OSREDNJA
KNJIŽNICA
CELJE
Celje - skladišče
D-Per
159/1979
informavoi
i orenje ! orenje gorenje gorenje gorenje
LIST ZA INFORMIRANJE DELAVCEV GORENJA - ŠT. ,24- VELENJE, 8. 10. 1979
PLAMEN GORENJA U NOVOM SJAJU
NastupUi su jesenski, oktobarski dani, rekli bi isti kao i svi drugi dani godi ne. AH za nas, radnike Gorenja, stvaraoce u udruženom radu, samoupravijače, to nisu obični dani. Tih prvih oktobarskih dana u svima nama, u celom Gorenju, poteče življa i jača krv.
i grad, mlad i beo, čist i mi ra n u pitomoj dolini živne, svečanije se obuče i raširi ruke brojnim gostima iz cele Jugoslavije, baš kao i Gorenje. Ti gosti nisu obični, svagdanji gosti. To su prijatelji Gorenja, naši gosti, poslovni ljudi sa kojima nas veže poslovno druženje, iskrena saradnja i dogovaranje za lepše sutra.za koji dan sve če to, po četvrti put, postati stvarnost.
Četvrta izložba uzoraka je manifestacija stvaralaš-tva s v ih kolektiva Gorenja, presek zbivanja na polju udruženog rada, slika dostignuča u nauči i tehnici, slika, koja se ne ponavlja kao reklama, kao navika, več izložba novih i novih rezultata ljudskog uma i nauke.
Tako če ove godi ne plamen Gorenja zasijati jačim i snažnijim sjajem. Velikoj porodici proizvoda pridru-žiče se novi, najsavremeniji, a neki proizvodi, naši dobri znanci, imače nove, najekskluzivnije elemente koji če probuditi pažnju i pridobiti poverenje mi-liona domačica.
Izložba če, pored ostalog, u jasnim obrisima pokazati nov put razvoja Gorenja, nove težnje radnih ljudi i nove, čvrste temelje u tehnologiji i proizvodnji.
Pokazače da Gorenje ne spava na lovorikama ostva-renih radnih pobeda, več na starim kuje i priprema nove. Te nove neče biti pobede trenutka, koje brzo padaju u zaborav, več veliki, odlučni i sigurni korači u budičnost u ko ju če Gorenje krenuti smelo i perspektivno! Na nama, radnicima Gorenja, od Triglava do Devdelije pa i dalje, počiva odgovornost za ostvarenje tih naših pozitivnih dugoročnih smernica razvoja. Jedino samopregornim radom i zalaganjem još jednom čemo dokazati naše sposobnosti i znanje i opravdati članstvo u tom velikom kolektivu.
Kao i do sada, sve nas veže zajednička nit pod imenom GORENJE i zajednički put u budučnost, u pobede trajnog značaja za nas i za naše samoupravno društvo!
D. Založnik
Od 8. do 22. oktobra četvrti sajam uzoraka Gorenje — u Rdeči dvorani u Velenju
STAVOVI PROBLEMSKE KONFERENČNE SK GORENJE OD 6.9.1979.
1.	Komunisti Gorenja su razmatraiiprivrednu situ-aciju OOUR u sastavu Gorenje SOUR i konstato-vali da je stanje u OOUR—u Hladilna tehnika, Zamrzovalniki, Pralna tehnika i u RO FTU Sombor kritična, da neke več posluju sa gubitkom a drugim preti gubitak u najskorije vreme.
Nesredena situacija na području cena je dovela do ogromnog raskoraka u porastu cena repromateri-jala i cena gotovih proizvoda, na štetu gotovih proizvoda, a to nije moguče kompenzirati porastom produktivnosti. Dok smo na jednoj strani svedoci nekontrolisanog povečanja cena reproma-terijala, iskoriščavanja konjukture, pretnji obus-tavom dobave, na drugoj strani se nikako ne mo-žemo dogovoriti o formiranju cena gotovih proizvoda u repro—lancu i izmedu proizvodača iz raznih grana.
2.	Naglašavamo da smo več kod zaključnih računa za 1978. godinu kritično razmatraii privrečivanje
i u plan za 1979. godinu uneli stabilizacione mere, koje u ovogodišnjem poslovanju i sprovodimo. U taj plan smo uneli i mere za smanjenje ražijskih troškova, poboljšanje kvaliteta proizvoda, bolju organizaciju rada, smanjenje vremena izrade i mere za brže rešavanje problematike oblikovanja cena.
3.	Nastojimo na obezbedivanju samoupravnog odlu-čivanja radnika o svim pitanjima unutar radnih
organizacija i osnovnih organizacija, a utvrdujemo da je još uvek ugrožen proces samoupravnog do-govaranja na području formiranja celokupnog prihoda i to baš zbog administriranja kod formiranja prodajnih cena.
Konstatujemo da se veoma sporo usvajaju sistemski zakoni za područje cena i tržišta, a to nam predstavlja ozbiljnu prepreku i onemogučuje izvr-ša vanje naših samoupravnih prava i oba veza. U ve-likoj meri uspevamo u realizaciji odredbi ZUR—a, dok istovremeno utvrdujemo da, nakon tri godi-ne od osvajanja pomenu tog zakona, nedostaje zakon o formiranju cena. Shvatamo da je kod odre-denih poremečaja tokova privredivanja potreban utica j sa veznih organa,kako govori i Ustav, ali ipak to ne sme biti stalna praksa, jer to onemogučuje razvijanje i produbljivanje samoupravnih odnosa na tako osetljivom području.
Takode možemo konstatovati da smo uspeli na uspostavljanju društveno—ekonomskih odnosa sa našim kooperantima, odnosno subjektima koji su, na bilo koji način, povezani u proizvodnji i plasma nu. Zato bez odlaganja treba odrediti odgovorne službe i radnike za pripremu predloga ureden-ja odnosa u okviru rep roče H ne "DOM" jer je samo na taj način moguče sprečiti administrativno umešavanje.
Smatramo da je izborom mera ekonomske politike potrebno sprečiti neke nepovo/jne tokove u privredivanju, ali tu treba voditi računa da tim merama jačamo samoupravni položaj radnika i razvoj samoupravljanja, a ne da širimo nadlež-nosti administracije. S ve dok dogovaranje bude prepuščeno administraciji biče oštečen radnik, pa ako ne onaj koji stvara gotov proizvod, a onda sigurno onaj koji proizvodi sastavne de/ove u neko j drugoj OOUR.
„Prob!emski konferenci"
4.	Mislimo da pristup savezne inšpekcije problemu cena onemogučuje sprovočenje samoupravnog sporazuma o formiranju zajedničkog prihoda u reprocelini "DOM”, koji predstavlja početnu fa-zu šireg dohodovnog povezivanja i zajedničkog dogovaranja dugoročnog planiranja medu pot-pisnicama.
Osudujemo tumačenja pojedinaca koji sebi daju pravo progiašavanja bojkota naših proizvoda. Isto-vremeno ne možemo prihvatiti senzacionalistički pristup štampe tom problemu, i osudujemo ten-deciozno prikazivanje nastale situacije od Strane RTV Ljubljana.
5.	Dalje, konstatovali smo da je područje formiranja cena za servisne usluge na jugoslovenskom tr-žištu vrlo nesredeno. To potkrepljuje činjenica da postoji raskorak cena usluga po pojedinim opšti-nama čak u proporciji 1 : 5.
Najniži, odobren radni sat za servisne usluge iznosi samo 35 dinara što ne obezbeduje ni pokrivam je prosečnog bruto ličnog dohotka kvaiifikova-nog radnika.
6.	Mi, koministi Gorenja, kategorično osudujemo tendenciozno pisanje austrijskog časopisa "Klaj-ne Cajtung”, koji trenutnu privrednu situaciju po-
kušava da iskoristi u svoje svrhe, i da tako naru-šava snagu samoupravnog dogovaranja.
7.	Prihvatamo zamisao o preusmeravanju proizvodnih programa osvajanjem novih programa račun-narstva i podržavamo takvo dugoročno usmeren-je Gorenja. Predložen projekt računarstva mora biti ocenjen sa stanovištva društveno—ekonomske perspektive.
Smatramo da realizacija tog programa predstavlja bitan doprinos Gorenja u postepenom pre-strukturisanju naše privrede. Otuda je i dužnost svih učesnika da ubrzaju realizaciju svojih zadu-ženja.
8.	Što se tiče hitnog rešavanja problema sadašnje situacije, medu radnicama Gorenja vlada jedinstve-no mišljenje, i takvo rešavanje te situacije prihvatamo kao našu zajedničku obavezu.
Ispunjavanje postavljenih zadataka u /I. poiugo-dištu 1979. godine zahteva svestrano angažovan-je, zato čemo u OOSK pregledati i proveriti izvr-šavanje planova i na osnovu toga prihvatiti obavezu sprovodenja mera samoupravnih organa. Konkretne zaključke i konstatacije čemo doneti u svojim SK.
Velenje, 20. 9. 1979 Komisija za formiranje
stavova
Pravci razvoja električnih aparata za
domačinstvo
STRUČNJACI GORENJA OBA-VIU VELIKI ISTRAŽIVAČKI PODUHVAT
,,Električni aparati za domačinstvo još uvek predstavijaju glavni i najpotpuniji program u SOUR Gorenje. U celokupnom prihodu SOUR u 1978. godi ni učešče električnih aparata za domačinstvo iznosi oko 44 %, a u izvozu preko 80 %.
Gorenje je u svetu postalo poz-nato pc električnim aparatima za domačinstvo, i danas smo sa tim aparatima prisutni i na najraz-vijenijim tržištima sveta, i u smernicama srednjeročnog piana električni aparati za domačinstvo su predvideni sa oko 23 % celokupnog prihoda i veo-ma značajnim učeščem izvoza.
U kvantitativnom smislu taj program stagnira, ali se zato razvija i raste u kvalitativnom — jedino takvom tendencijom smatramo da čemo opstati u konkurenciji najboijih.
Da bi se uveriii da su takva razvojna predvidanja i pravilna, 1977. godine smo se sa Fakultetam za elektrotehniku odlu-čiii za istraživački poduhvat ,,Pravci razvoja električnih aparata za domačinstvo". Taj po-sao je završen i predstavlja naj-kompietniji rad na tom pod-ručju u Jugoslaviji. Treba ista-či da je taj poduhvat nastao kao rezultat sprege — udruženi rad — naučna institucija, i da je u re-pubiičkoj Zajednici za istraživa-nje ocenjen kao istraživački zadatak, pa je kao takav i sufi-nansiran.
Smatramo da o ovom poduhva-tu mora da bude upoznat najširi krug radnika i saradnika Gorenje. "
Ovim rečima je pomočnik general-nog direktora za razvojno—tehničke poslove, dipl. ing. Gregor Švajger,
25. jul a 1979. godine, otvorio svečanost povodom predstavljanja istra-živačkog rada .Pravci razvoja električnih aparata za domačinstvo! “
Tom prilikom su stručnjaci Gorenja govorili o glavnim karakteristikama posla, obavljenog za nepune tri godine. Tim radom su stekli bogata iskustva na području istraživa-nja, i utrli put daljem istraživačkom radu u Gorenju.
Istovremeno, produbljena je saradnja sa Fakultetom za elektrotehniku. Svečanosti predstavljanja poduhvata prisostvovali su brojni rukovodeči rodnici i stručnjaci Gorenja kojima je govorio i predstavnik Fakulteta za elektrotehniku, dr. Lojze Perme. Is-takao je značaj tog istraživačkog rada za Gorenje i odao svo priznanje istraživačima — autorima tog obim-nog poduhvata.
Za današnji broj Informatora istraži-vači — autori poduhvata su pripre-
mili sažet pregled svog pionirskog posla u Gorenju. Pismene priloge naših stručnjaka objavljujemo u celini.
ELEKTRIČNI ŠTEDNJACI
Pravci razvoja su utvrdivani na osno-vu pregleda karakterističnosti poje-dinih tržišta, analize stanja pojedi-nih važnijih proizvodača u svetu, proučavanja literature, propisa, standarda i patentnih dokumenata koji razmatraju postoječa i • nova tehnič-ka rešenja, kao i tehničke i sigumo-sne zahteve za rezervne delove i kompletne aparate.
Iz tih istraživanja smo dobili brojne podatke na osnovu kojih je moguče; sa priličnom sigumošču, predvideti u kojem če se smeru razvijati električni štednjaci obzirom na varijante, tehnička rešenja, potrošnju energije itd. Što se tiče prisustva pojedinih vrsta električnih aparata za kuvanje, utvrdeno je da opada broj samos-toječih štednjaka, a prilično raste broj aparata za ugradivanje.
Dalje, prisutne su težnje razvoja pu-tem uvodenja novih elemenata, (pro-gramator za pečenje mesa, digitalni programski časovnik), povečanjem prisustva novijih tehničkih rešenja (ventilatorska pečnica, ploča staklo— keramika, elektronski elementi i sklo-povi, postupci samočiščenja).
Značajna su i aktuelna nastojanja za nove vidove zagrevanja (indukcijsko zagrevanje) koji če skratiti vreme i smanjiti potrošnju energije.
U skorijem razvoju štednjaka veliku ulogu če igrati elektronski elementi i sklopovi (elektronski programski časovnik, elektronsko uravnavanje jačine i temperature, mikroprocesorsko uravnavanje po unapred odrede-nim program ima).
Sva ta nastojanja su prisutna i u Gorenju, i, ako želimo iči rame uz rame sa drugim proizvodačima u Evropi pa i u svetu,, moramo tim nastojanjima posvetiti još veču pažnju.
Slavko Štor, dipl. ing.
APARATI ZA HLADENJE I ZAMR-ZAVANJE
Jedna od glavnih konstatacija istra-živačkog rada govori da na ovom po-dručju u bliskoj budučnosti neče biti večih promena, kako sa tehnič-ko proizvodnog aspekta tako i sa aspekta ishrane. Tu mislimo na veče zahteve na tom področju, kao na primer one pre nekoliko godina, izaz-vane pojavom heimetičkih kompre-
sora, poliuretanske izolacije, zamrza-vanjem hrane itd.
Prema torne, može se zaključiti da je ostvaren izvestan stepen u razvoju, zato je ubuduče moguč umere-niji razvoj aparata za hladenje i za-mrzavanje. Odlučujuča činjenica je u torne da su danas aparati te vrste tehnički posve neproblematični proizvodi sa masovnem proizvod-njom u pozadini. To znači da pos-taju glavni vodič u razvoju svemo-guče želje potrošača, zahtev organizacija koje vrše ispitivanje i jevtina proizvodnja. Kao dokaz toj činjeni-ci služi i to, da broj tipova i varijan-ti pojedinih aparata na tržištu izvan-redno brzo raste, a realna cena aparata opada. Interesantan je poda-tak koji govori da je danas realna cena prosečnog hladnjaka u Ne-mačkoj samo 18 % cene iz 1956. godine. To iziskuje dugoročno planiranje i sistematsko projektovanje osnovne porodice aparata, koja bi, uz racionalnu proizvodnju, dala i največi broj kombinacija na tržištu. Cilj takvog projekta je jevtina i široka ponuda na tržištu. Plan se mora zasnivati na osnovnim razvojnim težnjama, kao što su: oblik i varijanta, materijal, funkcionalnost, kvalitet, sigurnost i mala potrošnja energije.
Treba reči još i to, da če ubuduče biti potrebni aparati veče zapremi-ne i samostoječi hladnjaci i omare za zamrzavanje, koje če kupac moči sam da složi u kombinovan niz, celinu, horizontalno ili vertikalno.
Očekuje se prodor hladnjaka sa tri temperaturne zone: — 18 °C, + 5 °C, + 10 °C. S ve više raste intere-sovanje i za takozvane „dogradne“ hladnjake koji su uskladeni sa kuhinjskim elementima i postavljaju se u njihov niz, bez posebnog elementa. Mala potrošnja električne energije, lako rukovanje, mali rizik idr. zahtevi su koji moraju biti osobina več sadašnjih aparata, a još posebno hladnjaka i zamrzivača u narednim godinama.
MAŠINE ZA PRANJE RUBLJA
Proces pranja je splet operacija čiščenja prljavog rublja uz delovanje vode, energije, sredstava za pranje (deterdženata) i vremena. Taj proces se odvija u perioniku (mašini). Od svih varijanti perionika, najpo-desniji za pranje rublja je perionik sa bubnjem, jer ima najpovoljniju potrošnju energije, vode, praška za
pranje i ceo proces završava u solid-nom vremenu. Dakle, ta varijanta ima veliku perspektivu (to su mašine za pranje rublja Gorenje).
Na američkom i australijskom tržištu preovladuju agitatorski i rotacioni perionici (mašine), a možemo pret-postaviti da če ih, usled energetske krize, istisnuti perionik sa bubnjem (kazanom).
Na području procesa pranja radaju se težnje razvoja i to:
—	programi za uštedu energije,
—	pranje na nižim temperaturama,
—	potpuniji programi za pranje sinte-tike,
—	efikasnije cedenje,
—	smanjenje zagadivanja okoline,
—	uvodenje elektronike i mikroproce-sora (pomoču elektronike čemo ostvariti maksimalno prilagodenje procesa pranja uslovima pranja i rublju),
—	smanjenje buke i šumova,
—	podesnije servisiranje.
Tim istraživanjima i razvojem bave se brojni instituti i razvojni sektori proizvodača mašina za pranje rublja, proiz-vodači tekstila i deterdženata za pranje. U inostranstvu, kupci mašina ima-ju državne institute koji proveravaju i porede kvalitet i podesnost mašina za pranje. U istraživačkom zadatku je dato i 26 predloga istraživačkog rada.
Janez Režabek, dipl. ing.
APARATI ZA SUŠENJE RUBLJA
Aparati za sušenje rublja spadaju u ku-čanske aparate koji u suštini zaključu-ju fazu pranja rublja. U Evropi se ti aparati nalaze na početku puta u osvajanju tržišta, ali porast njihove prodaje (u nekim razvijenim zemljama 30 % godišnje), upozorava da če i Gorenje ubuduče biti prinudeno da im posveti više pažnje i da ih bolje uvede u svoj proizvodni program.
Sam podatak da se u SAD na 100 mašina za pranje rublja proda 70 aparata za sušenje rublja, ukazuje na velike mogučnosti plasmana i u Evropi.
Želja domačica a i istraživača, da bi mašina za pranje, nakon završenog pranja rublje i osušila, još nije našla odgovarajuče rešenje. Usled toga če aparat za sušenje rublja, u nekoliko narednih godina, ostati prevashodno samostalan aparat.
Njegove prednosti su sledeče:
—	ušteda vremena za vešanje i skida-nje rublja — oko 30 časova godišnje na domačinstvo,
Stručnjaci Gorenja predstavljajo istraživački poduhvat „Pravci razvoja električnih aparata za do-mačinstvo"
—	pre peglanja (glačanja) rublje ne treba vlažiti,
—	rublje je mekše i lakše ga peglamo,
—	veliki deo rublja možemo odmah direktno složiti u orman,
—	sušenje rublja ne zavisi od vremena i drugih uslova,
—	moguče je podešavati stepen vlažnosti rublja.
Na mestu je da pomenemo i neke nedostatke sadašnjih aparata za sušenje, što nam uostalom diktiraju pravci budučeg razvoja.
Ti nedostaci su:
—	visoka nabavna cena,
—	visoki troškovi rada (potrošnja ener-
gije),
—	vlaženje prostorija,
—	obavezan prostor za postavljanje aparata.
To je dokaz da je aparat za sušenje rublja proizvod čiji razvoj još dugo neče biti zaključen.
Mile Trampuš, dipl. ing.
MAŠINE ZA PRANJE POSUDA
Mašina za pranje posuda spada u ku-čanske aparate i ima široke moguč-nosti u osvajanju tržišta.
To nam potrvduju sledeče činjenice:
—	neprestano povečavanje kupne moči stanovništva,
—	slobodno vreme je iz dana u dan sve dragocenije,
—	mašina za pranje posuda je postigla zadovoljiv stepen tehničke efikas-nosti,
—	tržište je potpuno nezasičeno.
Kao aparat, domačinstvu daje sledeče prednosti:
—	velika ušteda vremena, (oko 360 časova godišnje),
—	posude je prosečno bolje (higije-nski) oprano,
—	kuhinjski prostor je ekonomičnije iskoriščen, prvenstveno je to, što je uvek pospremljen.
I pored zadovoljavajučih tehničkih rešenja, u budučnosti možemo da oče-kujemo izboljšanja na sledečim pod-ručjima:
—	smanjenje buke u toku pranja,
—	poboljšanje efiksnosti pranja posuda za kuvanje,
—	smanjenje potrošnje energije i vode.
Glavni zadatak Gorenja na tom področju je prevashodno u torne, da ma-šinu za pranje posuda definitivno postavi u proizvodni program i da taj program osvoji.
Mile Trampuš, dipl. ing.
MALI GOSPODINJSKI APARATI -MGA
Materija, obuhvačena na oko 150 stranica, obogačena brojnim dijagra-mima, tabelama i skicama, predstavlja obradu velikog dela tehničkih zbivanja na području malih kučan-skih aparata — MGA, daje sliku razvoja i današnje stanje, i označava pravce budučeg razvoja.
Pored svog glavnog cilja — utvrditi tendencije tehničkog razvoja malih kučanskih aparata i nekih dodatnih ciljeva — ovaj zadatak nas je obogatio iskustvima u metodologiji rada i sistematičnosti proučavanja literature i raznih drugih izvora sa područja MGA, što je od neprocenjivog značaja za naš redovan rad.
Značaj poduhvata i pravilnost postavljenih smernica se vidi več danas. Imajuči u vidu da su zaključci postavljeni 1978. godine, možemo konsta-tovati da se označene smernice po-dudaraju sa tendencijom razvoja.
Zbog mnogih pozitivnih strana koje je dao rad na ovom zadatku, i zbog prolaznosti danas aktualnih prognoza, tu temu bi mogli i nastaviti. A istovre-meno, ne smemo zaboraviti da je veoma neophodno te prikupljene i obradene podatke primenjivati.
Jože Škeijanec, ing.
„NESVRSTANI” APARATI
U ovu grupu su obuhvačeni aparati koji ne spadaju u prethodne osnovne grupe i kojih nema u našem proizvod-nom programu. Svrstani su u sledeče podgrupe:
1.	Aparati za negu tela
Za ove aparate je karakteristična sveopšta perspektiva na tržištu, što naročito važi (na zapadnom tržištu) za sve vrste aparata za masažu, električne zubne četke, is-pirače zuba, saune za lice, aparate za infra zračenja i veštačko sunce.
Upravo zbog toga proizvodači pos-večuju največu pažnju toj grupi aparata, a još posebno zbog funkcionalnosti i oblika.
U istraživačkom radu, iz te grupe su posebno obradeni sledeči tipo-vi: veštačko sunce, aparat za infra zračenje, saune za lice, aparati za sušenje ruku.
Posebno je interesantno veštačko sunce. U SRN je doživelo izvanre-dan komercijalni uspeh. Populariza-ciju tih aparata kod nas možemo očekivati tek kroz nekoliko narednik godina. Analiza pravca razvoja veštačkog sunca daje poseban akce-nat sigurnosti; utvrdenoje da deo ultraljubičastog spektra (UV — C zrači) uopšte ne utiče na čoveka, bezopasan je, i da če, zbog toga na tržištu, kad tad, preovladati veštač-ka sunca koja zrače samo UV—A i UV — B zrake.
2.	Aparati za čiščenje i održavanje
Izuzevši pegle (glačala) i usisivače aparati iz ove podgrupe se nalaze u fazi stagniranja, naime, ostvaren je optimalan stepen razvoja.
Imajuči u vidu da je delovanje svih aparata iz ove podgrupe neposredno vezano na čovekovu fizičku aktivnost, proizvodači daju poseban
akcenat na podesnost rukovanja i efikasnost.
U okviru ovog istraživačkog poduh-vata, iz ove pcdgrupe su obradeni zidni aparati za sušenje rublja, aparati za čiščenje cipela i aparati za čiščenje prozora.
Za zidne aparate za sušenje rublja važi konstatacija da če ih s vremenom istisnuti mašine za sušenje rublja. Jedino u tehnički slabije razvi-jenim zemljama ti aparati još ima-ju mogučnost razvoja, prevashodno zbog osetno niže cene.
Aparati za čiščenje prozora, sa ob-likom kojeg imaju danas, nemaju nikakvu perspektivu jer ne pružaju očekivane rezultate.
Prilično interesantniji su aparati za čiščenje cipela; ti su u inostranstvu u svakodnevnoj upotrebi, a kod nas su praktično nepoznati. Podesno konstruisani i tehnički izboljšani (automatsko mazanje) ti aparati bi bili uspešan prodajni artikal i kod nas.
3.	Kondicionimi aparati (aparati za vlaženje vazduha)
Karakteristika aparata ove podgru-pe je relativno visoka potrošnja električne energije, zato je pažnja proizvodača naročilo usmerena na mere uštede (jedna od njih je ugra-divanje termostatskih regulatora temperature).
Njihova druga karakteristika je da su uglavnom supstativni, pa su za njihovu uspešnu prodaju potrebne šire informativno — propagandne akcije.
Iz ove podgrupe u istraživačkom radu su obradeni aparati za vlaženje vazduha. Iz porodice tih aparata dalju perspektivu imaju aparati za vlaženje ishlapljivanjem, a aparati na raspršivanje i isparavanje pola-ko nestaju.
ledini aparati koji konkurišu apa-ratima za vlaženje vazduha ishlapljivanjem su kvarcni aparati za vla-
ženje vazduha, koji rade na principu piezoelektričnog raspršivanja vode.
4.	Dodatni aparati
U tu podgrupu ubrajamo sve one aparate koje po funkciji ne možemo svrstati u prethodne grupe.
Iz ove podgrupe su u istraživačkom zadatku obradeni aparati za pre-šanje smeča, drobilice za smeče i aparati za izradu ledenih kocki. Dok su ovi poslednji donekle luksuznog karaktera i za naše tr-žište neinteresantni, preše i drobilice smeča zaslužuju veču pažnju, jer je situacija u vezi otpadaka u razvijenim zemljama sve kritični-ja, a i kod nas če to uskoro postati.
Dušan Breskovar, dipl. ing.
KONKURS
ZA DO DELU KREDITA ZA F/NALIZACIJU GRADNJE ILI KUPOVINU KUČE ILI STANA ZA RAD-NIKE GORENJA PREMA US LOVI MA IZ SAMO-UPRA VNOG SPORAZUMA 0 UDRUŽIVANJU / KORIŠČENJU SREDSTA V A ZA STAMBENU !Z-G RAD N JU
U godišnjem planu individualne stambene izgradnje
—	kredita za finatizaciju gradnje Hi kupovinu kuče Hi stana — za 1979. godinu je predvideno 4.000.000.— d i na ra.
Dugoročni krediti za finalizaciju gradnje Hi kupovinu kuče Hi stana se dodeljuj u pod uslovima 45., 46. i 51. člana Samoupravnog sporazuma o udruživanju i koriščenju sredstvava za stambenu izgradnju.
Na konkurs se mogu prijaviti radnici koji ispunjava-ju sledeče uslove:
—	da su obezbedili 70 % vlastito učešče predračunske vrednosti za kupovinu stana i da imaju zaključen ugovor o kupovini Hi da je gradnja kuče naj-manje u V. fazi izgradnje.
Za vlastito učešče se smatra i kredit banke Hi druge OUR;
—	da kamatna stopa za kredit iznosi najmanje 4 % godišnje.
Posle isteka 10 godina od početka otplate kredita, kamatna stopa se za neotplačeni deo kredita poveča na 6 % godišnje.
—	da u roku 16 godina vrati kredit, odnosno, rok vračanja se odreduje prema uslovima Pravilnika o štednji i k redi tima za stambena gospodarstvo Ljubljanske banke;
—	da se ugovorom o odobren ju kredita obavežu da če vratiti kredit ako prekinu radni odnos pre isteka sledečih rokova:
—	za iznos kredita do 80.000.— din pre isteka 5 godina neprekidnog rada kod učesnice sporazuma;
—	za iznos kredita od 80.000,— do 120.000.— din pre isteka 8 godina neprekidnog rada kod učesnice sporazuma.
Kod dodele kredita prednost imaju radnici koji se ugovorom o odobren ju kredita obavežu da če u do-govorenom roku isprazniti stan koji im je dodeljen u koriščenje.
Obrazac, "Molba za kredit za dovršen j e kuče Hi povečanje stambenog prostora Hi kupovinu stana, svaki molilac podiže u službi za stambeno gospodarstvo.
Radnik čitko popunjava mo/bu i uz nju mora da predloži predračun još nezavršenih radova, potpi-san od nadzornog organa Hi rad ne organizacije koja če izvršiti rad ove.
Radnici mora ju predložiti na uvid:
—	dokaz o vlasništvu
—	lokacijsku dozvo/u
—	gračevinsku dozvolu, odnosno potvrdu da gra-devinska dozvola nije potrebna
—	glavni projekat
—	u slučaju kupovine kupoprodajni ugovor overen na sudu.
Rok za primanje prijava za dodelu dugoročnog kredita za finalizaciju izgradnje Hi kupovinu indivi dualne kuče Hi stana je 15 dana nakon objave u Informatorju, t.j. do 30. 10. 1979 godine.
Mogu se prijaviti oba supružnika zaposlena u Gorenju.
Prijave k oj e ne budu počnete u konkursnom roku neče biti uzete u razmatranje.
Služba za stambeno „ gospodarstvo
DOOOH, VIDEM I POBEDIH
Cezarova krilatica ,,veni, vidi, vici", nakon lake i brze pobede u jednoj biči kod Zale, može poslužiti kao geslo i povodom ovogodišnjeg prvenstva Gorenja u atletici, jer su mnogi takmičari postigli brzu i laku pobedu, a prvenstvo je kao takvo bilo uspešno i pravo sportsko.
Lepo vreme i još lepši stadion kod jezera privukii su mnoštvo takmičara koji su odmerili svoje snage u „kraiji-
ci sportova" — atletici. Takmičiii su se u trčanju, Skokovima u dalji-nu i bacanju kugle. Kako jednostavno, lepo, korisno, a i lepe medalje su bile na raspoiaganju — za najbolje, naravno, i to je na mestu. Mogli bi da govorimo o brojnim dobrim rezultatima, o veli kom učešču, o najmladoj i najstari-joj takmičarki. Prijatno raspoioženje na zelenom stadionu, prijateljsko nad-metanje, jačanje tela i duha, sve su to
doživljaji koji karakterišu šport, zbli-žuju ijude i kuju nova drugarstva.
Objavijujemo piasman pojedinih osnovnih organizacija udruženog rada i zajedničkih službi kao podstrek za još bolji odziv u narednom takmiče-nju, kao poziv za još bolje rezultate ... da bi još vedi broj učesnika pobedo-nosno rekao — „dodoh, videh i po-bedih"!
muškarci
Ukupan piasman OOUR-a-žene
1. GALVANIKA	242 boda
2. AUTOPARK	106 bodova
3. RKS	87 bodova
4. ORODJARNA	81 bodova
5. RZZS TGO	67 bodova
6. PLASTIKA	66 bodova
7. POHIŠTVO	42 boda
8. PRALNA TEHNIKA	28 bodova
9. SERVIS	27 bodova
10. Služba kvaliteta	20 bodova
11. PROMET-SERViS	18 bodova
12. ZAMRZ. SKRINJE	13 bodova
1.	GALVANIKA	177 bodova
2.	PRALNA TEHNIKA	80 bodova
3.	PROMET-SERVIS	52 boda
4.	SUOR	18 bodova
5.	RZZS TGO	18 bodova
POZIVAMO VAS NA SARADNJU
Poštovani čitaoci!
Pred vama je naš zajed nič ki list — Informator!
Pročitali ste ga sigurno do kraja i verovatno izustili ko ju reč o njegovo m sadržaju. Možda smo propustni da napišemo nešto važno, što bi po vašem mišljenju došlo o obzir da se napiše, nešto što po svom značaju zaslužuje objavljivanje u vašem i našem listu — nešto što se tiče vas i nas!
U želji da stvorimo list koji če služiti pravoj nameni — mečusobnom informisanju radnika o svim podru-čjima rada i samoupravljanja, pozivamo vas na sarad-nju.
Zapravo, želimo da stvorimo list u kojem čemo me-dusobno sa radi vati, u kojem čemo nači informaci-
je za sve nas, u kojem čemo pisati o našim uspesima i neuspesima, o dobrim stranama našeg rada i o onim slabim, koje su uslovile neuspeh, o problemima koje susrečemo u našem svakodnevnom radu i o predlo-zima za rešavanje tih problema itd. O torne treba da nam pišete, a naše je da vaše priloge i informacije sadržajno prilagodimo idejnoj zamisli našeg lista, da im damo odgovarajuče mesto i oblik.
Od vaše saradnje če u mnogome zavisiti raznovrsnost njegovog sadržaja.
Pozivamo vas da se odazovete na poziv i da predla žete kakve sadržaje iz rada i samoupravljanja treba da posreduje naš zajednički list — Informator!
Uredništvo
I N F O R M A T O R — list za informiranje delovnega kolektiva Gorenje TGO. Izdaja in ureja INDOK služba. Glavni urednik Hinko Jerčič, odgovorni urednik Marjan Salobir. Izhaja najmanj dvakrat mesečno. Naklada 7.000 izvodov. Tisk: Tiskarna Kinegraf Prevalje. Oproščeno plačila prometnega davka po sklepu 421/1.