SOKOLSKI ClAS I IC S/VEZA SOKOt^ KRALJ EVI KI i U C O S L A V I JE M ESEČUI FRILOO -SOKOLSKO SELO' LJUBLJANA, 4- maja f®34 Izlazi svakog petka • Godišnja pretplala 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi s s u Učiteljsko! tiskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon brof 2177 • Račun pošlanske štedlonice broj 12.943 • Oglasi po ceniku e Rukopisi se ne vraćaju Ш GOD. V BROJ 19 IV glavna godišnja skupština Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije održana dne 29 aprila o. g. u Beogradu Učešce pretstavnfka Saveza slovenskog Sokolstva, Češkoslovačke obce sokolske, Poljskog i Ruskog sokolskog saveza, ie pretslavnlka bugarskih Junaka, izazvalo Je na skupštini oduševljene spontane manifestacije slovenskom bralstvu, slozi i uzajamnosti Dirljiv i srdačan prijem foraće bugarskih Junaka veliki je datum za daljnji razvoj i rad slovenskog Sokolstva i za učvršćivanje bratskih veza medu slovenskim narodima kol- У Slavna skupština Saveza So-a Kraljevine Jugoslavije održana je e godine u jednom nada sve sveča-k m s°koIskom raspoložcnju i u zna-; PUn<>S slovenskog bratstva i uza-u pnost‘- U našoj dičnoj prestolnici, Por okupili su se 29 pr. m., Prof* ^e?eSata jugoslovcnskog, i svi stv Vn*c* sve£a slovenskog Sokol-л Л: Saveza slovenskog Sokolstva, soUkPslovačke °bce sokolske, Poljskog Kolskog saveza, Ruskog sokolskog ®veza i Savez bugarskih Junaka, koji sin uPravo zakoračili na prag velikog ^ve nskoq_ so k o 1s k og doma. To je ne-tUrr[njlY0 jedan vcoma značajan da- slovenskn?.r I jugoslovenskog i svega vi-nskog Sokolstva uopče. sustret pretstavnika svega skoo k Sokolstva i pionira sloven-saino ,stva i uzajamnosti naje bio tera P^kog manifestacionog karak-bljj ’ • v®° on ima i svoj mm>go du-je * oalekosežniji značaj. Sokolstvo n; . vaikada bila preteča u stvara-hVa/ rpal'zovanju mnogih velikih pot-hvat3i ’ koncepcija, koje su obu-Več • n? samo pojedina nacionalna Jer 1 .?P^a velika slovenska pitanja. sko Уе|> Je ulofia dodeljena sloven-sloJ11 šolstvu. Ono vrši medu svim tVo ens'Jb^1 narodima veliku i blago-oc| nu. misiju. Ono je stvarno jedna kfo.^Jjačih j najčvrščih kopča, koja ra2d toliko decenija tako tesno i ne-vezujc slovenske zemlje i je ^ i koja ih sve to više sjedinju-f kome če ustrajnim radom poči j0j u*c°m da postepeno otstranjuje i tas mn.°Sc i mnoge prepreke, koje is-tu ili koje se postavljaju na pu- i tešnjeg zbliženja i trajne jej} . sloge, mira i ljubavi medu po-slovenskim narodima. Ako г(]гЛ. ,ne združi slovenske narode, Рагон!^ .Ib sokolska ideja, koja če im nacj.kr>ti, da se oni, i kao posebne *ајенС } kao velika duhovna slovenska velik n,C.a’ m°Su da uspešno održe u bam0j * teškoj utakmici, pa i u bor-i j®’ s ostalim kulturnim narodima Po Sv2auzmu dolično mesto, koje im Samoei»u pripada u svetstkom forumu, žbljj U tešnjem međusobnom ltrenfnj,J’ Povezanom solidarnošču, is-ja 'm bratstvom i ljubavlju te uza-rac|()јЈР1 Pomoči, i to kako u danima šenj i tako i u danima teških isku-ist05’. tOme nas je Slovene poučila te§kaJa k pa st0"a tolika a i mnoga Цс|’ “ritka i velika iskustva neka brat , VcHkom slovenskom sokolskom °^asi ve^’ta neugasiva luč, koja če Цђа Jayati onaj spasonosni put, kojim sic0 unaprctl da sve slovensko sokol-nosti ratstvo predvodi lepšoj buduč-ieVe-,SXe slovenske narode. Sokolstvo ^ike C j^ovno ujedinilo sve pretstav-Slavj- sokolske sinove velike majke slovel' p °boslovakc, Poljake, Jugo-tla)jc e’ “ufiare i Ruse, a oni če sireči ^olsk So,kolsku ideju i naučavajuči so-stVo 'f-leologiju to duhovno jedin-8a SvSy? v’še unositi i produbljivati ?ernli-a 11 syome narodu i u svojoj ^itavf! 1o,SVa'пје naroda, onoga dela naroda, *°Sa je nesreča ostavila iza naših državnih granica, da se tako mora-m° da bavimo s teškim problemi-®a narodnih manjina, žaleči, što nc®amo dovoljnc sredstava, koji-M mogli umanjiti i ublažiti sve ■■žičke i duševne trpnje. A ljubav ?e očituje u tome, da se približiš s bratskim srcem svima, koji trpe i *fa im dadeš iz svoga i od svoga, sto najviše možeš. To od nas za-?'eva,ju naši sokolski ideali. Jer ti >deali daju svakom životu viši i dublji značaj, a naš neprekidni rad Prenosi ideale u život i realizuje ih “.njemu, te on time dobiva pleme-mtiju sadržinu i savršeniji oblik, kvakoga čoveka uvek zadešava sa-®o takva sudbina, kojoi ne ume da bude gospodar, i ako dode poraz, promisli i prosudi te spoznaj, da je u svakom porazu smisao i krivnja. ) što vredi za pojedinca, sledeče: Zaključni govor brata GANGLA Dnevni red IV glavne skupšti-n? je iscrpljen. Pristupam k zaključku. Sutra se obnavlja godišnjica mučeničke smrti hrvatskih knezoma Zrin jskoga i Frankopana, (skup-stina ustaje i kliče: Slava im!) čije ‘lu glave pale dne 30 aprila 1671 u .čkom Novom Mestu pod krv-njekim mačem. Naše bratske je-j nice sečaju se svake godine toga storijskog dana. koji sve nas Ju-g^lovene iz godine u godinu opo-Jl®nje, kako je krvav bio i s ko-•' J*1 J® žrtvama bio posut naš put davnih vekova do danas, do na- še nacionalne i državne slobode. I svaki državljanin, koji nije svestan toga, nije vredan ove slobode, i svaki sin i svaka kči našega naroda, koji ruše ogromne tečevine svih žrtava naše prošlosti. obešča-ščuju time svete sene onih, koji su položili svoje živote u temelje naše samostalnosti —- i svaki ta-kav je po svojoj duši izdajica otadžbine! Sečamo se stoga i na ovome mestu hrvatskih velikana i mučenika Zrinjskog i Frankopana, za-vetujuči se, da čemo se s požr-tvovnim i domoljubnim radom u sadašnjosti pokazati vrednima tih dvoje i svih žrtava i da če Sokolstvo s naporom svih svojih sila izvrševati u narodu svoje poslanstvo, koje smo dovoljno jasno i tačno označili u saveznoj novogodišnjoj poslanici iz god. 1933, naime: »Pod svaku cenu moramo mi optimiste — svi kao jedan — čuvati i braniti lepotu ideje, veličinu idealizma, pravu liniju Jugoslovenstva i slovenske sokolske orijentacije!« (Burno odobravanje i poklici: Tako je!) Tačno danas pred 14 dana — 15 o. m. — održane su u carskome Skoplju velike spomen svečanosti i patriotske manifestacije, kada je proteklo 20 godina, otkada su stu-pili prvi južnosrbijanski regruti u srpsku vojsku i s njome pojurili u junačke borbe na život i smrt — do konačne pobede pravde i jugo-slovenskog oružja pod vrhovnim zanovedništvom našeg sadanjeg Kralja Aleksandra I. Petnaest tisuča bilo je tih mladih i oduševljenih boraca, koji su naše ujedinjenje i oslobodenje. pohitali pod zastave i borili se za Večina tih boraca, koji su iskusili sve grozote svetskoga rata, pala je i ostala na bojištima, (poklici: Slava im!) a oni pak junači koji su to preživeli, stigli su u Skoplje, u prestonicu cara Dušana, da nakon dva decenija ponove zakletvu svog junačkog duha za Kralja j otadžbinu. I pretstavnici i zastupnici tedanjih pukova — vardarskog bre-galničkog, kosovskog, bitoljskog i ibarskog, — svaki za sebe i svaki za sve naglasili su i izjavili, da ni-su nikakve žrtve bile prevelike i preteške, koje je trebalo podne-ti za veličinu otadžbine i za mir svojih ognjišta. I takoder i danas oni su spremni za isti ideal svako-ga svesnog jugoslovenskog držav-Ijanina da podnesu svaku žrtvu, kako što su to učinili nekoč. Pripravni su! Čekaju zapoved! I mi, Sokoli — pripravni smo! Čekamo zapoved! Mi, sestre i brača, dali smo svome narodu tu ogromnu svest, mi smo pognali njegov rast iz skromnih korenova u junački stav i trajnu pripravnost, mi smo oplodili seljakovu zemlju, da bi dovoljno rodila pšenicom za sve nas, mi smo kraljevski presto ukrasili vatrom svojih sokolskih duša i mi s toga kraja dovikujemo svemu svetu: Naš je narod močan, jer je svestan svoga rasta i vrednosti svoga rada! I naš narod može da ima sve-ga, ali to sve mora da stvori sam, jer po svojoj svesti neče nikakve milostinje. Naš radnički i seljački narod, prožet sokolskim duhom, nije sluga ni rob, nego je na svojoj zemlji svoj gospodar! (Poklici: Tako je!) Sve moraš da stvoriš sam, a sve to po zapovedi sokolskog bratstva za sreču drugih, jer je samo u toj sreči i sreča svakoga poje-dinca. I danas tako novi pukovi dobrovoljaca — bez oružja — junački pukovi iz 25 naših sokolskih župa, grade novu sreču svega našega naroda svesni. da sokolska požrtvovnost ne računa na nikakvu platu! (Poklici: Tako je!) I gledam i vidim i slutim, kako se nad nama rastvara i blago smeši plavetnilo neba: to je krov našeg zajedničkog sokolskog doma, koji se stere od istoka do zapada, od severa do juga. I iz tog plavet-nila neba prosipa nevidljiva ruka blagotvorni melem na naše telo, radom oznojeno i izmučeno. Ali to nije nevidljiva ruka — to je ruka božje pravde, i to nije blagotvo-ran melem — to je božji blagoslov, koji pada na bregove i doline, koji pada na plemenita dela naše bratske ljubavi! Tako okrepljeni i svesni izvršenih dužnosti sada se razilazimo, da se doskora opet vidimo, najpre u Sarajevu, pa u Zagrebu, zatim u Sremskim Karlovcima, gde če smelo i ponosno zalepršati sokolske zastave i izvinuti se poklič iz du-bine duša: gde god bili, bratski se-strinski pozdrav tebi, otadžbino! I pozdrav svemu Slovenstvu: Pragu, Varšavu, Sofiji, i Budišinu! I tebi, naš jugoslovenski sokolski Beograde! (Burno odobravanje.) Srečni smo, što vidimo medu zidinama ovog kraljevskog grada i u naručaju svoje bratske ljubavi zastupnike slovenskih naroda, koje sam več pozdravio na početku skupštine, i kojima sada pri zaključku ove opet otvaramo svoja srca. Što vidite u njima? Lik i sli-ku duha i dah ogromne slovenske zemlje, ko.ja se sprema na gigantske podvige budučih vekova u smislu Tirševog nauka o sokolskom bratstvu i na naše stalno zajedničko nastojanje, da dademo ili bar da pripravimo narodu ono što je njegovo: budučnost moči, slave i veličine Slovenstva! (Odobravanje!) Hočemo najviše, jer ko hoče manje, taj kao da ne bi hteo ništa — kako nas to uči Tirš. A sada podimo! Razletimo se širom naših zemalja: rad čeka, radnika treba! Gde su njive pripravljene, obradite ih; seme u duše, a plod istoga semena neka je za brata i sestru! A gde njive nisu uzorane, uzorite ih, da na nas nć padne sud i sramota, što vidimo Nakon skupštine Saveza SKJ prvi su napustili našu zemlju, prinuždeni na to svojim neodgodivim poslovima, starosta brat dr. Stanislav Bukovski i br. Vinčenc Štjepanek, koji su istoga dana nakon skupštine krenuli večernjim br-zim vozom preko Budimpešte za Če-škoslovačku. Oni su se teško rasta j ali sa svojom jugoslovenskom bračom, ali su morali. Na kolodvor ispratio ih je potstarešina brat Gangl s nckolicinom brače saveznih funkcionera, zahvalivši im se ponovno najsrdaonije na njihovoj velikoj pažnji i ljubavi te što su svojim ličnim prisustvom uveličali značaj ove skupštine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Pre odlaska voza brača su se još jednom najsrdačnije pozdravila i poljubila. Pretsednik bugarskih Junaka brat Dimitrije Lazov otputovao jc u pone-deljak ujutro dne 30 pr. m. u 11 sati brzim vozom za Sofiju. I on se jc ga-nutljivo rastajao sa svojom jugosloven-skom bračom, izražavajuči medutim živu svoju nadu i veliku radost, da če se opet videti s bračom Jugoslovenima na sletu u Sarajevu i Zagrebu. Pri od-lasku njegovog voza s njime su se bratski najtoplije pozdravili br. Gangl i mnogi funkcioneri Saveza SKJ, srdačno se rukovavši i izljubivši. Ostala brača bugarski Junači krenuli su za Bugarsku u utorak ujutro dne 1 o. m. u 11 sati s brzim vozom. Kroz to vreme oni su u društvu neko-licine brače članova uprave Saveza SKJ razgledali Beograd, poduzevši također i izlete u njegovu bližu okolicu, oseča-juči se za to vreme u sredini svoje jugoslovenske brače toplo i ugodno kao kod svoje kuče. Na dan svoga odlaska oni su, i to: potpretsednik Saveza bugarskih Junaka brat Jakimov, tajnik brat Gladniški, načelnik brat Bureš i član uprave brat Georgijev učinili posetu starešinstvu Saveza SKJ u saveznim prostorijama, gde ih je u prisustvu više članova sa-vezne uprave najsrdačnije primio i pozdravio potstarešina Saveza SKJ brat Gangl, koji jc u svome govoru naglasio najdublje osečaje jugoslovenskog Sokolstva prema svojoj bugarskoj brači, kao i vruču želju za zajedničkim radom i za što tešnjim zbliženjem s velikom sveslovenskom sokolskom idejom. Brat Gangl podvukao je nadalje nadu, da če bugarsko i jugoslovensko Sokolstvo zajednički najbolje raditi za uzvi- II TELOVEMČKDd 5 VETA OGROMNE PRIPREME ZA III RADNIČKU OLIMPIJADU U PRAGU Zemljani radovi i radovi na podi-zanju tribina za veliku III radničku o...np:jadu, s kcicn je spojen i sit t DTJ (radničke telovežbene jedinice), primiču se kraju. Država je opet po-digla neke nove definitivne tribine i izvršila izvesne radove, tako da če biti sletište na Strahovu još uredenije, i ako manje, nego što je bilo prigodom svcsokolskog sleta 1932 godine. U poje-dinim društvima DTJ vrše se velike pripreme, te jc do sada prijavljenih, i pored krize koju naročito oseča rad-nička klasa, 80.000 učesnika, za koje če trebati oko 52 posebna vlaka. I iz inostranstva stižu brojne pripreme, ali na olimpijadi neče učestvovati Austri-janci i Nemci s kojima se je još prošle godine računalo. Prenoeišta po škola-ma biče pripremljena za 21.000 članova i 13.000 članica. IZ SAVEZA BELGIJSKIH GIMNASTA Krajem marta održao je Savez belgijskih gimnasta svoju godišnju glav-nu skupštinu, koja je usvojila predlog da se godine 1935 priredi XI savezni slet u Briselu i to u danima od 19 do zlo, bolest, muku i trpnju, a ne- čemo da izvršimo svoje bratske dužnosti. Sokolstvo, srce Slovenstva! I ponesite svojim domovima naše bratske pozdrave svoj brači i sestrama, naraštaju i deci! Svaki od njih nam je sada u mislima, svaki od njih nam je sada najbliži našemu srcu. U tome času je sav slovenski svet duhovno združen u ovoj dvorani. Neka stoga njome odjekne iz dna naših duša: Zdravo! Na zdar! Czolem! Zdravej! Zaključni govor brata Gangla bio je u više mahova prekidan burnim pije' skom i odobravanjem, a na koncu skupština je oduševljeno i spontano još jednom otpevala »Hej Sloveni«, Time je IV godišnja skupština Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije bila završena u 19.40 časova. šene ciljcve, koje propoveda Sokolstvo, a to jest za ciljcve oko zbliženja i bratstva celog Slovenstva, a u prvome redu oko zbliženja i bratstva Jugoslovena i Bugara. Govor brata Gangla duboko sc je dojmio brače bugarskih Junaka. Bratu Ganglu odgovorio je nato potpretsednik Saveza bugarskih Junaka brat Jakimov, koji je naročito istakao zajedničku liniju, koja treba da vodi jugoslovensko i bugarsko, kao također i celokupno slovensko Sokolstvo, pod-vlačeči pri tome veliku lozinku »Vernost za vernost.« Nadalje je brat Jakimov izmedu ostalog rekao: »Vi ste nas bugarske Junake iskreno, otvoreno i oduševljeno primili. Otvorili ste nam srca i dali ste nam da osetimo vaše bratske osečaje i da pogledamo u vaša otvorena srca. Želja je naša, kao i vaša, da se preko Sokolstva oba bratska naroda učvrste i da dodu do trajnog bratstva i trajnih prijateljskih veza«. Govor brata Jakimova ostavio je najdublji utisak, pa su sc u tom času sva brača zagrlila i izljubila. Pretstavnici bugarskih Junaka pre svoga odlaska u Bugarsku obečali su prctstavnicima jugoslovenskog Sokol-tva, da če s jednom ovečom delegaci-jom Junaka prisustvovati ovogodišnjem pokrajinskom sletu u Sarajevu kao i pokrajinskom sletu u Zagrebu. Na samom rastanku na kolodvoru pre odlaska voza, pretstavnici jugoslovenskog Sokolstva na čelu s bratom Ganglom najsrdačnije su se oprostili s bračom bugarskim Junacima, kojom su prigodom jedni drugima izrazili naj-življu želju da se uskoro ponovno vide i sastanu na sletovima u Sarajevu i Zagrebu, a zatim i u bratskoj Bugarskoj, u Sofiji. Na rastanku su se brača još jednom najsrdačnije pozdravila i izljubila. Starosta brat Adam Zamojski i br. dr. Ščepanski otputovali su u ponede-ljak dne 30 pr. m. popodne u četiri sata automobilom za Novi Sad, a odatle preko Budimpešte za Poljsku. Pre svoga odlaska oni su se najsrdačnije oprostili s pretstavnicima svoje jugoslovenske sokolske brače. Pretstavnici bugarskih Junaka kao i slovenskog Sokolstva za vreme svoga boravka u Beogradu učinili su posetu Maršalatu Dvora Nj. Vel. Kralja, gde su se upisali u dvorsku knjigu. uključivo 22 juna. Poslednja statistika, objavljena na glavnoj skupštini, poka-zuje, da broji Savez belgijskih^ gimnasta 340 jedinica s oko 24.000 članova, što za zemlju od 8,000.000 Stanovnika nije baš mnogo. 30-GODIŠNJICA AUSTRIJSKOG TURNBUNDA Krajem aprila proslavio je austrij-ski Turbund 30 godišnjicu svog postajanja i samostalnog rada. Turnerske jedinice postajale su Austriji, naime, več i ranije, ali su bile učlanjene u re-dovima nemačkih Turnera. Zanimiv je uzrok zbog česa su austrijski turne-ri istupili iz nemačkog saveza. Austrijski su, naime, turneri tražili, na 13 saveznoj skupštini 1904 u Berlinu, da se donese zaključak, koji zabranjuje Židovima stupanje u turnerske redove. Kako njihov predlog nije onda bio prim-ljen, oni su istupili i osnovali samosta-lan savez. Austrijskc turnerske jedini-ee (Beč, Trst, Brno i t'. d.) u kojima su bili Židovi brojčano dobro zastupani ostale su i nadalje u nemačkom savezu stvorivši župu 15 B. ZNATNO OPADANJE ČLANSTVA AUSTRIJSKIH TURNERA Statistika austrijskog Turnbunda za 1933 g. je završena. Iz te se statistike razabirc, da je broj članstva i naraščaja znatno opao, što je izazvalo neprijatno iznenadenjc. To tim više, što broj jstu-pivših ili brisanih članova te naraštaja iznosi prema statistici iz godine 1932 punih 17.000 ljudi. Opee zaprepaštenjc izazvala je nakon objave ove statistike i konstatacija, da se je dobrovoljno razišlo 14 jedinica, dok je njih 27 bilo raspuštenih sa Strane vlasti. Ovo deluje tim poraznije, jer sc je ovo stanje prikrivalo pred širim krugovima, a i u samim krugovima Turnera. Austrijski Turnbund broji sada 774 jedinice sa 52.352 članstva. Vežbača broji oko 18.000 članova, 11.600 članica, 4000 na-raštajaca, 3000 naraštajki i oko 36.000 muške i ženske dece. Savez izdaje i svoj list »Bundesturncajtung«, koji iz-lazi 3 puta mesečno i imadc 11.000 pret-platnika, dok ima list za naraštaj »Ju-gendturncajtung« 18.000 pretplatnika. IZ UREDNIŠTVA Izveštaj sa poslednje, 13 sednice izvršnog odbora Saveza SKJ morali smo radi ostalog gradiva izostaviti, pa čemo ga doneti u narednom broju lista. KRC NIKA Svečana sahrana branitelja Beograda. U nedelju dne 29 aprila na veoma svečan način obavljena je sahrana kostiju junačkih branitelja Beo-gtfada, koje su pronadene prigodom nekih zemaljskih radova u bližini du-navske obale. Zalobne svečanosti trajale su celo pre podne, a crkvenc molitve izrekao je sam Nj. Svetost Pa-trijarh Varnava. Sahrani i sprovodu učestvovali su članovi vlade s pretsed-nikom g. Nikolom Uzunovičem na čelu, pretstavnici Senata, Skupštine, ge-neraliteta i oficiri, pretstavnici grada Beograda, diplomatski zbor s vojnim atašejima savezničkih zemalja, četnici. Narodna odbrana, razna kulturna i humna društva, skauti, školska deca. a u osobito časnom broju Sokolstvo, u čijim su redovima bili i svi delegati poslati iz sviju župa na saveznu godišnju skupštinu. Po ulicama, gde se je kretao žalobni sprovod, bilo je mnogo naroda, koji je odao poslednju po-čast svojim herojima. Veliki pevački festival u Pragu. U proslavu velikih čeških komponista Bedržiha Smetane i Antonina Dvoršaka prireduju glazbena udružonja Češkoslovačke glazbeni festival, na ko-jem saraduju i nastupaju najbolji ho-rovi i orkestri iz čitave Republike i to skoro isključivo s delima pomenu-tih velikih komponista. S festivalom spojen je i monstr-koncert sviju udru-ženih zborova. Festival je započeo s nastupom omladinskih horova. Himnu i jedan koral otpevalo je u velikoj pa-lati Praškog sajma 11.000 omladine. Ovaj festival, na koji su pozvana i pevačka udruženja ostalih slovenskih naroda, jaka je kulturna manifestacija bratskog čcškoslovačkog naroda, koji, eto, opet i ovom zgodom pokazujo svetu visok nivo svoje glazbenc kulture. 30-godišnjica smrti Antonina Dvoršaka. Na elan 1 maja 1904 god. umro je Antonin Dvoržak, jedan od najve-čih čeških komponista, čije je ime veoma dobro poznata i cenjeno i kod drugih naroda. Dvoržak rodio se 8 septembra 1841 godine u malcnom selu kod Kralupa kao sin gostioničara. Več kao dete voleo je glazbu, te je več u 16 godini, protiv volje očeve, otišao u Prag, gde je svirao na guslama u jednom orkestru i time se izdržavao da je mogao pri tome da študira orguljar-sku školu. Godine 1862 postao je član orkestra Narodnog djivadla u Pragih a študira na konservatoriju kompozi-ciju. Več onda je počco da komponira ali tek 1873 s himnusom »Naslednici Bele Gore« pročulo se je njegovo ime. Postaje organist i voda hora u crkvi Sv. Vojtjeha, a 1890 profesorom praškog konservatorija. Izdavanje njegovih glazbenih dela omogučio mu je ču-veni nemački komponist Brams, koji je još onda mladog Dvoršaka veoma cenio. Od godine 1892 do 1895 bio je Dvoržak profesor konservatorija « Nju Jorku, kamo je pošao na poziv tamošnjih muzičara. Od godine 1895 pa do smrti bio je ponovno profesor praškog konservatorija, a od godine 1901 pak i njegov direktor. Antonjin Dvoržak je najplodniji i najsvestraniji češki komponista, a po vrednosti svojih kompozicija spada u red največih čeških, a i najpopularnijih komponista čitavog sveta. Izmedu brojnih kompozicija — simfonija, plesova, fantazija, oratorija, zborova i opera treba istak-nuti njegove: »Slovenske plesove« (16 njih na broju), fantaziju »Karneval«, simfoniju »Iz novog sveta«, opere »Ru-salka«, »Vrag i Kata«, »Kralj i orgu-ljar«, »Vanda«, »Dimitrij«, »Jakobin« i »Tvrde glave«. Male kulturne vesti. U Pragu otvorena je ovih dana u izložbenom pavi-lonu umetničkog društva Manes me-dunarodna izložba karikatura, koja po-buduje naročiti interes ne samo Praga, nego i inosttranstva. Svoje radove izložili su najbolji češki, nemački, fran-cuski, engleski i drugi karikaturisti, koji inače saraduju pri največim listo-vima. Mnogo iinade i karikatura, koje su satira na političke prilike u pojcdl- Oprošlaj s pretstavnicima slovenskog Sokolstva I s bračom bugarskim Junacima ROSIJA-jFONSIEU m društvo жа osiguranfe ж reosiguranfe m Ueograd 1 nim zemljama, pa je došlo več zbog nekih karikatura Hitlera i voda nacio-nal-socijalista čak i do intervencije ne-mačkog poslanika, što je bila za izlož-bu još veča reklama. Najpopularnija Štrausova opereta »šišmiš« dočekala je ovib dana svoju (iO godišnjicu, a da nije na svojoj omi-ljcnosti još nista izLjubila. Premijera ove i kod nas vrlo dobro poznate i popularne operete. l;oja je osvojila skoro sve pozrniee sveta, bila je u Beču go-dine 1874 na pozornivi poznatog »Teater an der Vin«. Po statistici prika- jtupa Sanja CuKa BANJA LUKA. — Društveni prednjački ispiti održani su u Banjoj Luci u nedelju 22 aprila 1934. Pristupilo je 5 braće i 3 sestre, a proglašeni su sposobnima 4 brata i 2 sestre i to: Šebor Franjo, Živkovič Joco, Haznadar Ismail svi iz Banje Luke, Tizič Branko, Ljubija, te Senek i Babič Ljubica obe iz Banje Luke. Župa Beograd BEOGRAD VIL — Naše društvo cdržalo je od 1 II do 28 II društveni prednjački tečaj pod vodstvom brata Cveje Dera, zam. načelnika. Na tečaju bila su 24 učesnika od kojih 18 članova (jedan iz Bgr. matice), 2 naraštajke i 4 naraštajea. Prcdavači bili su brača: dr. Milan Glavinič (Organizacija i ideologija), dr. Voja Stanisavljevič (le-karstvo), Momir Sinobar (Istorija), Dušan Novakovič (Proste), Jova Der (Strojevne), Katarina Bajmelovič (Igre i čunjeve), Uija Trninič (Igre i Skokove), Sele Radovanovič (laka atletika), Milojko Jeftimijades (boks i hrvanje), Cveja Der (strani sistemi, Tiršev su-stav, metodika, praktično vodenje, poznavanje vežbaonice. sprava i vežbali-šta, Sokolske priredbe, taborenja i izleti, sudenje, rajalna kola i istorija) i Vitomir Paroški (pevanje). Tečaj je vrlo dobro uspeo bez obzira da H če svi polagati ispite. Svima učesnkima izdata su uverenja o pohadanju od Strane starešinstva. U Sokolskom društvo Beograd VII održani su dana 28 i 29 marta i 4 aprila društveni prednjaeki ispiti. Od prijavljenih 9 kandidata 4 položili su ispite s vrlo dobrim uspehom, ostali su odbijem od daljeg polaganja nakon pismenih ispita. Ispitnu komisiju sačinja-vali su kao preteednik brat Pera Čo-lovič i članovi komisije brača: Ilija. Trninič, Cveja Der, Dušan Novakovič i dr. Voja Stanisavljevič. Ispite položili su brača: Milan Milinkovič Bgd. VII, Josip Hicl, Bgd. matica, Dragutin Milanovič i Momčilo Jovanovič, Župa Bjelovar GRUBIŠNO POLJE. — 30 aprila je Sokolsko društvo priredilo svečanu akademiju tprigddom obletnice smrti Zrinjskog i Frankopana s biranim programom. Predavanje o Zrinjskom i Frankopanu održao je br. Stevo Fe-renčakovič pred dupkom punom dvo-ranom slušalaca. Nakon predavanja izvedene su mnoge vežbe veoma precizno i dobro medu kojima se ističe »Šest-ka« muškog naraštaja od br. Mudrog i »šestka« članova. Društvo intenzivno radi i priprema sc za pretstoječe pokrajinske sletove, kao i iavne vežbe okolnih br. društava. Uspeh priredbe je bio kako u mo-ralnom tako i materijalnom pogledu iznad očekivanja. Društvo namerava da još ove go-dine pristupi izgradnji Sokolskog doma, jer sadanje prostorije u kojima društvo radi ne odgovaraju obzirom na velik broj članstva i obilan poset kod priredbi. Naročita je pažnja posvečena prosvetnem radu, te je pre kratkog vremena osim diletantske sckcije osnovana i pevačka sekcija, koja je na po-slednjoj priredbi uz vežbu »O more duboko« od Vernika-Mudrog, otpevala pratnju, i kao zadnju tačku programa otpevala »Oj letni sivi Sokole«. Pevačka sekcija broji od 18 članova muškog i /enskog članstva. M. B. Župa Celje VEI ENJE. — Pevski odsek je pri-redil v nedeljo 29. aprila v Velenju v v i koncert, ki je tako po izvedbi i /ograma, kakor po številnem tibisku -лс1о lepo uspel. Spored je obsegal 16 pesmi, komponiranih ozir. har-moniziranih večinoma na narodno besedilo. Snuje se tudi mešani pevski zivana je ova opereta do sada preko 50.000. Ovih dana navršilo se je 20 godina od smrti pisca najpopularnijeg pozori-nog komada, komedija »Čarlijeva tetka« Tome Brandona. Ovaj komad je več nakon prvih izvedba u Engleskoj postao 'toliko popularan, da su ga u svoj repertoar uzela skoro sva engle-ska pozorišta, gde su u ulozi tetke na-stupaii najbolji komičari. Ubrzo je pak ova komedija, koja se dava često još i danas, prešla preko engleskih granica i medu ostale kulturne narode. zbor. Bolno je odjeknila v srcih nas vseh grozovita rudniška katastrofa v Kaknju. Na rudniških poslopjih vihrajo žalne zastave. Njih spominu se v kratkem obdolži tudi Sokolsko društvo v Velenju z aktualnim predavanjem br. ing. Burnika. ZAGORJE OB SAVI. — V nedeljo, 22. aprila je naš'Sokol priredil zelo uspelo akademijo in pokazal s tem, da v polni meri vrši svojo misijo. Akademijo so otvorili člani in članice, ki so ob petju moškega zbora krasno izvajali »Adrijansko morje« v odgovarjajočih kostumih. Navdušenje se ni zlepa poleglo. Moška deca je pohvalno izvedla »Vaje z zastavicami«, a naraščajnice so letošnje proste vaje vzorno izvajale. Zatem je 5 članska vrsta nastopila na bradlji in na drogu ter pokazala, da tudi Zagorje zmore težje orodne vaje. Sledile so proste vaje članov, ki so jih skladno in lepo izvajali trije troredi. Kot 6. točka je nastopil mladinski pevski zbor pod vodstvom br. Koprive ter odlično zapel 6 pesmi; eno je moral celo ponavljati. Dve vrsti moške dece sta izvajali 3 efektne tekmovalne igre, pri katerih se je vsakdo od srca nasmejal. Nato je mladinski orkester pod vodstvom br. Culota ubrano zaigral dva komada. Navzoči niso šte-dili s ploskanjem. Najmanjša ženska deca je prav srčkano odvežbala vaje s solnčniki, a spored so zaključili člani in članice ob spremljanju orkestra »Gorenjski pozdrav«, ki so ga izvajali v narodnih nošah in s tem povečali efekt skladbe. Ukanje odhajajočih »Gorenjcev« je zaključilo akademijo, po kateri sc je razvil animiran družabni večer. Javni nastop na Lokah. Ločani, ki so člani Sokolskega društva Zagorje, so si lansko leto uredili za svoj mladinski odsek letno telovadišče, ki ga bo matično društvo otvorilo 27. maja t. 1. z javnim nastopom. Za ta nastop so že po večini vsi oddelki pripravljeni s prostimi vajami ter s posebnimi točkami. Bratska okoliška društva že danes vabimo na ta nastop, ki mora biti veličastna manifestacija Tyrševe ideje, katere je industrijska loška dolina zelo potrebna. Župa Cetinje NOVI PAZAR. — Sokolsko društvo Novi Pazar održalo je na prvi dan Uskrsa svoju uobičajenu zabavu u hotelu »Vrbaku« u Novom Pazaru. Ova sokolska priredba tekla je ovim redom: Goste je pozdravio starešina brat Mr. Zdravko Salingcr. Biranim re-čima zahvalio se na obilnoj poseti, isti-čuči visoki i plemeniti zadatak sokolske ideje. Potom je brat prosvetar Sekula Pandurovič, recitovao pesmu »Plava grobnica« od Milutina Bojiča, na opšte zadovoljstvo i dopadanje uz dugotrajni aplauz. Iza ovoga diletanti su prikazali šaljivi pozorišni komad »Školski nadzornik« u jednom činu, od Koste Trifkovi-ča. Komad je za sve vreme trajanja iza-zivao buru smeha i veselosti. Svršetak komada pozdravljen je dugotrajnim zasluženim aplauzom. Za ovim je nastala igranka. Župa Karlovac GENERASKI STOL. — Dne 22 pr. m. održana je sednica PO ove čete, na kojoj je izvršeno konstituisanje PO. — Jednoglasno se PO ovako konstituira©: Pretsednik Joso Matešič, prosvetar potpretsednici Slavko Mohorič i Radi-voj Vucelič, tajnik Pero Matešič, zapis-ničar Radivoj Krcelič, novinar Joso Matešič, statistiear Pero Matešič, knjižničar Joso Matešič. Da bi sc prosvetni rad mogao odvijati nesmetano, izabrani su razni referenti. Referent za štarnpu i nov. ise-čke Joso Matešič, referent za trezve-nost i naraštaj i decu Brajkovič Zora, referent za zdravstvo Radivoj Vucelič, referent za tehnička pitanja Lukež Igo, referent za narodno prosvečivanje Slavko Mahorič, referent za pesmu i glazbu Pero Matešič. Pročitani su razni službeni raspisi i donešeni potrebni zaključci, Župa Ljubljana LJUBLJANA. — Izlet ljubljanskega sokolskega okrožja. Okrožno načel-ništvo priredi 10. maja (v slučaju slabega vremena 17. maja) tajni pešizlet. Izlet je namenjen članstvu in naraščaju in je zanje obvezen. Da ne bodo stroški preveliki, ker je okrožje zelo obširno in bi bile oddaljenejše edinice prizadete, sc bo izvršil izlet v dveh smereh. Samo vodniki bodo dobili pravočasno vsa potrebna navodila, članstvo pa sc bo pač moralo zaupati njihovemu varstvu. Vkljub prostosti, s katero bo zvezan izlet, mora vladati med izletniki sokolska disciplina. Obveznost izleta zahteva, da bo udeležba polnoštevilna. Zato morajo načelniki br. društev odkloniti vsa neumestna opravičila in privesti vse članstvo in naraščaj svojih društev. Vsi se morajo preskrbeti tudi z celodnevno prehrano. Bratje, sestre, deseti maj mora biti naš praznik! RIBNICA. — V društvu je začelo živahno delovanje vseh odsekov, kar kaže, da se društvo marljivo pripravlja na zlete. Med drugim so se vršili tudi društveni prednjački izpiti katerega ste položili sestri Juvane Rada in Ilc Angela. RIBNICA. — V nedeljo 22. aprila sc je vršila konferenca prosvetarjev dolenjskega prosvetnega okrožja. Izmed 21 edinic je bilo zastopanih na sestanku 7 cdinic in sicer 6 društev in 1 četa. Opravičeno je izostalo 5 edinic in sicer Grosuplje, Fara, Mozelj, Nova-sola in Stara cerkev. Konferenco je otvoril br. okrožni prosvetar bi je v uvodnem govoru pozdravil zbrane delegate med njimi tudi župnega prosvetarja br. Poharca, dalje predsednika sreske organizacije J. U. U. br. Kmeta, ravnatelja meščanske šole v Ribnici br. Trošta itd. nato je pa vsled odsotnosti br. staroste pozdravil zborovanje ki se je vršilo v sokolskem domu br. Ančik, z željo, da bi prva prosvetna konferenca našega okrožja rodila obilo uspeha. Br. okr. prosvetar Jos. Ivanc je podal nato obširno poročilo o stanju v okrožju med tem tudi statistično poročilo za mesec januar, februar in marc. Iz tromesečnega poročila posnemamo, da ima izmed 21 edinic okrožja le 9 edinic predpisane prosvetne odseke in sicer obstojajo pri 5 društvih in 4 četah. Prosv. odseke se bo osnovalo še pri dveh društvih in siccr v Grosupljem in Vel. Laščah obenem ko pri ostalih edinicah ni zadostnega števila članstva za osnov, samostojnih odsekov. Pravilno sestavljeni prosvetni odbori obstoja" jo pri štirih edinicah in sicer: v Ribnici, Kočevju, Sodražici in Novih selih. — Poverjenike za sokolski tisk ima 9 edinic. Dramske odseke ima 12 cdinic z 10 lastnimi odri obenem ko dve edi-nici uporabljajo šolske odre. Pevske odseke ima 8 edinic, godbene pa 4 edi-nice. Mesečno prosvet. poročilo za marc je poslalo 19 cdinic. Tekom meseca marca so se vršili 3 prednjački tečaji s 16 predavanji, katere je posečalo 90 tečajnikov'. Sokolski tisk se je v tem mesecu nekoliko izboljšal. Sokolske strokovne knjižnice štejejo sedaj 967 knjig z 77 čitatelji in 165 izdanimi knjigami, zabavne knjižnice pa 3098 z 296 čitatelji in 394 izdanimi knjigami. V marcu se je vršilo 5 sokolsko-idejnih, 1 zgodovinski, 2 tehnična, 3 zdravstvena ter 2 administrativna sokolska predavanja. Poleg tega tudi 1 drugo zgodovinsko, 1 narodno gospodarsko in 2 književna predavanja. Pri istih je bilo navzočih 417 članov, 38 naraščajnikov, 26 dece ter 720 drugih nečlanov. Govorov pred vrstami je bilo 16 sokolsko idejnih, 2 zgodovinska, 2 tehnična, 2 administrativna m 4 druga govora z 76 navzočimi člani, 67 naraščajniki in 160 dece. Vršil se je tudi 1 društveni ter 9 debatnih večerov, 13 po-zorišnih in 10 kino predstav, 2 koncerta ter 1 članski in 1 dečji izlet. Iz poročila in statistike okrožja je razvidno, da edinice točnejše poročajo vendar pa še ne tako kot bi bilo želeti. Ker so se edinice dolenjske skupine po večini izrekle, da ^vsled preod-daljcnosti in slabe železniške zveze ne morejo prisostvovati pri okr. konferencah vsled tega sc je sklenilo razdeliti okrožje v dve skupini in sicer dolenjsko, h kateri spadajo društva Grosuplje, Višnja gora, Št. Vid na Dol. ter Ivančna gorica. Sedež dolenjske skupine tvori društvo Grosuplje, ribniško-kočevske skupine pa društvo Ribnica. Nadzorništvo dolenjske skupine se poveri br. Lado Čuku iz društva Grosuplje. Konstituiral se je tudi okrožni prosvetni odbor akoravno pravila tega ne predvidevajo v prospeh prosvetnega dela pa je bilo to nujno potrebno. Poleg predsednika okr. prosvetnega odbora br. Ivanca se je pritegnilo v odbor br. Trošta, kot podpredsednika ter glasbenega referenta. Tajništvo in statistiko okrožja je prevzela* sestra M. Uh-lireva, referat za dramatiko br. Švajger in referat za predavanja br. Kadunc. Glede poslovanja sokolskih knjižnic je govoril br. Kmet nakar sc je sklenilo, naj bi bile sokolske knjižnice tudi za nečlane, torej javne, da se nudi prilika posluževanja dobrega štiva tudi ostalemu občinstvu. Br. župni prosvetar Poharc je podal pojasnilo glede sodelovanja učiteljstva, nato se je pa razpravljalo o okrožnem prosvetnem dnevu. Razpravljalo se je še o raznih predlogih edinic nakar je župni prosvetar br. Poharc poročal o poteku zbora župnih prosvetarjev v Novem Sadu. Pod točko slučajnosti se je res bratsko razpravljalo o bodočem prosvetnem delu v okrožju nakar je okrožni prosvetar br. Ivanc zaključil uspelo zborovanje prosvetarjev okrožja z željo, da bi sklepi konference rodili obilen sad za čim večji razvoj sokolske misli. MOZELJ — Dne 22 aprila održali su članovi naše jedinice priredbu u prosvetnom duhu. Na programu bila su izvedena dva igrokaza s poučnom tendencom i to od Engelberta Gangla »Trpini« i F. K. Finžgara »Vse naše«, a zatim su Članovi otpevali pesmu »Ob večerni uri«. Članovi Sokola, naravno sami diletanti, koji uopče prvi puta nastupaju na takovoj priredbi, istakli su se svojom glumom. Priredba če se valjda ponoviti, jer je interes za nju bio prevelik, a prostorije premalene da bi mogle primiti toliko gledalaca. — Ovakove priredbe mogu služiti samo na čast našoj sokolskoj radnici s. Chrobat i ostalim članovima. Župa Maribor JARENINA - PESNICA. — Letni nastop našega društva bo 21. maja 1934. na Pesnici za katerega se člani in deca prav pridno pripravljajo. Člani vadijo v dveh oddelkih, deca pa kar v 4 oddelkih. Vseh telovadcev skupaj imamo sedaj 149, na kar smo lahko ponosni. Vsa sosedna društva vabimo, da narede dne 21. maja pešizlet v lepo zeleno Pesniško dolino in se udeleže obenem našega nastopa. Vlakovne zveze na vse strani prav ugodne, vožnja pa stane iz Maribora do Pesnice samo 2 Din. KRIŽEVCI PRI LJUTOMERU. — Dramatični odsek sokolskega, društva nam je dne 15. aprila ob 18. uri zvečer vprizoril Charlejevo teto, burko v treh dejanjih. Pri tej burki sc je občinstvo res neprisiljeno zabavalo, kar je izrazilo z mogočnim smehom, ki je prekinjal delo igralcev na odru. Ulogc te burke so bile dobro razdeljene in tudi odlično izpeljane. Mnogo pa je pripomogla krasna scena, ter zunanjost igralcev. Obisk je bil zelo lep, kar je znak, da si je društvo že s prvo svojo igro pridobilo igralce, ki si jih je sedaj še bolj pritegnilo. Po igri se je razvila prijetna zabava. SV. DUH NA STARI GORI. — Sok. četa Sv. Duh na Stari gori je priredila dne 24. marca Meškovo dramo »Pri Hrastovih«, dne 15. aprila pa telovadno akademijo, ki jo je tudi po-setil zastopnik matičnega društva. Program je obsegal 18 točk ter je bil prav pester in zanimiv. Telovadne točke so bile izvedene zelo precizno. Z največjim navdušenjem pa je občinstvo sprejemalo pevske točke, ki so prav ubrano zvenele. Obžalujemo le, da sc je akademije udeležilo tako malo domačinov. Posetili pa so nas v prav lepem številu bratje in, sestre Sok. četo iz Male Nedelje ter br. in s. Sokolske čete od Sv. Jurija. SV. LENART V SLOV. GORICAH. — V dneh 8. in 15. aprila 1934. so se vršili pred izpitno komisijo našega Sokola društveni izpiti. Izpit so položili in bili priznani za pomočnike bratje in sestre: Rogi Franjo, Vajd Franjo, Brumen Mirko, Rozman Maks, Retzer Anton, Retzcr Franci, Berlisk Vilja, Horvat Janja, Vajd Dragica in Potrč Minka, vsi pripadniki našega Sokola. • i Župa Mostar OSKORUŠNO. — Naše društvo u zajednici s bračom i sestrama iz Po-tomja-Trpanj priredilo je dne 22 aprila durdevdanski uranak na t. zv. Krivoj Dolini. Tamo se je sakupio lep broj brače i sestara i gradanstva iz okolice. Prosvetar našeg društva održao je pri-godno predavanje. Isto tako govorila je o značenju dana i s. učiteljica iz Potomja. Iza sednice okružja, koja je tom prilikom održana, bio je nastup-Posle ručka nastavljeno je s narodnim kolinia i veselicom, da se nato brača i sestre povrate u svoje jedinice. TRPANJ. — Sokolsko društvo 11 Trpnju priredilo je svoj izlet sa svim kategorijama u Donju Vručicu i to na uskrsni ponedeljak 2 aprila. — U tom^ je selu nedavno osnovana sokolska četa. Kako jc bilo ugodno vreme ovoffl* sc je izletu u trpanjsku okolicu pridri1-žio znatan broj naših oduševljenih Sokolova i Sokoiica. Taj dan u 14 sati, Sokolska četa Donje Vručicc je u svojoj prostoriji priredila akademiju s o-ovim programom: Pozdravni govor,Što ga je održao prosvetar Sokolske čete i mesni župnik Don Anton Makljanic, koji je izabranim rečima poticao n^a' dost na učenje i zdravu ličnu izobraz-bu. Sledila je pozorišna igra u 2 čina »Teško neznalici«. To je ujedno pi'vl pokušaj, da sc u tom selu igra na p^' zorniei. lako pozorišna družina nije imala posebnih umetničkih pretcnzijai mladi početnici su odigrali svoje ulogc relativno vrlo spretno. Nakon igre deca rSokolskc čete odigrali pozdrav društvu i selu, a zatim je brat Franjo Glavina, starešina matičnog društva^11 Trpnju, govorio o uzgojnom radu Sokolstva na selu. Mala Sokoiica Lena Viličič je deklamovala dve pesme >>JU' goslaviji«, naraštajci su odigrali trojku> a ženska deca »Čergicu«. Svi učesnici; koliko mladi glumci, toliko sokolski vežbači pobrali su pohvalu publike, ko- * ja je živim pljeskanjem odobravala. Na koncu je akademija zaključena igrankom. Ova prva svečana zabava mlade Sokolske čete u Vručici morala je da svlada i neke smetnje izvesnih lica, ah se mora priznati, da je narod bio zado' voljan, i da je akademija bila zakljU' čena krasnim uspehom. Župa Novo mesto MOKRONOG. — Naš Sokol je v dneh 21. in 22. aprila 1934. spravil na oder mladinsko igro »Žaromil« v režiji br. star. Pavla Herbsta. Igro poživlja petje in rajalni nastop vil, škratov in veternic s spremljajočo godbo. Skrbno premišljena, na novo preurejena scenerija je mnogo pripomogla h končnemu v vsem zadovoljivemu uspehu. Ra' zen enega člana in dveh članic sta sodelovala deca in naraščaj, ki sta P°' novno pokazala, da sta pod veščo rokp br. režiserja pač kos svoji težki nalogi-Dvorana je bila polna odraslih, posebno mnogo pa je bilo otrok. Pokazalo se je, da so tudi mladinske igre priljubljene in zažcljene. V nedeljo je P*1' sostvovala igri njena avtorica s. Ruža' Petelinova. Po pozdravu br. staroste j1 je Žaromil poklonil šopek. ŠT. PETER PRI NOVEM MESTU. — V nedeljo dne 22. aprila je otvoril' naša še mlada četa svoj oder v šolski telovadnici. Ob tej priliki nas je ponovno navdušila naša deca, ki je svoje pros.te vaje izvedla z vso popolnostjo-Tudi člani Sokoli so v igri »Trije ptički« pokazali svojo pridnost in navdušenje. Kot začetniki na odru so sc prav dobro odrezali. Publika je bila zadovoljna in je v precejšnjem številu po-setila našo prireditev. Tudi br. župni načelnik Fapež nas je ob tej priliki ( obiskal. Župa Sarajevo VAREŠ. — Prednjački tečaj. Od 3 do 12 aprila 1934 g. održan je prednjački tečaj Sokolskog društva u Va; rešu. Tečaj je pohadalo 12 članova i J članica. Sokolska župa u Sarajevu odredila je za vodu tečaja br. Ilazimd Tafru. Tečajci radili su neprekidno svaki dan. Tečaj je uspeo. Članovi su ovim radom stekli lepu spre mu i volju za dalji i uspešniji rad u Sokolstvu. Tečaj je završen debatskom večeri i predavanjem: »Promicanje Sokolstva u ovim krajevima«. Jedan član uprave Sokol; društva u Varešu zahvalio je br. Tafri na radu. GORNJI VAKUF. — U nedelju 22 aprila 1934 priredila je Sokolska četa u Gornjem Vakufu vrlo uspeo javni čas. Ova je sokolska priredba bila vrlo lepo posečena, kako od gradana i se-ljaka, tako i naročito od brače iz Bugojna. Prisutne je pozdravio br. dr. Mate Zečevič. Vatrogasna muzika svirala je himnu. Potom su počele vežbe. Pod-mladak i naraštajci izveli su sve vežbe na veliko zadovoljstvo prisutnih. Iz j* toga nastupa članstvo. Dosciplina 1 ozbiljnost u radu osečala se svugde, što daje garancije za napredak Sokol' sva u Gornjem Vakufu. Na kraju je govorio starešina ma* tičnog društva u Bugojnu br. Ahmed Sadikovič. Br. starešina je izneo u svom govoru važnost Sokolstva za narod, rađ Sokola u mestu i javno pohvalio četu za njen uspeh. Naročito je podvuka0 važnost sok. sleta u Sarajevu. Vatrogasna muzika je sve vreme zabavlja"* goste i posctiocc. IZ KIASIH 2UPA DMJSUVAitETA tupa Sušah: - Hjjreka . KAKAR._— u poslednje vreme o-ai se vrlo živ rad u našem Sokolskom u koji se razvio naroeito preko ^V£tnog odbora. Ova velika delat-. Ma<>gla se razviti ne .gamo blago-edf001. Vrednim članovima prosvetnog r i°ra> V££ i složnom i dogovornom u s tehniekim zborom. Društveni 'rosvctar je putem poSela s raznim ka-n A ГУал?а’ na debatnim skupovima, i banjem sednica tehničkog zbora, niim° SV.U a.kciji! za što tesnijo sarad-odbora n^° 'zrncdu icdn°6 ' drugog , ‘ a Predlog prosvetnog odbora u u nieseca rn.arta priredeno je selo Spl.fanovc, vežbaee i upravni odbor. kntcUSU Pr*sustvovali i svi članovi So-šfno Pevačkog Imra. Starešina na-sv5 nd.rustva br- Jelenčie pozdravit* je i'S.ldne Posle čega je brat prosve-0(ln° Ž-a° Predavanje »O sokolskom Ve7 Su ’ oslovljavanje«. Zatim u ne-liu °m razS?voru, spontanom vese-I), ' nekoliko lepih pesama našeg nočiL zbora selo je trajalo do pola vcrV^iv' J9 aPr‘la održano je debatno njo..' Renatu o temi »Prosvetni i teh-dio -0Г!|ап! kao vaspitači sokolski«, vo-kolikC uštvcni prosvetar brat Savič. debaf° ,e .dltc.resovanja vladalo za ovu što '1aj ,°‘ЈС se može videti pa tome broii.U dC članovi odazvali u velikom eiDim’n, fat Pro.svctar Je u jednom is-Posk? ^voru ’znco postavljeno temu, jL> *„„УеАа Je nastala živa debata, koja JL bajala skoro sat i pol. edbor*10^ aprda Priredio je prosvetni bm ° za naraštaj. Za tu priredbu fioVor SVetar doc,clio j° nekoliko na-•h odr^ pamim naraštaj cima, koji su je n„ • pred svojim drugovima, Ova našea^!'3 uvedena u cdjn navikavanja rac| anstva na samostalan prosvetni Sko ?RJŽANE - BELGRAD. - Sokolje . rustv° Grižane - Bclgrad priredilo 0sndana 2 aprila 1934 u prostorijama dem-ne škole u Grižanima svoju aka-сеца ’ koja jc bila vrlo dobro pose- eov^^ademiju Је otvorio pozdravnim s 'or°m starešina br. Ivo Knez. Posle zdrava starešine deklamovao je Ba- PeL n4 UCCnik JV r’ “n«''- škole, Pesn u »Ja sam Soko« kojom je na bin n Hr01ZVC0 veliki utisak i zato м^Га 1 bomim aplauzom. sve , a samoj akademiji sudelot 'ale su nju n um clanstva- Naročitu paž-žensi ar,publtku Privukla su muška i ’2vedPr,- Sa s.v°jim harmonično lepo Pok)za!lm Prosti5n vežbama. Lep uspeh dom,-, • .su,,narastajke, a upravo su bili vežh. llral.uei članovi vežbači s prostim aina i vežbama na spravama »m »s“kSU“ k Zavr&na bratNTaSVkŠetku,izrekao je okr- načelnik što i - vr,10 PovotjPu kritiku, na- KneJ n J,c zahvalio starešina br. Ivo M akademije nastavio se ples. čan ralni i materijalni uspeh odli- F. P. šle *?R™ICA. kJ decembru pro-8tv„™c Pretvoreno je Sokolsko društvi n огеп1,сТ' u četu 11 sastavu dru-Pehat i SP-ICi' degradacije bio je glavkh- i ?^a odbora. Na drugoj 0vo skupstmi održanoj 4 februara četP. . 'ne izabrat jc sledeči odbor fiimk st?resina: Z. Rosandič, direktor Orl- aZ,JC’ zamenik starešine: Bogdan nn 'Cj tngovac, načelnik: Vaso Žigič, fes« Ai taJn'k: Belizar Vranič, pro-čin blagajnik: Đuro Ninkovič, sreski novnilc, prosvetar: Danilo Milanovič, Pr°iesor. da ^ovi se odbor odmah pri izboru re2ultatc0Sa0 ' Cl° Sacla postifiao Јере 5 s P s°kolani radi se dnevno po 4 do vežh ježbaju sve kategorije sletske nost ' acclmk zdušno vrši svoju duž- po i * r°svetni odbor je organizovan « vodstvom prosvetara i izvršio je mmum rada propisanog od župnog Su ,Svctnog odbora u celosti. Održana Па i •a pr°Pagandna izleta u okolicu, nn« jima Је seljački svet iz okolice ČeVpZIlat sa Sokolstvom i radom naše Vft,i - Osnovan je i pozorišni otsek pod nDr m brata S- Sulika, šefa Poreskc a,VC- Isto je tako osnovan i glazbeni Vest • m °ЈЛ yoc,i brat. V- Oklobdžija, i . K) skolski nadzornik, a ima pevački Vriri-tlJ raški zbor. Tamburaški zbor 0(h brat Milanovič. ra . Marljiv rad celog upravnog odboje rt rad Ч P°jedinim sekcijama došao 0drž° '?,razaja jia priredbama naše čete rCrtBanih ^ aprila o. g. Posle podne pri- vczbi i vežbi na spravama. Vežbe ratio sokolski tamburaški zbor. juj Mavcčer je održana zabava na ko-zb0rC Sudcj°vao pevački i tamburaški Zorij aa po tri tačke programa, a po- rertp . ^ aprua o. g. rosie podne pri stjL na je. ,iavna vežba s 12 tačaka pro jc V£žbi i vežbi na spravama. Vi pvatio sokolski tamburaški zbor. j Oj zbc cUo*m' ?.bsck je s lepim uspehom svla-v°lie °rr°.v,u ^krdiju: »Liječnik proti v‘še e‘, Ус Јс ovo sprcmljeno za nešto UsDel? ^rdeset dana, što postignuti fedb bpjučava. Iako se za ove pri-jc j,« 111Je točio alkoholno piče zabava čeri« ? Pada sve animirana, te je ste-ЧчИетУ0’ da j° °siguran uspeh i niOra|n- m Priredbama, a naročito Mesto 50 članova, koliko je bilo na kraju 1933 godine, sadanje stanje našeg članstva je sledeče: 34 vežbača, 11 starijih vežbača, 10 članica-vežbači-ca, 7 naraštajki, 11 naraštajaca, 26 muš-ke i 22 ženske dece. Pomažučih članova ima 40. Radj razgranatog posla proširen je odbor sa još dva člana osim pročelnika pozorišnog i glazbenog otseka i to: za načelnicu izabrana je sestra Marika Ivanovič, a za zamenika tajnika brat Uroš Žigič, sreski zvaničnik. KRALJEVIČA. — Sve kategorije našega društva marljivo se spremaju za slet u Sarajevu i Zagrebu, za župsku javnu vežbu, kao i za okružni slet, koj: čo se početkom jula održati u Kraljeviči. Naše je društvo u martu posetilo lutkarsko pozorište iz Sušaka, pa se je našoj deci pružila lepa zabava. U aprilu priredili smo dva propagandna izleta u o-bližnju Šmriku i Ba-karac, gde je novoosnovana četa. U obim mestima davalo j c naše društvo akademiju na kojoj su nastupale sve kategorije, a prihod od toga dali smo bratskoj četi i čitaonici u Šmriki. Brat prosvetar Kaponi održao je u jednom i drugom mestu prigodna predavanja o širenju Sokolstva i o njegovom zna-čenju za ceo naš narod, za našu bu-dučnost. 30 aprila proslavili smo pomen Zranjskim i Frankopanima tako što smo svi prisustvovali svečanoj misi. a uveče priredilo je naše društvo u soko lani prigodno predavanje, deklamacije i pozorišni komad »Naši mučenici«. _ U vezi s odlaskom nekoje brače u vojsku priredili smo 28 aprila uspelo selo, na kome je br. prosvetar u ime društva oprostio se od brače, koja po-Iaze vojsku i istakao, kako je u slobod, noj otadžbini čast biti vojnikom. U vezi zaključka društvenih načelnika okružja iči če se na đurđevdanski uranak u okolicu, na kojem če prisu-stvovati brača i sestre čitavog okružja a i naša dična vojska, gde če se prisut-nima održati prigodno predavanje o značenju toga narodnog praznika. M. Ž.upa Šibenik - Z.a&ar MURTER. — »Jugoslov. skup« iz obližnjeg sela Pirovca pozvao je našu diletantsku sekciju da kod njih priredi jednu zabavu. Naša se jc sekcija rado odazvala bratskom pozivu i odr-žala u pomenutom selu priredbu na dan Sv. Jurja, zaštitnika sela Perovca. Zabava jc održana dne 23 aprila u dupkom punoj dvorani, gde su se oku-pili brojni prijatelji Sokolstva. Zabava je u svakom pogledu uspela odlično i, nadamo se, da čemo se naskoro ponovno sastati s bračom našom iz sela Pi-rovci, da se još jednom nademo u bratskom kolu s našim dragim piro-vačkim seljacima. PRVIĆ-LUKA. Sok. četa u Prvič Luci podigla je novu pozornicu, koju su s puno požrtvovanja i materijalnih žrtava sagradili sami članovi uz pripo moč i nekih članova. Svečani otvor nove pozornice bio je dana 1 aprila ove godine s ovim programom. 1) Pozdrav starešine čete br. Frlekina Tomc. 2) O pozorišnim pretstavama i njihovoj važ nosti govorio je br. Gaberjevčič Josip. 3) Deklamacija sok. pesama. 4) »Diletanti«, lakrdija u jednom činu, od St. JVliletiča. 5) »Dugme«, šala u jednom činu, od br. Nušiča. Postignuti uspeh nadmašio je sva-ko očekivanje. I moralno i materij alno uspeh je zavidan. Školska dvorana, u kojoj je nameštena pozornica, bila je dupkom puna. Isti se program s malim promena-ma davao po drugi put dana 8 aprila isto s vrlo lepim uspehom. Svi diletanti, večim delom zemljo-radnici i ribari, uložili su mnogo truda i nastojali da se užive u svojim uloga-ma, što im je i pošlo za rukom. Njihovim smo radom potpuno zadovoljni. Nadamo se, da če diletantska sekcija, koja pokazuje mnogo volje, mara i požrtvovnosti, i u buduče dati lepe zabave našim članovima. Ž.upa Tuzla LUKAVAC. — U subotu 21 aprila priredio je Pozorišni otsek našeg Sokolskog društva svoje prvo pozo-rišno veče sa sledečim programom: 1) O pozorištu, govorio zamenik prosvetara brat Jankovič Aleksandar. 2) »Običan čovek«, komedija u 3 čina, od Branislava Nušiča, koji su izvodila brača i sestre. Režiju su vodili sestra Hlinička Manja i brat Jankovič Aco. Program ove društvene priredbe potpuno je uspeo, a članstvo našeg društva bilo je vrlo zadovoljno s iz-vedbom svih uloga. Kako je ovaj prosvetni rad naišao na dobar prijem kod članstva, to če pozorišni otsek nastaviti s pozorišnim radom birajuči dela naših najboljih pi-saca. KREKA. — Osnivanje čete u Lju-bačama. Program sokolskog rada na selu, koji je u ovom društvu utvrđen još prc četiri godine, provodi se sistematski, lagano i sigurno. Od 8 četa ovog društva samo jedna četa ne radi, sve druge čete rade, a ima ih, koje su u radu postigle dobre rezultate. Pa u koliko je u prvo vreme društvo osvajalo sela i sokolsku misao nametalo selu, u toliko se danas ta misao sama širi po susednim selima, koja žele da imaju četu i da svoju omladinu vaspi-tavaju po sokolskim mačelima u duhu bratske ljubavi i medusobne sloge. Tako su seljaci sela Ljubače Morančani uz pomoč funkcionera čete Husina i svog župnika velečasnog go-spodina i brata Ante Dujmušiča izvršili sve predradnje za osnivanje čete u svom selu. Osnivačku skupštinu zakazali su za 27 aprila 1934 god. na dan sv. Jurja, crkvene slave u. Morančanima. Sokolsku župu i naše društvo na ovoj osnivačkoj skupštini zastupao je brat Vojislav Vukanovič, a upravnu vlast stari sokolski radnik brat Bora Aleksič, sreski načelnik iz Tuzle. Na obronku ispod crkve, kraj izvora zvanog Bašinac dočekale su obe čete Husina i Ljubače braču delegate. Ovom dočeku bilo je prisutno oko 200 postrojenih Sokola i školska deca osn. škole u Morančanima sa svojom uči-teljicom sestrom Dretar. Po izvršenom pozdravu uputila se je velika povorka sa zastavama na čelu crkvi gde se služila sveta misa. Nakon mise održana je pred crkvom osnivačka skupština, koju je otvorio brat Mato Pavlovič, starešina čete Husina. Ispred župe i društva pozdravio je članstvo nove čete brat Vukanovič i objasnio im cilj Sokolstva i njegovu zadaču na selu, a brat Aleksič je održao vrlo lek patriotski govor prilikom koga je došlo do spontanih manifestacija Kralju i Otadžbini. Iza ovog izvršen je upis članova u novu četu, pa ih se je upisalo u svemu 80, od toga 35 vežbača i 75 dece, te je izabrana uprava čete sa bratom Markom Kovačevičem, koja je odmah položila zavet. Uvidevši iskreno oduševljenjc o-vih dobrih seljaka za Sokolstvo brat Bora Aleksič izjavio je, da če novoj četi pokloniti zastavu, što je seljake obradovalo. Iza ovog osnivačka skupština je zaključena, a braeu delegate župe i starešinu čete Husina pozvao je žup-nik br. Ante Dujmušič u svoj dom na ručak, gde su bili još župnici iz Lukavca i Tuzle. prijatnom raspoloženju u kuči ovog čestitog župnika i domačina, koji j c sokolsko j stvari u svakom pogledu išao na ruku, ostali su delegati župe sve do predveče razgovarajuči o prilikama u našim selima i njegovim potrebama. Tako je izvršeno osnivanje nove Sokolske čete u Ljubačama, koja pokazuje mnogo ljubavi i volje za sokolsku misao. RAŽLJEVO. — Osvečenje zastave. Da bi rad bio još bolji, ova četa rešila je da ima i svoj vidni i sveti znak t. j. svoju zastavu. Zato je ova četa poslala svoje delegate na 9 aprila starešini Sok. društva iz Brčkog bratu Miloradu Kostiču, kojega su pozvali za kuma čete. Brat Kostič, poznati i oda-ni Soko, primio je delegate sa zadovoljstvom i veseljem, što dokazuje i svojim plemenitim gestom darujuči zastavu mladoj četi. koju če uručiti na dan osvečenja. Osvečenje zastave obaviče se na najsvečaniji način na dan 28 maja ove godine. Uprava čete izabrala je svoj odbor, koji če se brinuti o osvečenja. pnpremi iupa Varaždin ČAKOVEC. — Osnivanje Sokolske čete Puščine. Osnivanje Sokolske čete Puščine obavilo se dne 22 aprila 1934. Upisalo se: ženske dece 29, mu-ške dece 31, muških članova 26, ženskih članova 10. Od strane matienog društva Čakovec prisustvovao je kao delegat br. Miroslav Iskra. Skupštinu je otvorio br. Zuber Dragan, mesni učitelj, koji je lepim i kičenim govorom govorio sakupljenoj brači i meštanima svrhu i korist Sokolstva. Zatim predaje brat Zuber Dragan reč bratu delegatu Miroslavu Iskri, koji je lepim oduljim govorom sakupljenom narodu razložio korist Sokolstva. Svi prisutni pažljivo su saslušali njegov govor i nagradili ga s burnim »Zdravo!« Zatim se prešlo na izbor nove uprave, koja je izabrana jcdnoglasno kako sledi: starešina brat Ferlin Antun, zamenik starešine brat Stefuli V. Duro, tajnik brat Petran Josip, blagajnik brat Marcius Ivan. načelnik brat Zuber Dragan, načelnica sestra Zuber Adela, zamenik načelnika brat Karlovič Vinko, zamenica načelnice sestra Podgorelec Dragica, prosvetar brat Zuber Dragan, statističar brat Karlovič Vinko, gospodar brat Štefulj Aleksandar. Odbornici br. Novak Ivan i Fcgeš Ivan. Rcvizori br. Podgorelec Marijan i Sletrelj I. Duro. Na predlog brata Zubera ustanov-Ijuje se članarina za članove vežbače Din 0.50, za nevežbače Din 1.—. Nakon toga ustaje brat Zuber Dragan i zahvaljuje lepim rečima bratu delegatu Miroslavu Iskri i svima prisutnima. Narod sa Sokolima nakon završene konstituirajuče skupštine otišao je sa Društva in člani! Predno si nabavite sokolske slavnostne in telovadne kroje za pokrajinska zleta v Sarajevu in Zagrebu, zahtevajte cenik in vzorce od jr* шт\ ■ m miiitdSs TOVABnA • PERILA ■ 1П - OBLEK Cel/e ši. 44 Slavnostni kroji se po meri izdelujejo v lastni tovarni. 100-2 glazbom kroz selo manifestujuči za sokolsku ideju. Nakon te povorke razi-šao se narod i Sokoli svojim kučama svesni svoje velike zadače. P. J. MURSKO SREDIŠČE. — Naše društvo priredilo je dne 29 aprila o. g. u spomen mučeničke smrti Petra Zrinjskoga i Krste Frankopana u svom novom Sokolskom domu akademiju s nastupom članova, muškog i ženskog naraštaja te muške i ženske dece. Sve su te kategorije vežbale ovo-godišnjc sletske proste vežbe. K tomu su naraštajke pevajuči izvele par narodnih plesova, a muški i ženski naraštaj igru u natecanju s loptama. Na-stupiše još i muška deca vežbajuči s puškama. Sve su vežbe izvedene skladno i precizno. I naraštajska je vrsta svojim nastupom na vratilu pokazala svoj odličan napredak i požela mnogo pljeska i odobravanja publike, koja je sasvim napunila veliku dvoranu Sokolskog doma. Na početku akademije bejaše na pozorniei prikazana živa slika: sve kategorije vežbača spremne na obranu, muška deca s napercnim puškama spreda. Iza sokolske himne društveni je prosvetar brat Siladi u kratkom govoru prikazao zašto Sokoli slave uspomenu na tragični dan 3(1 aprila 1671. Sokolsku jc himnu lepo i skladno otpevao dvoglasno zbor od 60 dečaka i devojčica pod oštrim ravnanjem maloga Sokoliča Biščana. Taj je zbor otpevao i sokolske pesme »So kolova mi smo roda«, »Sokolič sam mladani« i poputnicu »Na vojsku, vitezi zibrani« uz svcopče odušcvljeno povladivanjc. Tom je akademijom ovo društvo na našoj severnoj granici — Sokolski dom jc par metara udaljen od Mure — dokazalo ponovno da spada medu naj bolja društva Sokolske župe Varaždin. D. VRATIŠINEC. — Sokolska četa u Vratišincu gostovala je dne 22 aprila s pretstavom Janka_ Jurkoviča: »Ku-movanje« u mestu Štrigovi. Prctstava se održala u školi. Sve uloge bile su dobro odigrane i zadovoljile publiku, koja je s pljeskom odobravala nastup diletanata. Prisutno je bilo oko 80 gledalaca Uspeh prctstava je dobar i materija-lan i moralan. Ovom prilikom moramo istači lep gest bratskog društva Štri-gove, koja nam je u svemu išla na ruku. M. 2. VARAŽDIN. — Naraštajski otsek Sokolskog društva Varaždin priredio je u nedelju dne 29 aprila posle podne u spomen mučeničke smrti Petra Zrinjskoga i Krste Frankopana selo, na kojem su nastupile kategorije muškog i ženskog naraštaja, te muške i ženske dece. Premda su sve vežbe, i proste i na spravama, bile odlično izvedene, sviđeše se publici, koja se sa-kupila u velikom broju, osobito vežbe s venčičima (ženska deca), ritmička »Osmica« (ženski naraštaj s gradanske ske škole) te vežbe na visokim ručama (stariji muški naraštaj). Lepo spomen-slovo o Zrinjskim i Frankopanima održao je naraštajac br. Krnoul. Naraštajski je otsek tim selom ponovno dokazao svoj lepi, stalni napredak. Bilo bi, medutim, poželjno, da se na sledečem selu pokaže ikojom točkom programa ona svestranost odgoja, koju Tirševa načela i traže. Sadašnje vodstvo naraštajskog otseka je u vrlo dobrim rukama, pa če umeti sigurno u buduče, da u program sela uvrsti i koju muzičku točku. V. D. Ž.upa Vel. Bečkerek GUDURICA. — Inicijativom pret-sednika Mesnog odbora Crvenog krsta i člana upravnog odbora Sokolske čete rezervnog potpukovnika brata Ver-nera, društveni Iekar brat dr. Žarko Pavlov uz sudelovanje privatnog le-kara dr. Veltera, održao je u Gudu-rici od 1 III do 15 IV 1934 g. samaritanski tečaj za članove Sokolske i Va-trogasne čete. Od strane Sokolske čete pohadalo jc 5 vežbača i svi su položili ispit s »odličnim« uspehom. “tupa Zagreb KRAPINA. — Po odluci Sokolske župe Zagreb, a na zamolbu sokolskih jedinica Zagorsko« sokolskog okružja, napose Sokolskog društva Krapina, održače se dana 24 juna o. g. u Krapini slet zagorskog i severnog dela zagre-bačkog sokolskog okružja uz sudelovanje obližnjih sokolskih jedinica varaždinske i celjske sokolske župe. Po području, koje če na tom sletu sudelovati, biče on manifestacija sokolske snage, napose snage sokolskog sela Hrvatskog Zagorja. Podjedno če taj slet poslužiti kao poslednja pvegledba spreme jedinica tog dela pomenutih župa za veliki nastup na zagrebačkom sletu. Zato bi se ovaj slet imao uvrstiti u sletske svečanosti zagrebačkog sleta. Tom če se zgodom izvršiti svečano otvorenje od Saveza SKJ za iznos od 210.000 Din otkupljenog i za iznos od 130.000 Din dogotovljenog i adaptira-nog Sokolskog doma Ljudevita Gaja, tog največeg doma zagrebačke sokolske župe. Akcija za podignuče tog doma povedena je još 1909 god. pa on ovom zgodom slavi u neku ruku svoju 25 godišnjicu. Jednako če se na tom sletu obaviti razviee novog društvenog barjaka, koji u narodnom vezu po naertima arhitekta Podhorskoga izrađuje poznati maj-stor Sajnovič iz Osekova kod Mosla-vine - PopovaČe. Kumstvo tom barjaku dobrohotno je primio ban Savske banovine br. dr. Ivo Perovič, koji če ve-rojatno lično t'om činu i sletu prism stvovati. Uoči sleta izvršiče se takmičenjc sokolskih četa matičnog društva kra-pinskoga. pa če pobedničkoj četi matično društvo darovati četnu zastavu, koju če izraditi Ženska sekcija Sokolskog društva u Krapini. Prema interesu, koji več dosada vlada u celom Hrv. Zagorju za ovaj slet izgleda, da če se na njem sabrati vrlo' velik broj sokolskih pripadnika, i da če on dati vernu sliku, kako je Sokolstvo duboko korenje zahvatilo po selima lepoga našeg Hrvatskog Zagorja. Relja. LIPIK. — Naš Soko priredio jc dne 14 aprila svoju uobičajenu pro-letnju akademiju u velikoj dvorani »Kursalona«. Več na nekoliko dana počelo se s pripremama i dekoracijom dvorane, koja je bila itako divno ukrašena, kao nikad do sada. Program sastojao se je iz sledečih tačaka: 1) »Sokolski pozdrav«, muški zbor pev. sekcije. 2) »Igranke«, ženska i muška deca. 3) »Oslobodenjc Istre«, ženska i muška deca. 4) »Pod oknom«, muški zbor pev. sekcije. 5) »Popuhnil je tihi vetar«, ženski nara staj. 6) »Proste vežbe«, muški naraštaj. 7) »O more duboko«, članice. 8) »Veče na školju«, članovi. 9) »Sokolska pesma«, muški zbor pev. sekcije. Izvan programa odvežbala je jedna vrsta na ručama skup prostih vežbi, koju je uvežbao i predvodio vrlo po-žrtvovni brat Dasovič Slavko — »Ame-rikanac«. Sve tačke izvedene su odlično i precizno i nagradenc su burnim aplauzom. Društvo namerava posetiti ovogo-dišnje sletove u Sarajevu i Zagrebu, pa če u tu svrhu prirediti u toku ovc sezone još nekoliko akademija i jednu javnu vežbu. ZAGREB III. — Naše društvo priredilo jc u nedelju 22 aprila ’-let na Sljeme. Svcga je došlo na Sljeme oko 100 pripadnika društva, da u prirodi kroz čitav dan uživaju sveži zrak i da se okrepe za daljni rad. U nedelju dne 29 aprila priredio je prosvetni odbor društva pomoču svog pozorišnog otseka dobro uspeli nastup pod naslovom »Naša Istra«. U Sokolskom društvu Zagreb III učlanjen je veoma veliki broj one naše brače, koji su izbegli iz krajeva preko grani-ce. Svrha je priredbi bila, da medu nama utvrdi i ojača misao na one kra-jeve, koji danas pafe i koji muku mu- Str. 8 God. IV — br. 19 če stoga, jer su dušom i srcem jugo-slovenski. Priredbu je otvorio u ime starešine prvi zamenik načelnika brat Л1е-ear, te pozdravio sve prisutne. Nakon pozdrava odmah je otvoren raspored, koji je bio priiično bogat. Nastupili su naraštajci, naraštajke. deca i članovi s deklamacijama, recitacijama, dijalo-zima, te kratkim pozorišnim komaili-ma u vezanom govoru. Veoma se svi-dao dijalog »Jugoslavija i Istra«, nadalje deklamacija »Nad izgubljenim rajevima«. koju je vatreno iznesao brat načelnik Pajalič, a napokon dijalog dvoiice brače, koji napuštaju u ose-eaju da ih domovina treba svoje lične razmirice i svade te se u bratskoj Iju-bavi zagrle. Predavanje o »Istri nekada i sada« održao je član društva »Istra« dr. Kajin veoma iscrpno i temeljito. Bilo bi poželjno da ta temeljita študija izade štampana u našim listovima, prinaša-juer koristi i na taj način. Glavni pozorišni komad »Nada Istre« Klonimira škalka, odigran je dosta dobro. Svršetkom priredbe- zahvalio se društveni prosvetar brat inž. Anžlovar svim saradnicima, te pozvao ih da ne zaborave one krajeve preko. U taj se čas otvorio zastor i pokazaia se velika zemljopisna karta zarobljenih krajeva. »Naša je Istra! Naš je Trst! Naša je Gorica! Naša je Rijeka! Svi su ovi krajevi naši!« Time je zaključio brat prosvetar priredbu, a njegove su reči primljene burom oduševljenih poklika našoj brači iz onih krajeva, i našim zemljama, kojima se ponosimo. V. M. A. Sokoli L Sdidice! Nabavljajte svečane i vježbače potrepštine za sletove, uz najjevtinije dnevne cijene kod brata G. HORVATEK, dobavljača Saveza S. K. J. Zagreb, Frattkoppnska ulica S Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož Tyrševa štev. 44 UČITELJSKA TISKARNA V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6 04-18 Klimi i*e/i vvirl- fic najSčUdnefie KUiARNAfT-Dill ЦЦ8ЦАШ РШШ1ИОУ*13 ■ШјЛИВОМАЖЖ ШШКвШШГ 96-19 TRGOVAČKA T1SKARA V. G. KRALJETA SUŠAK H Strosmajerova ulica 5 f TELEFON BROJ 2-22 Sokolske papuče, kao i ostale sporiske pribore Kupujte ko d »Negro« Zagreb — Iliča 19 'Гrazite cljenlk ! 3APRANSKA PLOVIDBA D. D. SUŠAK ^■■■■■Redovita parobrodska služba u svim pravcima jugoslavenskog primorja i Jadranskog Mora, za Dalmaciju, Albaniju i Grčku 3EVTINA TURISTIČKA PUTOVAN3A 10-11 dana za Dalmaciju i Grčku 6 dana za Dalmaciju Uključiv hranu i krevet na brodu udobni putnički parobrodi — dobra kuhinja — prvo k las n a podvorbe Tražite prospekte! g Upute daje Jadranska plovidba u Sušaku, sve njezine ^ agencije i svi veći putnički uredi u tu- i inozemstvu Siri/e so Kolšku šiampu: »Sokolski glasnik«, »Soko«, »Sokolsku prosvetu«, »Sokolsko selo«, »Sokolić« i »Našu radost«! tiare sekotske Јшџџ našoj nakladi izašle su sledeče nove sokolske knjige: B o k o J o s.: Pripovetke za sokolsku decu i naraštaj (sa slikama). — Cena 8 Din Milčinski Fran: Junaštvo, priča sa slikama — srpskohrvatski. —" Cena 5 Din Hebert G. -Trček: Šport zoper telesno vzgojo. — Cena 10 Dio Sajovic - Trček: Priprave za vaditeljske izpite (sa slikama). —' Cena 18 Din Schmidt - Pichler: Fiziologija telesnog vežbanja (sa slikama). —' Cena 35 Din ; V , S u 1 c e : 'ЛМ Sokolski sustav telovežbe, drugo izdanje. — Cena 55 Din U štampi: Dr. Vaniček - Drenik: Baton i boks •H-1U $аШбк& НиШт LJUBLJANA, NARODNI DO M Telefon 25-43 • Račun poštanske štedionice Ljubljana 13.831 Započell smo sa tzradom sokolskih pelerina Ove su pelerine izradjene po propisanom kroju iz našeg poznatog patentiranog nepromočivog hubertus sukna. U sporazumu sa Savezom Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu, dajemo svakome članu Sokola kod kupnje ove pelerine u našim prodavaonicama 10% popusta. Da uzmognemo ovaj popust obračunati s našim prodavaonicama, izdali smo posebne rabatne karte, koje se imadu kod kupnje izručiti poslovodji prodavaonice. Umoljavamo najuljudnije cij. sokolska društva i čete za obavijest, koliko rabatnih karata potrebuju za njihove članove, da ih uzmognemo odmah po prijemu obavijesti priposlati. HVAR ODIJELA Tekstilna industrija d. d. Varaždin Izdale Savci Sokola Krallevine Jugoslavije (E. G angl) • Glavni I odgovorni urednik Slfepan Čelar t Ureduje Redakcijski olsek • Tiska Učiteljska tiskarna (prelslavnik Franc« Šlrukelj); svi u ljubljeni