MESARSKI LIST
Stružni list za mesarski, kobasičarski i srodni zanat
Izlazi mjesečno.
Uredništvo i uprava p. Št. Vid nad Ljubljano. Telefon št. 22-89.
Oglasi po cjeniku.
Pretplata za čitavu 1932. godinu 30 Dinara.
Mesarji, pozor!
Vse mesarje in prekajevalce v Dravski banovini vljudno opozarjam, da me-sorezni noži od št. 5—32, kakor tudi Plošče istili številk, katere prodaja in nosi za prodajo na malo seboj za neko tvrdko meni nepoznani potnik in iste Prodaja sicer po nizki ceni, na katerih se nahaja znak RGDB, tako da so razni mesarji mnenja, da so ti noži znane marke ROD, da temu ni tako. Ti noži so sicer bili dospeli iz inozemstva za mojo tvrdko, na carinarnici pa sem ugotovil, da roba ne odgovarja, zato smo tudi prejem te pošiljke odklonili in je te nože in plošče kupila neka tvrdka na javni dražbi, ki se je vršila v carinskem magacinu in so se tako ti noži in Plošče pojavile na trgu brez naše ini-eijative.
Ker so se mnogim mesarjem ti noži že po prvem poizkusu polomili, so se Uekateri obrnili na mene, da bi jaz te zlomljene nože brezplačno zamenjal, kar pa naravno nisem dolžan storiti, ker se ti noži pač ne prodajajo za mojo tvrdko, niti bi jaz tako slabe nože in Plošče sploh kedaj vodil na zalogi. Zato svetujem vsem mesarjem, naj se obr-Pejo na ono osebo, katera je njim ta rezila prodala, mogoče da bo dotični to brezplačno storil. Moja tvrdka daje vedno vsakemu mesarju za vsak nož ali Ploščo, katera je bila pri meni kupljena, Polno garancijo, in zamenjamo v slučaju kvara, brezplačno vsako rezilo z , P o vi m .
Noži se razlikujejo zlasti po brušenju, ker so moji popolnoma ostri, do-^irn so ti vliti noži le deloma izpodbru-j*eni in imajo na ostrini cca 2 mm na-Prušene ploskve. Končno pripominjam Se to, da se za vlite nože sploh ne more Garantirati, da se ne bi zlomili.
Kdor želi tudi v bodoče take nože, *°t sem jih do sedaj dobavljal, mora bpziti na znamko ROD, torej, da imajo bpši samo tri črke, ker le ti so kovani 'n mojega izvora, za katere dajem pol-0 garancijo.
Vsem mojim p. n. strankam! vljudno ^Poročam, da izdelujem reme, razne
kljuk
ki
e, žage za kosti itd. iz najnovejše , °vine, katera ostane vedno svetla, ni-°lj ne oksidira ali počrni, temveč osta-jju vedno lepo svetla in čista. Take re-e> ki so izdelane od tega nerjavečega
materijala, nadkriljujejo vse do danes poznane reme in so vrhu tega razmeroma zelo poceni. O kvaliteti teh rem se lahko prepričate pri sledečih mesarjih in tvrdkah:
Franc Slamič, Ljubljana; Ivan Javornik, Ljubljana; Rabus & Sin, Zagreb; Franc Rezar, Ljubljana; Ivan Keber, Ljubljana-Udmat; Ciril Bajželj, Jesenice; Andrej Frelih, Brezje; Marija Krek, Škofja Loka; Sava Markovič, Smederevo; Gabriel Zdravje, Kočevje; Alojzij Mrežar, Št. Vid nad Ljubljano; Ivan Golob, Trbovlje; J. Zemljič, Beltinci; Miha Šraj, Radomlje; Josip Butina, Srp. Moravice; »Jugotehna«, družba z o. z., Ljubljana itd.
Vsakdo od navedenih mojih strank, Vam lahko da iz lastne preizkušnje najboljše informacije in bo moral priznati, da so take reme najboljše in najtrpež-nejše.
Obenem Vam sporočam, da sem že pred meseci začel tudi izdelovati mesarske brzotehtnice vseh vrst in iste izdelujem po zelo nizkih cenah.
Imam stalno na zalogi vse vrste me-soreznih strojev, kakor tudi splošno mesarsko orodje in ostale potrebščine po najnižjih dnevnih cenah. Imam tudi specijalno delavnico za brušenje nožev in plošč, kakor tudi za popravilo vseh mesarskih strojev.
Rudolf Grudnik
izdelovatelj mesarskih potrebščin
Ljubljana-Dravlje 103.
Ker letos na ljubljanskem Velesejmu ne bom sodeloval, prosim vse one, ki me bodo osebno poselili, da se poslužujejo tramvaja in da izstopijo pri postaji Dravlje, od koder je cca 500 m do mojega podjetja.
Noži pa, ki imajo RGDB, niso mojega izvora, kakor tudi ne ona rezila, ki ne bi imela mojih znakov RGD, ali pa sploh nobenega znaka. Vsi taki noži torej niso moji, nož ni kovan in nikakor ne odgovarja potrebam naših mesarjev.
Prosim torej, da vsi mesarji, ki so moji odjemalci, na gornje opozorilo strogo pazijo, da ne bi imeli nepotrebne škode.
Rudolf Grudnik
izdelovatelj mesarskih potrebščin
Ljubljana-Dravlje 103.
^kai praktičnih nasvetov glede na Zakon o pobijanju draginje
, Ker prihajajo naši obrtnikfln trgovci Ponovno pri izvrševanju svojega poklica v navzkrižje z določili Zakona o pobijanju draginje življenjskih potrebščin in brezvestne spekulacije, se nam zdi Potrebno, da ob tej priliki navedemo glavna določila tega zakona ter tako odvrnemo prizadete kroge od neprilik, ki se često pripete baš vsled nepozna-ttia zakona.
Zakon je bil razglašen v »Službenih kovinah«, izdanih dne 7. januarja 1922 ]n ie torej v naši državi v veljavi že ^lnih 10 let.
Ni dvoma, da je bil zakon o pobija-'bn draginje potreba povojnih razmer, da se pobijajo zlorabe pomanjkanja živinskih potrebščin in je imel tedaj po Namenu in vsebini značaj začasnega za-, 0na> dokler se gospodarske razmere Istveno ne izpremene.
F)anes so se prilike pač znatno iz-^»enile, o pomanjkanju živil in dru-rg .'bGienskih potrebščin skoro ne mo-ob't * Ve^ £°vora’ nasprotno je vsled k ' blaga vsake vrste nastala velika so t lrenca mecl trgovci, vsled česar vex-. . Predpisi zakona o pobijanju po ’ni izgubili svoj pravi pomen.
Ker pa je zakon še vedno v veljavi in imajo tudi naša sodišča vsled prekr-šitev njegovih določil še precej posla, hočemo torej čitatelje opozoriti na njegove bistvene določbe.
Za življenske potrebščine po tem zakonu se smatrajo: človeška hrana, živalska hrana, obleka, obutev, kurjava, razsvetljava; poljedelske priprave, kmetijsko orodje, zdravila in drugi predmeti nujne potrebe.
Po čl. 5 zakona je ustanovljen poseben »fond za prehrano siromakov«, v katerega se vlagajo denarne kazni in denar od prodanega blaga, zaplenjenega spričo dejanj, ki so kazniva po tem zakonu.
Za praktično udejstvovanje pridobitnikov pa sta osebno važna čl. 6 in 8, proti katerima se žlasti največ pregrešijo trgovci in obrtniki.
Ta predpisa določata, da mora vsak-dO’, ki prodaja življenske potrebščine v obratovalnici, na trgu ali na drugem kraju, sumarno ali potrebno označiti cene posameznih predmetov tako, da jih vsakdo lahko razločno vidi. Od te obveznosti so izvzeti samo kmetiški
pridelovalci, ki prinašajo svoje pridelke na trg.
Kdor ne označi cene življenskih potrebščin ali jih neče izobesiti na vidnem kraju, se kaznuje sodno z zaporom do 3 mesecev in v denarju do 10.000 dinarjev.
Za vse življenske potrebščine je prodajalcem tudi prepovedano zahtevati višjo ceno, nego je ona, ki zajamčuje običajni in dovoljeni trgovski čisti dobiček, ki ne sme biti nikoli večji od 25%.
Istotako je prepovedano obrtnikom zahtevati pretirane cene za izvršena obrtna dela. V teh primerih se smatra za pretirane cene one, ki so višje od pristojnega zaslužka dotičnega obrtnika glede na draginjo v kraju, kjer posluje in na dejanske režijske stroške njegovega obrta.
Prekrški zoper ta določila se kaznujejo z zaporom do 3 mesecev in v denarju do 10.000 Din.
Vgžrio je tudi, da jamči lastnik podjetja za kazni, na katere se obsodi, zastopnik ali uslužbenec zaradi kaznivih dejanj v tem zakonu solidarno z obsojencem.
Pravomoćne sodbe se morajo objaviti v uradnih listih ob stroških obsojenčevih.
Opozoriti bi bilo le še na dejstvo, da je tvarina zakona o pobijanju draginje deloma vzeta v novi kazenski zakon in sicer v § 382, ki določa: kdor si da izplačati v primerih, kjer je določilo cene izvestne stvari ali odškodnino za izvestne posle oblastvo, ali zahteva več, kot je odrejeno, se kaznuje v denarju do 10.000 Din.
To so one najvažnejše določbe, na katere smo hoteli opozoriti in smatramo, da bodo te vrstice lahko marsikoga odvrnile od kazenskih posledic vsled ne-izvrševanja označenih zakonskih predpisov.
Mesarji in prekajevalci
Pri upravi »Mesarskega lista« dobite najmodernejšo strokovno knjigo, namenjeno miesarjem in prekajevalcem. Knjiga je bogato opremljena in vsebuje mnogo odličnih receptov, ki so prikrojeni za naše razmere. Ker je ta knjiga prva te vrste v naši državi, pričakujemo, da bo isto vsakdo nabavil. Spisana je v srbohrvaškem jeziku, z mnogimi ilustracijami in je cena knjige v platno vezana Din 160.—, v mehki vezavi pa Din 120.—.
Uprava »Mesarskega lista«.
Slučaj „patvorenJa" hrenovki u Osijeku
»Jugosl. Lloyd« doneo je sledeču vest: »U poslednje vreme opazilo se, da neki osječki mesari patvore hrenovke i safalade. Policija je povela izvide i ustanovila nekoliko slučajeva patvore-nja. Krivci če biti strogo kažnjeni novčanim kaznama.«
Mi smo se odmah obratili na mero-davno mesto, moleči za objašnjenje po ovoj stvari, jer je nama ova vest odmah izgledala vrlo čudnovata, ma da smo mogli naslućivati, što vlasti smatraju za »patvorene« hrenovke.
Slučaj tih »patvorenih« hrenovki vrlo je jasan, a postupak policije odn. zdravstvene komisije svakako pogrešan, jer se od strane nadležne zdravstvene komisije bilo ustanovilo, da su kobasice »patvorene« i to zbog toga, što su ko-basičari u Osijeku upotrebljavali kod proizvodnje hrenovki i safalade nešto krumpirovog brašna, pa zbog toga odmah zaključili, da se u tom slučaju radi o »patvorenju«. Ali, svakome kobasi-čaru, pa i onima, koji imaju haremi malo pojma o proizvodnji hrenovki i safalada, odmah je jasno, da upotreba krumpirovog brašna nije nikakovo »patvore-nje«, već prosto potreba, jer se to brašno mora upotrebljavati, ako se hoče imati dobre hrenovke, jer to brašno omogučava, da ostane meso u hrenovkama kompaktno (zajednb), ako bi bio prat ukočen. Nužna je potreba kod hrenovki i safalada, da je meso zajedno, da se drži skupa, jer inače ne bi nitko mogao hrenovke prelomiti onako lepo, kako se to postizava samo sa krumpi-rovim brašnom.
Zbog toga ovde ne može biti ni govora o kakovom »patvorenju«. Kao što se ne može govoriti o »patvorenju« kod kobasica, gde treba dodati soli, bibera, paprike, isijota itd., tako isto smešno bi bilo tvrditi, da su hrenovke, kod kojih se upotrebljava krumpirovo brašno, pritvorene. Vrhu toga treba svi nadležni da znaju, da je krumpirovo brašno za 100% skuplije no svako meso, koje se upotrebljava za proizvodnju hrenovki i safalada. Pa ako mesari već moraju upotrebljavati krumpirovo brašno, koje je skuplije čak i od najboljeg mesa, onda je jasno, da se ovde ne radi o »patvorenju«, već samo o nekom dodatku, koji je neophodno potreban, ako se hoće
izraditi dobre, kompaktne hrenovke i safalade. Uzgred rečeno, taj dodatak krumpirovog brašna tako je minimalan, da skoro ne vredi o tome ni govoriti. Dovoljno je kada navodimo, da dolazi na 50 kg prata, cca. V2 kg krumpirovog brašna.
Pouzdano možemo tvrditi, da se krumpirovo brašno kao dodatak i sredstvo, da meso stegne i drži u kobasicama skupa, upotrebljava skoro od svih naših kobasičara u državi, a do danas još ni jedan zbog toga nije bio pozvat na odgovor, a još manje, da bi zbog toga bio možda i kažnjavan, što se sada misli učiniti našim vrednim, i po svojoj odličnoj stručnoj spremi poznatim mesarskim i kobasičarskim obrtnicima u Osijeku.
Neka nama bude dozvoljeno na ovome mestu spomenuti, da se krumpirovo brašno upotrebljava sa znanjem vlasti skoro u svima naprednimi državama, a primera radi poglavito u Njemačkoj i Austriji, gde je stručna sprema mesara i kobasičara svakako na zavidnoj visini, a kontrola zanata od strane zdravstvenih vlasti vrlo stroga. Pa kad je to svugde dozvoljeno, onda je dovoljan dokaz, da je upotrebljavanje izvesnog postotka krumpirovog brašna kod proizvodnje hrenovki i safalada dozvoljeno i potrebno, da bi mogli proizvodi biti valjani i onako, kako se to od naših kobasičara traži. Čuvena njemačka recept-na knjiga Kocha, ne samo što upotrebljavanje krumpirovog brašna preporučuje, već nalazi, da je isto za proizvodnju hrenovki i safalade svakako potrebno, jer'je bez upotrebe brašna hrenovka za prodaju neupotrebljiva.
Uvjereni smo, da će postupak protiv kobasičara u Osijeku, u koliko već nije, svakako biti ukinut, jer osječki mesari nisu radili ništa drugo, no svi ostali ko-basičari, t. 3. dodali su malo krumpirovog brašna, jer su bili tako naučeni još kao šegrti, a poznato je i njima, da se na celom svetu hrenovke rade onako, kako iste izradjuju naši odlični kobasi-čari i mesari u Osijeku.
Širite
JEM LIST"!
Za pojeftinjenje mesa u Sarajevu
»U Sarajevu je 7. o. m. otvorena mesnica gradske opčine u tržnici, u kojoj se prodaje govedjina po 6 dinara kilogram. Navala pred mesnicom bila je tolika, da je nekoliko redara moralo držati red. Otvorena biće i druga mesnica gradske općine u »Marijinom dvoru«, koja će takodjer prodavati meso ovako jeftino.«
Ovakovu noticu čitali smo u poslednje vreme skoro u svima novinama. Neupućeni mogli bi razumeti, kao da gradska općina u Sarajevu prodaje mušterijama samo prima govedje meso za Din 6.— po kg. Ali, ako stvar malo bolje pogledamo, doćićemo do zaključka, da je danas nemoguće prodavati isključivo samo prima govedje meso po Din 6.—. Situacija na tržištu stokom u Sarajevu prošlog sajma bila je za goveda sledeća:
Goveda I. vrste priječka 5—6.50, domaća 4—5, goveda 11. vrste 3—4, goveda III. vrste 3—3.
Vidimo dakle, da je cena kg žive vage govedjeg mesa i to za priječka 5 do 6.50, domaća 4—5 dinara, a gradska općina prodaje meso po Din 6.—. Ako ona blago nabavlja po Din 3—4, onda je za. nju moguće da prodaje po gornjoj ceni govedjinu, jer općina svakako da imade za 90% manje troškova kod blaga, kao mesari, a vrhu toga su režijski troškovi skoro nikakovi. Zato je razumljivo, da može općina nuditi meso mnogo jeftinije kao mesari.
Ali, mi pitamo, kakav rezultat će općina time postići?! U redu bi bilo, kad bi i sarajevska općina radila onako, kako su skoro sve općine radile ove zime u Njemačkoj. Tamo je svaka općina imala svoju mesnicu i prodavala je mesa za 40—50% jeftinije no mesari, ali samo siromasima, koji su prethodno dobili bonove za meso u opštini i tek na osnovu tih bonova moglo se kupiti jeftinije meso. Mi smo uvjereni, da postupak gradske opštine u Sarajevu mnogo škodi mesarskom i kobasičarskom zanatu u onim krajevima, jer će mušterije
biti uvjerene i tražiće, da treba i mesari da prodaju meso po onako niskoj ceni, kao što to radi općina. Mušterije naravno neznaju, kakovi su režijski troškovi mesara, pa misle, da treba meso prodavati po Din 6.— ako je cena žive vage Din 5—5.60, pa da još mesar uvjek zaradjuje po kg 0.50—1 Din. Laik u struci i ne računa, da mora mesar utrobu baciti, koja vaga uvjek kod većih goveda više desetina kila. A gde su režijski troškovi, izdatci za strojeve, alat, plate nameštenika, kirija za lokale, porezi, opštinske pristojbe, visoke klao-ničke takse itd? Sve to se mora kod kalkuliranja prodajne cene mesa uračunati i uzeti u obzir.
Mi nemamo, kako rekosmo, ništa ! protiv toga, da općina prodaje meso jeftinije no mesari, jer je to u mogućnosti učiniti, ali opravdano možemo tražiti u ime naših mesara, da se općina sa ovom prodajom mesa ograniči tako, da prodaje meso na bonove samo siromasima. Zar je pravedno, da dobije trgovac, koji radi sa ogromnom zaradom meso po Din 6.—, dok on cene artiklima u svojoj radnji nikako ne snizuje?
Općina naravno nema ni izdaleka onih režijskih troškova, koje imade svaki mesar i kobasičar. Isto onako mogla bi n. pr. općina otvoriti gostionu i prodavati vino litar po Din 4.—, dok je cena istog vina u gostioni, koje drže obrtnici. Din 14—20.—. Mi smo znatiželjni, kakav bi stav zauzeli u tome slučaju gostioničari!
Općina traži od mesara i kobasiča-ra, da plaća redovito porez i opštinske dažbine. Zato mesarski i kobasičarski zanatlija sa punom pravom očekuje, da ga općina u izvršivanju zanata potpomaže, a nikako da mu pravi smetnje, jer je danas mesar znizio cene mesu i mesnim proizvodima ovako već na minimum, a o tome se staraju vrhu toga još i odbori za suzbijanje skupoće, koji svugde postoje.
Revizija taksa i pristojbi za pregled stoke i stočnih proizvoda
Teška ekonomska kriza i nagli pad cena stoke i stočnih proizvoda iziskuju neminovnu potrebu, da se proizvodi stočarstva do granica mogućnosti rasterete od raznih dažbina, taksa i pristojbi, odnosno da se iste ublaže i dovedu u sklad sa postojećim stanjem. Zato je ministar poljoprivrede doneo pod br. 14.464-1V od 6. aprila o. g. rešenje, da se u tu svrhu revidiraju i prema potrebi smanje sledeče takse: 1. za pregled stoke za klanje i mesa; 2. za pregled stoke i stočnih sirovina, koje se otpremaju željeznicom ili brodom; 3. za rnaleinisanje konja namenjenih izvozu i 4. maksimalne takse za cepljenje stoke.
Na osnovu ovoga rešenja izdata su već naredjenja banskim upravama i Upravi grada Beograda, da se takse za pregled stoke za klanje i mesa, kao 1 klaničke pristojbe prema mesnim prilikama što pre revidiraju i s obzirom na sadašnje cene stoke i opće privredno stanje nivelišu.
Mesarski stalež mnogo je obradovala odluka gospodina Ministra poljoprivrede, jer je zbilja krajne vreme, da se visoke klao-
ničke takse, koje je do sada uvjek morao plačati mesarksi obrtnik, današnjim prilikama odgovarajuće snize. Fakat je, da su se do sada naplaćivale preterano visoke pristojbe za klanje, pa su one ostale sada, kada je cena stoki pala za više od 50% kod ranije odmere pristojbi, pa su neke općine čak te pristojbe za klanje i povisile.
Pozivamo sada, u vezi naredjenja ministarstva poljoprivrede Banskim upravama, da mesarske organizacije u većim gradovima kao Zagrebu, Subotici, Sarajevu itd. predlože u vezi sa revizijom klaoničkih pristojbi svoje mišljenje po ovoj stvari kr. Banskim upravama, jer je sada za ovo najzgodnija prilika i ima izgleda, da će uspeti. Mi smo uvjereni, da će kr. Banske uprave prilikom revizije pristojbi za klanje, svakako saslušati i naše mesarske obrtnike da iznesu svoje predloge, ali držimo da je najbolje, da se u toj stvari odmah preduzmu potrebni koraci od strane naših mesara, kako bi imala odredba g. Ministra poljoprivrede zaže-Ijeni rezultat.
Zadruga za prodaju stočarskih proizvoda
u Dalju
U Dalju se osniva Zadruga za prodaju stočarskih proizvoda, te će se u tu svrhu iznajmiti poznata moderna tvornica Braće Peć i Reich. Ta je tvornica poznata kao jedna od najmodernijih, te je za izgradnju ove i za strojeve izdano oko 2 i pol milijuna dinara, a naročito je poznata instalacija za pravljenje konzerva za vojsku. Osobito je mljekarski deo dobro snabdeven strojevima. Članovi zadruge će biti žitelji Dalja, Aljmaša, Erduta i Bijelog Brda. Seljaci će kao zadrugari prodavati stoku i svinje zadruzi, te će ova moći da
plati visoke cene za živu stoku, jer će ju preradjivati u modernoj tvornici, koja će gotovu robu slati na tržišta u Hercegovinu, Crnu goru i Dalmaciju, kamo je i do sada suhomesnata roba bila prodavana. Zadružni udio iznosi samo Din 100.— te se je vršila supskrip-cija u Dalju, u kancelariji tvornice. Broj je zadrugara, koji su se do sada prijavili dosta velik, te ima nade, da će zadruga veoma dobro uspevati. — Zadruzi je stavljen u izgled i kredit od države, te će joj biti i s te strane rad omogućen.
Poteškoće našeg izvoza stoke zbog deviznih
ograničenja
U Beogradu je 29. p. m. održana velika konferencija naših izvoznika blaga, kojoj su prisustvovali pretstavnici Ministarstva trgovine i industrije te Ministarstva poljoprivrede. Na konferenciji je nastavljena rasprava, kako da se konačno uredi pitanje našega deviznog clearinga .sa Austrijom. Sa naše stra-
ne jednake su tužbe na taj clearing kao i pre: izvoznici za prodanu robu i blago ne mogu dobiti glatko doznake kao pre, ma da su austrijski uvoznici položili kupovinu kod austrijskih banaka. A kako naši izvoznici prodaju robu, koja se svagde plača gotovim nocem i ne daje na kredit tc se na njoj za-
radjuju malene svote, stalo im je, da budu podmireni i podmirivani brzo i točno kao i pre. Sve od vremena, otkako je clearing uveden, to nije bilo moguće postići. Blizu 70 milijuna dinara položeno je na račun naših izvoznika kod Austrijske narodne banke, dok su naši uvoznici austrijske robe uplatili tek oko 6 milijuna dinara. Velike gotovine našeg novca imobilizirane su u Austriji. 1 ako je ravnoteža izmedju naše i austrijske vanjske trgovine uvjek bila podvrgnuta tek malim promenama, ipak naši uvoznici austrijske robe slabo podmiruju svoje obaveze. S jedne strane što gđekoji mogu ili računaju na lakšu dobavu jeftinijih shillinga te vrše svoje obračune drugim putevima a s druge strane, što je naš uvoz iz Austrije većinom kreditiran, to jest, sastoji se od robe, koja se daje na kredit pa naši uvoznici imaju vremena da podmiruju svoje obaveze. Tečaj shillinga opet, kako misle neki, nije
osiguran po dosadanjoj razmeri i paritetu pa neki odlažu svoja plaćanja kasnije, računajući na baissu shillinga. Govoreno je o nastojanju Austrije, da što više svojih potreba podmiri vlastitom proizvodnjom blaga i svinja i o opasnostima, koje iz toga proizlaze za naš izvoz. Konferencija je uvidela, da treba što pre realizirati mogućnost izvoza našeg blaga i svinja i u druge zemlje. Zatraženo je, da se što pre sklopi sa Francuskom veterinarska konvencija, kako bi naš izvoz blaga i svinja mogao krenuti i prema toi velikoj zemlji potrošnici. Pale su tužbe na rad odbora za podelu kontingenta blaga u Beogradu i radi toga demisio-nirao je jedan član toga odbora. Taj je naveo, da neke firme, koje su ranije svakoga tjedna izvažale nekoliko vagona blaga, 3o-bivaju sada doznake za izvoz od nekoliko komada.
Mesarske vesti
IZVOZ TOVLJENIH SVINJA IZ VOJVODINE.
Tokom meseca marta bio je izvoz masnih svinja iz Vojvodine, kako javlja »Obzorov« dopisnik iz Novog Sada, obzirom na devizne propise i dozvoljene kontigente relativno dobar po količini i ceni. Nedeljno 'izvoženo je najmanje 50, a najviše 59 vagona svinja u Beč; dalje po 25 i 26 vagona u Prag, a isto toliko via Postumia u Italiju. Naši izvoznici plačali su za prima robu u toku martu SVć do 6.25 dinara kg žive vage, a unovčili postavno Beč po 1.28 do 1.40 šilinga; postavno Prag po 6.25 do 7 Kč. Zaklane svinje namenjene Italiji producenti su primali stalno po 6.50 dinara iz njihovog dvorišta. Osim toga kretalo je nedeljno po 150 komada volova na bečko tržište; bikovi nisu išli, jer kontingentom nisu predvidjeni. Za dobre volove odobravalo se proizvodjačima 4 Din za kg žive vage, a i 4V2 Din, što je bilo redje. U poslednje vreme nastao je u izvozu rogate stoke zastoj, koji će trajati još neko vreme, jer su se u nekim krajevima pojavile zarazne bolesti (stočne). U oba navedena artikla postoji u Vojvodini momentana hiperprodukcija, jer se računalo sa izvozom u prošlim godinama od najmanje 150 vagona svinja i oko 600 komada rogate stoke na tjedan.
TAJNA FABRIKA KONJSKE SALAME U SUBOTICI.
Subotica, 22. aprila. — Danas je subo-tička policija otkrila tajnu fabriku, u kojoj su se izradjivale kobasice i salame od konjskog mesa. Fabrika se nalazi u Šabačkoj ulici br. 36.
Policija je bila obaveštena, da se cela ova ulica prošle zime snabdevala konjskim mesom. Kako policija o tome do tada ništa nije znala, odmah su polici,ski organi izašli na lice mesta i stigli baš u momentu, kada je »fabrikant« Janoš Mikuška hteo da zakolje jednog konja. U njegovoj radionici policajci su zatekli veliku nečistoću. Mikuška je priznao da je bez dozvole vlasti stalno klao konje i da je njihovo meso po vrlo ni-i skoj ceni prodavao siromašnom narodu. Konje je kupovao po 80 do 100 dinara komad.
Pošto postoji opravdana sumnja, da su to bili bolesni i polucrknuti konji, sada se vodi istraga da bi se utvrdilo, da li je koji gradjanin oboleo od toga mesa. Mikuška je nedeljno klao 2—3 konja i kod njega je na-djen ceo magacin konjske salame, što je odmah zaplenjeno. Postupak protiv njega je u toku.
OLAKŠAVANJE KOD IZVOZA STOKE U BEĆ.
Uporedo sa pregovorima o clearingu vo-djeni su u Beču pregovori o izvozu stoke. Utvrdjen je novi kontingent, čiji će se detajli naknadno odrediti. Isto tako rešeno je Pitanje naplate provizija od strane austrijskih komisionara, na uvoz na našu stoku. U buduće će svi koihisionarski računi biti jednaki i tim će se smanjiti režijski troškovi za 1.50—2 posto od brutto vrednosti i postići će se uštednja za našu privredu od 70 do 80 hiljadu dinara nedeljno. Ova povoljna činjenica imaće uticaja i na tržišne cene kod nas, i biće otklonjena ružna pojava samovoljnog zaračunavanja provizije od bečkih komisijonira. Cene svinja na bečkom tržištu popravile su se za 10—20 groša, ili preko jednog dinara po kilogramu. Naročito je skočila cena jugoslavenskim svinjama.
STRAŠNA SKUPOĆA STOČNE HRANE.
Najveća nestašica sena osetila se u Bosni. U Sarajevu je plaćano 100 kg sena po 150 dinara a u Travniku seljaci su plaćali
da prehrane ove kg 1.25 do 1.75. Šahirala se je svaka slamka kao punovredni dragoceni predmet. U Zagrebu prodaje se vagon sena po 12.000 dinara a na malo prodaju kg veletrgovci 1.25—1.35. U Slavoniji su radi poplave neobično porasle cene, pa se već tamo prodaje po 1.20 do 1.50 kg.
VELIKI PAD CENA STOKE U BUDIMPEŠTI.
Usled potpunog zastoja u Madjarskom iz-J vozu stoke i mesa, došlo je do katastrofal-1 ne situacije na peštanskom tržištu. U mese-| cu novembru prošle godine započeti pad ce-I na mesa dostigao je sada najnižje stanje, I pa su cene, koje sada notiraju, jedva 25 po-! sto ranijeg starog nivoa cena. Na tednom ! sajmu pale su cene stoke na veliko na 30 do 40 filira po kg, dok su prima telići notirali samo 50 filira. Ne manje katastrofalna situacija zabeležena je i na tržištu tovljenim svinjama. U Budimpešti ima na skladištima oko 200 vagona masti, a da nema ni najmanje izgleda za njihovu prodju. Cena tovljenih svinja pala je od 1.80 na 80 filira po kg. Interesantno je, da cene u detajlu nisu u istom razmeru i u istom tempu pale kao cene na veliko.
RUSIJA HOĆE EVROPSKO GOSPODARSTVO DA OMETA I SA PONUDAMA JEFTINE MESNATE ROBE.
Ruskoj vladi, kojoj je na čelu Stalin i Molotov, čini se još nije dovoljno, da izvaža žito, drvo, usnje itd. po mnogo jeftinijim cenama, kao što su to u Rusiji same, u Evropu. Baš sada doznajemo da hoće Rusija u okviru pjatiletke sagraditi čitav niz modernih klanica, fabrika za konzervaciju i suhomesnatu robu. da od tamo preplavi čitavu Evropu sa jeftinim mesom i suhomesnatom robom.
U samoj Rusiji je velika oskudica mesa i to takodje kod onih, koji su u stanju, da pL" te zahtevane visoke cene.
SOVJETI OTVORILI NAJVEĆU FABRlK^ KONZERVI.
Prema vestima »New-York Timesa« 11 Stanicija Krimskaja otvorena je prošle S0' dine najveća fabrika konzervi na svetu sa tehničkom pomoći amerikanskih stručnjaka-Godišnji kapacitet ove fabrike iznosi 100 mj' lijuna kutija konzervi povrća i mesa. Fabrika se nalazi u bogatoj oblasti severno ‘°d Kavkaza i već je pred nekoliko dana otpravljeno u inozemstvo, a naročito u Englesku 150.000 kutija konzerviranog povrća i mesa-Za sada je u ovoj fabrici zaposleno preko 1000 radnika.
Niske cene stoki u Sremu. Na zadnjeiu sajmu stoke u Otoku videlo se, kako su niskf cene domaćem blagu. Prašiči od 2—3 nb-plaćani su Din 100 po paru. Krmače velike Din 600—800 po paru. Jedan seljak iz Sotin3 prodao je dvije oprasite krmače sa 10 malih prasaca za 550 Dinara. Istina, krmače su bile prvaškinje i dosta slabe, ali ih je ipak da« vrlo jeftino.
Opadanje uvoza svinja i masti ;< slovačku. Uvoz svinja u Čehoslovačku 11 bruaru o. g. naprama uvozu u januaru T podbacio je- za 27.844 komada. U 1931 S0 ' uvezeno je ukupno 5608 svinja, naprarU" 7542 komada u 1930. godini, što pretstavlR popuštanje od 28 posto. Iz Jugoslavije F uvezeno u februaru o. g. 2446 komada na prama 3595 komada u februaru 1930. godine-Uvoz masti je takodjer popustio za prek4 50 posto naprama raniji godini. U februar1 o. g. uvezeno je masti 8245 kvintala naPra ma 19.500 kvintala u februaru 1931 god.
Inostrana stoka potisnuta s bečkog O-*1” šta. »Neue Freie Presse« donosi veoma karakterističnu vest, da je prošle nedelje n» tržištu stokom u St. Marxu bilo od sveukufF nog dogona stok 87.8 posto domaće austrijske proveniencije. Iz Čehoslovačke u0Pct nije dopremljena stoka na bečko tržište, ufL je iz Jugoslavije, Madžarske i Rumunjsk ukupno dopremljeno samo 248 komada Pre ma 1783 komada iz tuzemstva. Interesantn je, da je od domaće dognane stoke m*. oko 1000 komada tovljene stoke. Ovo ^ kazuje nastojanje merodavnih austrijsk^ krugova, da posve potisnu inostranu stoku bečkog tržišta
UPUTSTVA ZA PODNOŠENJE MOLBI ^ OTPIS DUGOVANIH POREZA.
Odeljenje poreza Ministarstva finansii^ saopštilo je poresku objavu za podno-šet^ molbi za rashodovanje, otpis dugovanih % reza čiji rok ističe 26. juna 1932. godine, k0 glasi:
Poreska objava.
Uputstvo za podnošenje molbi za ras*1 dovanje-otpis dugovanih poreza.
Svaki poreski obveznik koji duguje po-iz ranijih, pre 1929. godine, može zamo-•'h', da se po odredbi § 14 Zakona o izmena-rna i dopunama Zakona o neposrednim po-rezima i u visini tamo predvidjenoj oslobodi Plaćanja tih dugova.
Molba se predaje kod opštine. Ako u 'nesni stanovanja postoji poreska uprava, molbe će se predavati preko nje. Molba mo-r:i sadržavati sledeče podatke: mesto gde je molitelj zadužen porezom; imovno stanje njegovo sa naznakom nekretne imovine; Prednost ostale pokretne imovine; čime se molitelj bavi i od čega živi i mesto stanovanja.
Uz molbu treba priložiti:
1. gruntovni izvod; 2. uverenje o imovnim prilikama. Ovo uverenje izdaje po zva-ničnom obrascu opština moliteljevog stanovanja i opština kod koje se molitelj zadužuje porezom; 3. i drugi pismeni dokazi o imovnom stanju.
izjave o dugovanju uvažiće se ako sadrže iznos duga .i ime Verovnika.
Ako je poreski obveznik zadužen u više Doreskih uprava Vna kod svake podneti molbu.
Tržište kože
Sirova koža. Slabo poslovanje na tržištu izradjenom kožom vrlo nepovoljno deluje i na tržište sirovom kožom. Tvorničari oprezno ipreradjuju sirovu robu sa svojih skladišta. Sniženje cena na inostranim dražbama utjecalo je odmah i na naše tržište, te momentano ne možemo izvjestiti o bazi cena. Sigurno je, da cene koje smo doneli u našem poslednjem izvještaju više ne odgovaraju.
Usprkos vrlo slabe tendence na tržištu govedjim i telećim kožama treba Uočiti, da bi naskoro mogla nastupiti takova situacija, da tvofničari, usled Poteškoća za nabavku deviza moraju Podmiriti svoje potrebe u državi. U takovom bi slučaju domaće sirove kože svakako poskupile.
Tvorničari nemaju nikako velikih Zaliha sirovih koža. dok su naprotiv zalihe kod trgovaca i producenata znatne.
Sitne kože. Sitne kože ne pobudju-[u interesa. Nova sezona naskoro započinje, ali ne možemo još govoriti o situaciji.
Za janjeće kože novog klanja plaćaju Prema beogradskom izveštaju Din 5 do ^ po kom., prema kvaliteti. Kozje ko-j-e kupuje samo opančari uz cenu od mri 1(T—11 po kg.
. Ovčije kože inostranstvo ne kupu-!e- a domaće tvornice nabavljaju ovu r°bii uz Din 9.— (teške) i cca. Din 10.— ake kože.
Tržište stoke
T-lEDNI sajam u zagrebu.
. Zagreb, 20. aprila. Obzirom na predsto-re.U godišnji Markovski sajam bio je damas-Jl tjedni sajam dosta slab.
Cene stoki ostaju iiePr?menJ,cl]?’„ ar£?,’ hazivalo se samo za domaću potrebu. Cene Svi'njaifia kao i teladi ostaju nepromenjene.
Izvješće o tjednom sajmu održanom dne 2°- aprila 1932. godine:
Dogon stoke:
Bikova 15 komada, krava 218, junica 36 Volova HO., sunaca 52, teladi 307, konja i idrebadi 355, svinja 453, odoičadi 284
Cijene:
U mesar cl kg žive vage Din 3-50:	krave
2 2- t-'d • 6 svrhe kg žive vage Din 2,— ri- 'v'unice u mesarske svrhe kg žive vage •n 3.50—3.75; volovi II. vrsti kg žive vage *r,n 4.50—5; telad živa vaga kg Din 4.50 0° 6; telad zaklana kg Din 8—9.
Svinje netovljene kg žive vage Din 5.50 7-6.25 svinje sremske zaklane kg Din 8— P-50; odojčad komad Din 60—100: odojci zaklani kg Din 11—12; janjad kg Din 14—15.
Bjelovar. Dvomjesečni sajam završio je Povoljno. Na sajam je dognano mnoštvo Naga: 563 teladi, 238 volova, 489 bikova, •dS krava, 450 ždrebadi i 1428 konja. Prodano je 357 teladi, 138 volova, 205’ bikova, 67 krava, 120 ždrebadi i 387 konja. Cena eiadi kretala se od 4 do 5 dinara, dok se ubro ugojene plaćale i 6 dinara. Volovi su jA Prodavali od 3 do 4 dinara, a najbolja se u.?3 Plaćala po 5 dinara. Bikovima je cena t) 8 uvjek niska, te su plaćali 3 do 3.50 di-}/ra’ a tek za najbolju robu 4 dinara. — O .av.e su prodavane od 2 dinara po naviše. •jT .inozemaea kupovali su robu većinom , aiijani i to rogato blago, a za Englesku se Povaio dosta bikova i volova.
Bjelovar, 21. aprila. Na prošlom meseč-2 n’ sajmu cene su dalje poskočile poprečno živ-1 do dinara 0° kg. Najviše se potra-V ala telad od strane Italije, a i za doma-tr .Putrebe, ali je bilo dosta malo. te po-L Da mije podmirena. Stoga je prodano 150 mada manje, nego na prošlom sajmu. Ro-Uia^ Naga dotjerano je ukupno 1845 ko-ve • Od toga je prodano 819 komada mar-r 1 to za Italiju, Austriju i tuzemstvo. ju N: telad 4—6, volovi 4—5.50, krave 2—4, sa c' 4—5.50, sve po kg žive vage. Za me-I svrhe prodavani su konji po 0.75— i ždrebad po 1—2 dinara kg.
Brod. Gene blagu su napadno niske. — Ulovljeni bikovi prodavani su po 2.50, krave i junice po 3 dinara, telići po 4, svinje tovljene po 4, a mršave 3—3.50 Din po kg žive vage.
Karlovac. Na sajmu je telad bila prodavana po 100—600 dinara komad, govedina
2—	3 dinara kg, svinje 6.50—8 dinara, odojci 40—180 dinara komad. Cene so nešto porasle, naročito kod govedine i kod svinja.
Koprivnica. Na godišnjem sajmu bilo je mnogo stoke, ali je trgovina bila slaba. Prema našim poslednjim sajamskim cenama stoke, cene su u opadanju.
Križevci. Godišnji sajam 11. o. m. bio je po dogonu slab, ali je prodaja bila dobra. Doterano je bilo 986, a prodano volova 18 po 4—5 dinara kg, krava 16 po 2—3 dinara, junadi 9 po 3—4 dinara, junica 13 po
3—	4.50 dinara, bikova 28 po 4 do 5.50 i te-j lađi 143 po 4 do 5.50 dinara. Sve po kg žive i vage. Bikovi su prodani za Italiju.
Križevci. Na tjedni sajam dotjerano je 926 svinja, a prodano 524. Cena se kretala po kg žive vage: debele svinje 5.50—6.50 I dinara, srednje 4.50—5.50, mršava 3,50— I 4.50. Prema tome cene su u glavnom ne-! promenjene. Ovaj puta prodano je nešto ma-i lo za inozemstvo, dok je sve ostalo prodano za tuzemstvo.
Kostanjica. Dogon blaga na tjedni sajam bio je velik, a i poslovanje prilično. Cene su neznatno porasle konjima i rogatom blagu. Blago (cene za kg žive vage): volovi 2—4, krave u mesarske svrhe 2—3, krave ostale 600—-1600, bikovi 2—4, junice 2.50—4, telići 3—4.50, svinje debele 4—6, svinje mršave 3—4, odojci komad 20—60, janjci 40 do 90 dinara komad.
Nova Gradiška. Prvi ovogodišnji sajam prošao je daleko slabije nego što se očekivalo. Dogon blaga, naročito bikova bio je vrlo velik, ali kupaca je bilo malo-, u glavnom iz Zagreba, koji su kupovali blago po 2—4 dinara kg žive vage. U svemu je ovog sajma otpremljeno oko 6 vagona rogatog blaga, dok se ranijih godina izvozilo najmanje 20 vagona.
Petrinja, 22. aprila. Tjedni sajam u Petrinji bio je vrlo dobro posjećen, osim odelenja svinja, gde je bio slab dogon i slabo poslovanje. Dogon blaga je bio veći kraj nesnosnog opadanja cena. Izgled blaga je dosta slab zbog pomanjkanja krmiva.
Dogon blaga: bikova 18, krava 80, junica 78, volova 26, junaca 39, teladi 110, konja 162, ovaca i janjaca 54, svinja debelih 90, mršavih 126. Od toga je prodano bikova hl, krava 21, junica 5, volova 15, junaca 15, teladi 81, ovaca i janjaca 33, svinja debelih 11, svinja mršavih 10.
Cene: bikovi 2—4, krave 2.50—3.50, junice i junci 2—4.50, volovi 3—5, teladi 3— 5.50, konji 300—2500 komad, ovce i janjci komad 80—140, svinje debele 4—6.50, mršave 5—7 dinara kg žive vage.
Sreni. Mitroviča. Zbog poplave tamo sada nema trgovine stokom. Pre toga cene svinjama kretale su se od 4 do 6 dinara^ kg žive vage, a ostale cene su prema našem poslednjem izveštaju.
Sarajevo. Dogon na inarveni sajam slab. Goveda i. vrste priječka 5—5.60, domaća 4 do 5, goveda O. vrste 3—4, goveda III. vrste 3—3. telad-1, vrste 6—8, II. vrste 2—3, junad 2—3, janjad 90, ovce 100—140, koze 80—120, ovnovi 150—500, prasad 80—200, svinje mršave 4.50—5.50, debele 5.50—6.25 dinara.
Sisak. Gene svinjama po kg žive vage: 5.50—6 dinara, odojci Din 35—50, telad Din 3.50 do 4 dinara. Ostalo nepromenjeno
Subotica. Cena govedima bila je 2-^4 dinara prema vrsti i tu se na sajmu opažao mah porast u cenama i ako nije bilo stočnih trgovaca i mesara. Debelih svinja nije bilo, jer se one u ovo doba ne izvoze na sajam, nego na željezničke teretne kolodvore i to samo od kuće, gde se prodaju.
Virje. Na godišnji sajam bio je dogon stoke obilan, ali trgovina slaba. Cene su bile ove: Junice i telići 3—4 Din, bikovi 2—3, krave za rasplod po komadu 1200—1500, krave za salamu 1—2 Din kg žive vage. Prodan je jedan vagon tovljene stoke u Italiju, jedan vagon teladi u Zagrebu i jedan vagon telića u Austriju.
Osijek. Situacija na tržištima stoke je još uvjek vrlo loša. Mjesečni sajam u Osijeku po dogonu može se reći da je on kao prvi proljetni sajam jedan od najboljih ali vrlo labav po prodjh Stranih kupaca uopće nije bilo, i ono malo, što se prodalo, kupili su domaći mesari i seljaci iz okolice. Od dotjeranih 138 krava bilo je prodano 19, od 10 bikova samo jedan, od 78 telića samo 44, od 4 vola nije prodan ni jedan. Od 350 jaganjaca prodano je svega 16, dok od 32 ovce nije prodana ni jedna. Dotjerano je bilo dalje 300 komada mršavih svinja i 82 polutovljene, od kojih je prodano 143 obiju vrsta, od 256 pra-saca prodano jih je 89. Cene su bile ove: Krave loše kvalitete 2 do 2.50, a bolje kvalitete 3 do 3.50, eventualno i 4 Din po kg žive vage, bikovi 3 do 3.50, volovi 3—4, junice 3.50—4, telići 3—4, janjci 4.50—5, mršave svinje 6—7, tovljene 5 dinara po kg žive vage.
Bečko tržište svinjama. Beč, 13. aprila. Dogon je iznašao 13.150 komada svinja, od toga 8351 mesnatih i 4.789 tovljenih. Po pro-venienciji bilo je iz tuzemstva 6002, iz Ma-djarske 1398, iz Jugoslavije 2890, iz Rumunjske 1007, iz Poljske 1853. Notirale su sledeče cene: tovljene svinje prima 1.20 do 1.23 šilinga, engleske križane 1.30—1.55, seljačke svinje 1.20—1.23, stare svinje 1.15—1.20, lagane mesnate svinje 1.25 do 1.50 po kg prema kvaliteti. Promet je bio dosta slab, a cene labave. Mesnate svinje nazadovale su za 5 groša po kg.
Županja. Na marvenoj pijaci bio je dogon: 150 svinja, 30 goveda i 3 konja. Plačalo se: krava i tele 300—400 Din, bolje 500—800, svinje iznad godinu dana stare: par Din 300. prasci od 30—60 Din: po kg
plačalo se za svinje Din 3—4, goveda 2—3. Prodano-6 telića, 5 krava i jedan konj. — Narod bi rado prodao, makar i nešto jeftinije, jer nema čime hraniti, a velika je potreba za novac. Nažalost nema kupaca.
Recepti
ČISTA SVINJSKA MAST.
Kako postižemo dobar okus i lep izgled?
Prijatan miris masti i dobar okus iste, to su đve stvari, koje mora svinjska mast imati, ako hočemo praviti dobre poslove. To možemo postići, ako salo po mogučstvu odmah malo vremena nakon klanja ispećemo. Sa mašću isti je slučaj, kao i sa kobasica1-ma koje se moraju kuvati, jer se iz istih razloga preporučuje, da se obradjuje smesa, koja je još u toplom stanju.
Kad je salo, rasječeno na parčadi velikih kao. grašak, metne se u čist kazan! Vrlo podesni sii emajlirani kazani, ali treba pažljivo raditi, da se ne bi povredila glazura. Preporuča se sipati u kazan malo hladne vode jer se time onemogućava brzo stvaranje čvaraka. Mast treba vrlo lagano cediti, jer suviše brzo ispečena mast dobije vrlo ružnu boju, a vrhu toga nije nj miris i okus dobar.
Odličan okus masti dobija se time, da se metne malo pre, no što bude mast ispečena, u nju nekoliko krišaka kiselih jabuka i luka. Ko hoće, da dobije mast mirodišni miris, može dodati nekoliko majorana. Naravno, sve ovo metne se u kazan tek onda, kada počnu čvarci da se žute i kada plivaju na površini. 1(ad je aroma jabuke, luka ili ma-jorana već. prešla u. mast, onda. treba te kriške opet izvaditi i baciti, a nikako u masti ostaviti.
Nai novi obrtni zakon
Rokodelske obrti.
Poglavje o rokodelskih obrtih je gotovo najvažnejše, saj ima gotovo ta vrsta gospodarskega udejstvovanja največji obseg. Zakon našteva imenoma vse rokodelske obrti, ki so vezane na usposobljenost in katerih je v celoti 8Š. Med rokodelske obrtnike spadajo tudi: mesarji, izdelovalci klobas in črevarji ter prirejevalci črev. Ministrstvu za trgovino in industrijo daje zakon pravico, da sme po zaslišanju ali na predlog pristojnih zbornic vrste rokodelskih obrtov z uredbo izpremeniti, nanovo grupirati, lahko pa tudi gotove rokodelske obrti posebno grupira za gotove kraje, če to zahteva posebni način delovanja posameznih rokodelskih obrti v dotičnem kraju.
Zakon omogoča tudi prehod iz ene rokodelske obrti v drugo, ki je označena pod isto točko v § 23., kakor tudi prehod v drugo obrt, ki je glede na način in posebnost dela sorodna. Katere obrti so v tem zmislu sorodne, bo odločil trgovinski minister. Pri prehodu iz ene rokodelske obrti v drugo, ki je označena pod isto točko v § 23., zadostuje, če je dotični položil mojstrski izpit iz ene pod isto točko označene obrti. Treba mu bo le prehod pismeno prijaviti pristojni splošni upravni oblasti prve stopnje. Prehod iz ene obrti v drugo sorodno obrt pa je mogoč po predhodni položitvi mojstrskega izpita iz one obrtne stroke, na katero želi preiti dotični obrtnik.
Industrijski obrti.
Za industrijske obrte se smatrajo glede na način proizvajanja ona podjetja, ki izdelujejo, predelujejo, dovršu-jejo ali obdelujejo proizvode v delavnicah ali na stalnem kraju z uporabo delitve dela in ki zaposlujejo večje število delavcev, a vrše delo redno ob uporabi motorne sile, pa proizvajajo izdelke na zalogo ali po naročilu v večjem obsegu.
če nastane dvom, ali gre v takih podjetjih za tvorniški način dela, odloča o tem ban po zaslišanju prizadetih pristojnih zbornic.
Izdajanje posebnih odobritev za postavitev delavnic in naprav.
Delavnice ali naprave podjetij, v katerih se uporabljajo posebna ognjišča, parni stroji, motorji, vodna ali druga naravna sila ali ki utegnejo biti za okolišne prebivalce ter delavce v njih nevarne in zdravju škodljive, se ne smejo postavljati brez posebne odobritve za postavitev delavnice ali naprave.
Dovoljenja za take delavnice in naprave izdajajo obča upravna oblastva, ki morajo po potrebi izvršiti tudi komisijski ogled na licu mesta.
Vlogi za odobritev in postavitev takih delavnic in naprav morajo biti priloženi v štirih izvodih: 1. točni načrti;
2.	položajni načrt s potrebnimi izpiski iz katastrskih map in zemljiških knjig.
Odobritev za gradnjo delavnice ali naprave se mora izdati najkasneje v 15 dneh od dne, ko se je končala komisijska razprava.
Zbornice.
Za zastopanje interesov trgovine, industrije in obrtništva obstoje v vsej državi trgovinske, industrijske in obrtne zbornice, ki so posvetovalni organi državne uprave in samoupravnih obla-stev glede vseh vprašanj, ki so v zvezi z interesi gospodarskih gran. ki jih zastopajo.
Zbornice ostanejo v svojem dose-
danjem sestavu,' bodisi združene, bodisi ločene. Če pa katerikoli odsek skupnih zbornic sklene razdružitev, odnosno ločenih zbornic združitev, se mora to izvršiti v roku treh mesecev po sprejetju takega sklepa. Za veljavnost ta-tega sklepa je potreben pristanek večine obveznih strokovnih organizacij.
Zbornice so pod neposrednim nadzorstvom pristojnega bana. Pri vsaki zbornici sme ban postaviti komisarja, ki sme prisostvovati vsem zborničnim, sejam in ustaviti izvršitev vsake odločbe. ki nasprotuje zakonu ali pravilom.
Prekrški in kazni.
Prekrški zoper odredbe obrtnega zakona se kaznujejo:
1.	praviloma z denarno kaznijo od 25—10.000 Din;
2.	z zaporom do 3 mesecev;
3.	z zaplembo gotovih stvari;
4.	z odvzemom pravice imeti vajence za določen čas ali za vedno;
5.	z odvzemom pravice izvrševati obrt do enega leta ali za vedno.
Vse denarne kazni izterja obče upravno oblastvo prve stopnje z izvršbo in se te stekajo v korist sklada za podpiranje strokovnih šol tiste banovine, v kateri se je prekršek izvršil.
Pravica do preganjanja prekrškov po tem zakonu zastara čez šest mesecev, pravica do izvršitve kazni pa čez eno leto.
Kazensko postopanje glede prekrškov spada v pristojnost občih upravnih oblastev prve stopnje.
Ob sklepu vsebuje zakon še »prehodne odredbe«, ki določajo vse potrebno za prehod iz sedanjega v novo s tem zakonom ustvarjeno stanje.
Pri tem se upoštevajo vse pravice, pridobljene po dosedaj veljavnih zakonih.
To so glavna načela novega zakona, ki so gotovo tako važna, da jih mora poznati vsak gospodarstvenik in če bo k temu pripomogel vsaj malo tudi ta naš članek, je gotovo dosežen tudi naš cilj. ki smo ga pri tem zasledovali
G. B.
P. n. pretplatnicima!
Iz tehničkih razloga prošlog meseca nije mogao biti »Mesarski list« štampan. Molimo sve naše pretplatnike, da nama to izvine, a mi ćemo zbog toga izdati docnije jedan broj sa bogatijim sadržajem, kao nadoknadu za broj 4.
Uprava »Mesarskog lista«.
Smeh i Sala
^Verenik pita budućeg tasta: »Da li Maca, vaša kći ume da kuva?«
Budući tast odgovara: »Na to ćemo kasnije dati odgovor, pošto vi odgovorite na pitanje: da li vi možete doneti u kuću što za kuvanje?«
*
Medju glumcima.
Joco: »Kako sam danas igrao luđaka?«
Stevo: »Sijajno! Rodjen idijot!«
PRIPOSLANO.
Izjava.
Na osnovu traženja firme »Poldihiit-te« Wien, čast mi je izvestiti sve moje gg. mušterije, da sam za razne mesarske kuke, reme, klješte za šunku, noževe, viljuške, satare, mesarske vage i za drugi alat, kojeg izradjujem iz ne-hrdjavajućeg čelika (rostfreier Stahl), neopravdano upotrebljavao naziv »anti-corro«, jer je to ime zakonski zaštićeno od strane gornje firme za njezine proizvode.
Rudolf Grudnik, Ljubljana-Dravlje.
PLUTOVO
IZOLACIJO
Plutovu izolaciju, potrebnu za oblogu stijena kod hladiona, ledena, kućeraka i ormara za jela, dobavlja u prvovrsnoj kvaliteti
JELAČIN&KO
LJUBLJANA
Neophodno potreban za svaku mesarsko-kobasičarsku radnju je „Eisluftkompressor", novi ventilator, koji u kratko vreme bez leda ohladi vazduh, te osuši meso. Struja se troši na sat samo za 2—3 Din. cena
je Din 2400'—.
\
Poručiti se može izravna od tvornice
Alfred Wunderlich,
Deutsche Elektro - Maschinen und Apparate - Bau,
BERLIN, §.42, M or Itzstras se 14-15.,
ili kod njenog zastupstva:
Rudolf Grudnik, Ljubljana-Dravlje.
Šalje se isključivo samo pouzećem. Kod narudžbe treba navesti, da li se treba za Gleich-, Wechsel- ili Drehstrom te kolika je voltaža i kolika perijoda.
POZOR!
Mesari i kobasičari!
Papir za zavijanje mesa i mesnih proizvoda Vam nudi najjeftinije tvrdka
0. KOVAČ, Ljubljana,
Gajeva ul. št. 2.
Zahtevajte uzorke i cjene!
Mesarske strojeve, alat, mirodije, dobijete najjeftinije i u najboljoj izradi samo kot firme
GRUDMIK d. z o. z.
LJUBLJANA-DRAVLJE
Moderno urejena brusiona kao i radiona za popravku mesarsko-kobasi-,	[Carskih strojeva.
Usluga brza, solidna i tačna!
Kobasičari I
Tražim mesto pomočnika u kobasičarskoj radnji. Odličan sam radnik i verziran u izradjivanju svih vrsti kobasica i suhomesnate robe. Isprave posedujem odlične. Stupiti mogu odmah. Ponude slati na upravu lista pod šifrom »Odličan i vredan«.
Tražim
mjesto poslovodje, skladištara, nabav-ljača marve ili tomu slično u mesarskoj struci. Primam i dobru raduju na postotke. U slučaju potrebe raspolažem i sa jamčevinom. — Molim cenj. ponude slati na Upravu lista pod broj 423.
Der Name „DICK-STAHL" ist ein Oualitatsbegriff die Marke -------------> F.DICK eine Vertrauensmarke!
Najčuveniji masati i noževi su samo oni, sa poznatom
svetskom markom ---------->-F.DICK! Zato tražite
svuda samo Dickove masate i noževe, jer su najbolji samo oni, sa markom strelice Dick!*
FRIGIDAIRE«
električni automatski strojevi za hladjenje mesa i mesnih proizvoda rade pouzdano posve automatski, pa ne trebaju nikakove posluge ili nadzora, a minimalno troše struju.
Frigidaire automat radi bez ikakove buke, se sam ukopčava i iskopčava.
Frigidaire održava uvek jednoličnu, suhu hladnoću izpod 6°C i time sprečava razvoj mikroba, štetnih za zdravlje i za kvalitet mesa.
U krajevima koji oskudevaju vodom, može se instalirati Frigidaire, jer ima kompresora sa kondenzatorima, koji su hla-djeni zrakom. Naši se modeli mogu prilagoditi svakoj vrsti posla. Izaberite onaj, koji Vam odgovara.
Na celom svetu ima preko
2,000.000 Frigidaire aparata.
Hiadionice i ormari, koji ne nose ime Frigidaire, nisu Frigidaire, pa stoga ne posjeduju sva odlična svojstva Frigidaire strojeva za hladjenje.
Tražite ilustrovane prospekte.
Direktan uvoz te isključiva prodaja zajjjkraljevinu Jugoslaviju;
'1,
»JIJGOTEHNA« D. S. O. J.
L] ubijan a
Gosposvetska c. 3.
Zagreb
Gundulićeva 7.
Beograd
Dobračina 11.
■PI65 TEtTi
l/S
Split
Sinjska ul. 2.
Zastupnici: SAVA N1ŠEV1Ć, Novi sad, Kralja Petra 10.
,,DR1NA“ d. d. Sarajevo, Aleksandrova ul.
Izdaja: Konzorcij Mesarskega Lista, ot. Vid nad Ljubljano — R. Grudnik, Dravlje, št. 103. — Odgovorni urednik Rudolf Grudnik, Dravlje, št.
Tiskarna „Slovenija" v Ljubljani. (Predstavnik: A. Kolman, Ljubljana.)