Poštari« piaćena u gotovom.
Ljubljana, 28. septembra 1931
broj 10. Gudina 1.1.
Stružni list za mesarski, kobasičarski i srodni obrt.
Izlazi mjesečno.
Uredništvo i uprava p. Št. Vid nad Ljubljano.
Oglasi po cjeniku.
Pretplata za čitavu 1931. godinu 30 Dinara.
Zagrebački mesari i odgoda otvaranja nove klaonice u Zagrebu
Kao što javismo nova zagrebačka klaonica imala je da bude otvorena 1. septembra o. g. Medjutim kako još uvjek nije prihvaćen novi klaonički statut, protiv kojeg su se digli svi mesarski obrtnici održana je, kao što to saznajemo iz uglednog lista »Jugoslovenski Lloyd«, u Trgovačkoj komori anketa, na kojoj se mnogo predbacivalo gradkoj upravi u pitanju podizanja klaonice, koja da nije baš najmodernije uredjena, kao i u pitanju previsoko od'merenih pristojbi za klanje.
Nas veoma iznenadjuje činjenica, što je došlo baš u oči otvaranja klaonice do sukoba izmeđju gradskog odbora i mesarskih obrtnika i to baš u najvažnijem Pitanju, a to je pitanje pristojbi za klanje. Mi dobro znamo, da će zagrebačka klaonica stajati blizu 75 milijuna dinara, Što je doista skupo, ali pošto ima da potraje barem za 50 godina u budućnosti, to se može ta suma još i prihvatiti. Ali znamo i vrlo dobro, što je razvidno iz Proračuna ma koje klaonice, da se troškovi oko ukamaćenja investicijonog kapitala, uzdržavanja zgrade, plate činov-Pika itd. pokrivaju isključivo od pristojbi za klanje, t. j. da klaonicu ipak na koncu kraja treba da plati mesarski obrtnik. Dobro, to je u redu i pravo! Mesar se služi klaonicom, za njegove Potrebe je podignuta pa treba i da plati. Ali je vrlo važno pitanje, koliko se može i smije na ime klaoničke pristojbe od Piesara tražiti. Tu se ne mogu diktirati Peke preterane cene, već treba tu gradska uprava da se ugleda na druge moderne klaonice u Jugoslaviji, koje barem Po uredjaju ni u ćemu ne zaostaju za Zagrebačkom klaonicom, koje su isto tako mnogo žrtvovale za svoje zgrade i kPedjenje, ali koje su kraj svega kod ^biranja pristojbi više nego umerene, Ponosno su njihove pristojbe onakve, akve danas u svemu odgovaraju prili-
apia, u kojima se nalaze mesarski obrt-Pici.
. Gradska uprava trebala bi da radi u kp važnom pitanju sporazumno sa me-jJiPia i ne bi nikako trebala đozvo-01 da dade povoda, da dodje do ovako ^Mvdanog izražaja negodovanja, kao ^ Je bio to slučaj na anketi u Trgo* op/ > komori. Stručno mišljenje obrtnika06 že)ie zagrebačkih mesarskil UPrava t^o^ se ignorisati i gradska
opravdanim	,zadje fnj!hovm
rh„	ntevima u susret ter sa-
^žna pitanja"0 m°gu se rešiti wakc
, Što-je najinteresantnije na stvari je
t0 aZaffretu ’^toji gradski odbo, jSuzbuanje skupoće. Mesarima su 0( ni„rarie tog odbora diktirane cene ovak<
nisk°, kako se meso ne prodaje" m"u
Hi
ipiari°m sradu u JPKdslaviji, o ćemu 'Jopio naravno sigurnih podataka, oko t ved gradski odbor vodi brigu 2aštt0sa da se Pigde ne preteruju cene, kve° tc! onda sam radi i postavlja ova-odavtf0^.0^6 za klanje, koje bi već
toVh°.biIe reducirane za više od 50%, B i . as od srradsko-jr nHl-mra iroHiT k;
Se klan * °d gPPdskog odbora, kada bi fukaniamca slučajno Plazila u privatnim
0vakf/ta- nerna opravdanog razloga z; greha''iVl?0k0 odmerenje pristojbi
kreb v/ .OKo odmerenje pristojbi u za bravaCk°^ klaonici, to mi nikako ne odo Sledu pđmeru istih, pa se u tom po ^rtnic’a^emo potpuno sa mesarskir lo n.. .!nia u Zagrebu. Zato se opravda
“o uafi	-^asicuu. z-ato se opravua-
Ditanje dm.°’ da. de gradski odbor rešit: su to i ?rist03ki po mesare onako, kake diie j + ruge klaonice u Jugoslaviji urejaš +r ,sporazurnn(> sa mesarima, kojit ledinia svakako uvažiti i njihove
lto® svestrano uaeti u oretrlš.
Konjunktura trgovine sviežeg mesa i suhomesnate robe
Normalan je pojav, da u vremenima gospodarskih kriza potrošak mesa pada, te se čak taj potrošak mesa može smatrati u neku ruku mjerilom gospodarske konjunkture. I baš u smanjenoj potrošnji mesa nalazimo jak dokaz teškoga privrednoga stanja, premda su cijene sirovine pale upravo u nerazumljivoj mjeri. Ne prolazi bolje niti suhomesnata roba, kojoj kroz poslednju godinu ne konveniraju osobito ni vremenske prilike. Ove je godine djelomice radi velikoga posjeta kolonijalne izložbe u Parizu, a djelomice radi krize u svim srednjo-evropskim zemljama, podbacio u znatnoj mjeri i naš turizam, koji je predstavljao jakoga potrošnoga faktora za našu industriju suhomesnate robe. Iz istih razloga nije se mogao ni izvoz razviti, pa je uslijed toga objam trgovine na domaćem tržištu znatno umanjen, a kraj stalno slabe1 tendencije postaje i kalkulacija riskantnom. Prema prošloj godini beleži suhomesnata roba pad cijena prosječno 30 posto.
Bojati se je, da će promet svježega mesa in njegovih preradjevina biti ove
godine još i lošiji, jer je u izvjesnim krajevima radi velike suše došlo već sada do pomanjkanja stočne hrane, pa poljoprivrednik kolje sam stoku i nastoji u detaljnoj prodaji potrošačima polučiti bar kakvu takvu cijenu.
Pomoći bi se domaćim stočarima, a po tome i domaćoj trgovini moglo jedino intenzivnim promicanjem i podizanjem izvoza, bez čega će doći u našem stočarstvu do veoma neželjenih pojava.
Izuzevši svinje, kojima se cijepe u poslednje vreme drže dosta čvrsto, padaju cijene svoj ostaloj stoci u velikoj mjeri pa tako naš poljoprivrednik gubi i na polju stočarstva jednu mogućnost primjerene zarade, kao nadoknadu za gubitak u proizvodnji žitarica. Izvoz se stoke ipak ove godine drži u prošlogodišnjim granicama, a pao je jedino kod sitne stoke, gdje pad iznosi skoro 40%. Izvoz mesa uopšte, sadržao je u glavnom prošlogodišnju poziciju, a značajno je, da je izvoz masti u porastu, naročito u smjeru Čehoslovačke.
Nova gradska klaonica u Vinkovcima
Kao što smo već u prošlom broju našeg lista javili, izgradnja nove gradske klaonice u Vinkovcima dovršena je sasvim, pa će kroz kratko vreme biti kolaudirana i svečano predana u promet. Statut i pravilnik o pristojbama gradske klaonice prihvaćeni su u sjednici gradskog odbora točno prema osnovi. Klaonica je stajala Din 2,710.000, a godišnji troškovi predvidjeni su sa Din
520.000,	a to je 8 i tri četvrt posto ukamaćenje investicionog kapitala Din 237.125, uzdržavanje zgrade Din 10.000, plate službenika Din 83.400, gorivo Din 7200, mazivo Din 12.000, pogon Din
144.000,	rasvjeta Din 9600, žarulje i sitno Din 1400, te nepredvidivo Din 15.275. Za pokriće troškova služiće i dobit od proizvodnje leda. Godišnja proizvodnja leda predvidjena je sa dvajset hiljada blokova u težini od 12.50 kg po bloku. Prema gornjim podacima prihvaćen je pravilnik o taksama gradske
klaonice i to ovako: za goveda, telad i svinje preko 30 kg plaća se po kg čistog Din 1. od prasadi i svinja do 30 kg po kg Din 0.25, od ovaca, koza, janjadi i jaradi po komadu Din 5. Taksa za vaganje računa se, da će donijeti Din
20.000.	Za vaganje izvan vremena raču-naće se 50% više. Pristojba za hladio-nice: od goveda preko 2 godine po komadu Din 15, od goveda preko 3 mjeseca do 1 godine i svinja preko 100 kg po komadu Din 10, od teladi do 3 mjeseca i prasadi do 30 kg, ovaca i janjadi Din 5, od svinja preko 30 kg do 100 kg po komadu Din 8. Prodaja leda ustanovljuje se sa Din 4 po komadu (bloku). Način prodaje ođrediće se naknadno. Pored ovih klaoničkih pristojbi ođredje1-ne su i veterinarske pristojbe i to za goveda od 3 mjeseca naviše po komadu Din 3, za svinje preko 30 kg Din 2, a za ostalo po komadu Din 1.
Priprema za kongres iugoslovenskih mesara i kobasižara
Primili smo sledeči dopis:
čitajući »Mesarski list«, kojeg stalno dobivam, našao sam u istom i članak jedan, koji skreće pažnju svima mesarima i kotoa-SLčarima, da je došao čas, da se jedamput i mi mesari i kobasičari organizujemo i ujedinimo u jednu čvrstu organizaciju, koja bi i zbilja pretstavljala i branila mesarski stalež. Jer zbilja mesarsko-kobasičarski obrtnici do danas nisu shvatili što to znači i što bi mogla pretstaviti jedna jaka i čvrsta organizacija. Ali današnja nesretna kriza, koja se pojavila i koja je već u jeku svoga rada na našim poljima, osvestiće svakog mesar. kobasičarskog obrtnika i prisiliće ga, da se svi do poslednjeg organizuju u našu jaku i čvrstu organizaciju, koja će da brani naše interese ovako, kako to traže današnje prilike i kako to mi želimo, a na kojoj da: našnji odbor radi.
Ja od sveg srca pozdravljam i zahvaljujem se onima koji su prvi pokrenuli akciju, da so svi mesarsko-kobasičarski obrtnici u našoj dragoj Jugoslaviji ujedine u jednu čvrstu zajedničku organizaciju.
Svi su tako rekuć strukovni obrtnici or-ganizovani u svojim organizacijama, samo mi mesarsko-kobasičarski obrtnici nismo, pa zašto to? Zar nismo mi dovoljno sposobni, a ima nas mnogo više no mnogo drugih obrtnika, koji su danas organizovani.
Još jedan put pozdravljam odbor, koji radi na ceioj stvari, a tako isto od sveg srca pozdravljam i kolegu gosp. Savu Markoviča iz Smedereva i želim mu puno uspeha na polju rada za sviju nas budućnost. Samo napred braćo, jer što pre dodjemo do cilja, bolje će za nas sve biti.
Sa moje strane obećavam se žrtvovati za našu opštu stvar i pomoći, koliko je god moguće i to na svim poljima rada.
Pozdravljam sve gg. kolege mesare i kobasičare, i do skorog vidjenja na kongresu!
Stanko Petrovič, mesar i kobasičar, Vukovar.
Redakcija našeg lista zahvaljuje g. Stanku Petroviču za ovo njegovo pismo, koje je sve kod odbora za pripremu kongresa mnogo obradovalo, jer vidimo, da imade u redovima naših mesara i ko-basičara požrtvovalnih ljudi, koji su spremni i to uvjek, da založe sve svoje sile i da porade za procvat našeg me-sarsko-kobasičarskog staleža. Ponosimo se time, što možemo i g. St. Petroviča ubrojiti medju one, kojima leži napredak i bol ja ^budućnost našeg staleža na srcu. Naša želja je, da se nadje još mnogo onako svesnih i naprednih mesara i onda možemo mirno pristupiti izvodjenju
onih velikih zadataka, koje si je naš odbor stavio u dužnost realizovati. Baš u ovo kritično doba od preke je potrebe, da smo svi za jednoga a jedan za sve, ako hoćemo da postignemo svoje ciljeve, za kojima žudimo. Osjeća se potreba kod svih, da već jednom kompaktno nastupimo i da putem jedne jake, zajedničke organizacije branimo svoje interese i da poradimo na poboljšanju naših prilika, koje su sve pre, samo ne onakve, kakve bi morale biti i kako si mi želimo, da bi po nas mesare i kobasičare trebale biti.
Redakcija našeg lista poziva sve me-sarsko-kobasičarske obrtnike da se ugledaju na g. Stanka Petroviča i da svako poradi za bolju budućnost našeg staleža.
Mi ćemo vrlo rado dati mesta u našem listu svim pismima, koja nam budu od strane naših mesara i kobasičara upućena u pogledu kongresa, pa pozivamo sve na zajedničku saradnju jer samo tako ćemo u svemu što je za nas potrebno i uspeti.
Redakcija »Mesarskog lista«.
Vijesti.
Vagoni za utovar stoke i svinja.
Prema raspisu Ministarstva Saobraćaja moraju se posuti steljom kola, u koja se tovari stoka i svinje. Ako sam pošiljalac stoke i svinja nije posuo kola, onda to ima da uradi željeznica u utovarnim stanicama prema tarifskim odredbama i u tom slučaju željeznički službenik ima da zabeleži taj rad u to-varnom listu recima »Željeznica posipala«. Na osnovu te beleške ima se računati propisana tarifska pristojba.
Donošenje zakona o zaštiti životinja.
U odelenju za stočarstvo Ministarstva Poljoprivrede izradjuje se konačna redakcija Zakona o zaštiti životinja. Za izradu ovoga Zakona odelenja za stočarstvo Ministarstva Poljoprivrede služi kao baza predlog, koji je podnelo društvo za zaštitu životinja i rastinja u Beogradu, kao i mišljenja kraljevskih banskih uprava i zainteresovanih ministarstva.
Pitanje osječke klaonice.
Nedavno je donelo osječko gradsko zastupstvo zaključak, da se nova gradska klaonica sagradi u Donjem gradu pored sajmišta. Protiv ovog zaključka ustali su mnogi gradjani, a Savez hrvatskih obrtnika uložio je protiv ove odluke protest kod banske uprave. Sada je banska uprava rešila, da se u prisustvu pretstavnika Saveza hrvatskih obrtnika i drugih zainteresovanih izvrši ogled na licu mesta i tek nakon toga donjeće se rešenje o tome, gde treba da bude klaonica sagradjena.
NJEMAČKA.
Sajam kobasica u Diirkheiniu.
U Durkheimu u Njemačkoj održava se svake godine veliki sajam kobasica, na kome uzimaju učešća članovi kobasičarske organizacije u Njemačkoj. Ovaj sajam je jedan od najvećih ove vrste u Evropi, jer je poset istog upravo ogroman.
Ovih dana održaje se ovogodišnji sajam kobasica, koji je baš ove godine najbolje posjećen. Prošle subote poseti-lo je istog 40.000. u nedelju 60.000, a u ponedeljak 30 hiljada ljudi, što znači za 3 dana 130 hiljadu posetioca!
Svi kobasičari su vrlo Zadovoljni poslovima na sajmu, a cene robi su obzirom na opštu krizu vrlo umjerene.
Spremajte se
za Kongres Jugoslavenskih mesara i kobasičara!
Mesarske viesti
Tržište kože
NJEMAČKA.
Novi porezi za mesare.
Mesari u Njemačkoj bili su novim zakonom opet osetno oporezovani i to u tolikoj meri, da se država nada, da će na taj način do kraja godine utjerati od mesarskih obrtnika 30 milijuna maraka. Jer je porez, koji je mesarima odmjeren i onako već mnogo velik, to je u vezi sa novim zakonom zatvorilo u Miinche-nu 18 mesarskih obrtnika svoje radnje, pa se bojati, da će to po gradovima i drugi da učine, jer je opstanak svih mesara u pitanju.
Propaganda za meso i suhomesnatu robu.
Vegetarijanci u Njemačkoj otpočeli su akcijom sa predavanjima u kojima pokušavaju gradjanstvu predočiti štetnost mesne hrane po zdravlje svakog pojedinca. Kod toga se služe raznim propagandnim materijalom, koji se deli gradjanstvu badava. Mesari medjutim priredili su kontraakciju, pa sada se u čitavoj Njemačkoj priredjuju izložbe mesa i mesnih proizvoda, skopčane sa predavanjima, za koja su mesarske organizacije angažovale najistaknutije stručnjake lekare, koji opet sa svoje strane dokazuju kako je od preke potrebe za svakog pojedinca, da u interesu zdravlja i čuvanja života uzima za hranu prvenstveno meso i mesne proizvode, jer je meso najvažnija i najpotrebnija ljudska hrana. Med. savjetnik dr. Hagen održao je vrlo interesantno predavanje u kome je konstantovao, da je 40% dece u gradu Frankfurtu lošeg zdravlja zbog toga, što roditelji zbog oskudice novca nisu u stanju da za svoju decu nabave mesnu hranu, bez koje se jačanje životne snage i pravilno razvijanje ne da ni zamisliti. Posledice te nepotpune i loše ishrane pokazuju se na taj način, što se opet medju decom pojavila bolest rahitis, koja je prošlih godina bila skoro sasvim iščezla.
Naravno: da vlada za te vrste predavanja od strane gradjanstva veliki interes, pa mesari prave i dobre poslove, jer imadu tom prilikom svoju robu iz-
loženu, koja je odmah i za prodaju. A takve izložbe traju po 7 dana.
AMERIKA.
Thomas Carstens umro.
Po celom svetu poznati višestruki milijarder Thomas Carstens, industrijalac mesnate robe, prezident Carstens Packing Co. umro je pre kratkog vremena. Pokojni bio je vlasnik preko 50 tvornica suhomesnate robe', imao je ogromnih farmi za gajenje stoke, vlastitu železnicu do tih gajilišta, ogroman broj klaonica, pa je u njegovim pređu-zećima bilo namješteno više od 30.000 ljudi.
Pre 60 godina pošao je kao dečko od 16 godina bez i jedne pare u džepu u Ameriku, prokriumčariO' se na brod i došao tako badava u Ameriku. Tamo je sebi izabrao mesarsku obrt, pa je kod jednog majstora proboravio 3 godine, dok nije dobio za pomočnika. Nakon godinu dana već otvorio je svoju radnju i kroz kratko vreme uspeo je, da otvori nekoliko filijala, sve dok nije s vremenom postao ličnost, koja je bila poznata po celom svetu, jer su se proizvodi njegovih fabrika, koji su uživali odličan glas, eksportirani u Englesku, Njemačku, Dansku, Holandsku itd. Naravno da je imao i svojih sopstvenih brodova.
Carstens se uvjek ponosio time, što je svoju karijeru otpočeo kao mesarski šegrt i u odličnim društvima uvjek je sa ponosom naglašivao da je sretan, što je baš namerio u životu na mesarski stalež, jer je baš taj najteži ali i naj-lepši. 1 na samrti svojoj setio se svojeg prvog putovanja u Ameriku i naredio je, da se osnuje fond od 30 milijuna dinara, koji će služiti isključivo samo za potpomaganje siromašnih mesarskih šegrta, kojima treba omogućiti, da se školuju iz tog fonda te da imaju sve, što njima za život treba.
Mesna industrija i to američka kao i svetska, gubi u pokojnom Carstensu najjačeg svog pretstavnika pa je i žalovanje za pokojnim razumljivo i opravdano.
Kosti
U koliko se kosti ne mogu prodati kao dodatak ili za kuhanje juhe, to ih treba sačuvati i sabirati. Tko kosti ne čuva, već ih baca ili sagori, sam; je sebi neprijatelj, jer baca novac. Tko misli da dobro prolazi, ako kosti sagori vara se, jer masnoća koja se nalazi u kostima treba za sagorevanje topline, pa prema tome kosti toplinu oduzimaju, a nikako ne daju toplote, kako to skoro svi mesari misle.
Svaki mesar bez muke u stanju je, da godišnje sakupi najmanje 1000 kila kostiju. To pretstavlja vrednost od više stotine dinara za pojedinca. Celi naš mesarski stalež daklem raspolaže sa jednim otpatkom, kojeg vrednost ide u milijune, pa tako vidimo, da bilo iz neznanja, bilo iz nehata bacamo ogromne sume novaca, koje bi inače bile dobro došle našim mesarima. Zbog toga budimo pažljiviji, pa iskoriščujemo svaku sitnicu, jer se za sve dobije novac.
U zimsko doba sakupljanje kostiju uopšte ne pravi nikakve smetnje. Sva-
ki mesar sigurno raspolaže sa kakvim mestom u šupi ili podrumu, koji je zračan gđe' može smestiti kosti, dok se nakupi dovoljna količina, koja ■ se posle proda. U ljetno doba pak preporučujemo, da se kosti posipaju sa razredjenim krečnim mlekom.
U svakom se gradu nalazi trgovac, koji kupuje razne otpatke i kosti. Njemu se treba obratiti. Tko raspolaže sa većim količinama od najmanje 5000 kg, neka se obrati izravna tvornici za pre-radjivanje kostiju, kojih imade u našoj državi dve. Od tih je tvornica u Ljubljani najveća, pa može ona da preradjuje godišnje oko 600.000 kg kostiju.
Zbog toga neka ima svaki mesar na umu čuvanje kostiju, jer je to i sa op-šteg privrednog gledišta vrlo važno, a mesar će kod toga sam imati najveću korist. Mesari koji ne bi imali prilike, da u svome gradu kosti prodaju, neka se obrate našoj upravi, koja će u svako doba vrlo rado svima biti na usluzi.
Tržišče mesa
Beograd. Govedjina 12—18, teletina 12— 26, jagnjetina 12—14, ovčetina 12—14, svinjetina 14—24, sušeno svinjsko meso 16— 24, kobasice 16—24, švargle i čvarci 14— 22, pršuta 36—40, sirova slanina 13—16, suva slanina 18—30, užička slanina 36—40, svinjska mast 13.50—16, salo 14—16, netop-Ijen loj 8—14.
Split. Cijene mesu snižena prosječno za 40%. Vrat sa privagom prva vrsta 10, druga 8, bez privage 12 i 10; prsa i rebra la 12, Ha 10, bez privage 14 i 13; zadnji dio sa privagom 16, 14, bez privage 18, 16. Trbušina sa privagom 12, 10, bez 14 i 12 Din; odrezak 22 i 20 Din. — Teletina: vrat sa privagom 12, 14, prsa sa privagom 14, bez privage 16, ostali delovi sa privagom 20, bez privage 22, odrezak od pleća 26, odrezak od butine 30. — Svinjetina: vrat 1 pleća sa privagom 18, bez privage 20, kare sa privagom 20, bez privage 22, odrezak 24 Din. — Bra-vetina sa privagom 14, bez privage 16, 12. — Janjetina: prva vrsta srednji dio sa privagom 14, bez 16, druga vrsta sa privagom
10, bez privage 12, čokljetina prva vrsta sa privagom 8, bez privage 10, prsa sa prtva-fjom 10, bez privage 12. Ostali delovi sa privagom 13, bez privage 16 Din.
Sušak Govedjina: Din 14—16 i 18 sa privagom, odrezak 22; teletina: Din 16 i 20 sa privagom; svinjetina: Din 16 i 20 sa privagom; bravina: Din 14 i 16 sa privagom; slanina: Din 16, salo Din 18.
Osijek. Govedina prednji dio 12—14 Din, govedina stražnji dio Din 16; teletina prednji dio Din 14, teletina stražnji dio Din 16, teleći but Din 18; svinjska rebra Din 12 do 14, svinjetina stražnji dio Din 16, kare Din 16; mast na malo Din 14, mast na više od 4 kg Din 13 do 12; sušena slanina Din 14 do 16, sirova slanina Din 10 do 11, salo Din 13. Ove cijene temelje na zaključku odbora za suzbijanje skupoće u Osijeku.
Ivanićgrad. Ovdašnji mesarski obrtnici snizili su cijene mesu. Cijena govedini je po kg Din 6, 8 i 10, prema ranijoj Din 10, 12 i 16. Dok je cijena svinjskom mesu ostala ista, teletina snižena je od 14 na 10 Din.
Govedje kože.
Nažalost donosimo samo slabe vijesti, jer se u poslednjem tjednu situacija pogoršala, a inostranstvo nije kupilo ništa sa našeg tržišta. Uzroci poznati su. Internacijonalna gospodarska kriza, nestašica novca, prevelika produkcija itd. A to stanje neće nestati za kratko vreme, pa se bojati, da to još neko vreme potraje. Svako je suzdržljiv, te pravi samo toliko poslova, da zadrži poslovni i životni minimum.
Premda je na berlinskoj dražbi za teške kože raspoloženje bilo nešto povoljnije, ipak su lake koče ponovno pojeftinile.
Teleće kože i koče od čokladi uopšte nisu prodane. Kako naša industrija nema dovoljno naloga, ograničuje se preradba na manje količine, ali nije isključeno, da će baš jeftine sirove koče animirati na preradbu većih količina. Ako ovo ne nastupi, može doći naravno do fatalnih posledica. Rezultat svega toga biće, da će doći do ogromnih skladišta sirovih koža, jer su klanja radi jeftinog mesa sve veća.
Kao bazu za govedje kože možemo uzeti cijenu od 7—8 Dinara. Bosanske i srpske su, kako je poznato jeftinije, i to srpske za 10, a bosanske za 20%.
Teleće kože.
Položaj na tržištu telećim kočama još je očajniji. Za robu nema nikakvih kupaca, a skladišta se iz dana u dan pune.
Ne možemo nikako prosuditi, kako će se ove prilike razviti. Za sada je sigurno to, da se računa sa daljim padom cijena. Zato preporučujemo svima osobit oprez. Sada notiraju teleće kože s glavom, dugih nogu Din 10—11, bez glave, kratkih nogu Din 13—14.
Sitne kože.
Posao janjećim kožama ne napreduje. Uopšte nema ni tu izgleda, da bi se situacija kroz kratko vreme mogla popraviti na bolje. I tu je razlog pre svega teška gospodarska kriza Evrope i Amerike.
Kako niko nema poverenja u današnju situaciju, to trgovci kupuju samo najnužnije i tvorničari i dalje reduciraju preradbu. Njemačka i Cehoslovačka, koje su inače kupovale najveće količine ove robe’, sada ne uzimaju ništa sa tržišta.
Baza cijena nije jasna, za robu od 90—100 kg plaćaju Din 14 po komadu.
Jareće kože od jarančadi (za cipele). Poslovanje je vrlo loše. Cijena ove robe kreće se izmedju Din 23—24 po komadu, za težine od 45—48 kg.
Ovčije kože ne traže mnogo. Domaća industrija kupuje robu za jeftine preradbe itd. Cijene su: Din 11—12 po kg za težine od 180—200 kg.
Kavllce notiraju u težinama od 130 do 140 kg Din 15—16 po kg.
Situacija na tržištu stokom
TJEDNI SAJAM U ZAGREBU.
Ovotjedni sajam bio je dogonom blaga mnogo slabiji od prošlotjednog. Razlog je tome kišovito vreme, kao i sajam u Velikoj Gorici 21. o. mj.
Dogoni i prodaja stoke. Bikova 36, krava 195, junica 42, volova 116, junaca 18, teladi 147, svinja 495, odojčadi 387 komada.
Cijene: Bikovi 2.75—3, krave u mesarske svrhe 1.50—3, junice u mesarske svrhe 2.75—3.75, volovi I. vrste 6—7.50, Volovi II. vrste 3.50—5, junci 2.75—3.25, Svinje tovljene 8—9 Din kg žive vage, odojčad komad 40—130, svinje sremske zaklane kg 11.50—12.50, telad živa vaga kg 6—7.50, telad zaklana 8—9 dinara.
Mitroviča. T. zv. godišnji gospojinski marveni sajam uspio je kako dogonom tako i prodjom bolje nego se moglo očekivati, a to stoga što su sadai pijace u selima dunavske banovine rumskog kotora zbog stočnih zaraza zatvorene. Tako je vrlo mnogo kupaca bilo upravo iz tih sela. Najviše su prodavane svinje po Din 7—10 za klanje, a za hranu po Din 10—12. Ovce PO’ Din 3 kg i jaganjci po 50—80 komad, te goveda po Din 4—5 kg žive vage.
SITUACIJA NA TRŽIŠTU STOKOM.
Banjaluka. Tjedni sajam bio je vrlo slab. Stoke je bilo malo, a prodavana je ispod cijena, tako da su najbolji volovi prodavani po 3 do 4 dinara po kilogramu, a slabiji po 1.50 do 2 dinara. Krava sa teletom mogla se dobiti za 400 dinara.
Bos. Petrovac. Veliki godišnji sajam u Bos. Petrovcu, koji je jedan od najboljih sajmova u ovom kraju ove godine je bio vrlo velik, a potražnja vrlo malena. Ulovljeni volovi prodavani su 3.50 do 4.50 dinara. Usprkos ovako niskih cijena prodaja je bilo vrlo slaba. Cijeli promet je bio 25.000 Din, dok je prošlih godina bio promet i preko 1 milijun dinara.
Koprivnica. Na sajmu bio je velik dogon svinja. Medjutim prodaja je bila vrlo loša i ako su cijene neverovatno pale, pa su svinje prodavane od 5—6 dinara po kg žive vage. Odojci su prodavani po komadu 20 do 40 dinara. Ko što vidimo, cijene su pale za 2 dinara po kg, i usprkos ove niske cijene trgovci nisu kupovali, jer bečko tržište je prepuno svinja i ne kupuje ih.
Karlovac. Na tjednom sajmu bilo je dognano 14 bikova, prodano 13 uz cijenu od 4—6, volova dognano 508, prodano 380 po cijeni 3—7, krava dognano 222, prodano 56, uz cijenu od 2—4, junaca 79, prodano 76, po 3—7, junica 62, prodano 18 od 3—7 i teladi 159, prodano 121 po 3—7. Ovaca, koza i prasadi dognano je nkupno 402 komada, a od toga prodano 209. Svinja je dognano 1442, a prodano 200 debelih i 400 mršavih uz cijenu 10—12 dinara.
Nova Gradiška. Bikovi 4—5 dinara, volovi 3.50—5.50, junice 5—6, a krave 3—4 dinara po kg žive vage.
Osijek. Osječki gradski odbor za suzbijanje skupoće odlučio je, da se ima vršiti prodaja stoke u buduće na sajmovima po ovim cijenama: Goveda 5—6 Din po kilogramu žive vage, telići 6.30 Din., a tovljene svinje 8.50 do 10 Din po kilogramu žive vage.
Subotica. Goveda prve vrste i to u težini, od 12 mtc po 6—'6.50, dvogodišnje junice po 4 Din kg žive vage. Svinje za uzgoj 250 za par, a svinje od 4 meseca po 400 Din.
Varaždin. Bikovi 3.50 do 5 Din, junic« 4.50 do 6, krave 2—7, volovi 3.50—5, telad po komadu 150—350.
Strana tržišta stokom
Cijene našim svinjama u Pragu. Na
jam svinja u Pragu dognano je bilo 42^ svinja od toga 799 iz Jugoslavije, koje s11 plaćane uz cijenu od 8.60—9.25 Kč po kil«1' gramu žive vage. Prodaja je bila dosta sD' ba, a raspoloženje dosta mlako.
________________________________
Koliko se zakolje u Nje-
mačkoj u roku zatri mjeseca
Klanja u Njemačkoj.
Njemački mesarski list donosi Pre( gled o klanju stoke za poslednjih tr meseca ove godine. Ovakve pregR^. publikuje redovno državni statistici ured. pa donosimo niže pregled tih kR' nja. Da bi se mogla videti jasno i raZ' lika prošlogodišnjeg i preratnog klan/
u istom razdoblju navodimo’ i te P^f glede, da bude slika o klanjima šU nija.	ge
Svakako je značajna činjenica, da -ove godine zaklalo 1.6 milijuna sVirl više no prošle godine, a izgledi za P,r dju svinja za iduće mesece, naročito 0 ^ žirom na Božić upravo su odlični, pa P. cene svakako znatno poskočiti, što1 sV očekuju.
U tom pregledu pak nisu i domaća klanja seljaka, koji u ovom razdoblju 676.663 komada sV^ nja. Kako je u Njemačkoj seljacima % zvoljeno, da prodaju meso od svo svinja i u gradovima kao mesari, t° ^ jasno, da seljaci prilično konkurišu ^ sarskim obrtnicima, koji se stalno b<> da bi država seljacima ta prava oda ^ la. Razume se po sebi, da seljaci lT1|U prodavaju za 30% jeftinije no mieS pošto nemaju da plate nikakvih P°re ni klaoničkih pristojbi.
uračuna
«n 7,;
akia.11
Volova
Bikova
Krava
Junaca
T eladi
Svinja
Oivaca
1931	1930	l9lL
71.896	91.913
124.086	123.935	12»-^
359.321	392.550	349-^
219.592	243.378	l89,34
1,093.129 1,182.835 L04^« 4,630.379 3,998.164 3,80»-^ 356.575	377.384	4l4^
(
1
Mesari i kobasičari!
Pošto radi odbor za pripremu kongresa svih mesara i kobasičara u Jugoslaviji punom parom, to molimo sve, koji bi imali kakvih predloga u tom smislu, da iste što pre dostave našoj redakciji, ili g. Savi Markoviču u Smederevu, kako bi se blagovremeno mogli uzeti u obzir.
Pošto je cilj kongresa u današnjoj Privrednoj krizi i više nego važan, Ponova se umoljavaju svi zainteresovani, da stvar shvate najozbiljnije, kako bi kongres mogao da postigne željeni cilj. Mislimo da je svakom jasno, pogotovo danas kad se organizuju najraznoraznije profesije, da je neosporno potrebno, da se čim pre formira jedinstven front svih mesara i kobasičara u Jugoslaviji, kako bi kao kompaktna celina uspeli, da se Što odlučnije bore za svoje zajedničke vitalne interese.
Nemojte zaboraviti, da je naša snaga u našoj slozi, pa zato prionite poslu i stavite se odlučno na branik naših zajedničkih interesa!
Uprava »Mesarskog Lista«.
Stručna uputstva
Pitanje: St. Dj. iz D. Šaljem Vam Ve kg masti pa Vas molim, da istu pregledate. Moja mušterija vratila mi mast, sa napomenom, da imade slab miris. Ja sam tu mast prodao kao čistu svinjsku mast, pa molim' za obaveštenje, šta je uzrok slabom mirisu i da li mogu tu mast još upotrebiti.
Odgovor: Mast nikako nije nečista. Ukus je dobar, a mast. je i užitna. Boja masti pak je suviše tamna, a to dolazi otuda, što ste mast suviše dugo topili, Pa se zbog toga i oseti neki miris, koji baš nije prijatan. To je sigurno zbog toga, što ste mast na neprimernom mestu smestili, ili se pak mast kod toplenja nije mogla dovoljno dobro isparivati. Možda je' mast stajala u tekućem stanju na prostoru, koji nije dovoljno dobro Prozračen. Mast se zbog toga takoreći ugušila u svojoj sopstvenoj vručini, pa ie od toga dobila taj miris, zbog kojeg Vam je mušterija vratila mast. Pošto je mast inaće dobra, možete je narav-no još upotrebiti, pa Vam savetujemo, tu mast u malim količinama topite zMedno sa čistom mašču najboljeg kvarteta. (Učinite prvo malo probu pa se Uverite o mirisu!) U buduće pak, da bi 12b-egli štetama, dodajte uvjek na 50 do VJ0 kg masti pre toplenja Ve—1 lit. mle-l'a. pa ćete biti sigurni, da dobijete naj-ft°liu čistu svinjsku mast.
Pitanje: M. K. iz S. Molim Vas, da JU Javite, kako se pravi guščija pašteta mi date za pravljenje iste tačne %te.
^ Odgovor: Mlada teleća ili crna svinj-*3 džigerica, sveža, sasvim sitno sa-0 ,eUena sa glavicom crnog luka i pola ne 'm6 jsptičine svinjske, masne trbuši-riir,!	sitno mlevene, izriba se
V, ro svaka zasebno, onda se zajedno uobro promeša i doda P0 potrebi soli, QUog sitnog bibera i sitnog isijota. Tre-deo toga treba da bude džigerica od ri, v^6’ roia treba da bude na manje i Ze kriške sečena. Sve se dobro pro-
Pir>!.a *	rukom 11 četvrtaste plehane
^ dele, duge 25 cm, široke na dnu 8 cm, 0*vor gore oko 12 cm, dubina 10 cm, 0bloži se tankom, izsečenom slaninom^ 'sto tako i kapak. Dobro se stegne bez ni l^ke * kuva u vodi od oko 70 stepe-jkroz 2 sata_ izvadi se, ohladi vodom, ste av* na hladno da se dobro ohladi i ći fne‘ ^rusi dan se skinu stege, umo-uia)6 ku^a u vrućoj vodi da bi se vrlo paK°. Zasrejala, nakon toga se skine ka-dva *, Otrese Pašteta. Ostavi se sat ili Piini a se osuši, a onda se mota u sta-‘ Papir i stavlja na hladno.
Recepti
Pitomi galantlne.
Se ‘adn° svinjsko i teleće mesi
se dori°m u manje kocke i]i kri s°k nAS(?’ b’ber, saliter, paprik; svini a hUpg luka, dalje četvrti de MaH°S 1 ‘ teležeg mesa treba ^šetkno’ slana sovedjina, mlev 2 mm. Sve skupa se do
meša, a govedjina se prethodno dobro izriba i puni se tvrdo u uže, kraće komade kulara bez vazduha. Dobro se veže i ostavi da visi na Jadnom 2 dana. Suši se pod slabom 'vatrom i dimom i kuva se kao i druge u oko 74 stepeni jakoj vodi 3 sata, nakon toga razvesi, ohladi i prodaje.
Domlaći galantine.
Kuvano, prethodno ohladjeno neslano teleće meso ohladi se i šeće na srednje kocke, dalje uzima se isto toliko ku-vanog govedjeg jezika iz salamure i se-ćenog u kocke, isto toliko u kocke se-ćene slanine i jedan deo jakog prata. Dodaje se sitan beli biber i šaka bibera u zrnu, korijander, vrlo malo soli preko telećine, skupa izmešati i puni se u kraće kulare. Veže, suši i kuva kao ostale.
Uvijeni galantine.
Svinjsko i teleće belo meso iseče se u srednje kocke, posoli sa solju i malo salitre, izmeša i ostavi jedan dan. Onda se doda šaka finog prata za pariške salame, biber isijot i paprika. Sve se dobro izmeša i uvija u svinjsko pos-nije trbušno meso1, oprano od soli, i uvuče se pažljivo u kulare ili govedje kese. Zabada se dobro sa iglom, veže, sitno stegne, suši sa slabijom vatrom i dimom, dok ne dobije lepo otvorenu žutu boju. Kuva se kao i ostale, ohladi se viseći onda se proda.
Galantine sa pistacijom.
Lepo, sočno juneće i svinjsko meso secka se1 noževima na panju, dok bude sitno kao grašak. Soli se, dodaje se beli biber, isijot, karanfil i četvrti deo od toga slane, hladne govedjine, mlevene na 2 mm rešetku. Sve skupa se izmeša i ostavi jedan dan ili jednu noć, a zatim se spremi na 10—12 kg te smese, 100 grama pistacije, vrućom vodom po-parene i oljuštene. Okrugle, sklapajuće forme oblože se tankom slaninom iz soli. Nakon toga se te forme ispune sa tom smesom, u kojoj se nalazi već pistacija, forma se zatvori i na jedan kraj navuče črevo. Na obe otvorene strane forme drže se ruke, a forma se prelije vrućom vodom i odmah se digne jedan kraj forme, tako- da sva smesa sa slaninom sklizi u crevo. Dotera se rukom, veže crevo, upotrebi zabadalo, da može vazduh izaći, onda se lepo stegne i povesi na hladno 8 sati. Zatim se suši na slaboj vatri i dimu, dok ne dobije lepu boju. Onda se kuva, ohladi i prodaje.
Da-li je boja za kobasice štetna po zdravlje
Od mesara g. M. K. primili smo dopis u kome nas izveštava, da su vlasti u nekim krajevima zabranile kobasiča-rima upotrebu boje za kobasice, navodeći, da je ista štetna i otrovna, pa da može naškoditi zdravlju onoga, koji jede bojene kobasice.
Mi se zbilja čudimo ovakvoj zabrani od strane vlasti, pa bi hteli znati, što je njih rukovodilo kod donošenja ovakve odluke, kad znamo, da je ta boja sasvim bezazlena i neopasna. Zato držimo i možemo to mirno kazati da su ovakve zabrane bez osnova i neopravdane, jer su naravno boje za creva potpuno neštetne pa ne sadrže nikakvog otrova ili što drugo, što bi ma i najmanje bilo štetno po zdravlje. Vrhu toga se bojadisaju kobasice samo izvana, t. j. samo crevo, pa boja ne dodje ni najmanje u dodir sa sadržinom creva.
Analogno tome ne bi vlasti trebale dozvoliti upotrebu boje poslaštičarima, pekarima, tvornicama za izradu sode i krahera i to tim rviiše, jer baš ti obrt-nici bojadišu jestvine i piće, pa je to svakako opasnije, (kad je već govora o nekakvoj opasnosti) no kod kobasičara, jer se koža od kobasica, sem možda hrenovki, uopšte ne jede.
Prema tome nisu takve zabrane za kobasičare na mestu, jer nemaju opravdanog razloga. Vlasti bi mogle doneti jedino rešenje o tome, kakve se boje mogu isključivo upotrebiti za bojenje creva, jer samo to bi u tom slučaju bilo razumljivo.
Molimo sve one, koji su gornjim re-šenjem tangirani, da to jave našoj upravi, pa ćemo preduzeti potrebne korake, da se zabrane, koje se odnose na boju za kobasice, kao neosnovane skinu.
NOVINE I ČASOPISI.
»Jugoslovenskf Lloyd« pod redakcijom poznatog stručnjaka i narodnog borca urednika g. Ivana Malinara izlazi dnevno' sem' ponedeljnika u Zagrebu. Odlično redigO'van list je najbolji dnevnik u državi za privrednu politiku i opće narodne interese. Preporučujemo istog naročito našim industrijama suhomesnate robe, delikatesnim radnjama i svima mesarima, jer će u listu naći uvjek najboljih privrednih podataka. Kako vidimo, prati »Jugosloven, Lloyd« u svojim brojevima sukob gradskog odbora i zagrebačkih mesarskih obrtnika u pitanju nove gradske klaonice, pa moramo sa zadovoljstvom konstatovati, da se u ovom pitanju »Jugoslovenski Lloyd« drži na primemoj visini, prateći dogodjaje budnim okom i dajući mesta člancima, koji opravdavaju stanovište zagrebačkih mesarskih obrtnika. Pretplata plaća se unapred i to 110 Din kvartalno. Administracija lista Zagreb, Masarvkova ul. 28.
»De Vee-en Vleeschhande!« Vakblad voor Slagers, Veehandelaren, enz. Primili smo nekoliko brojeva tog holand-skog glasila mesara i trgovaca stokom i stočnih proizvoda, koji izlazi dva puta nedeljno u Doetinchemu.
List je dobro uredjen, sa ilustracijama- pa bi mogao biti našim trgovcima stoke od koristi, jer ima u listu pored ostalog i spisak svih svetskih stočnih pijaca, pa i onih najmanjih sa naznače-njem dnevnih cena.
Poručiti se može kod administracije našeg lista.
POZOR!
Mesari i kobasičari I
Papir za zavijanje mesa i mesnih proizvoda Vam nudi najjeftinije tvrdka
G. KOVAČ, Ljubljana,
Gajeva ul. št. 2.
Zahtevajte uzorke f cjenel
podnožnjaCa za mesnicu.
Skoro u svim mesnicama je danas patos ili od cementa, kamena ili od terakota, tk. zv. higijenskog patosa. Naravno, da je ovakav patos mnogo hladan, te je to osoblju kao i mušterijama vrlo neprijatno, naročito ako treba dugo da čekaju dok dod'ju na red. Stajanje na ovakvom patosu bez podnožnjače upravo nezdravo je, a posledice toga su razne bolesti zbog prehlade, naročito reumatizam, od kojeg skoro svi mesari pate. Od te neprijatne :i po zdravlje štet-
ne bolesti nisu pošted'jene ni vredne žene naših mesara, koje stoje svojim muževima u mesnicama revnosno' na strani, a više puta vode brigu oko prodaje mesa i Same žene.
Svako zna, koliko novaca treba trošiti za točenje revmatizma ili ma koje bolesti prouzrokovane od prehladjenja u mesnicama zbog stajanja na hladnom patosu. Svemu tome pak može se vrlo lako otpomoći, ako si mesar nabavi za svoju mesnicu drvenu podnožnjaču, koja se može dobiti u svim veličinama i dužinama, kako ko za svoju mesnicu treba. Mušterije će Vam biti zahvalne ako si nabavite ovakve podnožnjače i za ono mesto, gde mušterije kod kupovanja stoje. To bi trebao svaki mesar da si nabavi i da to učini, jer će time dokazati, da je spram svojim mušterijama pažljiv i da vodi računa o njihovom, kao i o svojem zdravlju.
Donja slika prikazuje ovakve podnožnjače, koje su vrlo praktične i jednostavne, mogu se oprati, nisu skupe a
1

poslužiće godinama. Za zimsku sezonu upravo je neophodno potrebna, a cijena je Din 100 po nr.
Poručuje se kod uprave lista.
»Frisidalra«
Uprava našeg lista dobija stalno od naših čitaoca upite za hladione ormore i hladione naprave marke »Frigidaire«. Za sada izveštavamo sve interesente »Frigidaire«-a, da su ti aparati zbilja najbolji i nemaju takmaca. Konstrukcija tih aparata je na zavidnoj visini i od preke je potrebe, da si svaki napredan mesar i gostioničar nabavi hladione ormare ili naprave isključivo samo marke »Frigidaire«, jer samo ti aparati su u istini ono, što naši mesari traže, pa ne može reklama niti iz daleka istaći sve one odlike, koje »Frigidairie« zbilja u punoj meri poseduje. U idućem broju donećemo opširnije o »Frigidaire«-u.
Veletrgovina svih strojeva i pribora za mesare i kobasićare, kao i automatskih hladiona, te ormara za led, od prvoklasne tvornice. Novo moderno uredjena radiona nalazi se u Ilici 69. dvorište lijevo, za popravak strojeva, hladiona i brušenja uz solidne cijene.
Ivan Krutzler
ZAGREB, Smičiklasovaul.21, Račkova 7 b.
Molim tačno paziti na moju tvrtku!
Tvornica
„TITAN" d. d. u Kamniku
kod Ljubljane
Svuda tražite mašine sa markom ,,Titan“
Svuda tražite mašine sa markom ,,Titan“
izradjuje prvovrsne strojeve za sečenje mesa, dvostruko u vatri pokalajsane (počinjene), sa čeličnim pločevima i noževima. Cijene vrlo umjerene!
^''''''''''''''''IfllllllllllllllllllllllllllllllllllilllllllllllllllllllllllllllllllllM
Sveža brana daje ljudima zdravlje, snagu
i izdržljivost!
U Frigidaire
električno-automatskom aparatu za hladjenje živežnih namirnica hrana je uvijek svježa.
Zbog toga je ,,FRIGIDAIREU u kućanstvu, gostionama, mesnicama, delikatesnim radnjama neophodno potreban.
Frigidaire
pouzdano radi posve atomatski, pa ne treba nikakove posluge, a minimalno troši struju.
Frigidaire
uvijek ima jednoličnu, suhu hladnoću izpod 8° C i time spriječava razvoj mikroba.
GENERAL MOTORS proizvodi „FRIGIDAIRE4*. Ovaj koncern ima samo prvorazrjedne proizvode.
Ima preko 2,000.000 zadovoljivih posjednika „FRIGIDAIRE*4 aparata na cijelom svijetu.
Frigidaire
je idealan za čuvanje živežnih namirnica.
Direktan uvoz te isključiva prodaja za Kraljevinu Jugoslaviju:
„JUGOTEHNA« D. S. O. J.
Ljubljana
Gosposvetska c. 3.
Zagreb
Gundulićeva 7.
Beograd
Kralja Milana ul. 21.
Split
Sinjska ul. 2.
I
Neophodno potreban za svaku mesarsko-kobasičarsku radnju je „Eisluftkompressor", novi ventilator, koji u kratko vreme bez leda ohladi vazduh, te osuši meso. Struja se troši na sat samo za 2—3 Din. Dobiti se može u dvema veličinama: cena malome je Din 2400’—, a većemu Din 3000'—.
Poručiti se može izravna od tvornice
Alfred Wunderlich,
Deutsche Elektro-Maschinen und Apparate - Bau,
BERLIN, S. 42, Moritzstrasse 14-15.,
ili kod njenog zastupstva:
Rudolf Grudnik, Ljubi jana-Dr avl je.
Šalje se isključivo samo pouzećem. Kod narudžbe treba navesti, da li se treba za Gleich-, Wechsel- ili Drehstrom te kolika je voltaža i kolika perijoda.
Plutove izolacije
za
hladione, ledenice, mesarnice itd.
Jelačin & komp
Ljubljana
OGLAŠUJTE V MESARSKEM LISTU!
Platno
za mesarske kecelje
(pripasnike)
kao i gotove kecelje sa mono-gramom po zadanoj mjeri kupuje se najbolje i najjeftinije kod samo-proizvadjaća
Alfred kuhn,
OSIJEK — NOVIGRAD
DIVALTOVA ULICA 150 — TELEFON 3-95 BRZOJAVI: KUHN OSIJEK NOVIGRAD
Lijepo izradjena kecelja sa monogramom je najbolji poklon za svaku priliku.

>CIT©<
proizvod
tvornice:
IG. HAUTS HDAM ROB. DINZI D. D.
WšEN XVB	OSNOVANA 1851 GODINE
Skladište u Zagrebu
Mihanovićeva ulica broj 1 u palači hotela „ESPLANADE11
Skladište u Beogradu
Knez Mihajlova ulica broj 18
Zastupnik:
Ljubljana
Dravlje 103
Svaka vaša je snab-devena napravom za odredjivanjetare
Zastupnik:
IVI KRUT!
Zagreb
Smičiklasova 21
Tvornica ima 80 godišnje iskustvo u fabrikaciji vaga
Na dugoročnu odplatu — Uz gotov novac veliki popust
JE
Znak kvalitete!
Izdaja: Konzorcij Mesarskega Lista, Št. Vid nad Ljubljano — Stanko Zorko, Dravlje, št. 103. — Tiskarna „Slovenija** v Ljubljani. Odgovorni urednik in predstavnik za tiskarno Albert Kolman, Ljubljana, Celovška c. 61.