KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 46 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. MARTA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5564.
Ing. Marc Birkigt, Bois-Colombes, Francuska.
Poboljšanja kod mašina sa cilindrima, koji imaju košuljicu za cirkulaciju tečnosii a naročito kod motora sa unutarnjim sagorevanjem.
Prijava od 9. augusta 1927.	Važi od 1. januara 1928.
Traženo pravo prvenstva od 12. avgusta 1926. (Belgija).
Pronalazak se odnosi na mašine sa ci-lindiima koji imaju košuljicu za cirkulaciju tečnosti i on se naročito odnosi, (jer izgleda, tim mašinama daje veću primenu) ali ne isključivo, na motore sa unutarnjim sagorevanjem.
Cilj je pronalasku, da te mašine, koje imaju košuljice i čiji je jedan d?o tečnosti u neposrednom dodiru sa cilindrima, imaju najbolju hermetičnost, prostog izvo-djenja i montaže i istezanje koja su nezavisna od tih cilindara.
Pronalazak se poglavito sastoji — da se košuljica (omotač za tečnost) načini tako, da se ista sastoji iz kalota, od kojih će svaka s jedne strane obrazovati dno za gornji deo cilindra, koji je vezan za sam omotač na podesan način i koji je izlozan da bi se mogao navrtati gornji izlozani kraj cilindra a s druge strane držati izmedju donje ivice pom. kalote i jake cilindra kakav podesan spoj, pri čem je donji kraj omotača, kojim opasuje cilindre zatvoren zidom, u kome su predvi-djeni kružni otvori za prijem pom. cilindara posredstvom podesnih zaptivnih sredstava.
Pronalazak se pored ovog glavnog rasporeda sastoji i u drugim raspon dima, koji se prvenstveno koriste istovremeno i o kojima će bili govora niže, a naročito u rasporedu (pomoćnom) naknadnom, koji se sasioji u tome, da se stvore takva zap-tivna sredstva za stavljanje izmedju cilin-
dara ove vrste mašina i donjeg kraja dela košuljice, koja opasuje ove cilindre, da postoji recipročno klizanje izmedju dvaju dela snabdevenih tim sredstvima.
Pronalazak se naročito odnosi na izve-stan način primene (na motore sa unutarnjim sagorevanjem) i na izvesne načine izvodjenja (o čemu će biti govora docnije) pomenutih rasporeda, zatim se specijalno odnosi još na mašine, koje primenjuju ove rasporede, na elemente i specijalne alate za njihovo postavljanje, kao i na instalacije pokretne ili nepokretne, koje imaju slične mašine.
Pronalazak je detaljnije opisan u sledečem i pomoću priloženih nacrta, koji su dati samo kao primeri:
SI, 1. i 2. nacrta pokazuje — obe u šematičkom preseku i delimično — prva po liniji 1-1 si. 2 a druga po liniji 2-2 si. 1., motor sa unutarnjim sagorevanjem sa omotačem za vodu, koji je postavljen po pronalasku.
Po pronalasku, a naročito po jednom od načina primene, i oba načina izvodjenja njegovih raznih delova, kojima, izgleda, treba dati prvenstvo, ako se želi postaviti motor sa unutarnjim sagorevanjem. sa jednim cilindiom prvo i cilindar snabdeven sa omotačem za vodu, postupa se na sledeči način.
Odnosno samog motora — izuzetak su prvo omotač za vodu na cilindrima a drugo
Din.IO —
sam cilindar — možemo reći da se isti gradi na uobičajeni način.
Omotač za vodu gradi se prvenstveno od provodljivog materijala, otpornog i lakog, na pr. od aluminiuma ili legure alu-jninijuma i ma kog drugog metala sa istim osobinama.
Omotač se sastoji iz dela -a-, koji je postavljen na gornjem delu cilindra -b-, koji se svojim donjim delom završava u vidu okrenule kalote sa bočnim zidom, koji je izbušen otvorima c- za prolaz svečica za paljenje. U dnu ovog zida, raspo-redjena su ležišta za prijem upusnih i ispušnih ventila (od kojih je samo jedan -d- pokazan). Deo a ima dva voda -e-, koji vode do ta dva ležišta, kao i dve grbe. koje služe — podesno izbušene — kao vodjice za ventilska vretena.
Sa delom -a- je u vezi cilindar preko dela -f-, koji bočno delimično bar, opasuje pom. cilindar. Ova veza je takva da jedanput načinjena hermetična voda neprekidno stoji u dodiru sa zidom pom. cilindra.
Deo omotača -a- je načinjen tako, da je počev i ispod otvora -c do donjeg dela, njegova kalota, na izvesnoj visini iznutra cilindrična i prečnika jednakog sa spolj-nim prečnikom cilindra, koji je kod -g- i na svom delu završen ravnom horizontalnom ivicom -h-.
Deo -f- omotača je takav, da se, kad se jednom cilindar u njemu postavi, njegova hermetičnost — odnosno donjeg kraja — i hermetičnost odnosno gornjeg kraja — a koje se dobijaju na dole opisani način — potpuno obezbedjuju.
Cilindar b sastoji se iz cevi otvorene na krajevima, od kojih je gornji izlozan i podešen za uvrtanje u loze -g- kalote -a-, i ima jaku -i- na koju se posredstvom spoja -j- postavlja ravna ivica h kalote, tako da hermetičnost omotača s te strane bude potpuno osigurana. Pomenufa kalota obrazuje, kao što se vidi dno za pomenuti cilindar.
U gornjem izlaganju predpostavljeno je, da je motor bio jednocilindričan. Ako pak on ima više cilindara onda je omotač takav kakav se vidi na si. 2., pri čem su kalote, koje odgovaraju raznim cilindrima
—	vezane s jedne strane za omot -k-delovima -1-, kroz koje prolaze otvori c za smeštaj svečica za paljenje, a s druge strane — prvenstveno ali nije obavezno
—	medjusobno su povezani sličnim delo-vima, čiji je omot -k- zatvoren na visini donjeg kraja omotača dnom rn, u kome su predvidjeni okrugli otvori podesni za uvrtanje cilindra.
Može se po želji postupiti, kao što je
gore rečeno ili pak što je bolje, obezbediti hermetičnost izmedju svakog cilindra b i donjeg kraja odgovarajućeg dela omotača -f-, pri čem se s jedne strane uzima cilindrična jaka -i- čiji je prečnik veći od prečnika jake g i od prečnika ispupčenja rebara o, koji se postavljaju spolja na ci lindar, i s druge strane, na istom kraju omotača f predvidja se otvor u koji se utura jaka -n-, iako da postoji izmedju pomenutog kraja, donjeg dela jake -i- i cilindra prstenasti prostor u koji se može staviti presovana kučina u vidu kruga -p-, na koji pritiskuje prsten q- izlozan i ušrafljen na zato odredjeno mesto cilindra. Ovaj prsten, ako donji deo cilindra (kao u si. 1) ima spoijna ispupčenja, razdvojen je da bi se njegove dimenzije mogle smanjivati i omogućilo njegovo hvatanje. Obez-bedjujući na ovaj način dobru hermetičnost, učinjeno je da se taj kraj omotača i jaka mogu klizati jedan po drugom, čime su iztezanja omotača, na pr. od aluminiuma učinjena nezavisnim, od iztezanja cilindra od livenog gvoždja, ili čelika sa velikim otporom čak i cementiranog.
Pronalazak se, naravno, ne ograničava na gornje primere iz primene ili načine izvodjenja raznih delova, već on obuhvata i sve variante.
Patentni zahtevi:
1.	Motor sa jednim ili više cilindra, koji se sastoji iz po jedne proste cevi, koju direktno oplakuje voda iz omotača, koji je ušrafijen na jednom kraju cilindra i zatvara eksplozionu komoru, dok je na drugom kraju izmedju omotača i strčećeg kraja cilindra načinjen pokretni (klizni) zapiivač, naznačen time, što je mesto ci lindra omotač za hladjenje načinjen kao veza sa karterom te zato sam prima naprezanja uslovljavana pritiscima u cilindru.
2.	Motor po zahtevu 1. naznačen jednim zaptivačem u vidu kutije izmedju cilindra i omotača za hladjenje koji se sastoji iz jake (rebra) -n- na cilindru, prstena (q) koji se zavrće za cilindar i zaptivača p koji se omotava od glatko izbušenog omotača koji leži na rebru i prstenu.
3.	Motor po zahtevu 1. i 2. naznačen rebrom (o) za pojačanje, koje je pred-vidjeno na spoljnjem omotu cilindra, i koje povećava dejstvo hladjenja.
4.	Motor po zahtevu 1. naznačen time, što je izmedju donjeg dela svakog omotača i jake (i) cilindra uklješteno zaptivno telo (j).
5.	Motor po zahtevu 1. naznačen time, što se cilindar pravi od metala, koji se može cementirati.

jro