KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 84 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Avgusta 1930.
PATENTNI SPIS BR. 7226
Dr. Ing. Emil Probst, Karlsruhe i Dr. Friedrich Tolke, Karlsruhe,
Nemačka.
Masivni zagat.
Prijava od 19. septembra 1929.	Važi od 1. februara 1930.
Pronalazak se odnosi na masivne zagate i odgovara naročilo takvim oblicima dolina, koji omogučavaju primenu lučnih zagatnih zidova.
Pronalazak je nastao usled težnje, da bi se na taj način došlo do jednostavne i jasne podele sila.
Na sl. 1 do 5 prestavljen je predmet pronalaska u oblicima izvodenja.
Sl.	1.	je	izgled	ozgo na zagatni zid.
Sl.	2.	je	izgled	sa. strane donje vode.
Sl.	3.	je	presek	po liniji III—III sl. 2.
Sl.	4.	je	presek	po liniji IV—IV sl. 2.
Sl. 5. predstavlja mogučnost naleganja za umetke u večoj srazmeri. Zagatni zid sastoji se prema pronalasku iz donjeg zi-danog tela, obrazovanog od izvesnog bro-ja blokova, koji su odvojeni spojnicama f i u temelju duboko fundirani, nadalje iz gornjeg zidnog tela b u obliku jednog bitno uspravno stoječega svoda. Ispreki-dano označene spojnice g u svodu ostav-ljaju se na poznati način otvorene, da bi se izbegle pukotine i docnije se zatvaraju. Spojnice / izmedu blokova a ostaju otvorene i sa strane prema vodi se zaptivaju na poznati način. Njih treba tako širokim praviti, da u tom delu zagatnog zida ni-kada ne može da naslupi dejstvo svoda.
Kod tako obrazovanog zagatnog zida merodavna je u donjem delu za stabilnost zida samo težina zida. Dalje postoje u
tom delu zagatnog zida razlike u temperaturi i procesi skupljania, koji se kod mirnih zagatnih zidova baš ovde ispolja-vaju na najneugodniji način bez bitnog uticaja na gradevinu. Ovako izvedeni zagatni zid svakako još ne dozvoljava slo-bodno kretanje gornjega dela prema donjem delu tako, da u svodu pored nastu-pajuceg dejstva svoda, kao glavnog fakto-ra, nastupaju još i dejstva tereta, čija veličina ima od slučaja do slučaja da se ispita i uzme u obzir.
Dalje se predlaže u smislu pronalaska, da se oba dela odvoje plastičnim sredstvom d, čime se omogučavaju mala kre-tanja, te u svodu stvarno postoje još samo dejstva svoda. U naročitim slučajevima može se umetač još i bočno štititi i protiv vode zaptiti, kao što to pokazuje sl. 5., gde su rubovi obeleženi sa h, i k, gornjega i donjega dela zida.
Pre nego što se nanese plastično sredstvo, blokovi velike težine provide se celi-shodno sa izravnjačkim cementnim slojem.
Oblik svoda gornjega dela b bira se tako, da se prilagodava igri sila. Pridržava-juči se ekonomski preimučstvenog kružno-ga oblika kod približno isto ostajučeg po-luprečnika preporučuju se zupci c na bor-cima, koji omogučavaju bezprekorno pre-nošenje bočnih pritisaka otpornika i u iz-vesnim slučajevima mogu biti armirani.
Din. 10.
Kod odredivanja zagatne višine prepo-ručuje se, da se ’/2 do 1/3 pomenute višine izvede kao zid velikog tereta, gde za jako usečene doline (U—oblika) dolazi pre u obzir poslednja vrednost. Meroda-van je najmanji ugao centralnog svoda, sa kojim ne treba uopšte iči ispod 90°.
Patentni zahtevi:
1.	Masivni zagat, naznačen time, da se gornji, u oblika lučnog zagatnog zida izvedeni deo (b) oslanja na jednom, u obli-ku zida velike težine izvedenom i iz po-
jedinačnih medusobnom zasebno izvedenih blokova sastoječem se donjem delu (a), čije spojnice (f) nisu zalivene.
2.	Zagat po 1, zahtevu, naznačen time, da se izmedu oba dela umeče umetak (d) od plastičnog materijala takve debljine, da su pored horizontalnih kretanja moguča i vertikalna kretanja gornjega dela prema donjem.
3.	Zagat po zahtevima 1 i 2, naznačen time, da se gornji deo zida (b) sa prosi-renjem (c) boraca na strani prema vazdu-hu priključuje na bočnu stenu.
Adpatent broj 7226,




.






.














’