KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 23 (3)
A
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 NOVEMBRA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14371
Universal Oil Products Company, Chicago, U- S. A.
Postupak za konverziju normalno gasovit.h ugljovodonika.
Prijava od 28 januara 1937.	Važi ođ 1 maja 1938.
Ovaj se pronalazak odnosi na konverziju normalno gasovitih ugljovodonika, obuhvatajući tu bitno one, sa tri ili četiri ugljenikova atoma, a naročito se odnosi na konverziju propansko-butanske frakcije mešavine gasovitih ugljovodonika, kao na primer, prirodni gas, gasovite mešavine, koje se uzgredno proizvode pri primarnoj destilaciji sirovih petroleuma i postojanih gasova proizvedenih pri postupcima za krakiranje teških ugljovodoničnih ulja. Izraz »propansko-butanska« frakcija zamišlja se da obuhvata i frakcije odgovarajućih olefina (propilena i butilena), koji sačinjavaju promenjivu proporciju u kraki ranim gasovima. Isto se tako zamišlja da obuhvata i frakcije, koje se proizvode u stabilizatorskim uređajima, koji rade bilo sa normalnim frakcijama, ili sa krakira-nim gazolinima, koji imaju približno isti sastav kao i propansko-butanske mešavine, mada im opseg tačke ključanja može biti nešto širi u ovim slučajevima, i to zbog grubog frakcioniranja. Mogu, na primer, sadržavati male procente niže ključajućih članova takvih grupa kao što su etanska ili metanska, pa čak i članove viših tačaka ključanja, kao što je pentanska grupa. Pen-tani i amileni, koji pretstavljaju ugljovo-donike sa pet ugljenikovih atoma, nisu škodljivi u materijalu za preradu po ovom pronalasku, ali je poželjnije da metan i etan nisu prisutni, ili da ih ima samo u vrlo malenim količinama, pošto su oni škodljivi za postupak, kao što će to biti izloženo docnije u ovom opisu.
Izričitije izraženo, ovaj se pronalazak bavi naročito pirolitičkim postupkom ža efikasno kovertovanje propano-butanske
frakcije u komercijalne proizvode vrlo dobrog »bezudarnog« gazolina, te ograničavajući uslovi za rad, koji osiguravaju da se postigne optimalna konverzija u željene gaziolinske tečnosti, jesu naročita odlika ovog pronalaska i postupka.
Ugljovodonične frakcije, koje služe kao izvorni materijal za obradu prema ovom pronalasku, jesu suviše lake, da bi se mogle mešati sa gazolinom iznad izve-snih granica. Takode i ukupne količine gasova, koje se proizvode u postupku za rafiniranje petroleuma (nafte) obuhtavajući tu i krakiranje, vrlo su velike, tako da se, sa tačke gledišta rafinerija, imaju smatrati kao nekorisni i neželjeni proizvodi, pošto se, s obzirom na potrebe u gorivu, proizvode u daleko većim kolčinama, nego što je potrebno za izvođenje postupka kraki-ranja, pa često i preko potrebe za zagre-vanjem svih destilacionih postrojenja rafinerije. Pri tome, u mnogim slučajevima za te celji se može nabaviti mnogo jeftinije i niže vrednosti gorivo.
Korisnija primena tih propano-butan-skih frakcija jeste, prema tome, stvar od prilične važnosti i ovaj je pronalazak veliko poboljšanje i napredak na tome polju.
U jednom svome specifičnom izvođenju, ovaj se pronalazak sastoji u tome, što se mešavine ugljovodonika, koji su sastavljeni od 3 i 4 ugljenikova atoma, zagrevaju pod odabranim uslovima visoke temperature i pritiska, što se zagrejani proizvodi propuštaju kroz jednu proširenu reakci-onu zonu, u kojoj se oni održavaju na bitno postojanom pritisku i temperaturi za izvesno vreme, koje je potrebno da se dovrše željene konverzione i polimerišuće re-
Din. 20.
akcije, što se proizvodi konverzije podvrgavaju frakčioniranju pod smanjenim pritiskom, da se izdvoje postojani gasovi, sa-stojeći se poglavito od vodonika, metana, etana i etilena, koji se izdvajaju iz postupim, i što se izdvajaju srednje frakcije, koje se sastoje poglavito od ugljovodonika sa '3 i 4 ugljenikova atoma, i koji se zatim vraćaju natrag u zagrevajuću zonu, radi dalje konverzije, i što se izdvajaju tečnosti sa opsegom ključanja gazolina, koje sačinjavaju željeni proizvod ovog postupka.
Opseg i međusobni odnos vremena, •temperature, pritiska, itd., pod kojima se vrši proizvodnja gazolina od ugljovodonika sa 3 i 4 ugljenikova atoma, biće iz-neti u sledečem opisu niza radnih stupnjeva, koji su izloženi u vezi sa naročitim rasporedom postrojenja, koji je prikazan u priloženom šematičkom crtežu, na kome su međusobno povezani elementi pretstav-Ijeni konvencionalnim slikama u bočnom izgledu, koje nisu crtane ni prema kojoj razmeri.
Obraćajući se na taj crtež, ugljovodenični izvorni materijal, napred naznačene opšte prirede (koji će se u daljem tekstu kazivati kao »propansko-butanska mešavi-na«;) može se uvoditi u postrojenje kroz cev 1, u kojoj se nalazi slavina 2, i pumpa se pumpom 3 kroz cev 4, u kojoj je slavina 5, do naročito izgrađenog cevastog zagrevajućeg elementa 6, smeštenog u ložištu 7. Za vreme prolaza gasova kroz za-grevajući elemenat i kroz narednu reakci-onu zonu, međusobno povezani faktori temperature, pritiska i vremena, tako se regulišu, da se oko 50 do 80°/o po težini •prvobitnog punjenja, ponova javlja kao srednji proizvod za ponovnu obradu. Na-•deco je pri tome, da ako se vrši veći iznos konverzije pri pojedinačnom prolazu, ne samo da se krajni iznos tečnih gazolinskih ugljovodonika smanjuje, već se pojavljuju i nezgode sa stvaranjem ugljeuićkih depozita u zagrevajućem elementu, tako đa može nastupiti opasno pregrejavanje cevi, ako se ne predvide i ne praktikuju česti periodi mirovanja. Šta više, pravilnim reguli-sanjem radnih uslova, uz održavanje smanjene konverzije pri pojedinačnom prolazu, stvaranje teških katrana može se sko-• ro potpuno isključiti, tako da se ovi, ob čno nekorisni uzgredni proizvodi krakiranja, •ne proizvode. Ako se primeni još manji iznos konverzije pri pojedinačnom prolazu, nađeno je da postrojenje postaje suviše veliko za ekonomičan rad. Kao opšta pro-sečna vrednost, kada se radi sa propansko-butanskim mešavinama, koje se obično do-bijaju iz stabilizacionih postrojenja, proizvođenje 60% srednjeg proizvoda za po-
novno tretiranje, smatra se kao presečna cifra za najbolji krajnji rezultat.
Opseg temperature, koji se primenjuje na izlazu iz zagrevajućeg elementa jeste od 450u do 575° C, a u velikom broju slučajeva od 525° do 550° C, a pritisak se može menjati od približno 25 do 100 atmosfera mada, po pravilu, kada se ral sa običnijim vrstama propansko-butamske mešavine, 50 do 75 atmosfera daju najbolje rezultate u pogledu proizvodnje gazolina. Što .se tiče temperature, može se naznačiti da su niži opsezi poželjniji, kada gas u preradi, na primer, neki gas iz nekog postrojenja za krakiranje ulja, sadrži prilično veliki pro-cenat olefina, recimo od 30 do 40%, dok više temperature postižu poželjnija dejstva, kada je olefinski sadržaj izvornih gasova mah ili približno od 0 do 20% po za-preminskoj koncentraciji. Vreme, za koje se reakcione supstance održavaju pod tim Listovima temperature i pritiska, može ići od približno 40 do 120 sekundi, pri čemu je ovaj faktor nađen da se odnosi na olefinski sadržaj u gasnim proizvodima za ponovno tretiranje, pri ovoj konverziji, i o njemu će biti opširnije rečeno, kada se bude objašnjavao stupanj ponovnog pre-rađivanja.
Zagrejni proizvodi iz zagrevajućeg elementa 6 prolaze kroz prenosim cev 8, u kojoj se nalazi regulišuća slavina 9, i ulaze u reakcionu zonu 10 bez bitnog smanjenja u pritisku, sem malog difefrencijal-nog pada, koji nastaje usled trenja fluida u cevima. Reakcije i polimerizacije, koje se vrše u ovoj komori, jesu egzotermalne prirode, te se za najbolji rezultat, komora mora nešto malo ohladiti, da bi se održala optimalna polimerišuća temperatura za proizvođenje tečnosti sa opsegom tački ključanja slično gazolina, umesto da se stvaraju teži polimeri, koji imaju tačku ključanja i suviše visoku, da bi se movli mešati sa gazolinom. Rashlađivanje se može vršiti i regulisanim izlaganjem komore atmosferskim uticajima ili postavljanjem posrednih uređaja za izmenu toplote u komori, i to u obliku izvijuganih cevi, kroz koje se može, ako še žeii, pumpati ulazeće punjenje izvornog .materijala.
Proizvodi iz reakcione zone, koji sadrže stalne gasove, gazolin i male količine težih polimera, provodi se zatim kroz cev 11, koja sadrži jednu regulišuću slavinu 12, do komore 13, koja je tu postavljena da • služi u glavnom kao separator ža teže katrane, ako ih uopšte ima, koji se tu mogu staložiti i biti izdvojeni kroz cev 14, sna-bdevenu slavinom 15. Pritisak na slavini 12 najradije se nešto smanji i dovede na neku tačku i između 10 i 20 atmosfera, zaviseći
od relativnih količina pomenuta tri tipa proizvoda, naime, gasova sa dva ili manje ugljenikova atoma, srednjih proizvoda za ponovnu obradu koji se sastoje od jedi-njenja sa 3 i 4 ugljenikova atoma, i gazo-linskih ugljovodonika. Pri tome opsegu pritiska i pri običnim temperaturama, nađeno je da su srednji proizvodi za ponovnu obradu u tečnom stanju, bilo sami po sebi, bilo da su potpuno rastvorljivi u konden-zovanom gazolinu.
Razni proizvodi odlaze iz separatora za katran, i odlaze kroz cev 16 snabdevenu slavinom 17, i ulaze u t'rakcionator 20, koji radi da završno razdvoji jedinjenja teža od gazohna i jedinjenja, čija je priroda slična srednjim petroleumskim destilatima, koji se izvlače kroz cev 18 snabdevenu slavinom 19, i odnose za upotrebe, za koje su oni podesni. Nekondezovane pare, koje sadrže najveći deo upuštenih proizvoda, odlaze kroz cev 21, regulišuću slavinu 22, kondenzator 23, cev 24 i slavinu 25 u skupljač 26, koji se najradije održava pod istini pritiskom, kao što je vladao u prethodnom separatom i frakcionatoru, odobravajući tu diferencijalni pad usled trenja u cevima.
Pri opsegu pritiska od približno 10 do 20 atmosfera, nađeno je da se gasni proizvodi, koji se nalaze u skupljaču 26, sastoje poglavito od vodonika, metana, etana i etilena i po pravilu, razdvajanje je dovoljno oštro, da se ti gasovi mogu izdvojiti manje više potpuno iz skupljača 26 kroz cev 27 i slavinu 28. Izdvajanje vodonika i parafina male molekularne težine u ovoj tačci, od pozitivne je vrednosti, dok je gubitak etilena bez nekih velikih posledica, pošto ovo jedinjenje ne ipolimeriše u nekom velikom iznosu radi stvaranja gazo-lina, naročito ne pri najradijim radnim usicvima za izvođenje ovog postupka.
Tečnosti u skupljaču 26, koje se sastoje u glavnom od propansjcih, propilen-skih, butilenskih i tečnih gazolinskih ugljovodonika, izdvajaju se pumpom 31 kroz cev 29, u kojoj je slavina 30, i podvrgavaju se tretiranju, čiji je cilj izdvajanje proizvoda sa 3 i 4 ugljenikova atoma radi ponovne prerade, i željenog gazolinskog proizvoda.
Materijal, koji izlazi iz pumpe 31, prolazeći kroz cev 32 i slavinu 33 u njoj, razdvaja se u materijal za ponovnu preradu i u gotovi gazolin po jednom od opšte poznatih postupaka za stabilizaciju, koji su u redovnoj primeni. Pitanje temperature i pritiska koji će se upotrebiti pri frakci-oniranju, radi izdvajanja bitno svih ugljovodonika sa 3 i 4 ugljenikova atoma, za-visiće od njihovog procenta u mešavini, relativnih proporcija jedinjenja sa 3 i 4 uglje-
nikova atoma, itd. Kada je procenat proizvoda za ponovno tretiranje relativno veliki, oni se mogu izdvajati pod bitno istim pritiskom, kao, što je vladao u skupljaču 26, a to će reći između 10 i 20 atmosfera. U tome slučaju, mešavina se može nešto malo zagrevati za vreme prolaza kroz za-grevajuću zavojnicu 34 koja je smešlena u'ložištu 35, tako da se popne na temperaturu od 33° do 66° C.; posle toga, mešavina odlazi iz grejača 34 kroz cev 36, u kojoj je slavina 37, i ulazi u t'rakcionator ili stabilizator 38. Podesnom upotrebom re-fluksa u ovom frakcionatoru, proizvodi sa 3 i 4 ugljenikova atoma, koji se moraju prerađivati ponova, mogu se vrlo oštro razdvojiti od gazolina, tako da parni pritisak krajnjeg proizvoda ima željenu vrednost, obično negde oko 0.7 atmosfera po Reid-ovom pokusu na parni pritisak. Ima se, međutim, razumeti, da se pri tome može upotrebiti makoji bilo konvencionalni stabilizator.
Gornji ili ispareni proizvodi iz frakci-onatora prolaze kroz cev 46, regulišuću slavinu 47, kondenzator 48, cev 49 i regulišuću slavinu 50 i odlaze u kondenzator 51, koji vrši ulogu skupljača frakcija za ponovnu preradu. Svaki zaostatak stalnih gasova, koji bi bio prisutan u ovoj tačci, može se izvući kroz odvodnu cev 52, u kojoj se nalazi slavina 53, i može se upotrebiti za gorivo, ako se to želi.
Proizvodi za ponovnu preradu,' koji se skupljaju u prijemniku 51, vraćaju se u primarni zagrevajući elemenat. Radi postizanja najboljih rezultata, kombinovana mešavina ovih proizvoda sa sirovim proizvodima treba da sadrži ne više od 35°/o olefi-na, kao što su to propilen i butileni. Kada se radni uslovi pravilno regulišu u primarnom postrojenju za krakiranje, ovaj će se procenat vrlo retko prevazići, pošto izgleda da se uspostavlja izvesna ravnoteža, tako da proizvodi za ponovnu preradu ne sadrže više od 25u/o olefina sa 3 i 4 ugljenikova atoma, bilo da se toj ravnoteži prilazi sa jedne, bilo sa druge strane. Ako procenat viših olefina u kombinovanoj mešavini za punjenje iznosi više od 35°/o, onda se on može smanjiti primešajući pro-pansko-butanske mešavine sa više parafinske prirode, nego što bi se moglo dobiti, na primer, iz stabilizatorskih postrojenja, koje rade primarnim ili prvotočenim gazolinom. Važnost ove tačke leži u činjenici, da ako ima i suviše olefina u izvornom materijalu, onda se vrši veliko taloženje ugljenika u zagrevajućim cevima, uz odgovarajući gubitak u stalnim gasovima sa manje od 3 ugljenikova atoma pri optimalnim uslovima tretiranja. Proizvodi za
ponovnu preradu vraćaju se u zagrevajuću zonu kroz cev 54, slavinu 53 povratnu pum-
pu 56, cev 57 i slavinu 58 i ulazi u cev 4 za kombinovani izvorni materijal.
Gazolin, — koji pretstavlja završni proizvod ovog postupka, javlja se u postrojenju, kako je ovde opisano, kao donji refluks iz frakcionatora 38, iz kojeg se može izvlačiti kroz cev 39, snabdevenu slavinom 40, i odlazi u skupljač 41, uz usputno rashlađivanje, mada uređaj za ovo rashlađivanje, nije prikazan na nacrtima. Skupljač je snabdeven sa cevi 42 za odvođenje gasova, koja sadrži regulišuću slavinu 43, i sa cevi 44 za ispuštanje tečnosti, koja sadrži slavinu 45 za ispuštanje završenog proizvoda.
Mi dajemo sledeče podatke radi prikaza odnosa, koji postoje između vremena, temperature i procenta viših olefina u izvornom materijalu i za određene granice temperature. U eksperimentima, koji su dali te podatke, pritisak je bio održavan na stalnoj vrednosti od 48 atmosfera, a materijal za ponovno propuštanje kroz postrojenje iznosio je 60% celokupnog punjenja, i sadržavao je približno 25% pro-pilena i butilena.
Pri izračunavanju stvarnog vremena za dodir, odnosno, reakciju, upotrebi jena je sledeča formula:
tXPXVaX273
Vreme dodira —
(sekundi)	VvX(T + 273)
gde su:
t ... vreme trajanja eksperimenta u se kundama,
P... prtisak u atmosferama,
Va ... zapremina aparata (zagrejane zone) u istim jedinicama kao i Vv,
Vv ... zapremina koju bi punjenje imalo, da je potpuno gasifikovano na 0H C, i 760 mm., pritiska, više zapremina proizvoda, popravljena na 0ft C, i 760 mm., podeljena sa dva. Ove dve zapremine mogu se izraziti u makojim podesnim jedinicama, samo i Va i Vv moraju biti u istim jedinicama,
T... temperatura u 0 C.
Kompresivnost gasova nije uzeta u račun prilikom ovog proračuna. Pretstavlje-no je da se na tim visokim temperaturama mogu primenjivati zakoni, ko ji važe za savršene gasove.
Izračunato vreme za dodir dobijeno je upotrebom sledeče empiričke formule: logio t = (7.114—-0,01057—0.0112U) logio d. gde su:
t... reakciono vreme (vreme dodira) u sekundama,
T... temperatura u stepenima Celziju-sovim,
U ... procenat viših olefina u gasu. Na primer U=10 za gas koji sadrži 10% viših olefina.
d ... procenat težine punjenja koji se ne može uhvatiti radi ponovnog propuštanja kroz postrojenje. Na primer, ako je 60% punjenja upotrebljivo za ponovnu preradu, onda je d = 40%.
TABLICA I
Odnos između procenta gasa, na koji se ieagira, olefinskog sadržaja, temperature i trajanja dodira
I
0 1	I k 500	7o<l
>		23,5
37	500	26,5
37	525	37,5
37	525	40,4
37	525	40,6
28	525	35,5
28	550	46,7
28	550	45,2
24	525	32,8
24	525	38,3
24	537	44,2
24	r o '■7 53/	34,0
24	537	26,0
24	550	37,6
24	550	34,7
24	550	42,5
0	525	40
II II	•|5! i =	•|%
i'5	S.h „	§-ši-
3	ili	li!
	.3-1	c-3 fe.2.
l-§3	hi	
110	98	—10, 9
115	120	+ 4,35
70	72	+ 2,8
75	78	+ 4, 3
74	78	+ 5, 4
107	97	- 9,35
67,7	53	—21, 7
66,2	51	—23, 0
126	105	-16, 7
143	129	— 9, 8
96	100	+ 4, 2
86	72	— 16, 3
67	53	—22, 2
53,5	49	- 8, 4
45	45	0
57,3	58	0
287	335	+ 23, 6
Prosečno odstupanje = •— 4,5%
Sledeči eksperimentalni primeri značajni su po rezultatima, koji se mogu postići ovim postupkom.
Primer I.
Upotrebljavajući izvorni materijal za punjenje, koji ne sadrži nimalo olefina, i čija je srednja molekularna težina 60, do-bija se kombinovani materijal za punjenje, koji sadrži više olefine u iznosu od 16%. Ovaj kombinovani materijal za punjenje zahteva zagrevajuće vreme od 120 sekundi na temperaturi 537° C. Na 550° C, potrebno je samo 75 sekundi, kada se upotrebljava pritisak od 48 atmosfera u oba slučaja. U ovom slučaju dobijeno je 37,85 litara gazolina na 28,316 litara gasne me-šavine, odnosno, 300 litara gazolina na 1000 litara zgusnutog materijala za punjenje, odnosno, pretvorenog u tečnost. Tečni proizvod sadržavao je 90% gazolina specifične težine 0,7332 na 16ft C, sa oktan-
skini brojem mešavine (po motornoj metodi) od 93. Englerova destilacija gazolin-ske frakcije dala je sledeče:
Početna tačka ključanja,	31° C.
10°/o na 43° C. 20%) „ 51° C. 50%) „ 83" C.
Tačka isparenja %> Gornjih frakcija %i Gubitka °/o Ostatka,
90	160° C.
.	.	. 208" C.
96,5 2,5 1,0
Primer II.
Upotrebljavajući materijal za punjenje, koji sadrži 37% viših olefina, i koji molekularnu težinu 51, dobija se kombino-vana mešavina za ponovno punjenje, koja sadrži 28% olefina. Na 525° C., vremenski faktor iznosi 120 sekundi, dok na 537° C., potrebno je vreme od samo 72 sekundi za 40%-nu konverziju na pritisku od 48 atmosfera. Dobitak u tome slučaju iznosi oko 30,28 litara tečnog proizvoda na 28,316 li-litara gasnog i izvornog materijala. Proizvod sadrži gazolina za 90%, čija je specifična težina 0,7238 i čiji je oktanski broj mešavine (motorna metoda) 93. Englerova destilacija daje sledeče:
	°C.
Početna tačka ključanja	32
10% na	42
20 na	48
50 na	75
90	154
Tačka isparavanja	200
% Gornjih frakcija	97,0
% Donjih frakcija,	
(ostatka)	1,0
% Gubitka	2,0
Može se zapaziti da je dobitak tečno-	
sti u prvom primeru inosio 300 litara na 1000 litara materijala za punjenje zgusnutog u tečnost, dok je u drugom slučaju taj prinos bio samo 240 litara gazolina za istih 1000 litara materijala za punjenje zgusnutog u tečnost. U prvom primeru, gas je imao prosečim molekularnu težinu od 60, dok je u drugom slučaju presečna molekularna težina bila 50. Prema tome, dobitak proizvoda zavisi od molekularne težine gasa, kojim se puni postrojenje. Za čiste metane ili čiste etane, dobitak tečnosti, pod opisanim okolnostima ravan je nuli. Sa čistim propanom (molekularna težina 44) dobitak je oko 7,57 litara gazolina na 28,316 litara gasa, koji je bio podvrgnut reakciji. Ako bi, s druge strane, propan sadržavao znatne količine propilena (molekularna težina 42), dobitak tečnosti mno-
go je veći. Prema tome, dobitak tečnosti zavisan je od molekularne težine gasa upu-štenog u postrojenje, i količine prisutnih olefina, pošto je prilično lako da se stvore tečnosti od olefina, koji se već u gasu nalaze, dok je stvaranje olefina od parafina uvek praćeno sa relativno vrlo velikim gubitcima u obliku »nezgušljivih« gasova, naročito ako parafini imaju molekularnu težinu oko 44.
U oba gore navedena slučaja na svakih 28,316 litara gasa, podvrgnutog reakciji, dobijeno je 28,316 do 36,811 litara »nezgu-šljivoo gasa«, čija je molekularna težina bila od 25 do 30, i zagrevajuća vrednost od 13,300 kalorija po kubnom metru gasa.
Gornji opis a takođe i primeri poboljšanih rezultata, koji se dobijaju primenom ovog postupka, dati su samo u cilju prikaza, te se oni ne mogu uzeti kao ograničenje opsega ovog pronalaska.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za konverziju normalno gasovitih ugljđvodonika, koji se sastoje bitno o ugljovodonika sa 3 i 4 ugljenikova atoma, a naročito ugljovodonika prirode propana i butana, u normalno tečne ugljo-vodonike, naznačen time, što se normalno gasoviti ugljovodonici podvrgavaju kon-verzionim uslovima visoke temperature i nadatmosferskom pritisku, što se pare i gasovi, dobijeni tretiranjem putem toplote i pritiska, frakcioniraju, što se izdvajaju proizvodi sa bitno benzinskim opsegom tački ključanja od niže ključajućeg frakcioniranog materijala, koji sadrži u-gljovodonike sa manje od 5 ugljenlkovih atoma, što se taj materijal rashlađuje i skuplja u jednom separatom, što se iz sepa-ratora izdvajaju gasoviti ugljovodonici sa bitno manje od 3 ugljenikova atoma, i što se ostali proizvodi, skupljeni u tome separatom, ponovo vraćaju radi daljeg tretiranja toplotom i pritiskom i ponovne konverzije.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se normalno gasoviti ugljovodonici podvrgavaju tretiranju toplotom i pritiskom u jednoj zagrevajućoj zavojnici i u jednoj sa njome spojenoj reakcionoj komori, što se pritisak posle dobljenih proizvoda smanjuje, i što se dobijeni proizvodi rastavljaju u zaostale sastojke, koji nisu pare, i u gasove i pare, koje se imaju frakcionirati.
3.	Postupak prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što se tečni proizvod, sakupljen u separatom, podvrgava stabilizirajočem tretiranju, koje se sastoji od laganog
zagrevanja i frakcioniranja radi rastavlja-nja više ključajućih sastojaka tečnosti od ugijovodonika sa bitno više od 2 ugije-nikova atoma a manje od 5 ugljenikova atoma, koji se ugljovodonici izdvajaju, kao nisko ključajući proizvod pri poslednje pomenutom frakcioniranju, i ponova propuštaju kroz zagrevajuću zonu konver-zionog stupnja ovog po-stupka.
4.	Način za izvođenje postupka izloženog u makojem od zahteva 1—3, naznačen time, što se pare i gasovi, koji su postali tretiranjem sa toplotom i pritiskom, razdvajaju u prvom frakcionirajućem stupnju u tečnosti, koje ključaju iznad granice benzinskog opsega i u frakcionirane pare i gasove, koji ključaju u granicama ili niže od benzinskog opsega tački ključanja, pri čemu 'se te frakcionirane pare i gasovi dovoljno rashlade da se zgusnu bitno svi ugljovodonici sa više od 2 ugljenikova atoma, a nezgušljivi gasovi se izdvajaju u tom prvom separatoru od dobijenog kondenzata, posle čega se taj kondenzat lako zagreje i razdvoji, u drugom frakcionirajućem stupnju, u tečnost sa tačkama ključanja u bitno benzinskom opsegu i u me-šavinu para nižih tačaka ključanja, pri čemu se ta mešavina rashlađuje i zgusne pa se zatim oslobodi, u jednom drugom separatoru, od svih nezgusnutih gasova sa manje od 3 ugljenikova atoma, i što se tako kondenzovani ugljovodonici ponova vraćaju iz tog drugog separatora u zagrevajuću zonu konverzionog stupnja ovog postupka.
5.	Postupak prema makojem od pret-
hodnih zahteva, naznačen time, što se mešavina svežih i već prerađivanih ugijovodonika podvrgava tretiranju toplotom i pritiskom na temperaturi od 450(,C do 575°C.
6.	Postupak prema makojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što se mešavina svežih i već prerađivanih ugijovodonika podvrgava tretiranju toplotom i pritiskom pod pritiskom od 25 do 100 atmosfera.
7.	Postupak prema makojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što proporcija ugijovodonika, koji se ponoyo u-nose radi tretiranja, iznosi 50% do 80% po težini svežih ugijovodonika koji se u-nose u postrojenje radi tretiranja.
8.	Postupak prema makojem od prethodni hzahteva, naznačen time, što se ole-finski sadržaj materijala, koji se podvrgava tretiranju toplotom i pritiskom, reguli-še tako, da iznosi manje od 35%.
9.	Postupak prema makojem dd prethodnih zahteva, naznačen time, što se ole-finski sadržaj ugijovodonika, koji se imaju ponova upustiti za tretiranje, reguliše tako da ne prevazilazi 25%.
10.	Postupak prema makojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što se mešavina svežih i već prerađivanih ugijovodonika, koja se unosi u zagrevajuću zonu konverzionog stupnja ovog postrojenja, sastoji od mešavine, frakcionirane u uskim granicama, koja sadrži skoro jedino ug-Ijovodonike sa 3 i 4 ugljovodonikova atoma.
Ad pat. br. 14371
26. 27
44 45>