KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
INDUSTRISKE SVOIINE
IZDAN 1 JULA 1938.
KLASA 72 (5)
PATENTNI SPIS BR. 14146
Ing. Radojevič R. Danilo, Kruševac, Jugoslavija.
Upaljač za velike i male avijonske bombe.
Prijava od 21 septembra 1937.	Važi od 1 marta 1938.
Predmet pronalaska je upaljač koji nema ni elise ni mehaničku spravu za armiranje, već ima presovani barutni stubić.
Upotreba elise je vrlo nesigurna:
1)	što zavoji moraju biti potpuno tačno izrađeni, najmanja netačnost daje drugi rezultat;
2)	izvlačenjem elise stvara se veliki momenat, koji je pojačan lelujanjem bombe i stoga se elisa ne okreće ravnomerno, pa čak neki put i sasvim zastane, a to znači nefunkcionisanje upaljača tj. bombe;
3)	najmanja povreda krilaca elise daje sasvim drugi rezultat.
Upotreba mehaničke sprave za armiranje isto tako je nesigurna, jer sprava mora da bude potpuno precizno izrađena pa da funkcioniše kako treba. Sprava mora da bude i sasvim čista, jer i najmanja količina rđe ili prašine potpuno poremeti pravilan rad te sprave.
Sve su te mane otklonjene upotrebom barutnog stubića, čije se vreme gorenja može regulisati sa tačnošću oko 0,5 sekunde a to je dovoljno.
Sem pobrojanih preimućstava upotreba barutnog stubića daleko je mnogo jeftinija nego upotreba elise ili mehaničke sprave za armiranje.
Upaljač napred ima iglu, koja služi kao čist udarni upaljač a pozadi pokretljivi deo sa trnom koji stupa u dejstvo kada bomba izgubi brzinu.
Kapsla je dvostruka, tj. može se paliti i sa jedne i sa druge strane.
Kapsla se nalazi u pokretijivom delu. Ovo kretanje vrši feder, u poprečnom ili u kom drugom pravcu na osu upaljača.
Vatreni mlaz od kapsle preko uspora-
ča probušenog barutnog stubića ide u de-tonatorsku kapslu i tako vrši rasprska-vanje.
Na crtežu je pretstavljeno izvođenje pronalaska:
Sl. 1 pretstavlja vertikalan presek upaljača u armiranom stanju.
SI. 2 pretstavlja vertikalan presek upaljača u nearmiranom stanju.
Kada je bomba obešena na aeroplanu, ona je u nearmiranom stanju i onda je provučena jedna žica kroz oko trna 9. Žica je u vezi sa aeroplanom. Pri bacanju bombe žica se izvuče, trn 9 se kreće usled dejstva federa 15 i pali kapslu 10. Vatra kapsle pali barutni stubić II, čije se vreme gorenja može odmeriti za padove koji se žele.
Kapslonosač 12 je kod upaljača u nearmiranom stanju pomeren levo i on se usled baruta 14 ne može pokretati. U tom položaju kapsla nije ispod trna.
Ako upaljač udari o zemlju pre nego što barut 14 izgori, onda on neće upaliti.
Kada barut 14 izgori, onda feder 16 pokreće kapslonosač 12 u desno i stavlja kapslu pod gornji 1 i donji 3 trn.
Pri udaru bombe, u ovom stanju, trnovi pale kapslu 2, vatra ide preko nosača usporača 4 pa preko probušenog barutnog stuba 5 u detonatorsku kapslu 6 i tako vrši rasprskavanje.
Nosač usporača 4 ima tri usporenja: momentano, 0,1 sek. i 0,25 sek. Okretanjem nosača usporača stavlja se u dejstvo ono usporenje koje se želi. Poprečan presek nosača usporača 4 pretstavljen je slikom 3.
Kanalići 13 služe za odvod gasova sa-gorelog barutnog stuba II.
Din. 1 0,—
7 je telo upaljača a 8 detonatorska gena.
Patentni zahtevi:
1)	Upaljač za velike i male avionske bombe naznačen time što se vreme near-miranog stanja reguliše barutnim stubom (11) koji se pali kapslom (10) na koju dej-stvuje trn (9) koji je u vezi sa aeroplanom dok je bomba na aeroplanu.
2)	Upaljač prema zahtevu 1, naznačen time što ima pokretan kapslonosač (12) koji kapslu (2) u nearmiranom stanju drži izvan dejstva trnova (1) i (3) a pošto barut (11) i (14) izgori istu donosi pod dejstvo trnova (1) i (3).
3)	Upaljač prema zahtevu 1 i 2 naznačen time što je nosač usporača (4) u obliku cilindra čijim se okretanjem može dovesti u dejstvo usporenje koje se želi.
Ad pat. kr.
' ..v-v'- ; ‘e -'