KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 21 (1).
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 jula 1934.
PATENTNI SPIS BR. 10998
. 	I	■ m ————^
Telefonaktiebolaget L. M. Ericsson, Stockholm, Švedska.
Telefonsko postrojenje.
Prijava od 2 juna 1933.	Važi od 1 januara 1934.
Traženo pravo prvenstva od 3 juna 1932 (Švedska).
Kod uvođenja automatski priključuju-ćih se sistema za oblasne centrale upotrebljavaju se danas ponajviše automatski sistemi sa nagomilačima (Speicher) i to s obzirom na preimućstva, koja ovakvi sistemi pružaju u odnosu na podelu saobraćaja na razne mesne telefonske centrale. Ali pošto mesne telefonske centrale u telefonskim mrežama u zemlji imaju u op-šte veoma mali kapacitet, bilo bi veoma neekonomično, da snabdemo sve centrale sa nagomilačima. Stoga se preporučivalo da se nagomilači upotrebe samo u čvornim centralama t. j. u takvim mesnim centralama, koje leže srazmerno centralno u odnosu na ostale mesne centrale odgovarajućeg okruga i koje služe i za posredovanje saobraćaja između raznih mesnih centrala. Takvim se postrojenjem istina ujednostavljaje i pojeftinjava oprema aparata mesnih centrala, ali se istovremeno jače komplikuje oprema aparata u čvornim centralama, jer one se ne samo da posreduju saobraćaj, koji ide ka drugim centralama, nego one moraju da učestvuju i kod vaspostavljanja unutrašnjih veza mesnih centrala, koje pripadaju istom okrugu i pored toga još da vrše i unutrašnji saobraćaj čvorne centrale. Ovakvo postrojenje ima i taj nedostatak, što spojni sprovodnici između čvorne centrale i njoj pripadajućih mesnih centrala moraju biti bar prolazno zauzeti za vaspostavljanje
mesnih razgovornih veza. Prema ovom pronalasku postiže se znatno uproštavanje kako u odnosu na podelu saobraćaja u granicama mreže, tako i u odnosu na o-premu aparata u čvornim centralama i to time, što potpuno odvajamo unutrašnji saobraćaj mesnih centrala i čvornih centrala od prolaznog saobraćaja čvornih centrala. U tome su cilju mesne centrale u-dešene tako, da se govorne veze u unutrašnjem razgovoru odn. mesne govorne veze mogu da izvrše isključivo uz upotrebu birača i spojnih sprovodnika, koji se nalaze na mesnim centralama, dok se o-prema aparata u čvornim centralama deli na dva međusobno odvojena telefonska preključivača ili telefonske centrale i to delom na mesnu centralu za mesni saobraćaj i delom na centralu za prolazni saobraćaj, koja centrala dakle služi isključivo za posredovanje saobraćaja između raznih mesnih centrala i prema tome nema nikakvih birača sprovodnika, ali je snab-devena sa biračima grupa, preko kojih se mogu vaspostaviti govorne veze kako sa mesnim centralama, koje pripadaju istom okrugu zajedno sa mesnom centralom na-lazećom se u samom mestu, tako i sa prolaznim centralama u drugim okruzima. Telefonsko postrojenje prema pronalasku o-buhvataće dakle bitno samo dve vrste automatski priključujućih se centrala i to delom mesne centrale, koje su u odnosu
Din. 20.
na unutrašnji saobraćaj potpuno nezavisne i delom na prolazne centrale, koje služe isključivo za posredovanje saobraćaja između raznih mesnih centrala.
Odvajanjem mesnog saobraćaja od prolaznog saobraćaja na gore navedeni način postiže se prvo znatno uproštavanje opreme aparata u čvornim centralama odn. u prolaznim centralama, ali istovremeno se dobija i veća sloboda u biranju u odnosu automatskog priključnog sistema, koji će se upotrebiti u raznim centralama. Kod upotrebe sistema sa nagomilačima u prolaznim centralama prema pronalasku postiže se znatna ušteda u gomilačima, jer se oni iskorišćavaju samo za vreme odn. samo za prolazni saobraćaj. U mesnim centralama upotrebijeni sistem može biti proizvoljne vrste, te razni sistemi mogu biti upotrebijeni za razne mesne centrale. Nagomilači u prolaznim centralama su celishodno one vrste, koji napred upravljene udare struje otpravljaju, pri čemu se mogu upotrebiti isti birači u mesnim centralama kako za vaspostavljanje prolaznih veza pod kontrolom nagomilača u prolaznoj centrali, kako i za vaspostavljanje unutrašnjih veza mesnih centrala uticajem udara struje poslatih od strane pretplatnika.
Činjenica, da je mesni saobraćaj čvorne centrale pema ponalasku sasvim odvojen od prolaznog saobraćaja, može se dobro iskoristiti, da bi dobili gradnju linija ce-lishodniju sa ekonomskog gledišta i to time, što se prolazna centrala smešta na najbolje odgovarajućem mestu mreže sa geografskog gledišta.
Pronalazak ćemo opisati uz pripomoć priloženog nacrta. Sl. 1 pokazuje prema pronalasku raspoređenu telefonsku mrežu. SI. 2 pokazuje raspored birača kod raznih mesnih centrala i jedne prelazne centrale.
One centrale na kojima su priključeni pretplatnički sprovodnici, mogu biti ude-šene za potpuni automatski ili poluautomatski ili za ručni pogon. U sl. 1 su Aio, An, A« i t. d. potpuno automatske centrale, dok su Mis, Mi? poluautomatske centrale ili centrale sa ručnim pogonom. Ti, Ts, Ta su prema pronalasku raspoređene prolazne centrale koje obrazuju čvorove za spojne sprevodnike polazeće od izvesnog broja mesnih centrala. Prolazna centrala Ti je čvor za mesne centrale Aio, An, A‘2, An odn. za spojne sprevodnike Fio, Fii, Fi2, F13 polazeće iz pomenutih mesnih centrala. Na sličan način obrazuju prolazne centrale Ta i Ts čvorove za po jednu grupu centrala, kao što to pokazuje še-
matički slika 1. Prolazne centrale su međusobno spojene spojnim sprovodnicima Fi, Fa. Pretpostavlja se da bitni deo saobraćaja teče u pravcu od Ti ka Ta i obratno. Prolazne centrale Ti, Ta, Ts razmeštene su na takvim mestima, koja dozvoljavaju s obzirom na saobraćajne prilike najcelis-hodnije izgrađivanje linija sa ekonomskog gledišta. Kod dosada poznatih sistema bi se n. pr. prolazna centrala Ti trebala da premesti u jednu od pripadajućih joj mesnih centrala n. pr. u centralu Mis gde bi se trebala da kombinuje sa tamo nalazećim se automatskim telefonskim preključiva-čem, dok bi prolazne centrale Ta, Ta trebali da premestimo u centralu Mi? odn. Aik. Na mesto toga dakle prema pronalasku prolazni saobraćaj sasvim odvajamo od mesnog saobraćaja i za prvo pomenuti saobraćaj potrebna oprema centrale je više centralno premeštena u odnosu prema pripadajućim' joj mesnim centralama u mesta, koja su potpuna nezavisna od položaja mesta pretplatnika mogu izabrati, pošto prolazne centrale nemaju na njih direktno priključene pretplatničke spro-vodnike. Razne prelazne centrale, koje bi u opšte ležale na znatnim medusobim ot-stojanjima, mogu se time u takve međusobne položaje razmestiti, da spojni sprovodnici Fi, F2 zadrže po mogućstvu kratke dužine. Mesna centrala Mi? može pored mesnog saobraćaja da posreduje i inter-urbani (daleki) saobraćaj idući preko da-lekovodova IL preko sviju od pokazanih centrala. Svi spojni sprovodnici mogu biti obični dvožični telefonski sprovodnici. Vaspostavljanje razgovornih veza između raznih automatskih mesnih centrala vrši se pomoću nagomilača, koji su predviđeni na prolaznim centralama Ti, TA, Ti. Poslednje pomenute centrale su potpuno automatske centrale, koje su snabdevene sa grupnim biračima, ali nemaju birače spro-vodnika. U pretstavljenom primeru pretpostavljamo, da razne mesne centrale i-maju naročite brojeve centrala, koji se na poznati način registruju zajedno sa željenim pretplatničkim brojevima u nagomilačima. Pretplatnički brojevi ne moraju pri tome da ulaze u isti i za ćelu mrežu važeći niz brojeva, nego pretplatnički brojevi raznih mesnih centrala mogu da obrazuju međusobno nezavisne nizove brojeva, pri čemu dakle mesne centrale nezavisno jedna od druge mogu da dobiju proizvoljno veliki kapacitet ili mogu na proizvoljan način postepeno da budu povećane. Kod vaspostavljanja veza između raznih centrala se dakle veza uključuje pod kontro-
lom nagomilača prvo prema željenoj centrali u saglasnosti sa nagomilanim brojem, posle čega se završava vaspostav-Ijanje veze u mesnoj centrali u saglasnosti sa registrovanim pretplatničkim brojem.
Automatske mesne centrale udešene su tako, da se mesni saobraćaj može da vrši sasvim u granicama mesne centrale, a da pri torne ne upotrebimo aparate na prolaznoj centrali ili spojni sprevodnik ka toj centrali. Kada pozivamo pretplatnika, koji pripada istoj centrali, onda broj centrale može ili potpuno otpasti ili biti prigušen na odgovarajući način tako, da se udešavanje birača vrši isključivo u saglasnosti za željenim pretplatničkim brojem. Kada pozivamo pretplatnika, koji pripada drugoj centrali stavljamo u dejstvo spravu na mesnoj centrali pomoću udara struje, koja odgovara izvesnoj orijentacionoj cifri (Richtziffer) n. pr. nuli, pri čemu pretplatnik dobija vezu sa odilazećim spojnim sprevodnikom i nagomilačem na pripadajućoj im prolaznoj centrali. Pretplatnik potom udešava nagomilaš na prolaznoj centrali u saglasnosti sa željenim brojevima centrale i pretplatnika, posde čega se završava veza na poznati način uz kontrolu registera.
SI. 2 pokazuje raspored birača i uključ-nih organa na prelaznim centralama Ti, T2 kao i mesne centrale A10, An, A12 i Mis. U pretstavljenom je primeru zamišljeno, da se automatski mesni telefortski preklju^ čivači sastoje od tražilaca poziva AS i birača LV sprevodnika. Između ovih dveju grupa birača prirodno je da mogu biti raspoređeni grupni birači, u slučaju kada bi to bilo potrebno. Birači sprevodnika LV mogli bi da imaju kapacitet od 100 sprevodnika, čiji su kontakti raspoređeni u 10 numeričnih grupa. Na biračima sprevodnika su osim pretplatničkih sprovodnika AL, koji pripadaju centrali, priključeni i spojni sprovodnici, koji odilaze ka prolaznoj centrali, pri čemu se mogu upotrebiti devet od kontaktnih grupa za pretplatničke sprevodnike, a deseta grupa kontakta se može iskoristiti za spojne sprovodnike. Kod poziva upućenog pretplatniku priključenom na istu centralu, vaspostavlja se veza preko tražioca poziva AS i birača LV srpovodnika, koji se birač LV na običan način stavlja u dejstvo udarima struje, koje šalje pretplatnik u saglasnosti sa ciframa broja pretplatnika. Kod poziva u-pućenog drugoj centrali pretplatnik šalje prvo izvesan broj udara struje n. pr. koji odgovaraju cifri nula, čime se potiče birač
sprovodnika, da se udesi na desetu grupu sprovodnika i da potraži slobodni spojni sprevodnik n. pr. UFm u toj grupi, preko koga se sprovodnika dalje uključuje veza prema prolaznoj centrali Ti. Svaki spojni sprevodnik dolazeći u prolaznu centralu svršava se u grupnom biraču SGV centrale, koji n. pr. može biti birač stotina i pomoću koga veza može biti dalje uključena ka drugoj centrali preko jedne ili više prolaznih centrala. Kod daljeg uključivanja veze posle prolazne centrale pretplatnik dobija na poznati način priključak a nagomilaš REG, koji udare struje, koje je poslao pretplatnik, prima i kontroliše dovršenje veze. Kada željena mesna centrala npr. A10 i pozivajuća mesna centrala n. pr. Au jesu priključene na istu prolaznu centralu Ti, onda se grupni birač SGV centrale u-dešava uz kontrolu napajača direktno u saglasnosti sa brojem' centrale, čime se dalje uključuje veza ka željenoj centrali Am preko slobodnog spojnog sprovodnika IF10, posle čega se veza završava u mesnoj centrali uz kontrolu nagomilača. Ako bi željena mesna centrala trebala da bude priključena na drugu prolaznu centralu n. pr. Ts, to se svrši preračunavanje u nago-milaču tako, da se birač grupa centrale na prolaznoj centrali Ti udesi na onu kontaktnu grupu, na koju su priključeni spojni sprovodnici Fi, posle čega birač u toj grupi sprovodnika potraži slobodni spojni sprevodnik, čime se veza dalje uključuje ka grupnom biraču centrale u prolaznoj centrali Ta, koji birač pored ostalog tako-de pod kontrolom nagomilača u centrali Ti biva potaknut, da potraži slobodni spojni sprovodnik Fa. Pošto se veza na taj način dalje uključuje ka prolaznoj centrali Ta, to će se grupni birač centrale poslednje pomenute centrale potaknuti da izabere slobodni spojni sprovodnik prema željenoj mesnoj centrali, posle čega će birači na poslednje imenovanoj centrali uz kontrolu nagomilača biti udešeni u saglasnosti sa registrovanom pretplatničkom numerom. Iz ovoga izilazi, da prolazne centrale nemaju nikakvih brojeva centrala, koji bi ulazili u telefonsku knjigu, nego da se biranje prolaznih centrala vrši posle preračunavanja u nagomilaču.
U pretstavljenom primeru predviđeni su naročiti spojni sprovodnici UF10 i IF10 za svaki pravac saobraćaja između centrala A10 i Ti. Spojni sprovodnici mogu ipak biti upotrebljeni i za saobraćaj u oba dva pravca, kao što je to pokazano u si. 2 u odnosu na ostale spojne sprovodnike Fn, F12 i F13, pri čemu su preključivačka mesta
C smeštena na krajevima spojnih sprevodnika.
U mesnim centralama i u prolaznim centralama mogu biti upotrebljeni automatski telefonski sistemi proizvoljne vrste i sistemi raznih mesnih centrala mogu biti međusobno različiti. Za razne prolazne centrale ipak je najbolje upotrebljavati sisteme iste vrste. Kada se upotrebe postepeni uključni birači (Schrittschaltvvahler), tada je ponajbolje upotrebiti takve nagomilače, koji šalju napred upravljene (vorwartsge-richtete) udare struje sa ili bez preračunavanja.
U jednom telefonskom postrojenju gore opisane vrste prirodno je da poneki put može biti celishodno, da se mesna centrala smesti u blizini prolazne centrale ili čak i u istoj zgradi u kojoj je i prolazna centrala. Time se ništa ne menja u saradnji raznih centrala i posredovanje mesnog saobraćaja između raznih centrala vrši se uvek u međusobno odvojenim automatskim telefonskim preključivačima. Prolaznu centralu treba uvek posmatrati kao čvor u mreži spojnih sprevodnika, koji spajaju razne centrale među sobom.
Patentni zahtevi:
1.	Telefonsko postrojenje naznačeno time, što obuhvata delom izvesan broj automatskih mesnih centrala, koje su udešene tako, da se unutrašnje mesne veze mogu da vaspostavljaju isključivo upotrebom birača i spojnih sprovodnika, koji se nalaze u mesnoj centrali, i delom jednu ili više prolaznih centrala odvojenih od mesnih centrala, na kojima prolaznim centralama nisu priključeni nikakvi pretplatnički spro-
vodnici i koje služe isključivo za posredovanje saobraćaja između raznih mesnih centrala.
2.	Telefonsko postrojenje po zahtevu 1, kod koga su upotrebljeni nagomilači radi kontrolisanja udešavanja birača, naznačeno time, što su nagomilači smešteni u prolaznim centralama i upotrebljavaju se samo za vaspostavljanje veza između pretplatnika priključenih na razne mesne centrale, dok su mesne centrale snabdevene biračima cifara, pomoću kojih pozivajući pretplatnik može da se priključi numeričnim uključnim postupkom ili na pretplatnički ili na spojni sprevodnik u okviru sopstvene centrale ili na spojni sprovodnih, koji odilazi.
3.	Telefonsko postrojenje po zahtevu 2, naznačeno time, što su nagomilači takve vrste, da šalju napred upravljene (vor-wartsgerichtete) udare struje.
4.	Telefonsko postrojenje po zahtevu 2, kod koga su brojevi u telefonskoj knjizi u mesnim centralama dati u jednom te istom nizu brojeva, naznačeno time, što se priključivanje na prolaznu centralu vrši odašiljanjem udara struje ka mesnoj centrali pre odašiljanja udara struje ka registru u saglasnosti sa naročitom cifrom (n. pr. 0), koju cifru ne treba uvoditi u brojeve telefonske knjige.
5.	Telefonsko postrojenje ma po kome od prethodnih patentnih zahteva, naznačeno time, što prolazne centrale leže na me-stima, koja su geografski odvojena od svih mesnih centrala, koje njoj pripadaju, pri čemu su ta mesta izabrana tako, da telefonska mreža dobija sa ekonomskog gledišta najcelishodniju izgradnju spro-vodničkih linija.
Ai
(y












/V'"',,
.; '




.■

V.




■	...V-"'"-

:•



■■