KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 76 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MARTA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 14715
Vereinigte Kugellagerfabriken Aktiengesellschaft, Scliweinfurt, Nemačka.
Naprava za držanje kalemova na vretenima Prijava od 14 decembra 1937.	Važi od 1 septembra 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 13januara 1937 (Nemačka).
Za držanje i zabvatanje kalemova na brzo obrćućim vretenima za predenje, u-predanje, ili drugim vretenima upotrebljavaju se več radialni elastični držači, koji deluju na unutarnju površinu kalema i sa zadnje strane poduprti su prema vretenu, ili njegovoj glavi i t. d. Ovi držači omogućavaju da se kalem drži i zahvati, ali ne pružaju nikakvu sigurnost za to, da se kalem centrično obrće sa vretenom, šta više je moguće, da se tapno kružno Obrćući kalem pri navlačenju na isto tako tačoo kružno obrćuće vreteno drži u ekscentričnom položaju i sada radialno udara i vreteno zuji.
Po ovom pronalasku ovo se i zbegava naročitim rasporedom i spajanjem spojnih članova, naime time, što je između više suprotno ležečih spojnih članova dodalo po jedno zajedničko optereoujuće sredstvo (na pr. opruga), koje nikakvim daljim podupiranjem u pravcu opterećenja, naročito nikakvim -podupiranjem na vreteno, nije sprečeno, da istom silom deluje na spojne članove.
Na nacrtu je predmet pronalaska predstavljen u više primera izvođenja.
Sl. 1 do 3 pokazuju šematički princip, na kome se zasniva pronalazak, i to: sl. 1 pokazuje dva spojna člana, na koje utiče zajednička zavrtanjska opruga i koji deluju na kutiju predstavljenu u preseku.
SI. 2 pokazuje dva dalja spojna člana sa oprugom u jednoj ravni, koja teži u-pravno na onu iz si. 1.
SI. 3 pokazuje način delovanja uređa-
ja po si. 2 pri ekscentričnom položaju kalema.
SI. 4 je aksialan presek kroz spojnik.
SI. 5 je presek po liniji 5—5 na si. 4.
SI. 6 pokazuje u detalju naročito izvođenje prema si. 5.
SI. 7 je aksialan presek kroz drugi primer izvođenja spojnika.
SI. 8 je presek po liniji 8—8 si. 7.
SI. 9 pokazuje treći primer izvođenja u aksialnom preseku.
SI. 10 je presek po liniji 10—10 si. 9.
Si. 11 je četvrti primer izvođenja u aksialnom preseku.
SI. 12 je presek po liniji 12—42 si. 11.
SI. 13 je perspektivno predstavljanje detalja iz si. 11.
SI. 14 je peti primer izvođenja u aksialnom preseku.
SI. 15 je presek kroz spojnik poznatog oblika izvođenja.
Po sl. 1—3 deluju na unutrašnju površinu kutije 1 za konac četiri spojna člana 2, 3, 4 i 5 obrazovana kapama iz limla ili tome si. Između spojnih članova 2 i 3 zategnuta je zavrtanjska opruga 6 na pritisak, između članova 4 i 5 opruga 7. O-pruge su raspaređene na vretenu, ili njegovoj glavi na takav način, da pri obrtanju vretena bivaju zahvaćene. One se u pravcu pritiska ne naslanjaju ni na kakvo mesto prema vretenu, ili na kakav deo spojen sa njim.
Spojni članovi 2—5 na koje utiču o-prtige podešavaju se sa pripadajućom o-prugom uvek u pravcu prečnika kalema. Ako kalem, kao što je naznačeno na si. 3,
Din. 25.—
stoji najpre ekscentrično na osu 8 vretena, onda n:a mestu, gde spojni član deluje na unutrašnju površinu kutije, nastaje pod dejstvom opr-užne sile 9 jedna komponenta 10 sila, koja nasuprot sili trenja 11 teži da oprugu vrati u srednji položaj prema kalemu 1. Da bi se ovo podešavanje što je moguće potpunije postiglo, spojni članovi se na dodirnim površinama zaoikrug-Ijuju i naročito glačaju, u datom slučaju izrađuju se iz materije, koja dopušta što je moguće manje trenje između njih i u-nutrašnje površine kalema. Drmusanjem obrćućih masa ikoje se javlja za vreme o-brtanja vretena znatno se olakšava podešavanje.
Po si. 4 do 6 opruge 7 sa međupro-s tor om leže u radialnim šupljinama glave 13 vretena koja leži na vretenu 12. One zgodno leže u kutijama 14, koje su smeš-tene u onim šupljinama.
U mesto po jedan spojni član na kraju svake opterećujuće opruge, moglo bi isto tako, kao što je naznačeno na si. 6, više njih biti raspoređeno simetrično na osu šupljine Ikoja prima optereeujuću oprugu. Na si. 6 na mesto spojnog -člana 2 raspoređena su dva spojna člana 15 i 16 koja su međusobno spojena -poprečnim delom 17, koji se kao kapa naslanja na o-prugu 6.
Mogući su i drigi rasporedi.
Lako se priimeti da u svima slučajevima zajedničkoj -opruzi podređeni spojni članovi sa istom silom u pravcu oise -opruge pritiskuju kako u jednom tako i u drugom pravcu na unutrašnju površinu kalema, sasvim svejedno, da li je jedna opruga slabija nego druga, ili da li opruga ne deluje ravnoimerno celom svojom dužinom.
Po primeru izvođenja po si. 7 i 8 vreteno 12 na svom gornjem kraju nosi spoj -nu kutiju 18, koja u svoju šupljinu prima spojne članove i, pošto su pojedini del-ovi uvedeni u nju kroz gornji otvor spojne kutije, zatvara se poklopcem 19.
K;ao spojni članovi upotrebljeni su ovde šuplji klinovi sa ramenima 20 kao dodatak za opterećujuće opruge i naslon za pripadajuće šupljine za propuštanje u spojnoj kutiji.
Predstavljeno smeštiamje spcjjnih de-. lova sprečava da ovi mogu trpeti gnječe--njem, ili drugim oštećenjem.
SI. 9 i 10 pokazuju oblik izvođenja, koji se naročito onda može primeniti, a-ko iz makojih razloga, na pr. ako se spojnik nalazi na donjem delu držača vretena koji lepršavo strci iznad ležišta, držač vretena 12 mora proći kroz spojnik.
U tom cilju podeljene su opterećuju-
ee opruge i između njihovih -delova umetnuto je podupiruće telo 21 sa pođupiru-ćim površinama za opruge.
1 ovde stoje diametralno jedan prema drugom ležeći spojni članovi, na pr. 4, 5 pod istim pritiskom spojnika, i onda, ako bi oba na delujuće opružne delove trebali između sebe biti nejednako debeli, jer prsten 21 ravnomerno prenosi sile obju o-ipruga na oba spojna člana.
Ka-o što je predstavljeno, ovde je moguće, da se sva četiri opružna dela naslanjaju na jedan podupirući prsten, jer su podupiruće površine za jedan par opruga raspoređene od prilike upravno na podupiruće površine za drugi par opruga i prema tome ne utiču na izravnanje sila.
Kod primera izvođenja po si. 11—13 načinjen je isto tako •mogućim prolazan raspored vretena 12, ali isključivo naročitim oblikam opruga 6 i 7.
Svaki od ovih -opruga pruža se od dodirnog mesta sa spojnim članovima (2—5) za izveštan deo paralelno sa osom i obilazi zatim sa uzengija-sto savijenim srednjim delom 22 sa širokim međuprostorom o-ko vretena 12.
Prirodno se mora voditi računa o tome, da opruge 6 i 7 moraju i ovde biti zahvaćene ma na koji način vretenom 12, ali tako, da time bude sprečeno ravnomerno prenošenje opružne sile na oba diametralno suprotno ležeča spojna člana.
SI. 14 pokazuje primer izvođenja, kod koga nosač spojnika ima oblik kape 23, koja se namešta na glavu 13 vretena, tako da se već time zatvara šupljina koja prima spojne delove. O-vde sama kapa 23 služi kao zatvarač.
Radi sravnjenja predstavljena je na si. 15 jedna od do sada uobičajenih naprava za pritvrđivanje kalemova. Ovde je na držaču vretena 12 utvrđen nosač 24 spojnika, na koji se podupiru opruge 25, 26, 27, 28 i s druge strane deluju na spojne članove 2, 3, 4, 5. Nedostatak ovog poznatog rasporeda sastoji se 'u tome, što kod njega svaka različitost opružne sile pojedinih opruga deluju na ekscentričan položaj kalema 1 prema držaču vretena 12. Tako se može nasuprot taono izrađenih kalemova i nasuprot ispravnog -obrtanja diniih opruga deluje na ekscentričan položaj kutije u odnosu na vreteno i pri tome nemirno obrtanje kalema i vretena.
Patentni zahtevi:
!•) Naprava za držanje kalemova na vretenima, naročito tekstilnim vretenima pomoću elastičnih članova, koji vezuju kalem sa vretenom, naznačen time, što iz-
među više suprotno ležečih spojnih članova deluje po jedno zajedničko optereću-juće sredstvo-, koje nikakvim drugim podupiranjem nije sprečeno u tome, da deluje sa istom silom na spojne članove.
2.	) Naprava po zahtevu 1, m'aizmačena time, što je između svaka dva pokretna spojna člana zategnuta jedna zajednička Oipterećujuća opruga.
3.	) Naprava po zahtevu 1 i 2, naznačena time, što sama opterećujuća opruga leži u glavi spojenoj sa vretenom.
4.	) Naprava po zahtevu 1 i 2, naznačena time, što je u opterećujuću oprugu umetnuto pomenljivo podupiruće telo koje propušta vreteno sa međuprostorom.
5.	) Naprava po zahtevu 1 i 4, nazna-
čen time, što su podupirućem telu podređena dva para spojnih članova i u glavnom imaju pravougli ili kvadratni oblik tako, da se opterećujuća opruga jednog para naslanja na dve paralelne strane, a drugog para na druge dve paralelne strane prstena.
6.	) Naprava po zahtevu 1 i 2, naznačena time, što svaka od opruga koja pripada jednom paru spojnih članova ima oblik uzengije koja obuhvata vreteno jednim međuprostorom.
7.	) Naprava po zahtevu 1 do 6, naznačena time, što su spojni članovi i njihova opterećujuća sredstva smeštena u zatvarajućem nosaču spojnika.
J&c/. //.
Ad pat. br. 147! 5
JŽcs. SJ.
... % - 'v. . * >v