da bodo dobrovoljci z istim navdušenjem kakor nekdaj sodelovali tudi pri osvoboje-niu naše Julijske Krajine, nagradili predavatelja. ki je zrasel v tej poldrugi uri z nami v eno dušo, s prav prisrčnim odobravanjem.
Po predavanju nam je gdč. Končnike v a lepo podala recitacijo Mare Lamutove:	Svetogorski materi. G. Viljem
Poljšak je nato lepo recitiral Mare Lamutove; Za Karavankami, a g. Vekoslav Figar zelo občuteno Gasparijevo: Pismo devoiki (v zaKopih — slika iz vojnih dni).
Razpoloženje se je še stopnjevalo, ko je društveni mešani pevski zbor zapel nekaj lepih koroških in primorskih narodnih in neka umetnih pesmi pod vodstvom zborovodje g. Venturinija.
Bil je prav lep večer.
Obisk bi bi! prav lahko nekoliko boljši že z oziiom na pestrost programa in zaradi lepega predavanja.
*
mladinski oder društva »tabor«
je nastopil s svojo predstavo »Malo za res in malo za šalo« v nedeljo dne 4 t. m. v šolski dvorani v Devici Mariji v Polju. Dvorano je radevolje dal na razpolago upravitelj g. Mihelčič. Vse potrebno za predstavo je pripravil starosta Sokola učitelj K. Trošt s pomočjo učiteljev gg. Cibica in Svate
Dvorana je bila še precej dobro zasedena. Moralni uspeh prireditve je bil prav lep Kako lepo so se malčki vživeli v podajanje dejajnja. kako srčkano so nastopili, kako elastično izvajali svoje vloge! To pot je bila Predstava na višku. Da je bib temu tako ie dokazalo samo občinstvo, ki kar ni moglo Prenehati z odobravanjem. Po drugi sliki »Bedaka Pavieka« je bil aplavz tolikšen, da so jo morali malčki ponoviti. Društveni mešam pevski zbot >e Prav lepo zapel.
S tem je bil dosežen namen društva: Pokazalo je tud: tamošnjemu ljudstvu vsestransko delo društva in ga obenem opozorilo na veliko rano, ki ni rana samo Primorcev, ampak lana vseli Jugoslovanov.
V zvezi s tem nastopom je bil organiziran tudi izlet, ki se aa je udeležilo poleg sodelujočih še precej članov m prijateljev. Hoti večeru so se otroci, ki so bili ob tej Priliki pogoščeni in tudi vsi ostali vračali z zavestjo, da je bil to pomemben dan v Zgodovini razvoja našega »Tabora«.
Tudi na tem mestu prav iskrena hvala vsem. ki so kakorkoli pripomogli, da ie prireditev tako lepo uspela.
IZLET »TABORA«
Izletniški odsek društva »Tabor« v Lju-uliani bo priredil v nedeljo, dne 18 t. m. celodneven izlet na Sv. Katarino. Zbirališče Pred Narodnim domom ob 8 zjutraj. Kosilo ■z nahrbtnika.	.
Prijatelji narave Prav iskreno vabljeni.
Predavanje g. Josipa
G. Josip Vuga, koji je poznat po svojim predavanjima o Julijskoj Krajini u Čeho-slovačkoj, održao je i ove godine u prostorijama Ceško-jugoslovenske lige u Budjejovi-cama jedno opširno i pregledno predavanje o našim krajevima pod Italijom.
Odmah na početku ističe da se položaj jugoslovenske manjine pogoršao iza Bazo-vičke tragedije. (I tada je g. Vuga održao iz istog mjesta predavanje o tome). Spominje Rapalo, uništenje škola, društava i novina. Napominje da je oko 100.000 stanovnika iz Julijske Krajine bilo prisiljeno da iseli. Zadržava se opširno na crkvenom pitanju; na slučaju pok. Sedeja i pitanju o poučavanju vjeronauka na našem jeziku. Iznaša pojedine slučajeve palenja, zatvaranja i ubijanja i spominje opširno ubojstvo Eržena. Napada zakon o promjeni prezimena i kaže da kod svih kršćana ima prezimena izvedenih od imena svetaca, kao na pr. Martinović od Martin, Petrovič od Petar, pa da nije to nikakav dokaz da je to prezime postalo od latinskoga ili talijanskoga. Navada mnogo primjera i o prisilnom mjenjanju krsnih imena. Spominje dekret od 1923 kojim se sva slavenska geografska imena pretvorena u talijanska. (Navada na pr. Senožeče—Senosecchia, a češki Senohraby). Osim toga uništena su 434 kulturna društva i 414 raznih gospodarskih društava. Zaustavlja se na gospodarskom propadanju Julijske Krajine i navada slučajeve iz kojih se vidi da fašistička vlada ide za tim da ekonomski uništi naš narod. Prodaju se seljački posjedi za porez u bescjenje i na tim posjedima koloniziraju se talijanske porodice. Spominje i ekspropria-ciju zemlje uz granicu u svrhu građenja vojnih objekata.
Vuge u Budjejovicama
Predavač je vrlo dobro informiran o ži-/otu našega naroda pod Italijom, a na mnogo mjesta citira »Istru«. Na jednom mjestu kaže da u Italiji postoje tri vrste građana. Prvo su fašisti-gospodari drugi red čine nefašisti Italijani, a treća vrsta građana su Jugosloveni, koji su pravi robovi. Jugoslovani imaju manja prava od muslimana u talijanskim kolonijama.
Cijelo predavanje je bilo štampano u budjejovačkom listu »Republikan«. Mi zahvaljujemo g. Vugi na njegovoj ljubavi za naš narod u ropstvu, a ta predavanja nam pokazuju da nismo sami u borbi za prava našega naroda u Julijskoj Krajini. T. P.
KDO MOTI LJUBLJANSKI RADIO?
Ljubljana, 12 marca 1934. (Agis). Poročali smo že o stalnih in organiziranih motnjah s strani italijanskih vojaških in policijskih radio- oddajnih postaj, ki leže na oni strani naše meje. Tako je dokazano, da so doslej stalno in sistematično motile ljubljansko kukavico vojaške postaje v Idriji, Gorici in Postojni. Zadnji »Ponedelski Slovenec« pa poroča o novi vojaški postaji, ki ima nalog motiti naše radio- oddaje. V Banah pri Trstu imajo namreč v novi kasarni 5. ženijskega polka tudi oddajno postajo, ki ukaz motitve prav pridno izvršuje. Zlasti so močne motnje, ko se oddajajo v Ljubljani novice, predavanja ali pa narodna glasba. S tem naši ljudje, ki so tako srečni, da lahko razpolagajo z aparatom ne morejo poslušati vsaj na ta način besede iz domačih krajev in tudi ne uživati te edine zabave.
SUVIĆEVO SLAVENSKO PREZIME
Nije li Suvić možda Žuvić ?
U br. 9. »Istre« od 2. III. 1934. piše se o talijanskom diplomati Suvichu. Prema tvrdnji pisca imalo bi se to prezime hrvatski pisati Suvić, jer da je postalo od Suhić (dakle od pridjeva suh), pa da je simptomatično, što si on nije promijenio prezime u Magrini (»magro« jednako je »suh«, »mršav«). O tome bilo je notica još prije ovog članka i u drugim našim listovima u istom tumačenju.
Medjutim ja nijesam uvjeren u ispravnost takvog porijekla prezimena Suvich. U krajevima, iz kojih po svoj' prilici potiče to prezime, ne mijenja se »h« u »v«, već bi prezime glasilo Suhić ili Sušić, ili pak Suić ili Sujić. Po mom mišljenju prezime Suvich potiče od našega Žuvić. Nemajući adekvatnog slova za naše »ž« Talijani ga transkribiraju redovito sa svojim »s«, rje-dje sa »x«. Tako pišu i Žužić sa Susich, (rjedje sa Xuxich). Prezime Žuvić imade medjutim i u Istri, bio je, koliko se sjećam, i jedan djak iz najprvih razreda hrvatske gimnazije u Pazinu sa prezimenom Žuvić negdje iz srednje ili južne Istre. Naproti tome ne znam. da sam se u našem narodu još sreo sa prezimenom Suvić. Porijeklo i značenje prezimena Žuvić, koje sigurno postoji, to je već drugo pitanje, svakako Magrini to ne bi bilo.	Dr. Ž. Š.
GODIŠNJICA GIUNTINOG NASILJA U KANFANARU
Trst, marta 1934.
»II Piccollo della Sera« komemorira smrt fašiste Benzzara (Bevčara), koji je poginuo 1921 kod Kanfanara. Tog dana su tršćanski skvadristi došli u Pulu, gdje je Francesco Giunta komemorirao Nazaria Saura, ali na poVratku su ih »Slaveni dočekali iz busije« i ubili Benzzara. Iz članka u »Piccollu« se ne vidi šta su prije toga fašisti radili u Kanfanaru, ali po povratku u Trst »gli squadristi avevanno reagito attaccando la sedde dei sovversivi«. Ni u Kanfanaru. a ni cijelim putem do Trsta u kamionu nisu reagirali, već je trebalo doći u Trst i tu pod zaštitom policije, napasti »sovversive«.
Drugog dana je Giunta lično vodio istragu na licu mjesta, uz pratnju karabinjera i oboružanih fašista, a kakova je to istraga bila znadu najbolje naši ljudi iz Kanfanara i okolice.
»Fašistički mučenik» Bevčar je samo jedna žrtva fašizma, a mnogo smo mi Bevčara dali fašistima, koji su bili katkad« i bolje sreće od ovoga.«-
DROBIŽ.
V	Šempasu se je utopila v vaškem potoku 82 letna Leopolda škarobot.
V	kontumaciji je bil kaznovan Vil. Brundula, star 35 let, ker je ukradel kolo ščuki A. iz Dutovlj. Dobil je 2 leti ječi in 1.600 lir denarne kazni.
V	Italiji je bilo januarja 1934. 756 stečajev, a v decembru 1. 1933 618; malih stečajev pa je bilo v januarja 1934 581. v decembru 1933 pa 521.
K poslopju goriškega zavoda za umobolne, ki je bilo na novo otvor j eno 1. julij 1933 so pred kratkem prizidali še eno poslopje, v katerem bo prostora za nadaljnjih 500 bolnikov.
V	Šempasu je zgorel mlin Cirilu Hvaliču, škoda je cca 20.000 lir.
Zabava Istarske štedovne zadruge u Zagrebu
Voé bu u prošlom broju našeg lista odštampani utisci sa ove ugodne istarske priredbe. Me-djutim smo sa zakašnjenjem za prošli broj primili i ovaj izvještaj, koji rado uvrštavamo.
Istarsku štedovnu zadrugu osnovala je nekolicina naših ljudi, koji su još u Istri bili zadojeni zadrugarskim duhom. Oni su osjećali potrebu, da se taj zftđrugarski duh uskrisi i ovdje, u ovoj najvećoj naseobini Istrana u Jugoslaviji, sa ciljem, da na toj plemenitoj osnovici sabiru sve one naše Istrane, koji su još i danas tim duhom zadojeni. Kako je i sam pretsjednik zadruge g. B r e č e v i ć istaknuo na samoj zabavi, ta je zađrugarska osnova bila ujedno glavni temelj sve naše nacionalno, kulturne i političke borbe u Istri, pa jc neophodno potrebno, da ju i ovdje sačuvamo.
Mnogima je možda i čudno bilo, što se jedna zadruga upušta u ovakove priredbe, ali vodstvo zadruge htjelo je, da na ovaj najjednostavniji način sabere što više Istrana na okup, i da im u prvom redu svrati pažnju na gore iznešene ciljeve, tim prije, što je već unapred bilo uvjereno, da će sve sakupljeno obuhvatiti onaj pravi istarski duh u geslu zadrugarstva: svi za jednoga, a jedan za sve.
Nije to bila nekakva bučna i bezbojna gra-djanska zabavna strka, nego pravo sijelo istarskih zadrugara, veselih što im je ova prva istarska zabava priredila jednu zaista rijetku našu veselicu »po domaće«, kao da smo negdje u nekom istarskom selu. I zbilja, svako so osjećao, kao da se nalazi na »veselici« u svom vlastitom rodnom mjestu. Istarska narodna pjesma, kao i svirka roženica. koje su pratile tu ganjivu istarsku pjesmu. Bolna čuvstva našeg Barba Rike i Katali-nića, koja smo čuli u recitacijama naših najmla-djih, odgovarala su jekom u našim srcima. Sva je pritajena Čežnja izbila na javu, kad su rože-nice zasvirale prvo akorde »baluna«, tog našeg prastarog kola, a kad su četiri para stala »prim-birati« i kad su modrna l čerma zavitlale zrakom, raspoloženje sviju prisutnih doseglo je vrhunac.
Zaslugu za tu vanrednu priredbu imade se med ju ostalim pripisati članu zadruge Anti Klimanu, njegovoj vrednoj domaćici i odvažnoj djeci, JimŠiću Josipu, Liculu Jakovu, Lanči Ivanu, Josipu Bančiću i Josipu Sviću kao i našim Istrankama. koji su svi uložili svoje sile, da zabava čim ljepše l boljo uspije. I zaista, uspjela je u svakom pogledu.
Tom prilikom treba naročito istaknuti, da je na ovu zabavu u velikom broju pohrlila i naša istarska inteligencija i upravo rijetkim užitkom pratila t sudjelovala u ovom intimnom oduševljenju. Hvala joj i svaka čast.
Treba posebno naglasiti da je zadruzi iz bla-gonaklonost1 bila stavljena na raspolaganje od domaćih građjana-Trešnjevčana lijepa dvorana njihovog naivećeg prosvjetnog hrama na Treš-njevki i time omogućena ova rijetka manifestacija i sara uspjeh, na čemu će im naši Istrani ostati trajno zahvalni.
r
NASI MRTVI
I
Cvet za cvetom umira
in nas v dušah zebe
V	tej bell zimi je zamahnila koščena dekla s svojo velo roko nad naše glave in ugrabila iz srede drage rojake, po katerih nam je hudo. Tem hujše Občutimo udarec za udarcem daleč od doma raztreseni.
Sodnik Mirko Koršič Ne sodil bi. da krila ga bode prehitro ljubljanska ravan in ga ugrabila družini in prijateljem.
Bil je dober in zmožen sodnik. Plemenit človek, ki je izražal svojo notranjost v ljubezni do naše umetnosti. Radovai se je uspehov učiteljskega zbora v Julijski Krajini, sprejemal z odprtimi rokami v »svojem« Trgovskem Domu naše pevce-soliste, umetnike: Julija Betetta. Tierrv-Kavčnikovo, Ljubico Sviligojevo in druge. Ponosen je bil rojakov Marija Šimenca in Pepija Rijavca.
Mnogo, da premnogo sva kovala načrte v njegovem kabinetu na sodniji, da bi osnovali poklicno dramsko gledišče v Gorici. Teror nama je načrte razbil.
Radovai se je jugoslovanske svobode in zaprisegel goriške redarje na Travniku kraljevini Jugoslaviji v onih solnčnih dneh svobode Goriške ob preobratu.
Tak, cel mož je bil naš Mirko. Preostale naj tolaži zavest, da smo ga mnogi, mnogi spoštovali in ljubili.
Peršičeva Anica.
Ko se ie bližala 90 letnica rojstva Joši-pa Jurčiča nas je zapustila ta nežna duša.
Kos moje mladosti mi pokriva v Laškem hladan grob. kos otroške dobe, srečnih dni, ki sem jih užival ob diletantih-abiturijentih v goriškem Centralu ie vzela s soboi mehka Anica.
Živela je na odru slovenski besedi, krepkim fantom in brhkim dekletam. ki so ustvarjali z živo besedo na odru prizore Iz našega življenja,
V	sredi narodnih iger je stala naša Anica. Partnerica Domna in Manica v »Desetem bratu« je pustila v vseh goriških srcih moč duha Josipa Jurčiča.
In Anice ni več. Sestri Zink! je še povedala pred smrtjo, kakor, da bi recitirala iz venca sonetov; »Zinka, jaz pojdem v nebesa«.
Najlepša ženska in človeška čednost jo e dičila. A n i c a j e b i 1 a v e r n a in to je mnogo.
Gospa Kubičeva.
V	srebrnih laseh in potezah blage mame gospe Zinke Koroščeve in gč. Milice Kubi-čeve, pokojne Kubičeve sem vedno zrl tip naše — Kraške matere, polne vere, upanja in ljubezni. Ko so mi povedali, da jo je Bog vzel. sem čutil, kakor da se podira kraško kamenje.
Ivanka Benkova
Na dan Kurenta v mnogih radost, na licih smeh. V nas pa žalost je vihrala in mraz nam strjal je solze. Častna vrsta Laščanov je spremljala učiteljevo ženo in mater gospo Ivanko Benkovo na zadnji poti med že pokojne rojakinje in z vsemi prizadetimi sočustvovala.
Jokali bi od tuge in bolesti za izgubo take matere a solze so se osušile že tam doma, ko nas je bič pregnal.
Kako dolgo še morda kmalu, morda se dolgo. trnjeni korakamo mnogi v grob mnogi solncu naproti ki mota od tuizžareti v naše domove ob Soči, da bi doživeli Vstajenje — Alelujo naše Kačene zemlje.
Spomin naših mrtvih ponesemo s seboj če ne mi. naši otroci.
Rajnim blag spomin
Marij J. Bratuž
Smrt narodnog radnika Franje Rapoteca
Dne 6 XII. 1933 preminuo je u svome rodnome mjestu Kozini na Krasu, poslije samo poladnevne bolesti čestiti naš starina, uzor suprug i otac, nezaboravni prijatelj i odlični kulturni i narodni radnik gospodin Franjo Rapotec. U jutro, dok je šetao po svom rodnome mjestu, najedanput mu je pozlilo, a nešto iza podne preselila se je njegova plemenita duša već u bolji svijet. Njegova smrt se duboko kosnula ne samo u njegovoj obitelji, već je duboko potresla sve njegove sumještane, osobito okolni naš tamošnji seljački svijet, koji je u pokojniku izgubio iskrenog savjetnika i prijatelja te u svakoj prilici pomoćnika i zaštitnika. Za-plakali su za njime i nebrojeni njegovi znanci i prijatelj/ širom čitave Istre, Krasa i Trsta, jer je kao čelični znaičaj, vatreni rodoljub i iskreni prijatelj svuda uživao iskrene simpatije.
Pokojni Franjo Rapotec rodjen je na Kozini godine 1859. Rano već u 17-toj godini stupio je u željezničku službu najprije na Kozini, pa onda u Pazinu, Sežani, Proseku i Nabrežini. Otuda prešao je pošti dobivši mjesto upravitelja pošt. ureda na Kozini. Svugdje je pokazao svoju dobru volju, tako da je bio svagdje voljen. Preko toga, što je svoju službu vršio uvijek najsavjesnije, našao je uvijek vremena, da se zabavi i drugim, narodnim stvarima, a koliko je bio i u tom pogledu agilan, vidi se najbolje po tome, što je tamo osnovao pjevačko društvo »Venec«. Uvidjevši prijeku potrebu dao se je 1 na gospodarski rad, pa mu je uspjelo, da osnuje i podigne toliko potrebnu i za narod korisnu »Posujilnicui Hranilni cu«. Na glasu karakter strog ali dobar i požrtvovan otac, ispravan činovnik, u-vijek agilan stekao si je veliki ugled medju svojim narodom, koji je njegove savjete i u općini i u društvima uvijek rado slušao. Radi svih tih svojih odlika bio je visoko cl-' jenjen i od svojih pretpostavljenih kao i od duhovnih i svjetskih vlasti Na Kozini dočekao je i penziju, uvijek na radu za narod, u posljednje vrijeme pa do katastrote pomagan od svoje vrijedno djece.1 Po okupaciji morali su sa velikim bolom u srcu, da napuste starca oca sinovi Dr Franj o, bivši savjetnik Min. Saobraćaja i Dr Vinko, advokat kac i zet Dr. A n t o V a g a j a, inspektor pošta, koji su se svi morali slđo-nuti' preko granice.
Usprkos preteških prilika, koje tamo vladaju, odužio se je narod pokojniku prilikom njegove sahrane. I ako jo vladala čiča zima, sakupila se je ogromna masa naroda iz bliže i dalje okolice, da isprati na posljednji put svog miljenika - i da mu izruči zadnji pozdrav Krasa i tužne Istre. Pred kućom pokojnikovom, u crkvi i na groblju oprostio se je sa svojim dobročiniteljem naročito sastavljeni zbor pjevača iz tri sela, Žalobna pjesma i govor domaćeg župnika dirnuli su u srce i ganuli de suza ne samo sakupljenu pokojnikovu djecu, nego 1 sve prisutne, pokojnikove poštovaoce.
Mnogo jo njegovih prijatelja, znanaca i poštovaoca rasijnno po Jugoslaviji. Niti su znali, niti bi bili mogli prisustvovati njegovom pogrebu. Ali svi će se pomoliti Svevišnjemu za pokoj duše tako odličnog rodoljuba. I mi u tihoj boli za zaslužnim pokojnikom, šapćemo — Starne narodnjače, nek Ti je laka kraška zemlja, koju si toliko volio i za koju si se toliko žrtvovao. — Ožalošćenoj obitelji i rodbini naše iskreno sau-češće.
Uskršnja radost
iS?
f/
I# affi
£|
■■V-'* :
St
t-. ^
% ih ÌP 0
Jš
Mi
Za praznik veselja ponovile se novom obućom. Sada Vas možemo stručno i savjesno poslužiti. Ne čekajte na poslednje dane, izaberite sebi obuću, dok imamo veliki izbor.
fi tuffa
Vel. 19-22	Vrsta 5860-00
Za Vaše mališane. Lagana cipelica od mekog boksa u kombinacijama raznih boja. — Vel. 23-26 Din. 49.—.
Vel. 19-26	Vrsta 5851-28
Ukusno ukrašena lakovana cipelica za Vaše najmilije. Isti model od smedjeg boksa. —
Vel. 27-34	Vrsta 3222-02
Jaka polucipela za školsku mladež sa ukrašenim jezikom. Gumeni djon jamči za drugo-trajnost. Vel. 35-38 Din. 69.—.
Vel. 27-34	Vrsta 3162-00
Za dječake, koji nikad ne miruju evo dobrih visokih cipela od jake masne kože sa izdržljivim gumenim djonom. Vel. 35-38 Din. 59.-
Vrsta 1845-53
Za lepe sunčane dane cipelicu od baršuna kombinovanu sa lakom. Bez kombinacije od lastina ili baršuna Din. 49.—.
Vrsta 1645-05
Jednostavna ali ukusna cipelica od crnog ili smedjeg boksa sa visokom ili niskom potpeticom. Od laka Din. 99.—.
Vrsta 3945-05
Praktična i udobna cipela za domačice. Od dobrog telećeg boksa sa pružnim gumenim djonom.
Uvijek moderne i uvijek elegantne salonske c-pelice. Od laku ili smedjeg boksa. —
Elegantne cipelice od laka ili ševroa sa ukusnom kombinacijom od zmijske kože.
Vrsta 2945-11
Cipela za svaku priliku od crnog ili smedjeg boksa sa kožnim djonom i potpeticom. Za nedelju i blagdan od laka za Din. 99.—.
Vrsta 1805-60
Novi proljetni model. Od laka sa ukrasom od guštera. Od smedjeg ševroa Din. 129.—.
Vrsta 1845-32
Udobna cipelica od laka ili smedjeg boksa sa ukrasom od zmijske kože.
Vrsta 1375-88
Za proljetne šetnje. Elegantna cipela od semiša kombinovana sa kožom. Crna ili smedja.
Vrsta 2927-71
Lagana cipela izradjena u vidu sandala sa hrom djonom. Za tople dane nenadoknadiva.
Vrsta 1937-22
Od čvrstog boksa sa elastičnim gumenim djonom. Za svakidašnju upotrebu. Smedje ili crne.
Vrsta 1637-21
Elegantna polucipela od najfinijeg telećeg boksa u crnoj i smedjoj boji sa kožnim djo-nom. Od laka Din. 149.—.
Vrsta 1637-26
Proljetna moda. Ukusno ukrašena polucipela od telećeg boksa crna ili smedja. Naročito podesna uz sportsko odelo.
Vrsta 1977-22
Visoka cipela od čvrstog boksa sa gumenim djonom, elegantnog poiušiljastog oblika Sa kožnim djonom Din. 129.—.
GODIŠNJICA OSLOBODJEN.IA OD TALIJANA.
Selo Zamet, na talijanskoj granici, proslavilo je 28 februara svečano đesetgodiš-njicu oslobodienja od talijanske okupacije. Održana je svečana služba božja, bakljada i akademija.
Lanjske godine je na Sušaku proslavljena 3 marta desetgodišnjica oslobodjenja vrlo svečano i uz učešće svih Šusačarna i naroda >z okolice. Tamošnj* se narod još vrlo dobro sjeća talijanske okupacije i D Annuncijevih ispada, kojima je kasnije Rijeka onako neprirodno pripala Italiji i smrti.	__
BADI BECARENJA — 1 LETO, 1 MESEC,
20 ZAPORA IN 120 LIR GLOBE.
Trst, 10 marca 1934. (Agis). — Pred tednom je bil kaznovan pred tržaškim sodiščem Josip Škerlj, star 67 let, ker je dne 24. februarja t. 1. na Piazza della Borsa beračil. Ko se ni hotel na opomin policijskega agenta takoj odstraniti, am pak ga je še začel zmerjati, je bil nato aretiran. Toda zlepa, se ni pustil prijeti; brcal je na vse strani, se vrgel na .tla in še hujše zmerjal ter klel. Končno so pa vendar prišli možje postave in mož je zaradi žalitve, kletvine in beračenja dobil skupno 415 dni zapora in 120 lir de-ječe in 1.600 lir denarne kazni.
PLAN HITLEROVACA: HAMBURG PROTIV TRSTA.
Javljaju iz Beča. U vezi sa prestoje-čim rimskim razgovorima, ovdje se tvrdi, da hitlerovci iz Reicha agituju u Austriji protiv ponuda g. Mussolinija o olakšicama austrijskom izvozu preko tršćanske luke. U toku te potajne agitacije naročito se ističe da je državni kancelar g. Adolf Hitler voljan da smjesta pristupi gradjenju kanala koji bi vezao Laba sa Dunavom i time obez-bijedio austrijskom izvozu jeftiniji vodeni put do hamburške luke.
ZADUŠNICE ZA POK. BANA LAGINJU.
Dne 18 ov mi. je treća obljetnica smrti blagopokojnoga oca Istre, bana dra Matka Laginje. Kako tai dan pada u nedjelju, io će pokojnikova obitelj dati čitati sv. misu na obljetnicu pogreba u srijedu dne 21 o. mj. u 7.30 sati ujutro u crkvi Sv. Marka.
Ovime pozivljemo sve članove i druge istarske emigrante da u čim većem broju prisustvuju zadušnicama za velikog pokojnika i obljubljenog oca istarskoga naroda bafba Matu Laginju. da se zajedničkim molitvama pomoiiiho za pokoj njegove duše i time iskažemo svoje dužno i neizbrisivo poštovanje uspomene na najzaslužnijeg sina naše uže domovine.
Odbor društva »Istra« u Zagrebu.
PJEVAČKI ZBOR »ISTRE« U ZAGREBU.
Ponovno pozivljemo sve članove društva »Istre« koji misle da su sposobni za pjevanje, da se upišu u pjevački zbor. Nek se niko ne stidi ni svog ekonomskog, ni kulturnog položaja, jer u zboru su svi drugovi i braća i svaki je dobro primljen. Naročito apeliramo na stare pjevače da upotpune zbor. da može čim prije doći do nastupa pred javnošću. Prvom svojom izvedbom nastupit će zbor u Glazbenom Zavodu pa se vidi da ga zborovodja i odbor kane dotjerati do, dolične umjetničke visine.
Doskora će se u društvenim prostorijama održavati i teoretski tečaj glazbe, ,o čemu će biti na vrijeme objavljeno.
ČLANSKI SASTANAK »ISTRE« NA TREŠNJEVCI.
U nedjelju dne 18 marta u 9.30 sati ujutro u bivšoj gostionici »Beton« držati će se članski sastanak članova društva »Istre« sa zapadne strane grada. Na sastanku će se raspravljati o eventualnom osnutku čitaonice na Trešnjevci. Pozivlju se svi članovi sa Trešnjevke i bližnjih predjela, a i oni iz grada da ovom sastanku prisustvuju.
SOCIJALNA AKCIJA DRUŠTVA »ISTRA
—TRST—GORICA V KARLOVCU.
Naše mlado društvo »Istra-Trst-Go-rica« v Karlovcu poziva vse člane, da se v čim večjem številu odzovejo za nabiralno akcijo, ki jo društvo prireja za Velikonočne praznike, da tako obdari naše verne in bezposelne člane. Darila se spremaj o v živilih in denarju. Te dni bo obiskal naš pooblaščenec vse člane, ki se naprošajo, da ga ne puste oditi praznih rok. Ako pooblaščenec kakega člana ne najde doma naj dotični svoj dar pusti v trgovini Josip Tavčar, pri Prvi hrvatski štedionici, ki bo ta darila sprejemal. Bratje, zavedajte se svoje dolžnosti!
VABILO
na II. redni občni zbor podružnice društva »Soče« v Dolnji Lendavi kateri se vrši dne 18. marca ob 10.30 uri v mainici Meščanske Šole v Dolnji Lendavi
Dnevni red. 1 Pozdrav članstva po predsedniku; 2 Poročilo upravnega odbora: 3. Poročilo nadzornega odbora; 4. Do-ložitev članarine; 5. Volitve novega odbora; 6. Sprejem novega članstva; 7. Slučajnosti.
Če se občnega zbora ne udeleži ena tretjina članov, se vrš' noi ure nozneje nov občni zbor, ki je sklepčen ob vsakom šte vilu članov. _____ Odbor.
OBČNI ZBOR DRUŠTVA »TRST-GORI-CA-REKA« V SKOPL.IU.
Prosvetno in potporno društvo »Trst-Gorica-Reka« v Skoplju poziva vse svoje člane, da se udeležijo 3. rednega občnega zbora ki se vrši v ponedeljek dne 9. aprila 1934 ob 9 uri zjutraj v prostorih restavracije »Šibenik«. Šumadijska ulica.
Z ozirom na to ker je na dnevnem redu sprememba pravil pozivamo člane, da se občnega zbora polnoštevilno udeleže. — »Trst-Gorica-Reka«, Skoplje,
IZLET OMLADINSKE SEKCIJE DRUŠTVA »ISTRA«.
Omladinska sekcija društva »Istra« priredjuje u nedjelju 18. o. mj. poslije podne izlet na Medvedgrad kraj Zagreba. Sastanak u društvenim prostorijama točno u 2 sata poslije podne. Pozivaju se članovi i članice da u što većem broju dodju na ovaj Izlet.
OBČNI ZBOR »ORJEMA« V LAŠKEM Občni zbor organizacije jugosloven-skih emigrantov v Laškem se ' bo vršil dne 18. t. mč ob 8 ur v Hotelu Savinja v Laškem z naslednjim dnevnim redom: 1. Poročila predsednika; 2. Tajniško poročilo; 3. Blagajniško poročilo; 4. Volitev novega odbora; 5. Sklepi; 6 Slučajnosti. Vabljeni so vsi člani organizacije.	Odbor.
£7 FO/V» „ISTRE”
Društvo »Soča« v Celja, kot	
doprinos odbornikov na od-	
borovi sep. dne 6 lil 1934 D	16.—
Kos Fr, Ljubljana	. , D	36—
Obitelj Banošin, Vukovar . . D	50—
Obitelj Kalfìé, Vukovar . . D	10—
Ribatit Iran, posj Maribor . D	25—
U prošlom broju objavljeno . D	31.054 35
»Istra« izlai' svakog tjedna u potak. _ Uredništvo uprava nalaze se n Zagrebu, Masarykova utica2« II. — broj čekovnog računa 36.789. — Pretplata: Za cijelu godinu !>0 dinara: za no »odino os dinara; za inozemstvo dvostruko: za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi su računaju po cjenik... — Vlasnik i izdavač: KONZORCIJ »ISTRA«, Masarykova ul. 28, II. Tole! br'	Prodnik
: Ive Mihovilovič, Jukičova ul. 30. — Za uredništvo odgovara: Dr. Fran Hrnčič, advokat, Samostanska 6. — Tisak: Stočajnina Jugoslovonskc štam na d. d.. Zagreb. Mnsarvkot» ss» _ v» ti«ir»i-,.
po d. d., Zagreb, Masarykova 28a. -» Za tiskarn odgovara Rudolf Polanovic, Zagreb, Ilica broj 131.	‘ Z‘Q ll!,Kari1
UKUPNO D 31191.35