KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 7 (2).
INDUSTPISKE SVOJINE
IZDAN 1 SEPTEMBRA 1936.
PATENTNI SPIS BR. 12583
Tube Reducing Corporation, Sfamford ((J. S. A.).
Postupak za izradu tankog Irakastog metala i tankog metalnog lima.
Prijava od 13 avgusta 1935.	Važi od 1 decembra 1935.
Pronalazak se odnosi na postupak za izradu tankog tranastog metala iz debelog početnog komada u jednom jedinom radnom toku. Debeli početni komad može na primer za izradu trakastog gvožda da se sa-stoji iz debelog pljošteg gvožda a za izradu tankog gvozdenog lima na primer da sesastoii iz debele gvozdene ploče. Prema pronalasku se tanka metalna traka ili metalni lim proizvodi na taj način, sto se obradni komad u jednom radnom toku sa jednog kraja pos^-tupno valja na željeni tanki presek hladnim putem. Ovo se izvodi pomoču oruda u vidu valjaka sa ekscentričnim radnim površinama, koje se valjaju po delu obradnog komada koji svagda treha da se obradi, posle čega se obradni komad radi pripreme daljeg radnog stupnja pčmera napred i valjčana tela se ponovo vračaju u svoj prvobitni početni položaju. Takav postupak pripada op-štoj vrsti valjanja sa tako zvanim hadžijskim hodom. Naročijo za ovaj postupak dolaze u obzir valjčana tela sa ekscentričnim radnim površinama, koje se oscilišuči nalaze na tamo i amo kretanom kliznom delu i pri kretanju kližnog dela se valjalju po obradnom komadu. Takvi postupci su poznazi za valjanje cevi, ili okruglih štapova iz debljeg o-bradnog komada (vidi na pr. amerikanski patentni spis 1810 886 ili Re 18 329). Dok su valjčana tela pri torne na svojoj ekscen-tričnoj radnoj površini kalibrisana odgova-rajuči obliku cevi ili štapa obradnog komada i krajnjeg produkta koji treba da se izvede radne površine za izvodenje tankog trakastog metala i tankog metalnog lima izvode se glatkim, dakle bez kalibra. Pomoču jed-
nog takvog poštupka se daje u jednom radnom toku i hladnim putem postiči srna-njenje preseka do daleko preko 6%, pri čemu se dobija još i naročita struktura ko-načnog produkta. Vrednosti otpornosti se ovim, znatno poboljšavaju.
Na priloženom načrtu sl. 1 pokazuje jedan diagram koji treba da pruži predstavu procesa koji nastaje pri valjanju obradnog komada/ V -
Sl. 2 pokazuje u šematičkom predstavljanju rad oscilišučeg valjčanog tela kod napred navedenog naročitog poštupka
Sl. 3 pokazuje jedan drugi raspored valj-čanih tela, koja se u ovom slučaju obrču.
Sl. 4 pokazuje jedan radi primera o-blik izvodenja uredaja za kretanja oscilišu-čih valjčanih tela prema sl. 2 u izgledu sa Strane.
Sl. 5 pokazuje odgovarajuči izgled spreda.
Kao što se vidi iz sl. 1, može se o-brada obradnog komada tako zamisliti da se stupanjski od jednog kraja obradnog komada kosi slojevi 1, 2, 3, 4, 5 obraduju pomoču valjčanog tela sa ekscentričnem radnom površinom, tako, da se na primer odmah dobija tanko trakasto gvožde zelje-nog tanjeg konačnog profila. Obradni komad se dakle tanji pri svakom stupanju napred na izvesnu odredenu dužinu od tačke do tačke, ali svaki put do na željeni tanki presek. Obrada obradnog komada je jed-nostrano zamišljena u sl. 1, ali se izvodi korisno na obema stranama obradnog komada na taj način, što se ovaj obraduje izmedu dva valjčana tela.
Din. 10.—
Na sl. 2 je a obradni komad. Neka je pretpostavljeno, da ovaj obradni komad predstavlja kakvo debelo plošte gvožde, iz kojeg se proizvodi tanko trakasto gvožde b; c i d su dva u vidu sektora valjčana tela, ko ja su kod e 1 f postavljena oscili-šuči i imaju glatke ekscentrične površine. Valjčana tela se nalaze u kliznom delu h koje se može kretati tamo i amo. Pretpostavljeno je, da je obradni komad več delom preveden u oblik tankog trakastog gvož-da, kao i da se oscilišuča valjčana tela c i d nalaze u jednom srednjem položaju za vreme njihovog radnog kretanja. Ovo radno kretanje se izvodi pomoču pomeranja kliz-nog dela h u pravcu strele x, dok se obradni komad nalazi u miru, dakle po kojem se valjaju ekscentrične radne površine valj-čanih tela c i d. Po završetku radnog kretanja se klizni deo h kreče natrag u pravcu strele y i obradni komad a se pomera za izvesnu odredenu meru u pravcu strele z, posle čega se zatim pri zastoju obradnog komada klizni deo ponovo kreče u pravcu strele x, i tako redom. Oscilisanje valjčanih tela može eventualno da se izvodi pomoču na sl. 4 i 5 u manjem razmeru pokazanog uredaja, pri čemu se bočno pored tela c i d na pritisak na istoj osovini postavljaju, tako da mogu oscilisati, sektori m i n iste veličine i oblika, koji se pri kretanju tamo i amo kliznog dela valjaju po nepomičnim zupčanim polugama o i p.
Isti način rada se daje prema sl. 3 postiči i pomoču nepomerljivo postavljenih obrtnih valjaka i, k. na kojima su postavljene is-padnute, glatke, ekscentrične radne površine i1 i i2 odnosno k1 i k2. Ove radne površine stupaju u dejstvo pri obrtanju valjaka, pri čemu, pošto su obrtni valjci nepomerljivi, obradni komad mora biti pomeran u pravcu strele x, da bi se po stiglo relativno kretanje odgovarajuči ki etan ju kliznih delova prema sl. 2. Stupanjsko pomeranje napred obradnog komada u vremenima izmedu o-brade pomoču valjčanih tela izvodi se u pravcu strele y (sl. 3).
Dalje je još primečeno, da se obradni komad za vreme radnog kretanja tela za oritisak uvek srazmemo lagano keče, ali da je pošto se u svakom stupnju izvodi sma-n jen je preseka do na konačni profil, potre-
ban samo jedan jedini radni tok, a ukupno vreme koje je potrebno za izradu daleko je krače no do sada, nezavisno od toga, što je postrojenje i ru kovanj e njime posve jed-nostavno, tako, da ovaj postupak i iz ovog razloga daleko nadmašuje do sada poznati postupak za izradu tankog trakastog metala i tankog metalnog lima.
Kad je rečeno, da se proizvodenje tankog trakastog metala ili lima izvodi u jednom radnom toku, to se time misli, da se radni komad tanji u jednom radnom toku na svgda željenu meru. Naravno da se po dostizanju ove mere obradni komad može u jednom drugom radnom toku još jednom izložiti istom postupku, da bi se još dalje stanjio. U datom slučaju se postupak daje i više p uta ponoviti, dok se ne dostigne konačno željena krajnja stanjenost (deblji-na). Tada još uvek ostaje obezbedena korist hladnog valjanja i mogučnost ishoda neposredno od jednog jeftinog debelog o-braduog komada, na primer od kakvog pljo-šteg gvožda. Medutim je u mnogim slučaje-vima takode moguče i postizanje uopšte največeg mogučeg stanjivanja u jednom radnom toku. Naročite je vredno po-menuti to, da i pored znatnog redukovanja i tankosti konačnog produkta ivice metalne trake (ili lima) ne prskaju, kao što bi se toga stvarno trebalo bojati, dok kod poznate primene postupka na redukovanje cevi i okruglih štapova takva nezgoda naravno uopšte ni je dolazila u obzir.
Postupak je, kao što je več pomenuto, po sebi poznat za redukovanje cevi okruglih štap iva, naravno sa izuzetkom primene glatkih radnih površina; ovo važi i za konstruktivna sredstva za iz vodenje postupka.
Patentni zahtev:
Postupak sa izradu tankog trakastog metala i metalnog lima iz kakvog debelog ishodnog obradnog komada, naznačen time, što se obradni komad sa jednoga kraja pomoču valjčanih tela sa glatkim ekscentrično pružajučim se radnim površinama stupanj-ski hladnim putem valja (hadžijski valja) do željenog tankog konačnog preseka.
Ad pai.br.12583