KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 10 (2).
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 avgusta 1935.
PATENTNI SPIS BR. 11770
Roberts Arthur A., inženjer, London, Engleska.
Postupak za izradu goriva.
Prijava od 23 juna 1934.	V aži od 1 decembra 1934.
Traženo pravo prvenstva od 23 juna 1933 (Engleska).
Ovaj se pronalazak odnosi na poboljšanja kod tečnih ili pokretnih goriva kao sto je na pr. ulje ili stabilizovane smeše ugljeničnog materijala na pr. smeša uglja i ulja.
Obično je nemogučno trošiti ulje ili smeše ulja i uglja, koje sadrže vodu pošto slobodna voda gasi plamen.
Po ovom pronalasku voda se dodaje pokretnom ili tečnom gorivu i to emulzi-ficiranjem sa vodom, čime se može postići ef kasno sagorevanje a pored toga opaženo je da se pod izvesnim uslovima povećava jačina sagorevanja.
Mogu se upotrebiti razni agensi za emulzificiranje na primer škrob ili kazein. Može se upotrebiti ili kakav emulzifikujući agens samo u ulju ili u vodi rastvorljivi ili se mogu upotrebiti zajedno oba agensa, na pr. sulfonska kiselina dobivena iz biljnog ulja ili na pr. naftenska kiselina.
Ako je gorivo namenjeno na pr. za mornaticu onda je potrebno upotrebiti emulzifikujući agens, koji će dejstvovati u prisustvu soli ili rastvora elektrolita, tako da se količina vode u gorivu održava u emulzifikaciji sa gorivom i pored eventualnog dodira goriva sa morskom vodom ili kondenzovanom parom.
U primeni pronalaska na smeše ulja i uglja ili tome slično voda se može dodavati kao jedan deo stabilizatora u cilju suspenzije čestica uglia u ulju, ako je ovo upotrebljeno.
Agensi za regulisanje sagorevanja na pr. borna jedinjenja, mogu se dodavati i ova, ako su rastvorljiva u vodi, mogu se rastvoriti u vodi, koja se dodaju gorivu. Ako se želi mogu se dodavati gorivu ne-rastvorljivi katalizatori za sagorevanje, na pr. oksidi gvoždja, i to suspenzijom u tom gorivu pomoću stabilizatora, koji mogu kod smeše ulja i uglja biti isti, koji je uzet i za čestice uglja.
Temeljna emulsifikacija se može postići provodjenjem ulja sa vodom ili ugljene prašine sa uljem i vodom kroz mlevionik u prvom redu kroz brzonodi usitnjavajući mlevionik ili kroz veći broj tih uredjaja, postavljenih jedan iza drugog, koji će osim mešanja još finije usitniti ugljene čestice ako je to smeša uglja i ulja.
Kod goriva dobivenog iz ulja i uglja, ugalj se može mleti sa vodom i to pre svake dalje obrade u cilju uklanjanja sastojaka, koji obrazuju pepeo i po nekom poznatom postupku na pr. centrifugom ili postupkom plivajuće pene. Na taj način se može dobiti gorivo bez pepela, koje ima viši procenat vode a uz to se može upotrebiti za obrazovanje stabilnog tečnog goriva, pri čemu i voda i čvrsti sastojci ostaju u suspenziji dugo vremena.
Pošto dodavanje vode ulju ili stabilizo-vanoj smeši ulja i uglja po ovom načinu obično teži da povisi njegov viskozitet, to je u izvesnim slučajevima potrebno sniziti viskozitet tako, da se gorivo može lako
Din. 10.—
vaditi i trošiti. Za tu svrhu može se dodavati različit materijal na dr. naftalin.
Usled temeljne raspodele, dejstvom emulzifikacije vode kroz gorivo, utvrdjeno je da goriljka (brener) u kojoj sagoreva ovo gorivo, ostaje čista, jer disocijacija vode sprečava delimično sagorevanje u-gljovodonika iz ulja ili ug’ja i time onemogućava taloženje koksa na goriljki.
Utvrdjeno je da efikasnost sagorevanja znatno raste usled dodavanja vode ulju ili stabiiizovanirn smešama uglja i ulja, a što pokazuju uporedna ispitivanja, koja su dati samo kao primer.
Kotao sa jednim dimnim kanalom čiji je kapacitet 1350 do 1575 kg pare na čas i ima dimenzije oko 3.75 m sa 1.80 m, ložen je sa neobradjenim mineralnim uljem od 500 sekundi čitanim na No. 1 visko-zimetru Redwood-a.
Specif. težina na 15.5°C
Tačka zapaljivosti Viskozitet na 37.7°C Pepeo Čvrst asfalt Voda Koks Talog Sumpor Ispitivanje na hladno
Toplotna vrednost Trajanje ispitivanja od 9 pre podne do 4 po podne Količina isparene vode
Temperatura na-pojne vode Težina upotreblje-ne vode
Proizvedena količina pare na sat Srednja temperatura ulja
Specifić. težina ulja Specifič težina ulja na 82.2°С
0974
87.7°C
480 0 08%
3 3%
0 15% 8.7% 0.22% 1.07%
-12.2°C 4738 k.cal
7 časova 21000-16000 1 10.5°C
4925 kg
710 kg
82.2°C
0.947
0.899
Težina upotreblje-nog ulja	461 kg
Toplotna vrednost ulja	4738 k.cal
Težina isparene vode na 1 kg	10.86 kg
Evaporacija na lOO'C i od te temperature	5.9 kg
Pritisak pare u kotlu	7 kg/cm2
Celoknpna toplota na kgr pare Ispravljena vrednost sa napoj-nom vodom na — 0.9°C
297 k. cal
292 k.cal
3160/4738 = 67.27o
Broj toplot, jedinica upotrebljenih na proizvodnju pare 4 85 kg. 3160 k.cal
Stvarni stepen is-korišćenja na 10.5°C
Procenat C02 u dimnim gasovima bio je skoro stalan za celo vreme opisa i variralo je od 11% do 12% izuzev za nekoliko minuta dok je vršena zamena goriljki.
Prosečna srednja temperatura za vreme ispitivanja bila je 1280°C.
Zatim je pod istim uslovima upotreb-Ijeno emmzifikovano ulje sa 4% vode, koja sadrži 1/8 do 1% škroba kao emul-zifikovani agens, pa su dobiveni sledeči rezultati:
Vreme trajanja ispitivanja
Količina isparene vode
Temperatura na-pojne vode
Količina utrošene vode
Količina proizvedene pare na čas
Prosečna temperatura ulja
Specifična težina ulja
Specifična težina ulja
Težina utrošenog ulja
Količina isparene vode na 1 kg ulja
Pritisak pare na manometru
Isparavanje počev od 180°C
Toplotna vrednost goriva
Celokupna toplota utrošena za 1 kg pare
Popravljena vrednost sa napoj-nom vodom na 18°C
8 časova (10.30 pre podne do 6.30 po podne)
57500—50500 1 13.8°C 7130 kg 890 kg 71.10 2 C 0.947 na 15.54: 0.907 na 71.10°C 655 kg
10.9 kg 6.6 kg/cm2 5.91 kg 4661 k.cal/kg
297/k.cal
291/k.cal
Broj toplotnih jedinica utrošenih za isparavanje 4.97 kg	3160 k.cal
Stvaran stepen is-korišćenja	67.7%
C02 u dimnim gasovima	10%
Prosečna srednja temperatura za celo vreme ispitivanja bila je 1300°G. Osim toga nadjeno je, da se kod nepreradjenog ulja goriljke moraju čistiti svaka četiri časa usled znatnih naslaga koksa, koji se obrazuje ispod plamena. Sa obradjenim uljem pak; t.j. ulje koje sadrži vodu, posle šest časova nadjena je naslaga u polovini od one količine, koja se nataloži za vreme od četiri časa sa neobradjenim uljem.
Treći opit pod istim uslovima izvodjen sa istim materijalom, t. j. sa uljem proizvoda Anglo-American, od 500 sec na viskozimetru Redwood No. 1, pri čemu su četiri dela vode dodata u emulsiji pomoću jedne osmine oo jednog dela škroba zajedno sa tri osmine od jednog dela bo-raksa u vodenom rastvoru i tri osmine od jednog dela natrium-hlorida u vodenom rastvoru. Svi su delovi u težini na sto dela ulja.
Napominjemo da natrijum-hlorid, koji obično dejstvuje kao usporivač sagoreva-nja, verujemo da usporavajuće dejstvuje samo na brzinu sagorevanja, dok dodavanje borovog jedinjenja znatno pojačava jačinu sagorevanja. Ovo ispitivanje dalo je sledeči rezultat:
Vreme rajanja ispitivanja
Količina isparene vode
Temperatura na-pojne vode
Težina utrošene vode
Težina proizvedene pare na čas
Prosečna temperatura ulja
Težina utrošenog ulja (spec. težina 0.912 na 60ÜC)
Težina isparene vode na kg ulja
4 časa (od 3 do -7 po podne
84100-81600 1
15.5°G
3620 kg
905 kg
60°C
311 kg 11. 63 kg
Pritisak pare na manometru Isparavanje počev od 100°C i dalje Toplotna vrednost suvog goriva Toplotna vrednost suvog goriva više 4% vode Celokupna toplota na kg pare K. cal. utrošena za prevodjenje u puru 4.84 kg vode
Stvarni stepen is-korišćenja Prosečna srednja 1320°C.
41 kg 6. 32 kg 4725 k.cal
4542 k.cal 278 k.cal
3392 k.cal 74.35%
temperatura je bila
Lako je uvideti da će ista ispitivanja sa stabilizovanim smešama ulja i uglja, koje sadrže vodu, kao sa istim smešama" koje još uz to sadrže kakav agens za u-brzavanje sagorevanja dati iste rezultate sa povećanim stepenom iskorišćenja.
Zadovoljavajuće sagorevanje postignuto je sa uljem i stabilizovanim smešama ulja i uglja sa procentom vode od 10% mada u tim slučajevima jačina sagorevanja neće bili kao sa nižim procentima vode. Napominjemo da se znatno jeftino gorivo može dobiti na taj način, koje je jednako neo-bradjenom ulju a uz to ima i dobru stranu što je goriljka pri radu čista.
Goriva načinjena po ovom pronalasku podesna su i za mašine sa unutarnjim sa-gorevanjem na pr. tipa bez paljenja sa strane.
Patentni zahtevi:
Ч Р0ЧиРа1{ z.a izradu ugljeničnih goriva kao što je ulje ili suspenzija ulja i uglja, naznačen time, što se sa gorivom emulzi-ficira manja količina vode.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što je procenat vode oko 4% ili manje po težini ulja.
3.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se agensi za regulisanje sagorevanja dispergiraju u ulju bilo stabilizova-njem pomuću emulzifikujućeg agensa ili rastvaranjem u vodi.
'
'
■
.
■
• :
■
.
. ■/
.
*■ ■
'


■
'
.
■
■ '
.
.
.
■
.




'