COKOujm
6LA6ILO 5AVEZA KOKOLA KRALJLVINE.			- JUGOSLAVIJE
V Čuvajte Jugoslaviju!	Izlazi svake subote O Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 O Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 Račun Poštanske štedionice br. 57.686 ♦ Oglasi po ceniku ■O’ Rukopisi se ne vraćaju ►	Beograd, 1 januar 1938 God. IX ♦ Broj 1	
Novogodišnja poslanica Sofeolsfvn Kraljevine Jugoslavije
Bračo i sestre!
Upučujemo vam svima, članstvu, naraštaju i deci, naše iskrene pozdrave / želje za 1938 godinu, ko ja je za nas tako važna i tako draga. Draga, Jer čemo u n jo j proslaviti dvadeseto-godišnjicu našeg narodnog oslobode-nja i ujedinjenja. Ona je prema torne
jubilacna godina,
u kojoj i Sokolstvo ima puno razloga 1 prava da proslavi sve protekle na-Pore i postignute uspehe. Ima prava, Jer u toku ove dve decenije, u koji-ma se izgradivalo naše narodno posojanje, mi smo gradili u stal noj Pravoj liniji. Bistrim okom, sjajnim °elom, snažnim korakom, uspravnim ramenima, bili smo na svom pravom Putu. Pravom, ali i bodljikavom putu. Gazili smo bez kolebanja napred, vazda uvereni da činimo samo ono što je dobro, lepo i korisno. Pa ipak
mi nismo zadovoljni
sa postignutim rezultatima. A kad kažemo da nismo zadovoljni, onda ni je rel ° Gnom večitom nezadovoljstvu sokolskom ko je nam ne dopusta mirovanje. Mi nismo zadovoljni što sokolska misao još ni je stigla do svakog našeg sela. I nečemo biti zadovoljni dok svakog jugoslovenskog čoveka ne učinimo pristalicom ili bar Prijateljem svetlih sokolskih ideala. Mečemo mirovati dok svakog ne uve-r'mo, da je Sokolstvo zaista snažna, konstruktivna i viteška organizacija. Nažalost, za to uveravanje mi nema-
nikakvih sredstava. Ali imamo nešto, što nam niko ne može oduzeti, niti nas išta može sprečiti, a da to ne cinimo. To je
naš večiti i stvarni rad.
Rad bez predaha. Rad mali i veliki Rad^ širom cele divne naše zemlje, ko-Ja čeka snažnu sokolsku mišicu, toplu 1 plemenitu sokolsku dušu. Ovo vam, sestre i bračo, ne govorimo u nekom Pesničkom nadahnuču sa praznim de-klamatorstvom. Govorimo iz duboke vere da je ne samo našem Sokolstvu, več j celom našem narodu, jedini spas n žurnom i solidnom radu. Jer tek sto smo ugledali i osetili sunce svoje lobode, morali smo primiti ogromne °baveze. Svoje narodne obaveze i °ne medunarodne. Kažu, da nam je zemlja bogata, a ima kr a jeva u to j našo j zemlji, gde su i ljudi i njihovo blago žedni bistre vode. Imamo prebogatih rudnika i prastarih šuma, a ®Pet ovde-onde mnogi naš čovek drhti u studeni. Ko da nam dade živu v°du, ko če ozeblog primaknuti ognju, ko če dobro nahraniti one mršav o hranjene, ko če goli kamen pro-nubiti i pokriti novom mladom šu-njom, ko če — da ne redamo be-skrajno — sve to urediti i popraviti, njednačiti i podignuti? Vrlo je prost 1 jasan odgovor: niko nam sa Strane neče u pomoč prističi! Niko drugi do nu sami! Svaki sam pojedinačno, i SVl ukupno moramo upregnuti sve Svoje sile.
Sa viši i bolji život
naieg nete da.
Moramo to činiti.jer je tehnika do-'£[a neslučena savršenstva, a naš a'i> naš srednji čovek ostao je u raku, čak i iza petrolejske svetlo-
sti. Prema njemu takvom, i u takvom njegovom stanju, ne smemo ostati ravnodušni. Čak ni onda ne smemo, kad bi naš rad na podizanju životnih uslova i potreba naišao na nepremo-stive teškoče. Naš učitelj Tirš strogo nam zapoveda: Napred, idi napred, a svaku prepreku savladaj, preskoči, slomi! U tome upravo i jeste sav čar našeg sokolovanja, u uništavanju o-noga što nas guši i tamani. I u koliko god bi bila beda veča, ili koliko bi neko pokušao da vrši nasilje nad nama, to bi nam samo dalo večeg poleta, večeg zamaha naše desne i leve mišice za stvaranje novih neznanih junaka u borbi za narodno dobro. Tako je to bilo i tako če ostati kod nas , jer smo od uvek bili uvereni, da
bez apostolstva nema Sofiotstva.
Nikad Sokolstvo sa narodnog branika nije otstupalo. A bilo je kudi-kamo težih dana. Naša apostolska iz-držljivost je sve savladala i mi nad-živismo zaklete svoje neprijatelje, i njihovo se ime utrlo, ne pominje se, a ako se kad i pomene, onda samo po zlu. I sa novim našem neprijate-Ijima, ako bi ih bilo — isto če se dogoditi. Samo mi moramo trpeti. Trpeti i dalje raditi. Više raditi, a man je se srditi. Uvek više davati, a svagda man je t raziti. Samo tim, i samo tako
mi moramo stvoriti boljeg jugoslovenskog čovefia.
Stvoriti čoveka ko ji če stalno imati pred očima ona j veliki princip ko jim se drže zemlje i gradovi. Princip pravde, istine i slobode. I to pravde i istine, čija sad rži na nije u rečima, nego u delima. U delima ko ja se ne brišu od danas do sutra, niti se dadu menjati po nečijoj volji, več ostaju kroz vekove bistra kao kristal, a tvr-da kao dijamant. I naše delo če morati do svoje stvarnosti da dolazi samo kroz pravu istinu, da bude osnovano na pravdi, a izvršeno u slobodi.
U duhu toga principa, mi vas, sestre i bračo, pozivamo da dvostru-kom snagom u novo j godini zarije*e svoje žilave ruke u posao — snažno, predano i junački, kako nama Soko-lima to i priliči. Besprekidno, ustra jno
spremajte se za velifto sveslovensfto slavi je u Pragu.
Za slavi je, ali i za bojno polje na kome čemo se boriti ne samo za čast i obraz nas Jugoslovena, nego i za vrednost slovenske rase uopšte. Tu, na tom sokolskom polju, svaki od vas mora znati da ga gleda bratsko i dušmansko oko. Disciplinom, junač-kom svešču svojom učinite neka se zaraduje to bratsko oko, a ono dušmansko neka zažali što nije u našim redovima. Zlatni Prag čeka nas raši-renih ruku, a bratski češkoslovački narod sprema nam nezapamčen do-ček. Budite zato spremni da ovu lju-bav nagradite snagom svojih mišiča i veličinom svoje duše. A dok se ovo sve odigrava u ovoj našo j rad no j godini, ne zaboravite na ona j naš sveti zavet ko ji dadosmo
za softolsffiu Petrov u petoljetfiu,
u kojoj če zablistati sva veličina sokolske misli. U kojoj smo dragovolj-
no pristali da budemo neimari bolje budučnosti našeg naroda. U kojoj čemo uložiti sve svoje moči za slavni doček 1941 godine, kada če se naš ponos, naša uzdanica, naš mladi Kralj Petar II Karadordevič, pored svoje ervene sokolske košulje zaogrnuti sjajnim purpurnim kraljevskim pla-štem, da bi tako vladao jednim sokolskim narodom. I ako još niste ni-šta učinili za petoljetku, smelo uletite u posao, najpre u man ji a posle če d oči i veči, prema potrebi i prema prilikama.
Stupamo u novu godinu, u kojoj čemo proslaviti dvadesetgodišnjicu onog znamenitog i istorijskog dana, 1 decembra 1918 godine, kada je tadanji regent Aleksandar u ime svog uzvišenog Oca, Kralja Petra II Velikog Oslobo-ditelja, u prisutnosti pretstavnika naroda Srba, Hrvata, i Slovenaca, proglasio naše državno i narodno ujedinjenje. Od toga dana dalje postaji i formalno i dr-, žavnopravno naša Kraljevina Jugoslavija — domovina sviju nas. Idejno i duhovno ujedinjenje Jugoslovena ostva-rila su naša predratna brača Sokoli još pred balkanskim i svetskim ratom, kao što su u tim ratovima svojom krvlju na svim bojištiina začrtali pobedonosni put razvoja sudbinaj i budučnosti našeg za-jedničkog i državnog života.
U dvadeset godina postojanja naše države mi Sokoli nastojali smo u svome javnomi i privatnom životu, u državljanskim dužnostirna i pravima, u našem prosvetnom i gospodarskom delovanju i snovanju, u selim;a i u gradovima, u svim ustanovama i uredima — svugde dokle je mogao da segne uticaj naše vaspitne delatnosti — da uvedemo stare tradicije i da istaknemo neporušiva načela sokolskih ideala, koje do nedosežnih višina izdižu ral i trud, požrtvov-jiost i nesebičnost, snaga vd'ja i bralske ljubavi, železni zakon poštenja i značaja, snošljivosti i demokracije.
Sami najbolje znademo, da uspesi sokolskog vaspitnog delovanja u tih dvadeset godina ne odgovaraju oni n r.a-porima, koje smo uložili u to delovanje. Ali nije naša krivnja, što naša zemlja nije danas više sokolska nego je. Gde svetle visoki ideali, tamo padaju i duboke sene. Unatoč tome, tačno poznavanje svili prilika u našoj domovini i nepristrana ocena svih v.ed lota, kao i gubitka na vrednosti našeg narodnog i državljanskog inoralnog i materijalnog položaja i stanja, daje nam pravo, koje je u skladu s našom savešču i našim nazorima, da može.no bjaviti, da bez Sokolstva danas ne bi bilo takve Jugoslavije, kakva je po svojem krasnom obličju i po lepoti narodne duše našega čoveka.
Bezkompromisno smo kročili ravnim smerotn Tirševog učenja, kako Soko treba da služi celini svoga narodi i o-brani njegovih prava i sloboda. A nema nepolitičke i nadstranačke organizacije u našoj domovini, koju ne bi protivnici svim sredstvirra i sa svih strana tako napadali. Ali o čistotu i uzvišenost naše misli, o dubinu i čvrstimi sokolske svesti, odbijao se je svaki napadaj, koji je sobom odnosio i sve ono što je mutilo harmoniju i jednodušnost sokolskog uverenjai i sckolskog bratstva. I po čitavoj našoj domovini pobedono-sno lepršaju sokolske zastave.
Pred takvim činjenicama, koje utvrdu-je i potvrduje istina, potpuno je jasno i opravdano, da če jugoslovensko Sokol-
To vam je naš bratski pozdrav, to vam je naša bratska reč, uz tople žel je:
Da živi Nj. V. Kralj Petar II Karadordevič!
Da živi Jugoslavija!
Da živi Sokolstvo!
Zdravo!
Beograd, t januaea 1938 god.
stvo proslavi dvadesetgodišnjice postojanja naše države posvetiti naročitu pozornost. Na osnovu uputs ava, koja če u tu svrhu izdati uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, biče svakoj so-kolskoj jedinici dana mogučnost, da s največom aktivnošču inicijativno sude-luje u proslavi toga jubileja. I svima če nam prigodom tih svečanosti bili vodeče ono geslo, koje smo istakli još 7 septembra 1928 na Kosovu Polju, na-ime: ono što je naše, niko nam ne može uzeti; ono što je iz smrti uskrslo u život, niko nam ne sme srušiti!
Taj jubilej pada u okvir sokolske Petrove petoletnice, koja je sada stupila u drugu godinu i u kojoj če nam se prigodom narednog državnog i sokol-praznika pružiti naj epša p il.ka da dokažemo moč i veličinu sokolskog patriotizma i sokolskog stvaralaštva. Sva-kome pojedincu time se daje mogučnost da svojom vlastitom pobudom aktivno utiče na svoj najbliži sokolski krug i tako pripomogne našoj bratskoj zajed-nici da uspešno izvrši svoje časne duž-nosti. Takav poticaj logično sledi i iz toga, što je Sokolstvo organizacija i pokret privatne inicijative, kako to tačno proizlazi iz naših „Puteva i ci-ljeva”. Ujedno treba da upozorimo na životni preduslov sokolske radinosii, koja se najuspešnije razvija na svom pri-rodnom tlu — u sokolskim vežbaonica-ma. Tamo nas zove glas naše dužno-sti i tamo nas poziva naše sokolsko bratstvo, u kome pojedinac postaje sa-stavni, punopravni i jednakovredni deo naše celine. U bratskim jedinicama, gde su vežbaonice i vežbališta prepune starih i mladih, obojega pola, tu je visoka škola naših boraca i pobednika i tu dolaze do najpravilnijeg i najpunijeg izražaja u sokolskom životu i radu naše po sadržini jedinstveno geslo: Pojedinac n išta — celina sve!
To geslo odjekuje nam kao zov na-prednog, veličanstvenog pokreta sloven-skog sokolskog stvaralaštva i istinske uzajamnoiti iz slovenskog sokolskog Praga — a to je zo/ i po^iv na X ju-bilarni svesokolski slet. Tamo hoče i mora jugoslovensko Sokolstvo da pred celim svetom bude pretslavnik onog dela našeg naroda i domovine, keji je misaono več prožet saznanjem, da ideje vode, a da od rada živimo.
istu tu misao izrazili su i pretstav-nici slovenskog Sokolstva na svom ne-davnom zborovanju u Krakovu, t. j., da nas ideja slovenskog sokol >kog bratstva spaja i vodi, i da čemo također i mi Jugosloveni u zajednici sa svim Slo-venima napredovati, rasti i živeti u zdravom, svesnom, blagotvornom sokolskom delu.
Nova godina, koja nam nosi nove napore i radosno stvaranje novih, po vrednosti večih, dela, neka nam svima bude srečna i blagoslovena! Zdravo!
E. L. Gangl.
SAVE Z SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
11 novoj godini
Sednica Saveza slovensko# Sokolstva u Krakovu
Dne 14 decembra pr. g. održana je, po prvi put od obnovljenja Saveza slo-venskog Sokolstva u Varšavi godine 1925, sednica pretsedništva ovoga Saveza opet u Poljskoj, i to u Krakovu, gde je Savez poljskog Sokolstva srdačno pozvao pretstavnike pojedinih sokolskih saveza.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije zastupali su na ovoj sednici prvi zame-nik saveznog starešine brat E. L. Gangl i savezni tajnik brat d-r Milan Arseni-jević, češkoslovačku obec sokolsku starešina ČOS i Saveza SS brat d-r Stanislav Bukovski, načelnik ČOS i Saveza SS brat d-r Miroslav Klinger, tajnik ČOS i Saveza SS brat Evžen Kepi, zamenik starešine ČOS i blagajnik Saveza SS brat Jožef Truhlarž, Savez bu-garskih Junaka brat d-r St. Čakarov, a Savez poljskog Sokolstva starešina brat Fr. Arciševski s mnogim istaknutim pretstavnicima poljskog Sokolstva, medu kojima su bili starešina krakovske sokolske župe brat d-r A. Bovinski i bivši načelnik poljskog Sokolstva brat Jan Fazanovič.
Pretstavnici inostranih sokolskih saveza doputovali su u Krakov zajedno iz Praga. Na stanici u Krakovu dočekao ih je i srdačno pozdravio starešina poljskog Sokolstva brat Fr. Arciševski s velikim brojem poljske sokolske bra-če. Pri dolasku pretstavnike Saveza SS pozdravio je i češkoslovački konzul d-r J. Znojemski.
Pre sednice članovi pretsedništva Saveza slovenskog Sokolstva položili su vence s trakovima u slovenskim bojama na grob maršala Pilsudskog i na spomenik velikog poljskog pesnika i ve-likog Slovena A. Mickijeviča.
Sednicu pretsedništva Saveza slovenskog Sokolstva otvorio je i vodio starešina brat d-r Stanislav Bukovski, koji je u uvodnim rečima istakao radost svih učesnika što se sednica pretsedništva Saveza SS opet drži u bratskoj Poljskoj. Zatim je naglasio veliku i vo-deču ulogu Sokolstva na zbližavanju slovenskih naroda. Na koncu je brat d-r Bukovski pozvao sve zastupane sokolske saveze na X jubilarni svesokol-ski slet u Pragu.
Tada je starešina poljskog Sokolstva brat Fr. Arciševski veoma toplim i sr-dačnim govorom pozdravio slovenske sokolske goste u poljskoj zemlji. Zatim je spomenuo obnovljenje Saveza slovenskog Sokolstva pred 12 godina u Varšavi i izrazio čvrstu nadu, da če Sokolstvo naročito pomoči i doprineti produbljenju odnosa medu slovenskim narodima i izravnanju svih nesporazuma i teškoča. Starešina br. Arciševski zahvalio se je ujedno pretstavnicima češkoslovačke obce sokolske i Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije na moral-noj potpori koju su ukazali poljskom Sokolstvu svojim učešćem na sletu pro-šlog leta u Katovicama. (J znak te bratske zahvalnosti starešina brat Arciševski izručio je pretstavnicima češkoslo-vačkog i jugoslovenskog Sokolstva veoma lepe sletske spomen-plakate. Još je starešina brat Arciševski spomenuo, da če poljsko Sokolstvo 1938 godine u letu održati svoj slet u Lavovu, na koji iskreno poziva i ostale bratske sokolske saveze. Unatoč tome poljsko Sokolstvo če ipak u što moguče večem broju
učestvovati takoder i na svesokolskom sletu u Pragu.
U ime Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije govorio je brat Gangl, koji je uznositim rečima istakao prvenstvenu u-logu i zadaču Sokolstva pri izgradnji lepše slovenske budučnosti i uzajam-nosti.
U ime bugarskih Junaka govorio je brat d-r Čakarov, koji je izrazio svoju radost što i bugarski Junači mogu opet da saraduju u Savezu slovenskog Sokolstva.
Posle pozdravnih govora pretstavnika pojedinih saveza podneo je svoj izve-veštaj tajnik Saveza SS brat Kepi, a za njim načelnik brat d-r Klinger. Iz tih izveštaja se vidi, da se saradnja medu članovima Saveza slovenskog Sokolstva, unatoč raznim zaprekama, koje su dola-zile izvan Sokolstva, sve više predub-ljuje i postaje tesnija. Rad pak pojedinih sokolskih saveza Savez slovenskog Sokolstva stalno prati. Pored takmiče-nja vrsta češkoslovačkog, jugoslovenskog i poljskog Sokolstva te bugarskih Junaka za prvenstvo Saveza s'.ovenskog Sokolstva dne 19 decembra 1937 u No-vom Sadu, održače se takoder i smučarska takmičenja za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva, i to od 6—13 februara u Visokim Tatrama. Načel-ništvo Saveza slovenskog Sokolstva pri-prema takoder i taborenje sokolske o-mladine, koje če se održati posle sve-sokolskog sleta u Pragu, kao takoder i načrt za zajedničko vežbanje takmi-čarskih vrsta pojedinih saveza.
Blagajnički izveštaj podneo je brat Truhlarž, nakon čega se razvila diskusija o budučein radu. Time u vezi zaključeno je, da svi savezi učlanjeni u Savezu slovenskog Sokolstva prirede u Pragu u okviru sletske izložbe i izložbe svojih saveza, nadalje da su svi savezi dužni brinuti se, da učešče na sletu u Pragu bude što moguče brojnije, zatim, da svi savezi uzmu učešča u drugom tečaju Saveza slovenskog Sokolstva, koji če se održati posle pra-škog sleta, i to od 7—10 jula 1938. Na ovoj sednici je ujedno sastavljen i detaljan program toga tečaja, kome je svrha da pomogne sva sokolska nasto-janja, koja teže za produbljenjem medu-sobne saradnje, kao i da bi se našla mogučnost, na koji način bi se u poje-dinim granama sokolskog delovanja moglo da postigne jedinstvo i skupnost. Tečaj če biti svečano otvoren i zaključen. U tečaju če se održati i predavanje o znamenitim slovenskim ličnosti-ma. Tečajci če se pokloniti grobovima Tirša i Fignera te pretsednika Masa-rika u Lanima. Ovaj drugi tečaj razli-kovače se od prvog, koji je bio odr-žan godine 1927, u tome, što če se veča pažnja posvetiti praktičnoj strani i debati tečajnika, kojima če več unapred biti dostavljen tačan program ovog tečaja sa svim gradivom i sadržinom pitanja, o kojima če predavači predavati. Sve to gradivo biče prevedeno na sve slovenske jezike, kako bi ga na taj način mogli tečajnici da več unapred pro-uče i da bi im bilo olakšano slušanje i pračenje tih predavanja u tečaju te ra-spravljanje o njima. Osobita važnost posvetiče se u ovom tečaju sokolskoj misli i njenom širenju u slovenskim narodima. Osim toga biče na programu
i raspravljanje o organizaciji telesnog vaspitanja, o temeljnim načelima toga vaspitanja u pojedinim savezima i ra-sprava o mogučnosti što jedinstvenijeg izvadanja telesnog vaspitanja u svim sokolskim savezima. Biče takoder i naročito važna debata i u prosvetnom, so-cijalnom i prcpagandnom radu u Sokolstvu te konačno o organizaciji pojedinih saveza, pri čemu če se gledati i na mogučnost medusobnog organizacijskog prilagodenja, kako bi se i time posti-glo što veče jedinstvo medu sokolskim savezima. Za vreme trajanja tečaja pret-sedništvo Saveza slovenskog Sokolstva prirediče zajednički sa češkoslovačkom obec sokolskom u Tirševom domu i Praškom Sokolu i nekoliko poučnih izložaba, kako bi tečajnici imali prilike da se upoznaju s potrebnim poda-cima, gradivom i predmetima.
O	stvarnom nastojanju i radu Saveza slovenskog Sokolstva dokazuje takoder i zaključak, koji je donešen na predlog poljskog Sokolstva, a koji kao proglas pretsedništva Saveza slovenskog Sokolstva donosimo na drugom mestu. Tim zaključkom još jače če se učvrstiti i produbiti saradnja medu svim slovenskim sokolskim savezima. Ovde treba istaknuti, da je odnosni zaključak pretsedništva Saveza SS prihvačen jedno-glasno.
Sav tok sednice pretsedništva Saveza slovenskog Sokolstva, kao i doneti za-ključci, dokaz je iskrenog nastojanja da se što više učini za uspešan rad i saradnju u budučnosti i da se ta saradnja što više produbi i učvrsti. To je s radošču konstatovao i starešina Saveza slovenskog Sokolstva brat d-r Bukovski u svom zaključnom govoru,
Posle sednice prireden je zajednički ručak, za vreme kojeg je održano više oduševljenih zdravica od strane pretstavnika pojedinih sokolskih saveza. Posle podne toga dana članovi pretsedništva Saveza SS bili su gosti češkoslovačkog konzula u Krakovu d-r Z.ao-jemskog, a navečer su prisustvovali veoma lepoj akademiji poljskih Sokola i Sokolica.
U ponoči učesnici sednice napustili su Krakov.
U središtu svakidašnjeg života u svetu danas se nalaze dva pitanja: socijal-no i nacionalno. Srž socijalnog pitanja je borba za svagdanji kruh. Ta borba vodila se od davnina i prestače valjda tek koncem sveta. Ta borba danas je tako zaoštrena kako to još ne pamti istorija čovečanstva. I sve to više nam postaje jasno, da je svetski rat bio važan medaš u gospodarskom i soci-jalnom životu sveta.
Ali takoder i nacionalno osečanje nekojih evropskih naroda doseglo je dosada nepamčenu visinu. Sreča i čast tih naroda izdignuta je nad sreču i čast čovečanstva. Ti narodi su potisli svaki obzir prema društvu i sve svoje snage postavili su u službu svoga „sa-kro egoizmo”. Sukobi medu narodima postali su sve verovatniji. U današnjem medunarodnom položaju na svim kra-jevima	ocrtavaju	se	znamenja	sukoba
koji se	bližaju. Vojske su bile	i biče
najmočnije sredstvo da se ostvare nacionalne aspiracije, one su najizrazitiji pretstavnik ljudske borbe. U njima uče-stvuje snaga neprijateljskih naroda. Rezultati toga su odlučujuči i definitivni.
Tirš	opominje	na	to i nas	Sokole
u svome članku „Naš zadatak, smer i cilj”, u kome kaže:
,,Sva istorija svemira uopšte, a čovečanstva napose, večita je borba za op-stanak, u kojoj podleže1 i gine ono što za život nije sposobno i što je na putu celini. To je opšti, neisprosni zakon, koji vlada u prirodi i koji nije moguče izbeči ni s molitvama ni zaslepljenim rečima, pa ni nasledenim pravom. Njemu su pedlegli sitni kao i silni stvorovi u davnini kojih je iz žive prirode nestalo tada, kada u svetu, koji se postepeno menja, nisu več našli dalj-njih uslova za svoj opstanak. Tome zakonu	podlegle	su	najmočnije	zajed-
nice i narodi, koji su nekada bili naj-slavniji, — jer i čovek je samo deo opšte prirode, — a podlegli su mu ne-tom su postali stari u svetu koji uvek biva nov, netom su iznemogli prestali kročiti napred, i tako do-šli u sukob s duhom večitog kretanja i napretka, a često i s duhom novog
Proglas pretsedništva Saveza slovenskog Sokolstva
Sa svoje sednice, održane 14 decem-bra pr. g. u Krakovu, pretsedništv« Saveza slovenskog Sokolstva uputilo je sledeči proglas:
„Savezi udruženi u Savezu slovenskog Sokolstva i njihovi organizacijski članovi — župe, okružja, društva, gnezda, čete — ne smeju da se pri-družuju izjavama protiv nijednog naroda, čiji je sokolski, odnosno junač-ki savez član Saveza slovenskog Sokolstva.
O	dogadajima, koji bi mogli da u-groze ili ugrožavaju dobre medusobne odnose tih naroda, ima da se pret-sedništvo Saveza slovenskog Sokolstva posavetuje s pretstavnicima Sokolstva, odnosno Junaštva tih naroda. Na tira savetovanjima ima da se predmat s obe strane pravilno i iskreno obrazloži, kako bi Sokolstvo, odnosno Junaštvo, moglo — u koliko je moguče — u svojim državama da časno pomaže u ne-pristranom i pravilnom izveštavanju javnosti. Tako če Sokolstvo pomagafl da otstranjuje zapreke, koje bi reme-tile medusobne odnose.
Pretsedništvo Saveza slovenskog Sokolstva poziva i pozdravlja sokolsko bratstvo širom celog sveta, koje deluje za stvarnu slovensku uzajamnost u naj-različitijim okolnostima, koje su prijateljski ili neprijateljski naklonjene so-kolsko-junačkim ideal.ma.
Tirševa sokolska misao treba da nam daje ne'scrpnu snagu, da — oslonjeni sami na sebe i s verom u nepobedivu životnu moč sokolskog bratstva — ustra-jemo u borbi za slavu, veličinu i bu-dučnost slovenskih naroda.
Želimo 1 očekujemo, da če se unu-tarnja i vanjska moč slovenskog so* kolskog bratstva najjasnije izraziti na X jubilarnom svesokolskom sletu godine 1938 u Pragu’'.
Krakov, dne 14 decembra 1937.
Savez slovenskog Sokolstva
vremena; tome zakonu su podlegli netom se napokon neminovno pridružila još i sveopšta pokvarenost unutrašnjeg života. To je sve dokaz, da nijedna sila, pa ni najsjajnija prošlost, več samo zdrava i radina sadašnjost jamči narodima budučnost. — Razume se, mi ovde samo mislimo na čovečanstvo. Vršilo se tu to uklanjanje s puta lagano ili naglo, ipak je sigurno, da je svaki narod propao samo svojom krivnjom, i isto tako je sigurno, da se na boji-štima ne odlučuje sudbina naroda, nego da je ona odlučena več pre borbe”.
Koja je dakle neophodna sokolska zadača u sadanjem medunarodnom položaju i u sadanjim našim unutrašnjim prilikama?
Potrebno je da pomažemo da se izvrši moralna i materijalna priprema za obranu naše domovine. Dobro razvije-na svest o jedinstvu naroda i vruča ljubav prema svojoj domovini, to je prava osnova moralne pripreme za od-branu domovine. Bez dobre moralne, u-zaludna je materijalna pripravnost. Dobro oboružanje moralno slabe vojske postaje samo bogat plen moralno ja-čeg neprijatelja. Čovek je bio uvek glavni elemenat borbe, a sredstva pak, kojima se je u borbi služio, uvek su bila ispod važnosti čoveka. Sredstva su mrtva i može ih staviti u akciju samo čovek i njegova inteligencija. Zato je volja za borbu važnija od svega osta-loga. Ko nema volje za borbu, neče ni-kada pobediti.
Ko ne oseča dovoljno ljubavi prema državi u kojoj živi, nikada neče imati dovoljno volje da se bori za njene interese. Državljanska svest i ljubav prema zajedničkoj domovini preduslov su za uspešnu odbranu. Ako se stalno u-nosi i podržava u narodu teorija o trima narodima, ako se unosi duh nacionalne rascepkanosti, pogrešno je misliti, da ta duhovna akcija ne dira duh voj-nički. Ne može se prepovedati separa-tizam kao nacionalna potreba, a da to
*) Ovaj članak objavljen je i u „Vestniku” Sokolskih župa Celje i Kranj, u broju 10 od 20 decembra 1937.
Pretstavnici Saveza slovenskog Sokolsfva po delasku u Krakov
Sokolstvo i obavezno telesno vaspitanje*
ne bi konačno dovelo u sumnju i svest
0 jedinstvu u vojsci. Ne može se prepovedati posebna ljubav i naklonost prema pojedinim delovima države i postavljati ih iznad celine, a da se ne bi iste te naklonosti razvile medu vojni-cima, to tim lakše, jer su vojnici isto tako samo državljani svoga kraja i sinovi svoje države. Ne može se računati na dobru kvalitetu vojske, ako se ta rekrutira od državljana slabe državljanske svesti. Dobro oružje je korisno samo u sigurnim rukama. U nesigurriim rukama se ono može da okrene protiv države i protiv narodnih interesa. Do-bar primer za to su prilike u Španiji.
Zabluda je misliti, da samo kasarna može da vaspita dobru kvalitetu vojnika. Prošla su vremena vojničkih kasta i
1 vojničkog izoliranja. U budučoj vojsci biče vojnici svi državljani, i kvaliteta državljana biče tada odlučujuča i za kvalitetu vojske. Od slabog državljani-na nije moguče učiniti dobrog vojnika. Izvestan rad u kasarnama mnogo je lak-si ako u nje dolazi nacionalno dobra 1 telesno vaspitana momčad. Gde toga nema, potreban je temeljiti vaspitni rad na podizanju državljanske svesti, a na-ročito je potrebno nesvesne ili zavedene državljane oduševiti i prožeti lju-bavlju prema narodu i državi. Prva mera u torne pogledu treba da bude e-nergično pobijanje svih separatističkih težnja. Govoriti o razjedinjenju i sla-boj nacionalnoj povezanosti i pri torne računati na vojsku izjednačenog oseča-nja, nemoguče je. Narod mora u nje-govom osečanju da prožima svest o za-jedničkoj pripadnosti, mora da ima u sebi nešto nesumnjivo dobra što če služiti vojsci kao osnova nesumnjivog vojničkog jedinstva. Ako toga nije, uza-ludne su sve žrtve u svrhu materijalne pripreme za obranu domovine.
Dne 17 januara 1934 bio je proglašen zakon o obaveznom telesnom vaspitanju. Taj zakon nosi potpis blaženopočivšeg Kralja Aleksandra i tadanjeg ministra za telesno vaspitanje br. d-ra Hanžeka.
Član I toga zakona glasi: U cilju telesnog, moralnog i nacionalnog vas-Pitanja omladine uvodi se obavezno telesno vaspitanje za svu mušku i žensku •mladinu Kraljevine Jugoslavije u svim kolama, a za svu mušku omladinu iz-van skole od svršene osnovne škole do navršene 20 godine.
Član III odreduje, da se izvanškol-skog telesnog vaspitanja oslobađaju pri-vremeno ili trajno mladiči s manama, koje im onemogučavaju vežbanje.
Član IV odreduje, da je izvođenje o-baveznog telesnog vaspitanja besplatno i oslobodeno svih taksa.
Član VII odreduje, da se to vaspitanje vrši: 1) u prazničnim tečajevima, t. j. uglavnom u nedeljama; u pogledu časa ima da se vodstvo tečaja sporazumi sa sveštenikom, kako to ne bi remetilo crkvene dužnosti; 2) u društvima, koja se bave telesnim vaspitanjem i kojima če ministarstvo za to izdati potrebno naredenje. Sokolstvu je to odobreno več u zakonu.
U Beogradu se drže tečajevi obavez-nog telesnog vaspitanja, koji su pre svega namenjeni učiteljima kao budu-čim prednjacima. Do sada je održano pet tečajeva. U četvrtom tečaju učestvo-valo je 20 učitelja iz Slovenije, koji su svi usposobljeni za samostalne nastavni-ke, dakle takoder i za sreske referente. Peti tečaj za Dravsku banovinu nije došao u obzir, dok če šesti za tu banovinu opet biti važan.
Nesumnjivo je, da je zakon o obaveznom telesnom vaspitanju jedan od onih važnih zakona, kojima je cilj telesna, moralna i nacionalna priprema za obranu domovine te je bio inspirisan po našem najdalekovidnijem Geniju. Zakon je namenjen najširim narodnim slojevi-ma u cilju telesnog, moralnog i nacionalnog vaspitanja. Da se taj zakon još danas ne prevodi, kada sve pre navedene okolnosti upravo vapiju za njegovim izvodenjem, krivi smo mi Sokoli sami. Nečemo ovde da raspravlja-mo na kome radi toga leži krivica, ali je krajnje vreme da pristupimo ozbiljno rešenju tog važnog pitanja. Ono šlo smo prepustili, moramo da nadoknadimo s udvostručenim radom, naročito sprema-njem nas samih, kako bi imali na ti-suče sposobnih prednjaka, koji če pre-uzeti na se tešku, odgovornu i nadasve važnu zadaču u prvom redu na vaspitanju vlastitog članstva pa također i na vaspitanju jugoslovenske omladine izvan sokolskih redova.
To je naša najhitnija zadača!
Jože Smertnik
Takmičenje za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva u Novom Sadu
Takmičenje za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva, koje je održano 19 decembra pr. god. u velebnom Sokol-skom domu u Novom Sadu, bilo je naj-Potpunije takmičenje ove vrsti koje je dosada održano u našoj zemlji. Na o-vim takmičenjima naime učestvovali su sada po prvi put sa svojim vrstama svi sokolski savezi učlanjeni u Savezu slovenskog Sokolstva. Sa muškirn vrstama nastopili su svi savezi: češkoslovački, jugoslovenski, poljski i bugarski, a sa ženskim češkoslovački i jugoslovenski.
Takmičarske vrste sa svojim vodstvom stigle su u Novi Sad 17 i 18 decembra, gde su bile veoma srdačno dočekane od strane pretstavnika Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i uprave Sokolske župe Novi Sad. U subotu dne 18 decembra ujutro vodstvo češkoslo-vačke, poljske, bugarske i jugoslovenske vrste učinilo je u pratnji starešine Sokolske župe Novi Sad brata d-ra ■gnjata Pavlasa posetu zastupniku pret-sednika novosadske opštine d-r Milošu Petroviču, koji ih je toplo primio, a za-om Matici srpskoj, gde ih je u svečanoj dvorani primio i pozdravio d-r Kosta Hadži ml. Tu su zatim gosti razgledali pleriju i biblioteku Matice srpske. Nakon toga su posetili mušku gimnaziju Kralja Aleksandra, gde su bili srdačno dočekani i gde ih je toplo pozdravio direktor gimnazije d-r Branko Magaraše-v,e. Nakon što je dački hor otpevao »Hej Sloveni”, zahvalio se na srdač-oom bratskom dočeku i prijemu načelnik Saveza slovenskog Sokolstva i Češkoslovaške obec sokolske brat d-r Miroslav Klinger. U ime bugarskih Junaka zahvalio se načelnik Saveza bugarskih Junaka brat Bureš. Zatim su gosti razgledali prostorije gimnazije, na-on čega su bili srdačno ispračeni od
P esorskog kolegija i daka.
Toga dana u 6 časova navečer sti-gao je iz Beograda da prisustvuje ovim takmičenjima ministar za fizičko vaspitanje naroda brat d-r Vjekoslav Miletič u pratnji šefa kabineta g. Dominisa. Na •stanici ministra brata d-ra Miletiča dočekala je i pozdravila uprava župe Novi Sad s članovima uprave Sokolskih društava Novi Sad i Petrovaradin na čelu sa starešinom župe bratom d-r Ig-njatom Pavlasom.
(J 7 i po časova pretstavnici pojedi-nih sokolskih saveza pod vodstvom starešine župe Novi Sad brata d-ra Pavlasa posetili su banovinu, gde su bili primljeni od podbana g. Rajiča i ministra za fizičko vaspitanje brata d-ra Miletiča.
Toga dana; u 9 časova naveče Sokolska župa Novi Sad priredila je u re-storanu Sokolskog doma u čast sokolskih gostiju zajedničku večeru, kojoj su prisustvovali i ministar za fizičko vaspitanje brat d-r Vjekoslav Miletič, podban g. Rajič, pretstavnik novosadske opštine, pretstavnici kulturnih društava i drugi uzvanici.
Za vreme večere prvi je održao zdra-vicu u ime uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije brat prof. Miloš Stanojevič, savezni prosvetar, koji je naj-pre nazdravio Nj. Vel. Kralju Petru II, a zatim je biranim toplim rečima pozdravio ministra brata d-ra Miletiča, podbana g. Rajiča, pretstavnika novosadske opštine i ostale ugledne pretstav-nike. Naročito toplo pozdravio je dalje sve sokolske goste zahvalivši se na koncu iskrenim bratskim rečima na go-stoprimstvu i bratskoj pažnji koju je, kao i uvek, najpripravnije ukazala sokolskim gostima prigodom ovih značajnih takmičenja Sokolska župa Novi Sad zajedno sa bratskim društvima Novi Sad i Petrovaradin.
Zatim je govorio ministar za fizičko
vaspitanje naroda brat d-r Vjekoslav Miletič, koji je između ostalog rekao:
— Sečam se onih divnih dana, kada smo se sastajali na svesokolskim sle-tovima, a naročito na svesokolskim sle-tovima u Pragu, i s kakvim su se o-duševljenjem brača i sestre takmičili u plemenitom nastajanju, ne samo koji če više pokazati napretka u fizičkom i moralnom vaspitanju, več i u gajenju sokolske ideologije: jačanju mišica i jačanju duha, a sve to u službi za ro-đenu grudu i u gajenju uzajamnosti i ljubavi medu slovenskom bračom.
Na svim sletovima i svim sokolskim priredbama mi smo pokazivali i pokazali svetu, da što se tiče fizičkog i moralnog vaspitanja naših generacija možemo da se stavimo uz bok prvim kulturnim narodima.
Naročito sam sretan i zadovoljan što kao ministar za fizičko vaspitanje naroda i kao Soko mogu da u našoj miloj i nedeljivoj Jugoslaviji, a naročito u našem istorijskom Novom Sadu, pozdravim uz naše Sokole pretstav-nike svega slovenskog Sokolstva, naime: braču Čehoslovake, Poljake i bra-ču bugarske Junake, kojima dižem čašu i kličem: Zdravo! Na zdar! Čolem! Zdravejte!
Dovidenja, bračo i sestre, na X sve-sokolskom sletu u Pragu 1938 godine!
Tada se vrlo toplim rečima zahvalio na pozdravu i bratskom prijemu načelnik Saveza SS i ČOS brat d-r Miroslav Klinger, koji je na koncu po-zvao svu braču i sestre, da u što večem broju pohitaju na X svesokolski slet u Pragu. Ovom prilikom brat d-r Klinger predao je prisutnim pretstavnicima vlasti, ustanova i Sokolstva lepe spo-men-značke.
Nato se u ime poljskih Sokola sr-dačnim rečima zahvalio načelnik Saveza poljskog Sokolstva brat Fazanovič, a u ime bugarskih Junaka načelnik Saveza Junaka brat Bureš.
Zatim je govorio starešina župe Novi Sad brat d-r Ignjat Pavlas, koji se najpre zahvalio u ime uprave Sokolske župe kao i u ime celokupnog Sokolstva župe i Sokolskih društava Novi Sad i Petrovaradin ministru bratu d-ru Miletiču na bratskoj pažnji koju je uči-nio Sokolstvu svojim prisustvom i na njegovim lepim rečima. Dalje se brat d-r Pavlas zahvalio podbanu g. Rajiču za dela koja čini Sokolstvu župe Novi Sad i uopšte Dunavske banovine i pretstavniku grada Novog Sada za sve one žrtve, koje je učinio i čini za Sokolstvo u Novom Sadu.
Još je brat d-r Pavlas zahvalio pretstavnicima športa i sportskih liga i pretstavniku gimnazije, koja je slovenskim Sokolima priredila nezaboravnu mani-festaciju.
U nastavku svoga govora starešina brat d-r Pavlas rekao je sledeče:
—	A sada mi dozvolite da se posebice zahvalim brači Češkoslovacima, Polja-cima i Bugarima. Njihovim učeščem ovde danas je ispisan jedan novi list u knjiži slovenskog bratstva. Sokoli su pozitivna organizacija, koja je romantiku Slovenstva sprovela u dela, i u taj list zapisačemo, da smo mi slovenski Sokoli jedno divno telo i jedna divna duša. Mi Sokoli možemo tako da kažemo i što če na drugom praznom listu biti zapisano u našoj slovenskoj budučnosti. Sloveni imaju da udu u čovečanstvo s jednom mišlju i s jednom slovenskom dušom. Ja iskreno želim, bračo Čehoslo-vaci, Poljaci i Bugari, da taj drugi list ispišemo onako kako mi to želimo, da se u taj list ispišu naši slovenski ideali. U toj želji kličem: Na zdar! Čolem! Zdravejte! Zdravo!
Zatim se starešina brat d-r Pavlas srdačnim rečima zahvalio bratskom Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije, koji je poradio što su se tih dana u Novom Sadu našli pretstavnici svega slovenskog Sokolstva.
Na koncu je toplo pozdravio braču i sestre takmičarskih vrsta, zaželevši im lepši uspeh.
Još je govorio brat prof. Marič u zastopstvu direktora gimnazije d-r Branka Magaraševiča, koji je rekao, da če novosadska gimnazija i njeni nastav-nici i dalje vaspitavati omladinu u so-kolskom i slovenskom duhu.
Posle večere brača i sestre zadržali su se na okupu u bratskom prijat-nom razgovoru do pola noči.
Sutradan, u nedelju dne 18 decembra, u 8 časova, u prisustvu ministra
za fizičko vaspitanje brata d-ra Mile-itča, pretstavnika vlasti, pretstavnika u-prave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, velikog breja Sokola iz Novoga Sada i Petrovaradina, koji. su bili u svečanim odorama, te brojnog gradan-stva, u velikoj i krasnoj vežbaonici Sokolskog doma svrstale su se sve takmičarske vrste i sudije na čelu sa svojim vodstvom i pod svojim nacionalnim zastavama. Takmičarske vrste pozdravio je tada načelnik Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije brat d-r Alfred Pihler sledečim govorom:
—	Bračo i sestre! Časovi što ih sada proživljavamo, časovi su največe radosti svakog sokolskog srca, svake sokolske duše, to su časovi kada se na zajedničkom delu nadu na okupu brača i sestre svih bratskih slovenskih naroda.
Pre pet meseci boravili smo nekolici-na iz svakog saveza na obali našeg mora, da položimo čvrste i sigurne temelje stvarne saradnje, na kojima hočemo da zidamo zdanje Slovenstva. Kroz osam dana lepršale su zastave bratskih naroda na obali plavog Jadrana kao ra-dosni vesnici lepše budučnosti. I kada smo ih pre rastanka skidali, poželeo sam, da bi taj skromni početak stvarne slovenske saradnje bio blagoslovljen!
I danas, bračo i sestre, kada su sa-brani ponajbolji borci sviju saveza slovenskog Sokolstva, kao prvi naši sa-radnici, koji našu misao prevode u delo, ja usrdno želim, da bi naš današnji rad urodio ozbiljniin plodom i da ni-kakva sila ne bude zaprekom da se sve češče i brojnije nalazimo na zajedničkom delu. Sa tom željom u srcu i sa najlepšim nadama u duši, pozdravljam vas sve i kličem vam u ime Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije bratski sokolski: Zdravo!”
Zatim je takmičare i takmičarke i njihovo vodstvo toplo pozdravio kao domačin starešina župe Novi Sad brat d-r Ignjat Pavlas, a nakon toga je načelnik Saveza SS i ČOS brat d-r Miroslav Klinger izneo značaj ovih takmičenja za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva.
Češkoslovačka takmičarska vrsta predala je nakon toga jugoslovenskoj žen-skoj takmičarskoj vrsti jednu veoma lepu
i	umetnički izrađenu vazu iz keramike.
Odmah nakon toga otpočelo je takmičenje, i to u velikoj i maloj vežbaonici, gde su se takmičile muške vrste, a u velikoj svečanoj dvorani, koja je toga dana bila udešena za takmičenje, takmičile su ženske vrste.
U krasnom i prostranom Sokolskom domu, koji se i za jednu ovakvu pri-liku pokazao u svakom pogledu savr-šen, takmičenja su tekla u najlepšem redu. Takmičenjima je kroz celo vreme prisustvovao veliki broj gledalaca.
Ministar za fizičko vaspitanje naroda brat d-r Miletič pratio je takmičenja s največim zanimanjem, zadržavši se u dvoranama doma sve do pred odlazak svoga voza u 11 časova pre podne, kada su ga na stanicu ispratili i pozdravili članovi uprave župe Novi Sad na čelu sa starešinom bratom d-r Ignja-tom Pavlasom.
Takmičenja su bila završena nešto oko dva časa posle podne kada su bili objavljeni postignuti rezultati. U tokp istoga dana i noči napustile su Novi Sad sve takmičarske vrste sa svojim vodstvom, srdačno i bratski ispračene od novosadske brače.
U sledečem pregledu donosimo de-taljno postignute rezultate na ovim takmičenjima.
REZULTATI MUSKIH VRSTA
Prema konačnim rezultatima muške vrste koje su se takmičile za prvenstvo Saveza slovnskog Sokolstva zauzele su sledeča mesta:
1. Čehoslovaci
2. Jugosloveni
3. Poljaci
4. Bugari
343.7 bodova,
325.7 bodova, 303.6 bodova, 267.1 bodova,
Prema torne, od 360 postizivih bodova pojedine vrste postigle su u po-stotcima bodova: češkoslovačka 95.4, ju-goslovenska 90.4, poljska 84.5, a bu-garska 74.3«/o. Ovde se vidi, da je razlika izmedu vrste češkoslovačke i jugoslovenske veoma mala. I poljska vrsta po postignutom rezultatu beleži do sada najbolji postignuti uspeh, a takoder lep napredak opaža se" i kod bugarskih Junaka.
Sa takmlčenfa prvenstvo Sama slovenskog Sokolstva
u Novom Sadu 19 decembra 1937
Slike sa strane: nekoliko momenaia sa takmičenja
Jugoslovenska vrsta
Bugarska vrsta Dole, levo: jugoslovenska vrsta, desno češkoslovačka vrsta
Češkoslovačka vrsta
9
Međutim kada gledamo pojedinačni plasman u šestoroboju, jugoslovenski takmičari po broju postignutih bodova, od 60 mogućih, dolaze tek na sedmo mesto, iza šest Čehoslovaka, a što nam najbolje pokazuje sledeči pregled pojedi-načnog plasmana:
POJEDINAČNI PLASMAN
1. Hudec (COS) 58.2 bod., ili 97»/о.
2. Kolinger (ČOS) 57,7 bod., ili 96.3%.
3. Povejšil (ČOS) 57.3 bod., ili 95.50/0.
4. Gajdoš (ČOS) 57.1 bod.
5. Lefler (ČOS) 56 8 bod.
6. Petraček (ČOS) 561.
7. Gregorka (SKJ) 55.6 bod., ili 93%.
8. Vadnav (SKJ) 55.4 bod., ili 92.3%
9. Pristov (SKJ) 55.1 bod., ili 91.9%.
10. Novotni (ČOS) 54.7 bod.
11. Vitula (ČOS) 53.9 bod.
12. Buda (SKJ) 53 8 bod.
13. Mirčev (Bugarska) 53.7 bod., ili 89.5%.
14. Kujundžič (SKJ) 53.3 bod.
15. Kosman (Poljska) 53.1 bod., ili 88.5.
16. Skrbinšek (SKJ) 52.5 bod.
17. Vukićević (SKJ) 52.4 bod.
18. Pjetrzikovski (Poljska) 52.3 bod.
19. Slosarek (Poljska) 51.4 bod.
20. Stergar (SKJ) 51.1 bod.
Kako je, uzevši pojedinačno, nastu-pio na ovom takmičenju 31 takmičar, to iza ovih još slede četiri Poljaka i sedam Bugara.
USPESI POJE^INACA U POJEDINIM GRANAMA
Uspesi pojedinih takmičara u poje-dinim granama su sledeči:
Prosta vežba
1. Kujundžič (SKJ) 9.833.
2. Hudec (ČOS) 9.7.
3. Stergar (SKJ) i Gajdoš (ČOS) po 9.633.
5. Vukičevič (SKJ) 9.565.
6. Kolinger (ČOS) i Vadnav (SKJ) po 9.533.
8. Buda (SKJ) 9.433.
Vežba na razboju
I. Povejšel (ČOS) 9.833.
2	Hudec (ČOo») i
Gajdoš (ČOS) po 9.766.
4- Kolinger (ČOS) 9.733.
5. Pjetrzikovski (Poljak) i Mirčev (Bugarin) po 9.5.
7- Kujundžič (SKJ) i Lefler (ČOS) po 9.366.
Vežba na preči
1. Hudec (ČOS;) i
Novotni (ČOS) po 9.566.
3. Kujundžič (SKJ) 9.533.
4. Pristov (SKJ) 9.5.
5. Povejšil (ČOS) 9.466.
6. Gajdoš (ČOS) 9.4.
7. Vitula (ČOS) 9.333.
8. Gregorka (SKJ) 9.3.
Vežba na krugovima
1. Hudec (ČOS) 9.965.
2. Stergar (SKJ) 9.836.
3. Kolinger (ČOS) 9.833.
4. Buda (SKJj i Lefler (ČOS) po 9.8.
6. Kosman (Poljska) 9.66.
7. Petraček (ČOS) 9.633.
8. Vitula (ČOS) 9.5.
Vežba na konju s hvataljkama
1. Petraček (ČOS) 9.766.
2. Kolinger (ČOoj) i Hudec (ČOS) po 9.7.
4. Povejšil (ČOS) 9.565.
5. Lefler (ČOS) 9.5.
6. Gajdoš (ČOS) 9.466.
7. Kosman (Poljska) 9.433.
8. Vadnav (SKJ) 9.2.
Skok preko konja uzduž
1. Kujundžič (SKJ) 9.993.
2. Buda (SKJ) 9.833.
3. Petraček (ČOS) 9.765.
4. Povejšil (ČOS) i Kolinger (ČOS) po 9.7.
6.	Cregorka (SKJ),
Bregula (Poljska) i Lefler (ČOS) po 9.666.
REZULTATI ŽENSKIH VRSTA
G ovim takmičenji na učestvovale su samo dve ženske vrste, češkoslovačka i lugoslovenska. Poljakinje su poslale samo svoju izvestiteljku.
Prema konačnim rezultatima ženske vrste plasirale su se:
1- Čehoslovakinje sa 441.3 bod.
2.	Jugoslovenke sa 418.2 bodova.
Vežba na krugovima
1. Sket i
Hribar po	14.9
2. Rupnik	14.8
3. Podpac	14.6
4. Radivojevič	14.5
5. Kotlarič	12,—
6. Neferovič	11.7
7. Vazaz	3.5
Preskok preko konja u šir
1. Hribar	14.9
• 2. Rupnik	14.8
3. Sket	14.7
4. Podpac	14.5
5. Vazaz	13.2
6. Radivojevič	12.1
7. Kotlarič	11.6
8. Neferovič	10.8
Ovom prilikom treba da učinimo i jednu, sasvim dobronamernu, primetbu, koja se šilom nameče:
Da bi bio u mogučnosti da provede ova takmičenja i udovolji svim uslo-vima koja ovakva i slična takmičenja traže, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, u čijim je rukama bila organizacija ovih takmičenja, jer su se vršila na njegovom teritoriju, morao je da potraži gostoprimstvo izvan svoga sedišta, u Novome Sadu, jer sam ne raspolaže vlastitim doličnim proslo ija-ma ni za ovu ni za slične svrhe i priredbe. Pa kako onda da spremimo dostojno naše vrste, kada svakoga puta za njihovo treniranje iskrsava problem mesta, problem pogodnog doma i ve-žbališta, problem interna'.ski u.edenog prenočišta, prehrane- i dr.? Pa i za sve savezne tečajeve, i prednjačke i prosvetne, uvek iskrsava taj isti problem jednog doličnog uredenog i opremlje-nog doma, vežbaonice i vežbališta. A da i ne govorimo o drugim takoder vrlo važnim razlozima, koji imperativno i neodgodivo namiču što skorije rešenje pitanja saveznog doma. Kad je več Savez godinama pomagao i pomogao tolikim bratskim jedinicama da dodu do svoga doma, svakako je vreme da več jednom povede ozbiljnog računa i o svoin vlastitom do.nu, bez koga Savez nije nikako u mogučnosti da razvije sve-strani i ogromni rad, koji mu kao vr-hovnom vodstvu našega Sokolst/a i pada u zadatak. U današnjim proslorijama to zaista i nije moguče. — S. C.
Održavanje godišnjih skupšfina
Pred održavanjem d uttvenih i četnih godišnjih skupština savezna uprava o-brača pažnju svima br. župama da pove-vedu najozbiljniju brigu o tome, da se kod svih sokolskih jedinba na teritoriji svake pojedine župe redovne godišnje skupštine održe u vreme, koje je predvideno društvenim i četnim praviii.na (§ 21 odnosno § 11). Od toga roka ne bi se smelo ni pod kojim izgovorom da o-dustane, tako da sve jedinice održe svoje godišnje redovne skupštine u pro-pisano vreme, a najdocnije do polovine meseca februara. Kada to bude izvršeno, svaka br. župa treba da nastoji, da i svoju redovnu godišnju skupštinu o-drži najdocnije u toku meseca marta.
Savezna uprava naglašava to i ustraje na tome radi toga, da se ne bi desio slučaj kao lanjske godine, da su neke br. župe održavale svoje redovne skupštine u mesecu aprilu pa ča'.c i u maju. Od uredno i na vreme od.Žanih četnih, društvenih i župskih skupština zavisi. i održavanje savezne godišnje skupštine. Usled	toga što	su se prošle	godine
skupštine	nekih	br. župa održale tako
kasno, morala se i godišnja skupština Saveza da održi onako dockan, sre-dinom meseca jula. Ove godine to se ne sme — naročito imajuči u vidu pripre-me za pohod na sveslovenski slet .u Prag — ni u kojem slučaju da do jodi, nego da se i savezna skupština održi u propisano vreme.
Imajuči to sve na umu, savezna u-prava	na	vreme	obrača pažnju	br. župama	da	se u	tome pogledu	strogo
pridržavaju pravila i da u tome pravcu učine sve, što im odreduju pravila i pravilno shvačena sokolska svest i disciplina.
Zdravo!
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije
Pogled na deo dvorane za vreme takmičenja
KONACNI REZULTATI POJEDINIH TAKM1CARKI SKJ.
1.	Hribar	73.4,	ili	97.85%.
2.	Sket	72 8,	ili	97X60/0.
3.	Rupnik	71.7,	ili	95.6C0/0.
4.	Radivojevič	70.6,	ili	94.13%.
5.	Kotlarič	бг4,	ili	8З.2С0/0.
6.	Varaz	57.6,	ili	76.26%.
7.	Neferovič	57.2,	ili	76.26°/o.
8.	Podpac	56.2,	ili	74.930/0.
REZULTAT FO'EDINIH TAKM’CA7-KI SKJ U POJEDINIM VE23AMA
Prosta vežba
1. Radivojevič i
Sket	14.7
2. Hribar	14.5
3. Vazaz	14.2
4. Rurmik	14.—
5. Podpac	13 6
6. Kotlarič	13.3
7. Neferovič	12.1
Br. Hudec (ČOS) na krugovima Vežba na razboju
1. Hribar i	
Radivojevič po	14.7
2. Sket	14.6
3. Rupnik	14.2
4. Vazaz	14.1
5. Podpac	13,-
6. Kotlarič	12.8
7. Neferovič	12.
Ministar fizič.\og vaspitanja brat dr. Vj. Miletič sa starešinom župe Novi Sad bratim dr. I. P*>vlasom, delegatom Saveza SKJ bratom dr. M. Feliksom i starešinom aok. društva Novi Sad bratom dr. T. Jovanovičem posmatra takmičenja
POJEDINAČNI PLASMAN
U pojedinačnom plasmanu red zauze-tih mesta po poslotcima je sledeči:
1. Foltova (ČOS) 74.2.
2. Vernikovska (ČOS) 74.1.
3. Djekanova (ČOS) 73.9.
4. Palfiova (ČOS) 73.5.
5. Hribar (SK.J) i Dobešova po 73.4.
7. Sket (SKJ) 72.7.
8. Nežerkova (ČOS) 72.2.
9. Rupnik (SKJ) 71.7.
10. Radivojevič (SKJ) 70.6.
11. Vetrovska (ČOS) 73.5.
12. Skalova (ČOS) 68.5.
13. Kržan (SKJ) 65.
14. Lotski (SKJ) 63.6.
15. Kotlarič (SKJ) 62.4.
16. Vazas (SKJ) 57.6.
17. Neferovič (SKJ) 57.2.
18. Podpac (SKJ) 56.2.
Razlika iimedu najbolje češkos’.ovač-ke takmičarke — Foltove — i naše
—	Hribar — ovde je, kao što se vidi, skoro neznatna, samo 1.3%, dok je medutim kod članova, izmedu Hudeca kao naj oljeg češkoslovačkog takmičara i Gregorke kao najjoljeg našeg takmičara razlika mnogo znatnija, naime za nešto 4 i po »/o u korist Hudeca.
Vežba na gredi
1. Radivojevič
2. Hribar
3. Sket i Rupnik
4. Kotlarič
5. Vazaz
6. Neferovič
7. Podpac
SVE SOKOLSKI SLET
U Pragu 1938
POČASNO PRETSEDNISTVO SLETA
U počasno pretsedništvo X sveso-. kolskog sleta u Pragu ulaze prema od-luci poslednje sednice odbora ČOS pret-stavnici svih sokolskih saveza. Od stra-ne jugoslovenskog Sokolstva u poča-snom pretsedništvu biče zamenici savez-nog starešine brača: E. Oangl, Đ. Pa-unković i d-r O. Oavrančič.
UMETNJCa I SLET
Društvo slikara i kipara „Manes” u Pragu prirediče u okviru programa X svesokolskog sleta u Pragu umetničku izložbu pod nazivom „Portreti naših mužev'a i žena”. Ovo če biti izložba portreta istaknutih ličnosti iz češkoslovačke istorije, izradenih od najboljih umetnika od 14 stoleča pa sve do današnjih vremena.
PREHRANA NA SLETISTU
Kako če se večina članstva, a pogo-tovo svi sletski funkcioneri, hraniti na sletištu, računa se da če se dnevno izdati niminalno 30.000 obeda. Za spre-manje tako velike množine hrane tre-bače dnevno oko 6.000 kg mesa (20 dobrih volova!), 5.700 kg. brašna, 4.700 kg pirinča, 600 kg. povrča, 300 kg luka itd. Za ovu svrhu kupljeno je 5.000 tanjira i lončiča. Nož, kašiku i viljušku morače svaki da donese od kuče.
Prehranbeni otsek odredio je sledeče cene pojedinim obrocima: obed za članstvo 4 Kč, doručak i obed za nara-štaj 5 Kč, prehrana za ceo dan za decu 7 Kč. Zajedničku hranu če moči dobiti samo oni koji ju unapred naruče i plate. Prehrani posvečuju pažnju tako-đer i sokolski lekari, koji če paziti, oso-bito kod dece, da prehrana bude odgo-varala normalnoj hrani dece kod kuče, da bude dobro pripremljena, izdašna i lako prebavljiva.
IV SREDNJOSKOLSKE IGRE
Prijave češkoslovačkih škola za IV erednjoškolske igre u Pragu pokazuju neočekivani rezultat. Premda još jedna trečina škola nije poslala svoje prijave, ipak je več sada prijavljeno 27.000 učenika, i to 9.000 starijih učenika, 7.000 starijih učenica, 6.000 mladih učenika i 5.000 mladih učenica. To su prijave za proste vežbe. I za razna takmičenja prijavio se veliki broj uče-snika. Osim gimnastičkih takmičenja, o-držače se takoder i takmičenje u recitiranju i literarno estetski natečaj. Pretsedništvo svečanosnog odbora iV sred-nješkolskih igara preuzeo je češkoslovač-ki ministar prosvete, a pretsednik republike d-r Beneš zamoljen je da pre-uzme protektorat nad ovom priredbom.
ZIMSKE SLETSKE IGRE
Takmičenje u kanadskom hokeju o-držače se 7 do 9 februara na klizali-itu H C Tatra u Novom Smokovcu. Ovo če biti prvo sokolsko takmičenje ove vrste, a igrače se po pravilima meduna-rodne lige za hokej na ledu. Učestvovati mogu samo momčadi sokolskih dru-fitava, a ne i momčadi župa ili drukčije kombinovane. Takmičenje sudiče ispi-tani suci saveza češkoslovačkog kanad-skog hokeja. Dosada je za ovo takmičenje prijavljeno 8 društava. Pobedni-ci primiče venac (momčad) i diplome (pojedinci), ali tek posle sleta, ako do-kažu, da su nastupili kod sletskih prostih vežbi.
SLETSKI FILM NA KVIN MERI
Na nedavnom putovanju morskog kolosa „Kvin Meri" iz Evrope u Ameriku prikazivan ije sletski propagandni film, koji je medu putnicima po-budio veliko interesovanje. Film če se prikazivati također i na svim ostalim porobrodima društva Kenard HuajtStar, koji vrše saobračaj izmedu Evrope i Amerike.
IZ Sl O VENSKO G SOKOLSTVA___________________
VELIKO INTERESOVANJE ARGENTINE ZA SOKOLSTVO
češkoslovački poslanik u Argentini o-držao je u Nacionalnom institutu za fizičko vaspitanje u Buenos Airesu predavanje o Sokolstvu, koje je imalo tako velik uspeh, da je moralo biti još dva puta ponovljeno, i to u največoj sali u Buenos Airesu. Na predavanju je prikazivan film prošlog svesokolskog sleta. O uspehu toga predavanja sve-doče i sledeče izjave. „Ne mogu — re-kao je zastupnik ministarstva vojske puk. Pelufo — ni da verujem, da bi moglo nešto slična da postoji; i da nišam video film ‘sokolskog sleta, ne bi ni verovao. Ne mogu da shvatim, da je Sokolstvo dobrovoljna organizacija, jer ta-kva disciplina se teško može da po-stigne i u vojsci. Drago bi mi bilo, kad bi se predavanje moglo da ponovi u vojnoj školi”. Doktor Kurel, profesor medicinskog fakulteta univerzi-teta u Buenos Airesu, priznaje, da je predavanje sa prikazanim filmom delovalo na njega snažnije od olimpijade u Los Andelesu, kojoj je pri-sustvovao. Voda i načelnik skauta u Argentini inž. Šanurdije rekao je sa oduševljenjem: „Ovo predavanje bilo je najkrasnije veče mog života”. U Buenos Airesu se več prijavilo 200 osoba za slet u Pragu.
SOKOLSTVO I LAKA ATLETIKA
Sa izvesnih strana, pogotovo od ne-informisanih ljudi i onih koji na Sokolstvo ne gledaju simpatično, prigo-vara se da Sokolstvo zanemaruje laku atletiku i da posvečuje pažnju u pr-vom redu vežbama na spravama. Ti su medutim prigovori posve neopravdani i bez temelja. Več kad je bilo osnovano Sokolstvo, Tirš je istakao potrebu svestranosti telesnih vežbi. Istina je, da je u prešlim vremenima bilo mnogo sokolskih društava, u kojima je rad bio ograničen samo na sokolane i na vežbe na spravama:,; a u kojima su se vež-bači takmičili, koji če više da učini velekovrtljaja. Ali to nije bila krivnja sokolskog sistema i Tirševih načela, nego onih neodgovornih ljudi, koji su taj sistem i ta načela krivo tumačili. Sa radošču možemo da konstatujemo, da danas takvih društava više nema, jer se u svim sokolskim društvima gaje podjednako vežbe na spravama i laka atletika, a gde je moguče, takoder i druge grane, kao: plivanje, veslanje, smučanje itd.). Premda Sokoli gaje sve-strano telesno vežbanje i zbog toga ne mogu da posvete naročitu pažnju jed-noj ili drugoj grani, ipak u svim gra-nama postižu rezultate (osobito u lakoj atletici), koji su jednaki rezultatima, koje postizavaju specijaliste u sporlskim klu-bovima, pa ih više puta u njima čak i nadmašuju. Jedan eklatantan dokaz o neistinitosti tvrdnje o zanemarivanju lake atletike od strane Sokolstva, dokazuje nam pregled najbo!jih rezultata, koji su ove godine postignuti u klasičkom petoboju u češkoslovačkoj. C O S i CsAAU (Ceškoslovačka atletska amaterska unija) održali su ove godine više takmičenja u petoboju. Od 13 najboljih rezultata, koji su bili postignuti u ovim takmičenjima, 10 od njih su postavili Sokoli, a samo 3 atletičari Unije. Prva četiri mesta u ovoj tabeli zauzimaju Sokoli, a atletičari Unije 5., 10. i 11. mesto. Prema tome se može zaključiti, da Sokoli postizavaju bolje uspehe od sportista baš zato, jer svoju sposobnost usavršavaju i dopunjuju vežbanjem na spravama, i to osobito zimi.
Drugi je prigovor, koji se takoder često čuje da Sokoli vežbaju pretežno u sokolanama, t. j. u zatvorenim pro-storijama. Na to bi mogli odgovoriti sa jednim pitanjem: Da li je moguče, da su Sokoli mogli postiči gore navedene odlične uspehe sa pretežnim vežbanjem u sokolanama?
CETIRI MILIJUNA Kč ZA IZGRAD-NJU MASARIKOVOG STADIONA I TIRŠEVOG INSTITUTA
U ovogodišnjem državnom proračunu Češkoslovačke Republike predvideno je četiri milijuna Kč za izgradnju Masa-rikovog stadiona i Tirševog instituta. Na strahovskom sletištu radi se več na svim stranama, tako da če biti Masari-
kov stadion do sleta dece potpuno iz-graden. Cela zapadna, t. j. glavna tri-bina, biče definitivno izgradena, i to od države. Južno i severno krilo ove tribine biče pokriveno gvozdenim krovom, a srednji deo imače krov od betona. Definitivno biče izgradeni takoder
i	segmenti koji spajaju glavnu sa juž-
nom i severnom tribinom. Južnu, sever-nu i istočnu tribinu, kao što i garderobe za 70.C00 vežbača, gradi Sokolstvo. Jedan deo od gore navedenog iznosa upotrebiče 4se za dovršenje češkoslovačkog državnog instituta za fizičko vaspitanje, koji če nositi ime Tir-šev institut.
Zahvalnosi g~de Jelene ud. Frotingam našem Sokolstvu
Več smo izvestili, da se je nedavno vratila iz Francuske jedna naša naročita delegacija, koja je tamo bila da se pokloni grobu velikog dobrotvora našega naroda i Sokolstva pok. Džona Frotingama.
Poseta ove naše delegacije neobično je dirnula porodicu pok. Frotingama. G-da Jelena ud. Frotingam za ovaj dir-Ijivi čin pijeteta prema njenom pokoj-nom suprugu uputila je našem Sokolstvu preko zamenika saveznog starešine brata Dure Paunkoviča i stare-
šine Sokolske župe Skoplje brata Velje Popoviča vrlo topla zahvalna pisma u ime svoje i svoje porodice, u kojima evocira veliku ljubav koju je njen pok. suprug gajio prema našem narodu i našoj zemlji, te se ujedno najtoplije zahvaljuje na povelji Sokolske župe Skoplje i spomen-značci Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, koje joj je predao brat prof. d-r Stjepan Zagorac, koji je u ime našeg Sokolstva bio član te delegacije.
Gospoda Frotingam—Lozanić sa našom delegacijom, koja je bila nedavno u Getari, Francuska, da se pokloni grobu velikog dobrotvora našeg naroda i Sokolstva pok. Džona Frotingama
Grob Džona Frotingama u Getari
Savezni tečaj za vežbačice vtšeg odelenja
Učesnice saveznog tečaja za čianice višega odelenja, održanog u Beogradu od 10—18 decembra 1937
11 vezi sa ovogodišnjim programom rada po vežbaonicama i društvenim takmičenjima
Iz načelništva Saveza SKJ Zbor župskih načelnica
Zbor župskih načelnica održače se dne 15 i 16 januara o. g. u prostorijama Sa-veza SKJ u Beogradu (Prestolonaslednikov trg 34). Početak u subotu u 18 ča-sova, nastavak u nedeiju u 8 časova.
Dnevni red zbora je:
1) Izveštaj o radu načelništva Saveza SKJ.
2) Izveštaji župskih načelnica.
3) Program rada za god. 1938/39.
4) Budžet načelništva Saveza (za žene) za god. 1938/39.
5) Odora članica i ženskog naraštaja.
6) IJčestvovanje na sletu u Pragu.
7) Pravilnik o župskim putujučim pred-ajacima i prednjačicama.
8) Eventualije i predloži.
Sestre župske načelnice treba da sa sokom ponesu i propisano vežbačko odelo 1 da prouče proste vežbe za Prag (za članice i žen. naraštaj) iz teksta, jer če se Prilikom zbora izvršiti pregled vežbi.
Svima sestrama je osigurano besplatno prenočište u prostorijama Saveza. Za spa-vanje je potrebno, da sestre ponesu 2 Plahte ( čaršava) i jastuče.
IZMENE U SAVEZNOM SMUČARSKO M TAKMIČENJU ČLANICA I z. NARAŠTAJA NA JAHORINI
1) Štafeta članica 4 puta 2 kilometra ukida se.
2) Ženski naraštaj takmiči u smuku i smučarskim likovima u jednoj staži i u štafeti 4 puta 2 kilometra
NASTAVA GAĐANJA NA 2UPSKIM TEČAJEV IM A
U programe župskih prednjačkih teča-ieva treba uneti pored ostalih predmeta • nastavu gadanja puškom, 4 časa.
Program rada po društvima i četama za članice i ženski naraštaj i društvena takmičenja u 1938 godini
I. Program rada po društvima i četama za članice i žen. naraštaj u 1938 godini obuhvata:
1) pitanja iz poznavanja Sokolstva;
2) proste vežbe (jednu od vežbi odrejenih za Prag);
3) strojne vežbe;
4) vis i potpor;
5) različnosti;
6) vežbe ravnoteže;
7) preskok preko konja;
8) proste grane (trčanje, skok i baca-nje).
II. Na društvenim takmičenjima članice se takmiče u višem, srednjem i nižem o-deljku. Niži odeljak se deli na dve skupine:
1) skupina za društva ili čete koja ima-ju sve sprave, i
2) skupina za društva i čete koja ne-maju sve sprave.
III. Ženski naraštaj se takmiči u višem I nižem odeljku. Niži odeljak žen. naraštaja se takoder deli na dve skupine kao i članice.
IV. Članice i žen. naraštaj se pripremaju za takmičenja na spravama po knjiži »Priprava za takmičenja članica i žen. na-raštaja« od s. Provaznikove u prevodu ss. Skalar i J. Trdinove. Viši odeljak članica vežba V stupanj u pomenutoj knjiži, srednji odeljak vežba III i IV stupanj, a niži odeljak 1 i II stupanj. Viši odeljak žen. naraštaja se priprema po III i IV stupnju, a niži po I i II stupnju pomenute knjige. Kako ova knjiga ne sadrži vežbe na gredi i različnosti, to če se za ove grane posebno odrediti materijal koji se ima preči sa vežbačicama. Za ideološka pitanja i strojne vežbe če se također dati bliža uputstva. Same takmičarske vežbe če sa-staviti stručni odbor Saveza i poslače ih župskim načelnicama, a ove če ih poslati društvima čim ih društva izveste o danu svojih takmičenja.
V. Takmičenja su obavezna za sve članice vežbačice i ženski naraštaj. Izuzima-ju se društvene načelnice koje rukovode ovim takmičenjima.
VI. Celokupna takmičenja se obavljaju u jednom roku, i to od 1-og maja do 15 inna imaju biti dovršena.
Stručni odbor žena
Jeste ti postati pretptatu *<* sofiotsfie tistove?
Ako pogledamo rad po našim vežbao-nicama do skore prošlosti, a i sada još uvek po negde, videčemo, da je taj rad bio veoma različit. Istina, negde se vež-balo po programu — rasporedu, koji bi obuhvatao sve grane našega vežbovnog sistema — ali u večini slučajeva radilo se kako se stiglo. Cesto puta su se neke vežbe radile i učile neprestano, pojedine sprave bi uvek bile u upotrebi, a mnogo drugih korisnih vežbi i sprava ostajalo bi zanemareno. Pravog sistematskog rada, možeino reči, u večini slučajeva nije bilo. A kada bi se priredivala kakva takmičenja, pristupilo bi se učenju samo onih osnovaka, koji su u takmičarskoin sasta-vu. Razume se, da je to bilo jednostrano i nezdravo, i takav način takmičenja :e još potpomagao nesistematski rad po vežbaonicama.
Radi toga se stalo misliti, kako da se taj nedostatak rada i takmičenja otkloni, kako da se rad po svima vežbaonicama ujednači, kako da bude više sistematski i kakva treba da budu takmičenja koja bi doprinela torne radu i koja bi bila njegovo stvarno ogledalo.
Sestre Cehoslovakinje su se torne prve dosetile. Načelnica COS s. Provaznikova je sastavila knjigu, koja obuhvata sve vežbe koje se mogu raditi (a pogodne su za žene!) na spravama (osim grede i lestava) i podelila ih na pet. Kako se vežbačice po vežbovnoj sposobnosti dele takoder na pet odeljaka, to svakom odeljku odgova-ra po jedan stupanj metodički obraden i podeljen na 24 časa. Svaki odeljak vež-bačica radi odgovarajuče vežbe u svom stupnju, a kada se prireduju takmičenja, bilo društvena, župska ili savezna, odre-duju se kratke vežbe, sestavljene iz osnovaka koji se nalaze u pomenutoj knjiži. Taktničarke dolaze na takmičenja ne zna-juči odredenu vežbu i ona im se pokazuje tek pred samo takmičenje. Na takvim takmičenjima pobeduje ono društvo ili pojedinka. koja se najsavesnije i sistematski pripremala. Ovakav način takmičenja zbilja pruža tačnu sliku, kakav je rad bio preko cele godine i kakve su vežbovne sposobnosti i moči vežbačica.
Uvidevši sav značaj takvoga rada i takmičenja i mi smo ga primile i evo več treča godina kako ga sprovodimo. Istina, za ove prošle dve godine ne možemo reci
da smo imale potpunog uspeha, ali to ne može da nas omete da ne nastavimo kad znamo, da je takav rad koristan i dobar. Lakše je naravno raditi kako se kad stig-ne i prema raspoloženju, jer ovakav rad zahteva pripreme za svaki čas, brigu oko toga	da se sa	svima odeljcima svrši gradivo,	te kada	dodu	takmičenja, da	budu
sve vežbačice pripremne i da pokažu šta su tokom godine naučile.
Nema sumnje, da svima ovim zahtevima nije baš tako lako odgovoriti. Nema sumnje takoder, da je lakše propisati ovakav program i takmičenja nego sve to spro-vesti. Znamo takoder da je največa briga i posao oko toga pao na naše društvene načelnice. Ali onim načelnicama, koje po-žrtvovno i sa ljubavlju rade svoj posao, neče	biti teško da	uzmu na sebe	još i
ovaj	teret kad	vide,	da je to dobro	i ko-
risno. Takvim načelnicama svaka čast. A one načelnice, koje su do sada vršile svoje dužnosti sa nedovoljno ozbiljnosti, moraju jednom shvatiti, da biti načelnica nije samo čast, nego dužnost, rad i briga, a kada se neko primi jedne dužnosti, mora je vršiti potpuno i predano, inače je bolje da se ostavi svega. Župske načelnice vode računa o svojim društvenim načelnicama, pomognu, posavetuju i pohvale katkad, ali i ukore gde je to potrebno.
Program rada po vežbaonicama obuhvata sve grane sokolskog vaspitanja i teiesnog vežbanja. Tu su pitanja iz poznavanja Sokolstva, proste vežbe, strojne, na spravama i proste grane. Kako znamo da nije dovoljno biti dobra vežbačica, spretna i okretna, treba biti i dobra Sokolica, a da se to postigne, mora svaka vežbačica da poznaje sokolsku ideologiju, isto-riju i organizaciju i da zna šta je Sokolica i zašto je dobro biti Sokolica, da zna zašto smo brača i sestre, zašto u Sokolstvu podižemo sebe i pomažemo drugima da se podignu i čemu je sve to dobro.
Zbog svega toga, prvo mesto u programu rada zauzima poznavanje Sokolstva Savez je izdao male knjižice koje služe načelnicama i vodnicama kao pomočno sredstvo, kako če sve to svojim vežbačicama objasniti. Neko če možda zapitati, da li su sve naše načelnice i vodnice sposobne da tumače i govore o svim tim stvarima. Ali nisu tu potrebni neki naročiti govori, več treba vežbačice prosto i
prirodno obavestiti o pojedinim pitanji-ma. Najbolje je da vodnica ima uvek pn ruci pomenutu knjižicu, i da svakog časa prede sa vežbačicama po koje pitanje Verujem, da če to biti zanimijivo za sve vežbačice, a znam, da je po neke čak i stid što ne znaju šta je to Sokolstvo čije s j pripadnice. Istina, da pomenuta knjižica ne bi smela da bude dovoljna da vodnice i načelnice sve svoje znanje u tom pogledu crpu iz nje; dobro bi bilo malo više čitati sokolske knjige i listove, malo više samoobrazovanja u svima pravcima; jer vodnica — načelnica u pravom smislu može biti ne samo ona koja dobro pokazuje vežbe, več i uči i vaspitava svoje vežbačice i pretstavlja pravog vodu svoje grupe u svakom pogledu.
Još nešto samo o samim društvenim takmičenjima. Kako znamo da večina naših vežbačica, osobito članice, ne voie mnogo takmičenje, čak ih se i plaše, to nije zgodno mnogo im govoriti o takmičenjima i još više ih plašiti. Briga je načelnice, odnosno vodnice, da sa njima prelazi gradivo, a jednoga dana, može to biti i sasvim iznenada, treba preči sa njima odredene sastave i oceniti ih. Ovo im treba pretstaviti kako je to potrebno radi pregleda njihove vežbovne sposobnosti i radi podele po odelenjima prema uspehu kakvi su postigle. Takoder im treba postaviti i po tri pitanja iz poznavanja Sokolstva, i ako je vodnica savesno sa njima prešla sva potrebna pitanja, neče se nači ni jedna vežbačica koja neče znati da odgovori. Naravno, da če vodnica pomoči tamo gde je potrebno, tako da i taj deo ispita ne bude drugi put pretstavljao bauk za vežbačicu. L' opšte, ovaj ispit i takmičenja po društvima treba shvatiti kao neophodan deo celokupnoga rada po vežbaonicama i zato im treba žrtvovati koji čas truda i dati im punu pažnju.
Pre tri godine se ovaj način rada i takmičenja sa zadovoljstvom primio. Medu-tim rezultat prvih takmičenja je bio veo-ma slab; večina nije čak ni razumela šta se traži. Iduče godine je rezultat bio bo-Iji, ali još daleko od toga da zadovolji, ali se bar shvatilo, šta se hoče da postigne ovakvim radom. Od ovogodišnjih takmičenja očekujemo, da če nas zadovoljiti u mnogo večoj meri nego dosadanje, samo treba raditi i hteti raditi i da nas prvi neuspesi ne mogu i ne smeju da ometu da nastavimo sa onim radom za koji smo sigurni da je dobar i koristan.
Olga Skovran
Sa prednjačkog tečaja ČOS u Pragu
Učesnici prednjačkog tečaja COS u Tirševom domu u Pragu, održanog od 4—19 decembra lt37, koji su svršila i 3 Jugoslovena, i to: J. Sedlaček, Beograd, B. Slijepčević,
B. Manastir, i A* Cvitkovič, Korčula
i 1
'	* 1 ’ * *	'	Jl	i
i »ti***« t
H.; * i 'Ч \ i
Momenat izvodenja prostih vežaba u tečaju
SREĆNU NOVU 60 D1N U ČESTITAJU ČLANSTVU, NARAŠTAJU I DECI;					
SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE		! Sokolska župa Banja Luka	Sokolska župa Beograd	Sokolska župa Bjelovar	Sokolska župa Celje
Sokolska župa Cetinje	Sokolska župa Karlovac	Sokolska župa Kragujevac	Sokolska župa Kranj •	Sokolska župa Ljubljana -			 		-	Sokolska župa Maribor
Sokolska župa Mostar				 Sokolska župa Niš		 Sokolska župa Novi Sad	Sokolska župa Novo Mesto	' Sokolska župa Osijek	Sokolska župa Petrovgrad
Sokolska župa Sarajevo	Sokolska župa Skoplje	Sokolska župa Split	Sokolska župa Sušak-Rijeka	Sokolska župa Šibenik-Zadar	Sokolska župa Tuzla '
Sokolska župa Užice	Sokolska župa Varaždin	Sokolska župa Zagreb	UREDNIŠTVO I UPRAVA LISTOVA; Sckolskog glasnika, Sokolske prosvete, Sokolića, Naše radosti i Sokolskog sela svim prefplainicima, oglasivačima i saradmcima		
Srefnu Novu godinu 1 mnogo uspeha u sokolskom radu želi svoj braći I seslrama, svim brafsblm šapama, društvima \ četama
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA
NARODNI DOM
Mnogo uspeha i sre že u Novo) godini 1938 želi svim bratskim žnpama, društvima, četama, svoj bračl i sestrama
„PETROVO" — SOKOLSKO OPORAVILIŠTE KRALJA PETRA Ii - KRANJSKA GORA
Telesno vaspitanje u speta
FIZIČKO VASPITAN'E NA VISOKIM ŠKOLAMA
Poljski študenti visokih škola zamo-lili su ministarstvo prosvete i lnini-starstvo vojske, da bi se na svim poljskim visokim školama uvelo obavezno fizičko vaspitanje kao priprema za voj-ničku službu. Ovo pitanje je povereno na proučavanje posebnoj komisiji. Po-čevši sa školskoin godinom 1438/39, na visokim školama u Poljskoj fi.ičko vaspitanje uvešče se kao privreineno i neobligatno. Tek kasnije, kada se po-kažu uspesi i steče potrebno iskustvo u torne te kada se dode do dovoljnog broja instruktoa, preči če se na obavezno fizičko vaspitanje.
1	u Austriji se spremaju da uvedu postepeno na visokim školama obavezno fizičko vaspitanje studenala svili fakul-
BRAĆ0 SOKOLI!
Držite se gesla: Svoj svome! i kupujte samo domače proizvode. Preporuča Vam se AMERIKANSKI BAZAR
MAKIJAN BAKARČIĆ Sušah Tyrševa ul. 3
teta (i teološkog). Od fizičkog vaspi-tanja biče oslobodeni samo oni, koji sa lekarskim uverenjem dokazu, da su za vežbanje nesposobni.
Senat univerzite^a u Eukureštu zaklju-čio je, da če svaki študent imati svoj lekarski arak, u koji če se upisivati rezultati lekarskih pregleda i antropološka merenja. Ove arke vodiče lekar-sko odelenje akademije za fizičko vaspitanje. Lekarska kontrola sviju stu-denata smatra se kao prvi ko ak za uvo-đenje obaveznog fi iekog vaspltanja stu-denata. Druga etapa biče uredivanje i-grališta, vežbaonica, plivališta i osni-vanje studentskih dobrovoljnih gimna-stičkili družina. Poslednja etapa biče uvodenje obaveznog fLičkog vas^ilanja.
XII OLIMPIJADA U TOKIU
Obzirom na novinske glasove, da če Japan radi konflikta na Dalekom Istoku odustati od priredivanja XII olimpijade god. 1940, obratile su se brn-ske „Lidove novini” na bivšeg japan-skog otpravnika poslova u Pragu d-r Noburo Ogavu sa molbom, da ih izvesti
0 mišljenju japanskih odlučujučih fakto-ra o ovome pitanju. D-r Ogava, koji je kao odličan športaš učestvovao na olimpijadama u Amsterdamu i u Berlinu, bio je pozvat iz Praga u Tokio zato, da bi tamo saradivao kod prip ema za olhn-pijadu. Uz svoj odgovor „Lidovim no. i-nama” d-r Ogava priložio je takoder
1 mišljenja d-ra Tagaši Goha, prctsed-nika sportskog otseka organizatornog
odbora XII olimpijade i d-r Matsuzo Nagaaie, generalnog sekreta a tog odbora. Ova trojica istaknutih japanskih sportskih radnika saglašuju se u tome, da se olimpijada god. 1943 ima bezu-vetno održati u Tokiu, kako je to bilo
i	odredeno. Svakako če o ovom pitanju još raspravljati i doneti konačnu odlu-ku olimpijski kongres, koji če se održati iduče godine u Kairu.
Iz naših župa
PROPAGANDNI TEČAJEVI SOKOLSKE ŽUPE VARAŽDIN
Prosvetni odbor naše župe odlučio je da tokom ove zime izašalje u naše jed'nice svoje predavače da njihovim predavanjima može prisustvovati što veči broj slušalaca. Brača: Vladimir Deduš, pretsednik ŽPO i Mladen Belčič, starešina župe, održali su do sada 5 tečajeva u društvu Mursko Sre-dište u četama:	Pribišlovec, Mačkovec,
Strahoninec i Vratišinec. Članstvo spoir.e-lo je objašnjavanje brade predavača, koja su im tumačila povest Sokolstva, osnovna njegova načela te sokolsko stanovište spram raznim aktuelnim, našim i opčim, pi-tanjima. Nakon predavanja, koja traju po nekoliko sati, razvijaju se žive diskusije, a ŽPO prima i kasnije razna pismena pitanja u vezi s održanim predavanjima. Spo-menutim predavanjima prisustvovaio ie do sada oko 250 članova, koji izraziše želju da im ŽPO u skoro vreme opet pošalje svoje predavače.
Iz uredništva
Usled ograničenog prostora u listur preostao nam je izvestan broj izveštaja iz dole navedenih jedinica, ponajviše o proslavama 1 decembra, a koje kao više neaktuelne ne možemo da objavimo. Ti su 'izveštaji iz: Belog Manastira, Bileče, Cetinja, Drniša, Gline, Gospiea, Kraljeviče, Ljutomera, Male Nedelje, Malinske, Mokrina, Nevesinja, Orebi-ča, Ormoža, ,Paga, Raba, Ravne Reke, Starigrada, Solina, Sukošana, Sv. Jurja ob Ščavnici, Tučepa, Varaždina, Vela-luke, Vojnika, .Vojnog Tuka, Vrhnika, Vrata i Zagorja ob Savi.
Kako štamparije dna 6, 7 i 8 o. m. radi praznika ne rade, to naš list ne može da izide u subotu 8 o. m., več tek narednog tedna.
Hiiiiillllllllllllllllllll
TRANSPORTNO, SKLADIŠNO i OTREMNIČKO P0DUZEĆE
GUSTAV BREUĆ
IIIIIIIIIIIIIIIII)llllllllllllllItlltlllllll IIIIIIIIII
POMORSKA AGENTURA
Brzojavi: BREG
Tel. inlcr. 23
S U S A K
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
MASARIKOVO ŠETALIŠTE 5/1
Izdaje za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije D. Paunkovič, Runuinska 56 • Glavni i odgovorili urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 6 • Uredjuje redakcioni odbor
Štamparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograa